Borislav Hložan Priča o studiju M Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ Novi Sad, 2022. 186 strana, tvrd povez, zaštitni omot, udžbenički format. „Studio M je naša sala ‘Olimpija‘, naša dvorana ‘Čajkovski‘, naš ‘Marki klub‘ i naš ‘Karnegi hol‘. Iako se, možda, Novi Sad u mnogo čemu ne može meriti sa Parizom, Moskvom, Njujorkom ili Londonom, on se svakako po bujnosti i kvalitetu muzičkog života može porediti sa velikim svetskim muzičkim centrima. A Studio M je upravo bio glavno žarište naše muzikeˮ, napisao je o Studiju M Borislav Hložan, autor knjige o nastanku i istorijatu čuvene novosadske koncertne dvorane i profesionalnog studija. Autor je knjigu posvetio uspomeni na trojicu vizionara: Antona Ebersta, Pavla Žilnika i Vasilija Dimića, koji su podizanjem ove koncertne sale oplemenili Novi Sad. Studio M – jugoslovensko svetilište muzike Novosadski Studio M danas nije samo legendarna koncertna dvorana, to je i svojevrsni hram umetnosti u kojem je tokom proteklih šezdesetak godina stvarana istorija jugoslovenske muzike. Kada se čovek sada osvrne na mnoštvo najrazličitijih snimanja i koncerata koji su se ovde događali gotovo svakodnevno, nemoguće je ne osetiti veliko poštovanje i divljenje pred entuzijazmom i predanošću generacija muzičara i drugih kulturnih poslenika, zahvaljujući kojima se naša muzika razvijala i napredovala, dostižući danas vrhunske umetničke domete. Među tim nepreglednim brojem muzičkih događanja veoma je teško odabrati ona najvažnija i najkarakterističnija, jer su se i merila i perspektive sagledavanja u međuvremenu toliko promenili i gotovo je nemoguće u ovakvom, silom prilika svedenom i obimom teksta ograničenom prikazu, pružiti kompletnu i zaokruženu sliku svega što se događalo u Studiju M od njegovog otvaranja do dana kada je u njemu prestala da odjekuje muzika. Prikaz istorijata te značajne koncertne dvorane neizbežno je određen dragocenom, ali nepotpunom pisanom građom, sećanjima aktera, kao i subjektivnim pristupom autora, kao skroman pokušaj rekonstrukcije jednog izuzetno važnog segmenta kulturne istorije Novog Sada i Vojvodine. Nema u Novom Sadu, ni u pokrajini, važnijeg koncertnog prostora od Studija M. Sve najbolje što se događalo na ovdašnjoj muzičkoj sceni na neki način je zabeleženo u istorijatu ove studijsko-koncertne dvorane. Nekada su to bili koncertni nastupi, a nekada studijska snimanja kojima su ovekovečeni najviši izvođački dometi vodećih domaćih i stranih umetnika. Zbog toga je Studio M naša sala „Olimpija”, naša dvorana „Čajkovski”, naš Marki klub i naš Karnegi hol. Iako se, možda, Novi Sad u mnogo čemu ne može meriti sa Parizom, Moskvom, Njujorkom ili Londonom, on se svakako po bujnosti i kvalitetu muzičkog života može porediti sa velikim svetskim muzičkim centrima. Moderna zgrada Studija M, smeštena između Dunavskog parka i zgrade u kojoj je doskora bio smešten Radio Novi Sad, decenijama je jedno od karakterističnih obeležja gradskog centra, a sam Studio M je dobro poznat Novosađanima kao koncertna dvorana u kojoj su nastupali mnogi čuveni muzičari i gde su priređivani brojni značajni festivali. Priča o Studiju M je zapravo povest o brzom razvitku našeg muzičkog života u drugoj polovini 20. veka, kao i o izuzetnom zalaganju i entuzijazmu nekolicine velikih kulturnih pregalaca, koji su u vremenima oskudice i u okolnostima ne previše naklonjenim umetnosti, uspeli da muzički život u Novom Sadu i u Vojvodini unaprede i podignu ga na veoma visok – zaista se može reći – evropski nivo. Izgradnja Studija M, studijsko-koncertne sale savršenih akustičkih odlika, sredinom šezdesetih godina bila je veliki trijumf nekolicine zaslužnih kulturnih delatnika, pre svega tadašnjeg načelnika Muzičkog odeljenja Radija Novi Sad, Antona Ebersta, koji je uprkos svim teškoćama ostvario svoju zamisao i želju da svoj grad obogati jednom savremenom i reprezentativnom muzičkom dvoranom. Završetak gradnje i puštanje u rad Studija M bio je događaj od prelomnog značaja za Radio Novi Sad, kao i za sam Novi Sad, koji je tada prvi put dobio jednu namenski sagrađenu, pravu koncertnu salu vrhunske akustike, koja ni u čemu nije zaostajala za najboljim muzičkim dvoranama u svetu. I u Studiju M su odmah počeli da nastupaju najrenomiraniji domaći i strani solisti i ansambli, ovde je snimljeno nebrojeno mnoštvo izuzetno vrednih koncerata. Korišćenje ove dvorane pritom nije bilo isključivo usmereno na muzička zbivanja, ovde su snimane i pozorišne predstave, priređivane su izložbe, književni događaji, tako da je ta muzička sala postala izuzetno važan prostor, čiji je značaj nadaleko zračio. A sami počeci Radija Novi Sad i izgradnja Studija M nisu bili laki. Izgradnja Studija M 1965. godine bila je vrhunac jedne dinamične faze razvoja Radija Novi Sad, koji je posle teških i mukotrpnih godina na početku rada, tokom šezdesetih postao ugledna, slušana i savremeno opremljena jugoslovenska radio-stanica. Osnovan je 31. marta 1949. godine. Određen je i datum početka emitovanja nove radio-stanice – 29. novembar, Dan Republike, najznačajniji državni praznik tadašnje FNRJ. Rok za osposobljavanje za rad novosadske radio-stanice bio je veoma kratak, a ljudi zaposleni u Radiju Novi Sad suočili su se sa gotovo nepremostivim teškoćama. U to vreme, posle sukoba sa Informbiroom, zapravo sa SSSR, Jugoslavija je bila pod blokadom i sa Istoka i sa Zapada, u zemlji je bilo veoma malo radio-materijala, a nije bilo mogućnosti za uvoz potrebne opreme. U Subotici su pronađeni delovi potrebni za izradu radio-stanice, širom Vojvodine, prikupljani su kablovi i žice i od svega toga je inženjer Ladislav Grajner, tadašnji profesor radio-tehnike u Srednjoj tehničkoj školi u Subotici, sačinio prvi predajnik, jačine pola kilovata, koji je imao skroman domet. Prema javljanjima tadašnjih slušalaca, program se povremeno čuo u udaljenijim oblastima Srbije, čak i ponegde u inostranstvu, ali samo kada su meteorološki uslovi bili povoljni. Tačno u podne, u etru se prvi put čulo: „Ovde Radio Novi Sad, na talasnoj dužini 212,4 metra.” Nakon spikerske najave, novosadski hor „Svetozar Miletić” izveo je himnu „Hej Sloveni”. Počeo je redovan radijski program: sledile su, jedna za drugom, emisije vesti na srpsko-hrvatskom, mađarskom, rumunskom, slovačkom i rusinskom, na pet jezika na kojima je od samog početka emitovan program Radija Novi Sad....

Udo Ulfkote je sedmnaest godina radio za dnevni list Frankfurter algemajne cajtung. Te nemačke novine mogu da se, po svom značenju u javnosti, uporede u Srbiji, recimo, sa Politikom. Ove novine, poznatije kao FAC, glavni su organ nemačke političke i finansijske elite. Knjiga Kupljeni novinari se bavi istraživanjem skrivenih mehanizama upravljanja medijima, korupcije i laganja u javnim poslovima. 400 str.

Knjigu čine eseji koji su za temu imali umetnost, a bili su čitani na Trećem programu Radio-Beograda od 1966. do 1983. god. u emisiji “Radomir Konstantinović prelistava časopise”, kao i eseji objavljivani u Politici i NIN-u (dvonedeljno tokom šezdesetih i sedamdesetih). Odabir eseja učinila je Milica Konstantinović, a Mida Belančić je odredio redosled i grupisanje u tematske celine.

Voice-Overs is an insider`s guide to voicing radio and television commercials. Bernard Graham Shaw draws upon his nearly 20 years of voice-work experience to teach valuable studio skills and offers practical advice on how to build a voice-over career. Voice-Overs: A Practical Guide with CD by Bernard Graham Shaw Language: English Paperback: 196 pages, with CD

Operativni sistem Fabrički CPU Chipset: SC6531E Dijagonala ekrana 1.77″ Rezolucija ekrana 220 x 176 piksela RAM memorija 32 MB Memorija 32 MB MicroSD slot do 8 GB Dual Sim Da USB opcije Priključak: Micro USB Bluetooth Da Radio Da Boja Crna Baterija 600 mAh, Li-Ion Dimenzije Dimenzije: 116 x 48,1 x 13,2 mm Težina 0.10 kg Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine

Operativni sistem Fabrički CPU Chipset: SC6531E Dijagonala ekrana 1.77″ Rezolucija ekrana 220 x 176 piksela RAM memorija 32 MB Memorija 32 MB MicroSD slot do 8 GB Dual Sim Da USB opcije Priključak: Micro USB Bluetooth Da Radio Da Boja Crna Baterija 600 mAh, Li-Ion Dimenzije Dimenzije: 116 x 48,1 x 13,2 mm Težina 0.10 kg Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine

Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Romani / Vojislav Despotov ; priređivanje i pogovor Gojko Božović Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Gradska narodna biblioteka `Žarko Zrenjanin`, 2004 (Zrenjanin : Gradska narodna biblioteka `Žarko Zrenjanin`) Fizički opis 729 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Božović, Gojko, 1972- = Božović, Gojko, 1972- Zbirka Biblioteka Izabrana dela Vojislava Despotova ; ǂknj. ǂ3 Sadržaj Mrtvo mišljenje (5-151); Petrovgradska prašina (153-267); Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i srednjeg Banata (269-334); Jesen svakog drveta (335-524); Evropa broj dva (525-625); Drvodelja iz Nabisala (627-719). Pogovor / Gojko Božović (721-728). (karton) Napomene Tiraž 1.000. Pogovor: str. 721-728. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... MG116

Knjiga je kao nova. Prvaci sveta! - Slavoljub Stanković Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2014 Broj strana: 151 Format: 20 cm Povez: Broširani Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije. U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva). Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima. Vladislav Bajac Slavoljub Stanković, autor romana “The Box” i “Split” (Geopoetika, 2010), te “Knjige utisaka” (sa dizajnerom Slamirom Stojanovićem), kao i romana u stigu za decu “Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga”, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, specijalizovao se za oblast oglašavanja na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, te upisao doktorske studije. Autor je i velikog broja reklama za domaće i inostrane brendove. Stanković je i koscenarista igranog filma “The Box”. Po “Knjizi utisaka” kreirao je animiranu seriju istoimenog naziva, zajedno sa Dušanom Kojićem Kojom, Brankom Citlikom i Slavimirom Stojanovićem. Romani su mu prevođeni na engleski, slovenački i makedonski jezik.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Deca Nedođina - Miloš K. Ilić Izdavač: Plato Godina izdanja: 2022 Broj strana: 139 Format: 20 cm Povez: Broširani Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz. Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. Vule Žurić Miloš K. Ilić rođen je 1987. godine, u Pančevu. U rodnom gradu je pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Izdao je zbirke pripovedaka Priče o pivu (Laguna, 2008) i Umorni kao psi (Partizanska knjiga, 2017). Dobitnik je nagrade „Edo Budiša“ (2018) za zbirku priča Umorni kao psi. Radio je kao dramatrug na predstavama „Mizeri“ (Atelje 212) i „Tačka ključanja“ (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama „Čovek bez mase“ izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: „Ruka“, „Rat“, „Smrt Kraljevića Marka“, „Metak u mrak“, „Rabadžije“, „Trči“, „Lotrek“, „Po zanimanju Očivad“, „Slepi“, „Lotreamon“, „Ogledala Danice Marković“, „W.“ Objavljivao priče u časopisima: „Polja“, „Koraci“, „Ruko­pisi“, „Kvartal“, „BUNKER“, „NIN“, „Trag“, „SENT“, „Dometi“, „Zlatna greda“, „Prosvjeta“, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama „Gavrilov princip“ (2014) i „Pre vremena čuda“ (2020)

Nakon što su proterani iz Bounvila, tri rođaka Boun dospeće u misterioznu dolinu. Tu ih čekaju pacolika stvorenja, Veliki Crveni Zmaj, dobrodušni meštani koji žive jednostavnim životom i jedna žilava baka kojoj je najveća zabava da se trka s kravama. Ali u toj dolini počiva i nešto drevno, što vekovima pokušava da se oslobodi iz zatočeništva. Sledi najveća – i najzabavnija – avantura u životima ove male družine. Boun je genijalni spoj avanture, fantastike i komedije, i jedna od najbolje ispripovedanih priča u svetu stripa. Boun je ovenčan s 11 nagrada Harvi i 10 nagrada Ajzner, kao i s pregršt sličnih priznanja u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama. Po oceni magazina Tajm, to je „najbolji strip za sve uzraste ikada napisan“. Džef Smit je američki stripski autor rođen u Pensilvaniji, a odrastao u Ohaju. Za stripove i animaciju zainteresovao se još u detinjstvu, a likove koji će postati osnova njegovog najpoznatijeg serijala Boun osmislio je u razdoblju od pete do devete godine. Veliki je poštovalac radova Čarlsa Šulca i Karla Barksa, kao i romana Mobi Dik i Avanture Halkberija Fina. Nakon studija, sa prijateljima je osnovao studio za animaciju Karakter Bilders, ali posle nekoliko uspešnih projekata odlučio je da sa suprugom Vidžajom osnuje sopstvenu firmu Kartun Buks i da se posveti stvaranju Bouna. Od 1991. do 2004. godine radio je na ovom serijalu, zahvaljujući kojem je stekao poštovanje publike i kritike. Za izdavačku kuću DC komiks radio je na serijalu Shazam! The Monster Society of Evil, a za Fantagrafiks je dizajnirao novo integralno izdanje Pogoa Volta Kelija. Od 2008. do 2012. godine radio je na novom autorskom serijalu Rasl, naučnofantastičnom noaru crtački i narativno drugačijem od Bouna, čime je želeo da se oproba u novom stilu stripskog pripovedanja.

BEMUS 1969. BEMUS 1971. / dva kataloga BEOGRADSKE MUZIČKE SVEČANOSTI BELGRADE MUSICAL FESTIVAL PRVI BEMUS 1969. / katalog katalog u vrlo dobrom stanju, predlistovi se odvajaju unutrašnjost u vrlo dobrom stanju ŽIVOJIN ZDRAVKOVIĆ, DRAGUTIN GOSTUŠKI - Uz prve svečanosti SIMFONIJSKI I HORSKI KONCERTI Beogradska filharmonija - dirigent Živojin Zdravković, violina Irina Bočkova Simfonijski orkestar Radio-televizije Ljubljana - dirigent Samo Hubad, mecosopran Eva Novšak-Houška Dečji hor Radio-televizije Beograd - dirigent Zlatan Vauda Bečka filharmonija - dirigent Jozef Krips Hor i orkestar Radio-televizije Beograd - dirigent Borivoje Simić Simfonijski orkestar holandskog radija - Roberto Benci, violina Dejan Bravničar Slovenska filharmonija Bratislava - dirigent Ladislav Slovak, klavir Pavica Gvozdić, klavir Mirjana Vukdragović Beogradska filharmonija - dirigent Živojin Zdravković, tenor Nikolaj Geda, klavir Andre Vots Beogradska filharmonija i Mešoviti hor umetničkog ansambla JNA - dirigent Genadij Roždestvenski KAMERNI KONCERTI Zagrebački kvartet - klarint Milenko Stefanović I Muziči - violina Arnaldo Apostoli Beogradski kamerni ansambl - dirigent Pavle Dešpalj, fagot Božidar Tumpej Ansambl MW-2 Krakov - klavir Adam Kačinski Beogradski duvački kvintet - flauta Miodrag Azanjac Beogradski trio - klavir Andreaj Preger SOLISTIČKI KONCERT Irina Bočkova Miroslav Čangalović Vilhelm Kempf OPERA I BALET Stana Đurić Klajn Beogradski balet - Stevan Hristić - Ohridska legenda Opera Narodnog pozorišta u Beogradu - Đuzepe Verdi - Rigoleto, Bogdan Babić, Ani Radošević Opera Narodnog pozorišta u Sarajevu - Sablazan u dolini Šentflorijanskoj Opera Narodnog pozorišta u Beogradu - Petar Konjović - Knez od Zete, Dušan Miladinović, Mladen Sabljić Opera i balet Narodnog pozorišta u Beogradu - Stanojlo Rajičić - Simonida, Jovan Putnik, Dimitrije Parlić Opera i balet Narodnog pozorišta u Beogradu - Petar Konjović - Simfonijski triptihon Rumunsko državno pozorište opere i baleta Bukurešt - Đoakino Rosini - Seviljski berberin BEMUS 1971. / katalog prednje korice malo zacepljene unutrašnjost u vrlo dobrom stanju ALEKSANDAR BAKOČEVIĆ - Predgovor PREDRAG MILOŠEVIĆ - Predgovor ENRIKO JOSIF - Predgovor PAVLE STEFANOVIĆ - Predgovor DUŠAN SKOVRAN - Predgovor SRĐAN BARIĆ - Predgovor Beogradska filharmonija - dirigent Živojin Zdravković, Violina Sivlija Markovići Opera slovenskog Narodnog gledališča Ljubljana, Nikolaj Rimski Korsakov - Carska nevesta, Bogo Leskovac, Hinko Lekovšek Koncert nagrađenog gudačkog kvarteta na takmičenju mladih muzičkih umetnika Svečani koncert pobednika na takmičenju mladih muzičkih umetnika - dirigent Mladen Jagušt Praški madrigalisti Pjer Košero orgulje, Rože Delmot truba Prvi kamerni baletski ansambl iz Njujorka, Čarls Benet Anastazija Božikova sopran Nacionalni orkestar francuske radio-televizije, dirigent Žan Martinon, klavir Mišel Berof Beogradski madrigalisti, dirigent Dušan Miladinović, mecosopran Milica Miladinović, bas Žarko Cvejić Beogradski duvački kvintet Opera Narodnog pozorišta u Beogradu - Petar I. Čajkovski - Evgenije Onjegin, dirigent Oskar Danon Olga Đokić sopran, Ružica Savić klavir Beogradska filharmonija, dirigent Gaetano Delogu, violina Žan-Žak Kantorov Izvorna narodna muzika Srbije Gudački kvartet iz Tokija - Jošio Uno, Tadaši Hori, Kunio Oku, Jun Onozaki Halina Černi Štefanska klavir Eva Novšak Houška mocosopran, Ljubo Rančigaj klavir Državni simfonijski orkestar SSSR, dirigent Evgenij Svetlanov, violina Jovan Kolundžija Moskovski kamerni orkestar, dirigent Rudolf Baršaj Opera Narodnog pozorišta u Beograd - Đakomo Pučini - Toska, Nensi Tatum, Vladimir Atlantov, Borislav Pašćan, Mladen Sabljić Ansambl Musica Antiqua, dirigent Bernhard Klebel Hor i orkestar Radio-televizije Beogra - dirigent Borivoje Simić, Hans Joahiim Roč Beogradska filharmonija, dirigent Žak Hutman, violončelo Andre Navara Balet Narodnog pozoršita u Beogradu - Đan Karlo Menoti - Sebastijan Balet Narodnog pozoršita u Beogradu - Petar I. Čajkovski - Šesta simfonija, Dimitrije Parlić, Bogdan Babić BEMUS Pierre Cochereau Roger Delmotte Charles Bennett Jean Martinon Michel Beroff Jean Jacques Kantorow Yoshio Unno Tadashi Czerny Barshai Joachim Rotzsch Jacques Houtmann Navarra

Ideja za pisanje liječničkih dijagnoza na latinskome potekla je od prerano preminulog dr. Joška Bublića tijekom njegove specijalizacije kirurgije. Zapravo, radio je to za svoju majku, kako bi imala priručnik u svakodnevnom radu. Uvidjevši veliku vrijednost njegova truda i želje za pefekcionizmom, želja Nede Aberle bila je urediti vrijedan rad i pridonijeti tome, da liječnici u pisanju dijagnoza koriste klasični, gramatički ispravan, latinski jezik.

11538) VJETAR IDE NA JUG I OBRĆE SE NA SJEVER , Rada Iveković / Biljana Jovanović / Maruša Krese /Radmila Lazić ,Radio B92 Beograd 1994, biblioteka Apartidi: knj. 7; knjiga je nastala od pisama faksiranih između Ljubljane , Berlina ,Beograda i Pariza od juna 1991. do novembra 1992. uprkos svim blokadama, iskrene ispovesti 4 spisateljice o ratu i nacionalizmu , mek povez, format 13,5 x 20 cm , latinica,318 strana

S.M. Marinković - Kriminološke slike kod srpskih sudova, Iz advokatskih beležaka Beograd, 1906. Tematika: proza Meki povez, bez korica. Strana (1)+ VIII+ 145 Sava M. Marinković ( Beograd, 1866 - Šabac, 1933) advokat, pripovedač, slikar. Pokrenuo je 1926. godine nedeljnik `Šabačke novosti`. Slikarstvo je učio kod Đorđe Krstića. Radio je akvarele i ulja, većinom pejzaž i mrtvu prirodu. Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

Mali spirou 3 - Ama! Šta to radiš?

Da bi poručili artikal Mobilni telefon Terabyte E1801, potrebno je da kliknete na “dodaj u korpu”. Ako želite, možete pogledati po našoj prodavnici još artikala koji vam se sviđaju i da ih također dodate u korpu. Nakon odabira artikala, kliknite gore desno na ikonu korpe i bićete preusmjereni na stranicu za narudžbu. Posle toga sa desne strane odaberite način dostave i kliknite na “Nastavite sa narudžbom”. Na sledećoj stranici unesite vaše podatke za slanje i kliknite “Naručite”. To je sve! Naša služba će u najkraćem vremenu spremiti vašu narudžbu i poslati je na adresu koju ste nam poslali u narudžbi. Mobilni telefon Terabyte E1801 Specifikacija proizvoda: Ekran: 1,77”, QQVGA ekran, 160×128 px Dimenzije: 108×45.2×13.9 mm Težina: 68 g Procesor: SC6531 Opseg: 2G: GSM850/900/1800/1900MHz, GPRS SIM kartica: Dual SIM Multimedija: mp3, mp4 FM radio: bežični FM radio BT: V2.1 Memorija: TF kartica do 16 GB maksimalno Kamera: zadnja kamera 640×480 px Imenik: 300 brojeva Melodije: 64 melodije, podrška za mp3, midi melodije zvona Jezik: engleski, srpski, hrvatski, makedonski, slovenački Baterijska lampa, vibracija Kalkulator, kalendar, alarm, svetski sat, diktafon, igre Baterija BL-5C 800 mAh Dodatna oprema: punjač, uputstvo Mobilni telefon Terabyte E1801

Priručnik za vojnike roda jedinice za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva. Sistem veza, Rade Lubarda ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Knjiga je odlično očuvana. Izdanje Savezni sekretrijat za narodnu odbranu, Beograd 1990. Tvrdi povez,format 21 cm,odlično ilustrovana,852 strane. Prilog uz knjigu su mape sa šemama prijemnika,indikatora, UVF prijemnika,demulitipleksera,panoramskog analizatora, telegrafskog demodulatora,radio prislušnog uređaja VU-141 itd Sadržaj pogledajte na slikama 4,5 i 6. Ozbiljna i retka knjiga

Novo, nečitano, nema posvete. U Habzburškoj monarhiji - Miroslav Timotijević Godina izdanja: 2012 Broj strana: 32 Povez: Mek Saznaj kako se živelo u Habzburškoj monarhiji! I još nešto: šta je to Vojna granica, kako su izgledale porodične zadruge, šta je u gradskoj kući bio simbol udobnosti, kakvi su saveti mogli da se dobiju iz prosvetiteljske literature, ko je sve radio kao privatni učitelj, zašto je pola kalendarske godine bilo neradno.

Odlomak: Knjiga ’’Agape Antologija 6’’ sadrži 12 razgovora o najznačajnijim rediteljima u istoriji filma. S profesorom Markom Babcem razgovarali smo o umetnosti Bergmana, Felinija, Tarkovskog, Čaplina, Bunjuela, Rifenštal, Petrovića, Zvjaginceva. Čitaoci mogu da pročitaju i intervjue koje je Aleksandar Gajšek radio s najvećim rediteljima današnjice kao što su Mihalkov i Sokurov. Prava poslastica za čitalačku publiku je i antologijski razgovor Vladete Jerotića i Emira Kusturice na temu stvaralaštva.

Adil Zulfikarpašić ČLANCI I INTERVJUI povodom 70-godišnjice priređivač Nadežda Gaće Bošnjački institut, Sarajevo, 1991. Udžbenički format, 712 strana. Lepo očuvana, listovi spolja malo požuteli, posveta priređivača na predlistu. U ovoj knjizi, koju je priredila novinarka Nadežda Gaće, sakupljeni su značajni članci i intervjui Adila Zulfikarpašića koje je on pisao i davao u mnogom svijetskim listovima, na radio i TV stanicama. Knjiga je objavljena povodom 70-godišnjice života Adila Zulfikarpašića. k

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Pouzdanost nauke Autor: Miloš Jevtić Izdavač: Službeni glasnik mek povez, ćirilica, 23 cm, 1017 str. _____ ,,Pouzdanost nauke` je knjiga koja predstavlja verno svedočanstvo o jednom vremenu i izuzetnim ljudima koji su bili naši savremenici. Radivoj Kašanin, Pavle Savić, Nikola Pantić, Vasa Čubrilović, Zvonko Marić - samo su neka od poznatih imena srpske nauke sa kojima je autor ove knjige vodi duge razgovore na Drugom programu Radio Beograda.

Beograd 1985. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, 285 strana. Knjiga je odlično očuvana. Rudolf Arnhajm rodio se 15. jula 1904. u Berlinu. Studirao na Berlinskom univerzitetu, gde i doktorirao 1928. Učitelji mu bili osnivači geštaltne psihologije Keler i Verthajmer. Bio urednik u liberalnom nedeljniku » Die Weltbuhne« . Godine 1933. morao pred nacističkim progonima da napusti Nemačku; do 1933. radio u Rimu kao pomoćni urednik Instituta Lige naroda za film. Godine 1938. izbegao u London, a 1940. odlazi u SAD. Od 1968. do 1974. bio profesor u Karpenterovom centru za vizuelne umetnosti Harvardovog univerziteta u Kembridžu, u državi Masačusetsu. Geštaltni psiholog i istaknuti proučavalac vizuelnih umetnosti sa stanovišta geštaltne psihologije, Arnhajm je poznat u svetu i kod nas kao veliki autoritet u psihološkom tumačenju vizuelnih umetnosti; objavio niz dela, koja su postala klasična u svojoj oblasti. U našoj sredini predstavljen 1962. godine knjigom Film kao umetnost u prevodu Dušana Stojanovića, izd. Narodna knjiga, Beograd, (knjiga je objavljena najpre 1932. u Nemačkoj pod naslovom Film als Kunst, a 1957, u SAD kao Film as Art. ). Na našem jeziku objavljena su i sledeća njegova dela: Umetnost i vizuelno opažanje (1954), u prevodu Vojina Stojića, izd. Umetnička akademija, Beograd, 1971. — prva verzija: a nova, proširena i revidovana verzija izd. Univerzitet umetnosti, Beograd, 1981; Pikasova Gernika (1962), u prevodu V S. , izaćd. » Zamak kulture« , Vrnjačka Banja, 1974; Entropija i umetnost (1966), u prevodu V S. , izd. » Umetnost« , Beograd, 1977; » Vizuelno mišljenje« (1962), u prevodu V. S. , izd. Univerzitet umetnosti, Beograd, 1984. Pored većeg broja članaka, takođe objavio i sledeće knjige: Radio, an Art of Sound (1936), Radio, umetnost zvuka; Towards a Psychology of Art (1966), Prilog psihologiji umetnosti; The Dynamics of Architectural Form (1977), Dinamika arhitektonske forme. Sadržaj: Predgovor Prva komešanja Inteligencija vizuelnog opažanja I Inteligencija vizuelnog opažanja II Dva i dva zajedno Prošlost u sadašnjost Slike misli Pojmovi stiču oblik Slike, simboli i znaci Šta apstrakcija nije Šta apstrakcija jeste Na čvrstom tlu Mišljenje čvrstim oblicima Reči na pravom mestu Umetnost i mišljenje Modeli za teoriju Viđenje u nastavi

PODMLADAK LIST ZA OMLADINU SREDNJIH ŠKOLA - GODINA PRVA 1897-1898 BROJEVI 1-27 uredio: Momčilo Ivanić profesor Prve Beogradske Gimnazije u Beogradu u štamparijama: Dragoljuba Mirosavljevića i S. Horovica 1898. Tvrd povez, 444strane, na predlistu ima đačka posveta, korice su oštećene kao što se vidi na slici - unutra je mnogo bolje!! Момчило Иванић (Пивнице, 2/14. март 1853 — Београд, 23. април/6. мај 1916), српски филолог, професор гимназије и секретар Лексикографског одсека СКА Момчило Иванић је рођен 2/14. марта 1853. године у Пивницама у Бачкој.1) Његов отац Стеван прешао је у Београд, где је радио као чиновник управе града.2) Момчило Иванић похађао је до четвртог разреда основну школу у Београду, а онда се са оцем морао вратити у Војводину.3) Због тих околности уписао се тек 1867. у гимназију у Београду.4) Похађао је историјско-филолошки одсек Велике школе, а завршио га је 1876. године.5) На Великој школи Београду био је ђак Даничића и Новаковића. Радио је најпре од 1877. у једној приватној школи, а од јесени 1877. био је професорски приправник Стојана Новаковића.6) Постао је 1879. предавач на гимназији, а 1885. професор београдске реалке. Од 1898. радио је у лексикографском одјелу Српске краљевске академије (СКА). Повлачио се са војском крајем 1915, али није могао даље од Призрена, па се вратио, али затекао је растурену кућу и разбацане књиге и папире.7) За време окупације није му било допуштено да дође на Академију, па је нешто покушавао да ради код куће.8) На Ђурђевдан 1916. изашао је да са гомиле књиге пробере, оно што би се дало искористити, али ударила га је срчана кап.9) У радовима је помагао Даничићу и Новаковићу, преводио је чланке, и писао приказе и реферате. Самосталних радова од значаја нема. Сакупљао је грађу за велики рјечник СКА дуги низ година, и написао је Оглед тог рјечника како га је он замишљао (Српски рјечник књижевног и народног језика, 1913). Академик Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од почетка 1903.

Naslov: Arduino UNO Autor: Bert Van Dam Izdavač: Agencija Eho Strana: 209 Povez: meki Pismo: latinica Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-80134-07-9 Opis: Ova knjiga sadrži niz zabavnih i uzbudljivih projekata za Arduino, kao što su tihi alarm, ljudski senzor, svetlosni senzor, motorna kontrola, internet i bežična kontrola (pomoću radio veze). Za razliku od mnogih slobodnih projekata na internetu, svi projekti u ovoj knjizi su intenzivno testirani i njihov rad je zagarantovan!

Knjiga je kao nova. Kako ostati normalan - Zorica Pantelić Izdavač: Prometej Novi Sad Godina izdanja: 2020 Broj strana: 214 Format: 20 cm Povez: Broširani Zbirka intervjua sa dvanaest vodećih stručnjaka na polju psihoanalize iz Srbije i Crne Gore vođenih u seriji razgovora Unutrašnji svet čovekov (Radio Beograd, Prvi program). Redosled razgovora u knjizi saobražen je temama i vremenu njihovog emitovanja na radiju. Tekstovi su, uglavnom, objavljeni izvorno, onako kako su uživo vođeni.