Knjiga je dobro očuvana. Izdavač : CLIO,2000 ,,Autori iskazuju dužno teorijsko uvažavanje jednog masovnog medija koji je danas svuda prisutan, ali kao predmet proučavanja uglavnom zanemaren. Dobri, uslužni duh radija, koji nam se nalazi pri ruci u svim okolnostima svakodnevice - prilikom vožnje kolima, rada u bašti ili izleta na planinu - za nas je vremenom postao mahinalno korišćena datost. Martin Šingler i Sindi Viringa napisali su izvanrednu knjigu o radiju. To je kod nas prvi udžbenik o ovom mediju, ali i prva celovito i zanimljivo pisana knjiga za sve one koji vole radio. Neophodna je pre svega radijskim poslenicima. Sadrži istorijat radija, od njegove pojave do današnjih dana, otkriva njegovu prirodu u odnosu na druge medije, prikazuje različite vrste radijskih programa, od informativnog i zabavnog do dokumentarnog i umetničkog, a bavi se iscrpno i etičkim pitanjima radijskog novinarstva. Reč je o znalački pisanoj knjizi autora koji radio ne opisuju samo kao teoretičari, već pre svega kao stručnjaci koji poznaju tajne radijskog posla. Prema tome, čitanjem ovog udžbenika zaista se uči kako se, zanatski rečeno, pravi program – kako se pred mikrofonom govori, kako se uspostavlja prava komunikacija sa slušaocima. Razmatranja su uvek konkretna, a navode se veoma često i brojni primeri iz prakse. Autori prenose najbolja evropska iskustva o različitim tipovima radio-stanica, od javnih do komercijalnih i lokalnih. Oni pokazuju šta moderni radio jeste i šta sve može, ali i kakve su njegove perspektive u velikoj porodici masovnih medija...``

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez.. Izdanje 1991 godine,300 strana.. Autori: Pavle Ivić,Ivan Klajn,Mitar Pešikan,B.Branislav.. Posebno izdanje namenjeno Tv voditeljima ,spikerima..

OBRADA ZVUKA Alek Nisbet 1988g 390 strana Ima posvetu, korice iskrzane i izlizane, unutrašnjost lepo očuvana, ilustrovana

Ocaravanje uva-Miroslav Jokic.Izdavac RTS Dramski program Radio Beograda.Mek povez,170 str.Dobro ocuvana.

Beogradske novine, 2000. A4 format, 175 bogato ilustrovanih strana. Veoma lepo očuvana, sem oštećenja rikne vidljivog na jednoj od slika. Od 1980. godine, kada je imao prvu naslovnu stranu, do danas je objavio još par stotina naslovnih strana i preko hilјadu putopisnih reportaža u Politikinom Magazinu, JAT reviji, Nacionalnoj reviji Srbija, Moć prirode, Eko kuća. Radio je karikature i ilustracije, a sarađivao je na izradi većeg broja monografija. Takođe je autor desetak autorskih monografija (fotografije i tekst) koje su prevođene na šest jezika. Nјegova monografija Skrivena Srbija, u svom prevedenom izdanju (The Hidden Serbia) nalazi se u kongresnoj biblioteci Sjedinjenih Država. Do penzije je radio kao urednik fotografije u Nacionalnoj reviji Srbija.

Lepo očuvano Pavle ili Pavel Đurković, (1772. Baja Mađarska — 1830. Odesa, Rusija) bio je srpski slikar, portretist i ikonograf. On se istakao u ikonografisanju manastira i po portretima velikog broja poznatih ličnosti u srpskoj istoriji. Biografija[uredi | uredi izvor] Rodom je iz varošice Baje u Ugarskoj. Njegov deda Gliša je u svoje vreme bio dugogodišnji bajski senator i gradonačelnik.[1] Pavel Đurković - Hrist Njegov obimom najveći rad je bio ikonostas crkve u Vršcu i Beloj Crkvi iz godina oko 1792. Đurković `ikonopisac iz Budima`, jer od 1793. godine[2] slikao ikone na ikonostasu belocrkvanskog hrama Sv. Petra i Pavla. On je putovao po većim gradovima i mestima i portretisao je imućnije građane. Tako je 1811. godine je izradio portret arhimandrita Pavla Hadžića. Godine 1812. godine je radio u Zemunu za porodicu Karamata, a 1816. godine je u Šišatovcu portretisao Vuka Karadžića i Lukijana Mušickog. Godine 1820. je u Sremskim Karlovcima slikao mitropolita Stratimirovića, naslikao je i protu Tomu Budisavljevića. Potpisujući se: „Izživopisal P. Đ. slaveno-Serbin iz Karlovaca v Srijeme“. Godine 1812. je radio u slavonskim manastirima. Portretisao je u manastiru Orahovici 1820, arhimandrita Stevana Stankovića.[3] Posle 1820. godine je otputovao u Rusiju preko Vlaške i Moldavije slikajući uz put i nastanio se u Odesi, gde mu je posao jako dobro išao i tu je napredovao kao umetnik i izradio je tu izvanredni portret profesora Atanasija Stojkovića, koji ga je možda i pozvao u Rusiju, kao jedno od njegovih poslednjih dela i kao dokaz o njegovoj umetnosti portretiranja. Na poziv kneza Miloša od 23. aprila 1823. godine stigao je iz Karlovaca u Srbiju da portretiše, njega i porodicu - knjeginju Ljubicu i kćeri Savku i Stanku. Umetnik se bavio u Kragujevcu i Beogradu, gde je radio po želji kneževoj. Đurković je 21. marta 1824. godine[4] završio portret kneza Miloša. Bila je to druga po redu poznata slika u oslobođenoj Srbiji, nakon Drugog srpskog ustanka.

Autor: Đorđo Vazari Izdavač: Ne&Bo Broj strana: 369 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21 cm Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac jedan je od osnivača istorije umetnosti. Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse... Tvrd povez. Knjiga je odlično očuvana. Ilustracije u boji. Na srednjoj slici priložen deo sadržaja.

fanzin THEORY OF CHAOS #5 (april 2002, Kikinda) srpski metal fanzin - NA ENGLESKOM 36 strana, A4, c/b fotokopiran, heftan sa strane UZ OVAJ BROJ DOBIJATE I PISMO AUTORA FANZINA koje mi je poslao uz zine. Ovo je srpska metal memorabilia - UNIKAT Pre 15-25 godina znao sam sve metal fanzinaše. Jedan od njih, koga sam pratio još od kad je bio klinja od 13 godina koji je poslao sliku u rubriku za dopisivanje u REX-u, Darko `Pilence` Živković je radio ovaj fanzin par godina. Darko će kasnije svirati bubnjeve u DOWNSTROY, postati radio voditelj i promoter dobre muzike u ovom delu Vojvodine. Na muzičkoj sceni je aktivan i danas, na raznorazne načine. U ovom broju možemo da pročitamo intervjue sa ORPHANED LAND, TVANGESTE, WOUNDS, REGURGITATE, FEEBLE MINDED, KRVESTREB, INFERNAL NECROMANCY, CBT... Od domaćih bedova tu su MINDCRIME, ENJOY SARMA (kojima sam objavio dva dobra albuma), DUH PREDAKA, AVERNA (takođe još jedan bend iz REX kataloga), KINOVIA... Bilo je i boljih fanzina u ono vreme. ali sa današnje distance, ovaj broj donosi toliko informacija o nekadašnjoj sceni da je itekako važan kao artifakt i riznica podataka o jednom sve daljem vremenu. ===================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

VELIKI MAJSTORI UMETNOSTI - LEONARDO - Monografija Autor: Marija Lujza Ricati Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1979 Broj strana: 128 Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Veliki Format Bogato ilustrovana. Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Zaštitni omot iskrzan na ivicama, sama knjiga u odličnom stanju. Leonardo di ser Pjero da Vinči (ital. Leonardo di ser Piero da Vinci, Vinči, 15. april 1452 — Amboaz, 2. maj 1519), poznat kao Leonardo da Vinči, bio je italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. („di ser Pjero” ovde znači od oca ser Pjera, gde je ser kolokvijalna skraćenica od Sinjor u Italiji srednjeg veka, i ukazuje da onaj koji je nosi obavlja profesiju javnog beležnika.) Smatran idealnim „renesansnim čovekom” i univerzalnim genijem, Leonardo je široj publici poznat po svojim remek-delima, Tajna večera i Mona Liza, a njegove inženjerske izume koji su već u njegovo doba smatrani daleko ispred vremena i danas ponovo otkrivaju moderni inženjeri i naučnici. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije i građevinarstva. Njegove slike se smatraju vrhunskim delima visoke renesanse. Bio je fasciniran misterijom čovekovog lica i mogućnošću čitanja „pokreta duše” kroz gestove i izraze. Leonardov portret žene firentinskog zvaničnika toga vremena „Mona Liza” nadaleko je poznat po zagonetnom osmehu portretisane dame. „Mona Liza” je prvi psihološki portret naslikan u istoriji, te se zato daje toliki značaj ovom delu. U svojim beleženicama od kojih su sačuvane hiljade stranica, zapisivao je svoja razmišljanja i analize, radio studije i skice za umetnička dela, i takođe ilustrovao svoja naučna i inženjerska istraživanja, zbog čega je smatran začetnikom moderne naučne ilustracije. Njegov nemirni naučni, istraživački i umetnički duh više odgovara našem vremenu, nego dobu u kom je živeo i stvarao, a koje se tek budilo iz dubokog, skoro milenijskog sna, nametnutog mračnim dobom srednjeg veka. Radio je i stvarao u Milanu, Veneciji, Firenci, Rimu, a pred kraj života i na poziv kralja Fransoa I u Francuskoj, gde je preminuo 1519. godine.

- 40Gbps USB C žensko-ženski konektor 100W adapter za proširenje kompatibilan sa Thunderbolt 4/3, - Ovaj adapter vam omogućava da spojite dva kraća USB C kabla kada treba da produžite dužinu USB-C kabla za brzo punjenje, prenos podataka ili prolaz videa, - Podržava `slepo` konektovanje USB-C kabla zbog ekskluzivnog ugrađenog USB 4 čip protokola za prenos, eliminišući potrebu da se obrne orijentacija svakog konektora kabla (NAPOMENA: Ako je vaš kabl USB2.0 Standard, potrebno je da promenite orijentaciju svakog konektora kabla da bi ispravno radio), - U skladu sa najnovijim USB 4 i Thunderbolt 4 standardom, kompatibilnost unazad, - Podržava do 40Gbps prenos podataka, 100W napajanje i 8K@60Hz video prolaz, ovaj adapter će vam dati duži kabl bez ikakvih gubitaka, - Premijum aluminijumska izrada, laka za nošenje ili skladištenje zbog ultra kompaktnog dizajna, dva USB C ženska konektora prolaze 10.000+ testova pritiska i povlačenja.

PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME Milica Stevanović Radio B92 Beograd 1999 ,izbor tekstova kao dodatak uz katalog retrospektivne izložbe , iz sadržaja : Umesto predgovora : šta rade vrapci na pljusku Perspektiva težnskih polja Metod je poruka Đubrište kraja istorije ili Asurbanipalova smrt Sedam novih objekata Simbolika urbanih vizura Zaštoovaj izbor Umetnost nebeska ili zemaljska ... Omaterijalu za umetničko delo , o nužnosti i slučajnosti u gradnji umetničkog dela .... Situacije dvojnici ili fenomen već viđeno Trudnoća kraljice Drage ili imidžizam u godinama kulture Telo / oblik Fraktilnost u vizuelnom opažanju i likovnom oblikovanju Slica za jedno moguće istraživanje značenja odnos ameđu bojama mek povez, format 21 x 27,5 cm , latinica, dvojezično srpsko engleski , 139 strana PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME M.Stevanović Odlicno ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Kao novo Nekorišćeno s police Predmet istraživanja u knjizi su mediji u savremenom multimedijalnom pozorištu, koje promenom svoje strukture pokušava da se suoči sa tehnološkim izazovima vremena i narastajućim uticajem novih medija. Pozorišni autori tako nastoje da odgovore na tehnološke izazove našeg doba i sve dublje ukorenjivanje novih tehnologija i medijskog načina izražavanja. Autorka se u knjizi bavi načinima na koje su mediji uključeni u savremeno pozorište, odnosima novih medija prema živoj igri, (post)dramskom tekstu, publici. Rediteljske poetike Tima Ečelsa, Hajnera Gebelsa, Štefana Kegija, Nikolasa Štemana, Renea Poleša, Andraša Urbana i drugih autora čiji se rad u knjizi analizira, na različite načine reflektuju savremeno okruženje, njegovu određujuću konzumerističku logiku, globalizaciju, dominaciju elektronskih i digitalnih medija, uticaj interneta i virtualnih stvarnosti. Oni problematizuju odnose između realnog i fiktivnog, života i umetnosti, negiraju tradicionalnu distinkciju između tzv. visoke umetnosti i popularne kulture, a u svemu tome pokušavaju da razumeju i protumače, ali i da produkuju nova značenja društvenih okolnosti, kao i samog umetničkog dela. Čestom teatralizacijom tehnologije na sceni, ovi autori osvešćuju ono ljudsko, realno, stvarno, opipljivo, na svetlo dana izvlače zaboravljene vrednosti, one koje polako nestaju u našem hipermedijskom okruženju. Ana Tasić rođena je 1978. u Beogradu. Završila osnovne studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 2002. (Odsek za pozorišnu i radio produkciju). Godine 2008. magistrirala u oblasti teatrologije (Tretman tela/telesnosti u novoj brutalističkoj drami i pozorištu) na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (mentorka prof. dr Aleksandra Jovićević). Odbranila doktorsku disertaciju Uticaj i upotreba elektronskih medija u postdramskom pozorištu (FDU Beograd, septembar 2012) i stekla naučni stepen doktora nauka o dramskim umetnostima iz oblasti studije pozorišta (mentorka prof. dr Aleksandra Jovićević). Magistarski rad Otvorene rane (telo u neobrutalističkoj drami i pozorištu) objavljen je u izdanju Instituta za pozorište, film, radio i televiziju (2009). Knjiga Digitalni dvojnici (Pozorište u ekranskom svetu) je njena dosktorska disertacija. Bila je selektorka brojnih pozorišnih festivala, nacionalnih i internacionalnih, članica mnogih pozorišnih žirija, moderatorka i/ili učesnica niza internacionalnih tribina, radionica, simpozijuma i konferencija u oblasti teatrologije. Pisala i piše kritičke tekstove o pozorištu i filmu za brojne medije, radila u nastavi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na predmetu Istorija svetske drame i pozorišta, bila stipendistkinja Ministarstva nauke Republike Srbije i istraživačica na projektima „Umetnost i mediji u funkciji evropskih integracija“ i „Identitet i sećanje: transkulturalni tekstovi dramskih umetnosti i medija (Srbija 1989–2015)“. Od jula 2005. je stalna pozorišna kritičarka dnevnog lista Politika. Dobitnica Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku (2015). Avangarda neoavsngarda postmoderna postmodernizam

Zagreb 1965. Tvrd povez, zaštitni omot, 386 strana. Napomena: pohaban zaštitni omot; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R5 Knjiga 100 OPERA poslužit će kao koristan priručnik svakom ljubitelju muzike, osobito onome, koji voli umjetnost opere. Izborom od stotinu opera svjetskog i domaćeg, klasičnog i suvremenog repertoara obuhvaćena su djela koja publika češće susreće u kazalištu ili u radio-emisijama, odnosno djela, koja zbog svoje vrijednosti i aktuelnosti zaslužuju da čitalac na njih bude upozoren. Namjena je knjige da čitaocu objasni sadržaj kao i da ga obavijesti o karakteru muzike i upozori na najznačajnija mjesta u pojedinoj operi. Stoga je svaka opera predstavljena ne samo detaljnim sadržajem, nego i posebnim komentorom, kao što je, sa svim važnim podacima i objašnjenjima, prikazan i historijski i stvaralački lik svakog kompozitora. Svojim načinom izlaganja knjigo 100 OPERA namijenjena je širokim krugovima ljubitelja muzike, u želji da im pomogne kako bi shvatili umjetnost opere u njenoj sveukupnosti najistaknutije muzičko-scenske vrste. Zato je Turkalj dao djelu i predgovor pod naslovom PRISTUP OPERI, gdje na popularan način objašnjava historijski razvoj opere, kao i specifične osebine samog opernog djela i njegova izvođenja.

Milan Delčić Delča dr psepsy MAKSIMILIJAN MRMOR I NJEGOVI PACIJENTI ( 1 ) Transsex Hardcore Co. / BUS Publishing, 2000. 160 strana. Veoma očuvana sa posvetom autora. Možda kategorizacija nije najsrećnija ali ... Knjiga `Dr Maksimilijan Mrmor i njegovi pacijenti” je apsurd sam po sebi. Komentarišući je Delča je govorio da se ona bavi besmislicom u tom smislu da je sve ovo što mi živimo ”nonsens”, ne govoreći pritom samo o ovoj zemlji već o globalnom problemu čovečanstva. Činjenica je, rekao je svojevremeno za emisiju Radio Luksemburg City radija, da se u ovom takozvanom 21. veku Pandorina kutija baš otvorila... I činjenica jeste da treba da se pronađe novi ”modus vivendi”, a ova knjiga nikako nije za one ispod 16 godina. Početkom osamdesetih debitovao je na jugoslovenskoj muzičkoj sceni sa bendom `U škripcu` pošto su se dve njihove pesme našle na `Jugotonovoj` novotalasnoj kompilaciji iz 1981, Artistička radna akcija, nakon čega su nastupali širom SFRJ. Posle godinu dana PGP RTS objavljuje njihov prvi album Godine ljubavi, da bi već 1983. izdali O, je! sa kojeg su se izdvojile pesme Beograd spava i Siđi do reke, a iste godine izašao je i njihov mini-album Nove godine! na kojem se našao i istoimeni hit. Delča je sa bendom imao još tri albuma: Budimo zajedno, U škripcu i poslednji iz 1990. Izgleda da mi smo sami na kojem se ponovo našla i istoimena pesma, verovatno jedno od najpopularnijih Delčićevih muzičkih ostvarenja. Nakon raspada benda `U škripcu` objavio je još tri solo albuma: Delča i sklekovi, S jezikom u usta i Krenuo sam davno ne sećam se gde. Marta 2007. godine, koncertom u Domu omladine obeležio je više od 20 godina bavljenja muzikom. Milan Delčić Delča je završio dramaturgiju na FDU-u, a bavio se i pisanjem za pozorište. Autor je nekoliko komada: Hari ne putuje vozom, Kraljevo blago, U podrumu i Hardcore Transseks one Man Show, koji je 1992. igran na Bitefu. Ova drama je 2000. godine prerađena u roman Doktor Maksimilijan Mrmor i njegovi pacijenti. Napisao je i režirao storiju Lepe, čiste, dobre u omnibusu Beogradske priče, a radio je i kao dramaturg za TV seriju Dome, slatki dome. Takođe je napisao scenario za nekoliko epizoda TV serije U ime zakona. Ostaće upamćeni i njegovi nastupi u seriji Otvorena vrata, pogotovo antologijska scena u kojoj u duetu sa pokojnom Oliverom Marković peva pesmu Kad sam bila plavuša. Milan Delčić je kao pravi novotalasni multimedijalni i višetalentovani umetnik osmislio koncept `pamfleks` firme koja reklamira izmišljene proizvode. Jedno od poslednjih Delčinih pojavljivanja u javnosti bilo je aprila 2010. na njegovoj beogradskoj izložbi fotografija `Menhetn from Bruklin baj Delč` (Manhattan from Brooklyn by Delch). Poslednje diskografsko delo ovog nesvakidašnjeg umetnika objavljeno je 2008. godine. U pitanju je snimak njegovog poslednjeg koncerta na kom su mu se pridružili drugovi iz bivšeg benda, pa su kao izvođači albuma Jubilarnih 20 i nešto godina potpisani `Delča i U škripcu`. Delča, U škripcu

MUZEJ VOJVODINE Novi Sad 28.09. - 0.10.2001 OLTAROID dobro očuvana retko u ponudi Dr. Zoran Tairović Zoran Tairović rođen je u Novom Sadu gde je diplomirao je slikarstvo i grafiku na Akademiji umetnosti, a magistrirao na interdisciplinarnom studiju Univerziteta u Novom Sadu tehnike i menadžment u primenjenim umetnostima. Doktorirao je na temu `Simbolika likovne umetnosti Roma i evropski sistem kulturnih vrednosti` i time pokazao da etničko poreklo nije presudno u sticanju znanja i oblikovanju čoveka. Počeo je da radi u svojoj osmoj godini kada je izabran da na Radiju Novi Sad vodi dečju emisiju «Dobro jutro devojčice, dobro jutro dečaci» koja se emitovala devet godina. Multimedijalni umetnik danas se bavi slikarstvom, komponovanjem, režijom i savetnik je potpredsednice Vlade zadužen za praćenje i koordinaciju romskih pitanja. - Formalno, u opisu posla ja sam savetnik potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, koji se bavi praćenjem i koordinacijom romskih pitanja. Međutim, moje je da savetujem potpredsednicu kada su u pitanju romske politike i njihova implementacija. Radio sam i na izradi Strategije za unapređenje položaja Roma 2015-2025 i, zahvaljujući divnim ljudima kao što su Osman Balić, Goran Bašić i drugi, uspeli smo da kuturu kao peti element provučemo kroz strateški koncept.Ako je 2005-2015 bila Dekada koja je učinila Rome vidljivim od zajednice do institucije, onda je prirodno da Dekada 2015-2025 bude obeležena pravljenjem institucija, jer to je prirodniji koncept. Pravljenje institucija znači da se u narednoj Dekadi napravi 30 kulturnih centara.

RADE MARKOVIĆ POZORIŠTE Šifra artikla: 269709 Isbn: 9788690244727 Autor : dr Zoran T. Jovanović Izdavač : UDRUŽENJE DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE Priređivač zbornika, teatrolog Zoran T. Jovanović, knjigu je komponovao iz četiri dela i uvoda. U uvodnom delu objavljeno je saopštenje žirija za dodelu nagrade i obrazloženje koje je biranim rečima napisla Vida Ognjenović, predsednik Žirija. Prvi deo knjige nosi naslov “Rade Marković njim samim”... Detaljnije Priređivač zbornika, teatrolog Zoran T. Jovanović, knjigu je komponovao iz četiri dela i uvoda. U uvodnom delu objavljeno je saopštenje žirija za dodelu nagrade i obrazloženje koje je biranim rečima napisla Vida Ognjenović, predsednik Žirija. Prvi deo knjige nosi naslov “Rade Marković njim samim”. U ovom odeljku Zoran Jovanović ispisuje biografiju Radeta Markovića i pregled značajnih datuma u životu i radu glumca, dok Feliks Pašić vodi iscrpan razgovor s Markovićem, nastojeći da pronikne u elemente Markovićeve glumačke poetike. Drugi deo knjige sadrži priloge velikog broja teatrologa, pozorišnih kritičara i reditelja koji s raznih stanovišta osvetljavaju glumačku ličnost slavljenika. Pored ostalih, priloge su napisali Milenko MisailovićPetar Marjanović, Ranko Munitić, Branko Pleša, Dejan Mijač i Boro Drašković. U trećem delu knjige o Markoviću pišu glumci i saradnici s kojima je Marković učestvovao u velikom broju pozorišnih, filmskih, televizijskih i radio poslova. Zanimljivi su prilozi Ksenije Jovanović, Olivere Marković, Ljube Tadića i Lazara Ristovskog, kao i napisi Markovićevih studenata, danas već glumaca koji polako preuzimaju značajne pozorišne zadatke u pozorištima u Beogradu i Novom Sadu, Dušana Jakišića, radmile Tomović-Grinvud i Milana Čučilovića. Četvrti deo zbornika nudi preglednu dokumentaciju o Markovićevom glumačkom i pedagoškom putu; iz precizno ustanovljenih podataka čitalac će dobiti pouzdan uvid i razvojni i umetnički put Radeta Markovića. Na filmu je odigrao 81 ulogu, u televizijskim dramama, serijama i drugim emisijama 62 uloge, učestvoavao je u 186 radio drama, a na pozorišnim scenama ostvario je ukupno 96 uloga. Kao profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu izveo je četiri klase sa ukupno 39 studenata. Nagrađen je svim najznačajnijim stručnimi društvenim nagradama i priznanjima (Sterijina nagrada, tri Arene, Gavelina nagrada ... ) Knjiga o Radetu Markoviću višestruko osvetljava njegovu glumačku umetnost u svim medijima. Tokom pet decenija glumačkog prisustva, pre svega na pozorišnoj sceni, Marković je stekao nepodeljena priznanja kritike, publike i kolega zbog najmanje dva razloga: duboke odanosti, može se reći pune posvećenosti pozivu, što je najčešće donosilo vrhunska ostvarenja, kao i neposustalog tragalaštva za novim, savremenim i modernim glumačkim izrazom, kojim je nastojao da pomeri standarde u glumi u čemu je bio jedan od tvoraca avangardnih pozorišnih puteva u našoj sredini. Zbornik o Radetu Markoviću, u stvari, knjiga je odanosti i zahvalnosti jednome od naših najpostojanijih glumaca u periodu od Drugog svetskog rata pa do novoga milenijuma. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POZORIŠTE Autor dr Zoran T. Jovanović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač UDRUŽENJE DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2001 Format 17x24 Strana 351 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

LARS FON TRIR STIG BJORKMAN TRIR O FON TRIRU Prevod - Sava Bulajić Izdavač - Areté, Beograd Godina - 2021 216 strana 20 cm Edicija - Figure u senci ISBN - 978-86-80426-86-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Lars Trir Prvi filmovi Slike oslobođenja Element zločina Epidemija Medeja Evropa Kraljevstvo Kroz talase Psihomobil - Svetski časovnik `Change`, muzički spotovi i reklame Kraljevstvo Idioti Ples u tami Dogvil `Kroz zbirku intervjua koje je sa Trirom radio njegov kolega, filmski režiser Stig Bjorkman, saznaćete kako su nastali Trirovi najvažniji filmovi poput Elementa zločina i Dogvila, koji su njegovi najveći strahovi, kojim režiserima i glumcima se divi, a koje ne podnosi i kako je Lars Trir postao Lars fon Trir. Naslovna ličnost u ovoj knjizi predstavlja nam se kao stvaralac i kao osoba i u oba oblika ne prestaje da impresionira i preispituje granice. U intervjuima sa Stigom Bjorkmanom imaćete prilike da saznate o motivaciji koja leži iza Trirovih režiserskih postupaka. Zahvaljujući elokventnim i zanimljivim odgovorima propraćenim dozom humora, kao i manifestima koji objašnjavaju njegove najeksperimentalnije filmove, knjiga Trir o fon Triru predstavlja portret jednog od najgenijalnijih umetnika današnjice. `Malo je skandinavskih režisera – u svakom slučaju, malo režisera Larsove generacije – koji poseduju takav idiosinkrastički talenat i inovativan stil. Već sam znao mnogo o Larsu preko njegovih duboko originalnih i provokativnih filmova. Pričalo se da je težak kao osoba, rezervisan. To je daleko od istine. Ispostavilo se da je Lars ne samo neobično pristupačan, već i veoma velikodušan u deljenju svog vremena i svojih mišljenja – kao i strasti o filmu. Zbog toga je dan kada je Lars posetio Stokholm bio veoma ispunjen i shvatili smo da delimo entuzijazam za mnoge filmove u čijem smo ocenjivanju bili jednoglasni.`` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Lars von Trier Stig Björkman Trier om von Trier

PRIRODNE PROPORCIJE - Branko M.Perak Elementi geometrije,istorije, umetnosti i teorije proporcije mek povez, 157 strana -Elementi geometrije,istorije, umetnosti i teorije proporcije -mek povez, 157 strana Sadržaj: UVOD Zlatni presek SLIKARI ZLATNOG PRESEKA Nove zablude Sistematizacija proporcija Tabela proporcija, formule Čovek i proporcije u prirodi Kako raditi sa proporcijama? Pregled prirodnih proporcija Komentar i prilog arh S. Stanojevića Metar i grčka jedinica GRČKA VIZANTIJA EGIPAT MAJE RIM Kelnska katedrala MESOPOTAMIJA Jedinica mere Činili kiosk Modulor Formati ČOVEK PROPORCIJE I KOSMOS Brojevi Ženski brojevi Protiv fizičke antropologije Nismo sami ZAKLjUČAK Autor LITERATURA STANJE ODLIČNO L.1.ORM. 5

T14) Наслов: Ђузепе Верди- Набуко. Опера у 4 чина. Либрето Темистокла Солера Приредио: Душан Миладиновић Издавач: Народно Позориште Београд. Година издања: отприлике 70 их или 80 их ХХ века. Број страна: 40. Стање: Одлично.Kњига је унутра као нова. Споља су пожутеле странице на корици од стајања. Књига је јако стара али изузетно очувана. Види слике. Јако редак примерак чувеног Душана Миладиновића. О прериђивачу: Душан Миладиновић један од великана наше али и светске музичке сцене, Рођен 20. фебруара 1924 године. Маестро Миладиновић био је диригент међународног угледа, композитор и професор Музичке академије у Београду, као и дугогодишњи диригент и директор Опере Народног позоришта у Београду. Клавирски је сарадник од 1961. до 1964. Оснивач је Каирске филхармоније. Био је и шеф хора Београдски мадригалисти, коме је као први диригент у историји дириговао 1970. године у Ватикану, пред папом Павлом ВИ, дела српске духовне културе. Био је и један од ретких диригената у свету који су дириговали по многима најкомпликованију оперску партитуру – Турандот, и то напамет, без партитуре на диригентском столу (БЕМУС, 1975). Године 1982. опет је са својим хором Београдски мадригалисти, први пут после Октобарске револуције, у Совјетском Савезу извео једну православну литургију, и то, наравно, Мокрањчеву. Иако последњих година није живео и радио у нашој земљи, оставио је дубок и неизбрисив траг и његов допринос развоју наше културе без сумње је немерљив. Маесто Душан Миладиновић био је један од ретких, ако не и једини, који је у тешким временима једноумља јавно подржавао и дириговао дела православне музичке културе, у тренуцима када је то, у најмању руку, било ризично и веома храбро. Био је човек изузетне музичке меморије, лаког и сигурног диригентског геста. Оперска и концертна дела изводио је с невероватном лакоћом и осећањем за стил. Његова гостовања широм света, пре свега као музичког педагога а потом као диригента, веома су допринела поштовању наше музичке културе, посебно српске духовне музике, и креирању праве слике и исправног мишљења о нашој земљи и народу уопште. За многе доприносе нашој култури одликован је и Орденом Светог Саве Првог реда који је примио из руку српског патријарха Павла. Влада Србије донела је решење о додели националне пензије маестру Душану Миладиновићу, посебно признање за врхунски допринос националној култури, коју, нажалост, овај уметник није дочекао. Душан Миладиновић, преминуо је 30. децембра 2007. године у Линцу (Аустрија). Сахрана Душана Миладиновића обављена је достојанствено, уз највише почасти, 4. јануара 2008. године на Новом гробљу у Београду, у Алеји великана.

MIRA BANJAC POZORIŠTE Šifra artikla: 269704 Isbn: 9788690244743 Autor : Zoran Maksimović Izdavač : UDRUŽENJE DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE Monografija je interesantna, odlično koncipirana i u odnosu na monografije posvećene prethodnim dobitnicima "Dobričinog prstena" razlikuje se po osavremenjenom dizajnu za koji je zaslužan Nenad Bogdanović. "Svi dobitnici "Dobričinog prstena" su veličine samim tim što su dobili ovo priznanje. Ali,... Detaljnije Monografija je interesantna, odlično koncipirana i u odnosu na monografije posvećene prethodnim dobitnicima "Dobričinog prstena" razlikuje se po osavremenjenom dizajnu za koji je zaslužan Nenad Bogdanović. "Svi dobitnici "Dobričinog prstena" su veličine samim tim što su dobili ovo priznanje. Ali, svako od njih je, pre svega, ličnost, tako da sam se priređujući knjigu rukovodio Mirinom ličnošću. Želeo sam da knjiga što više govori o njoj, da bude ona, da ima dušu i da bude životna. Ljude koji su pisali tekstove za knjigu upućivao sam da Miru sagledaju iz svog ugla: iz ugla iz kog je najbolje poznaju, a da se pri tome neke stvari ne ponavljaju u više tekstova" - kaže Zoran Maksimović, priređivač monografije. Monografija sadrži dvanaest poglavlja kroz koja je čuvena glumica predstavljena kao pozorišno, rediteljsko, filmsko, radijsko, televizijsko i pedagoško lice, ali kao "prvo lice jednine". Predstavljanje svih lica Mire Banjac počinje malim esejom o njoj, koji je napisao Zoran Maksimović i kroz koji on govori kako Miru doživljava kao glumicu. Naravno, monografija sadrži i popis njenih uloga (na filmu i u pozorištu i radio dramama), pozorišnih režija, televizijskih emisija, nagrada i priznanja, a tu su i izvodi iz kritika... Mladom teatrologu Maksimoviću pomagali su saradnici, a odazvao se i veliki broj Mirinih kolega i prijatelja da napiše priloge o njoj. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POZORIŠTE Autor Zoran Maksimović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač UDRUŽENJE DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2002 Format 17x24 Strana 383 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Poput drugih evropskih zemalja, i Srbija je imala instituciju dvorskih fotografa, koji su radili za kraljevsku porodicu i time stekli posebna priznanja i počasti. Titulu „knjaževskog srbskog fotografa“ prvi je dobio A. Stojanović, a zatim je 1876. godine tu titulu je poneo i Nikola Štokman, potom i Petar Jovanović koji je imao svoj atelje u Novom Sadu do 1872. godine. Nakon njega, prestižnu titulu „dvorski fotograf“, ali sada kraljevski, dobio je Lazar Lecter iz Temišvara, koji je oko 1870. godine otvorio atelje u Beogradu, a kasnije je sa svojim sinovima otvorio i filijalu u Nišu. Nikola Lekić iz Pančeva takođe je dobio titulu „dvorski fotograf“, kao i V. Danilović, koji je preuzeo atelje Petra Jovanovića. Pred kraj 19. veka, Milan Jovanović je stekao titulu dvorskog fotografa Obrenovića i zadržao ju je i nakon promene dinastije. U unutrašnjosti Srbije, pored P. Aranđelovića u Nišu, titulu dvorskog fotografa imao je i fotograf M. L. Lazarević u Valjevu. Ovi dvorski fotografi su se isticali visokim kvalitetom svoga rada i izuzetnom veštinom u „portretisanju srpske onovremene elite“. Njihove fotografije su bile tražene i cenjene u visokim društvenim krugovima. Knjigu je priredila Laura Barna. 24 cm, 110 str.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Veliko interesovanje tokom 30 FEST-a izazvala je knjiga `FEST, odbrojavanje` renomiranog književnog kritičara Milana Vlajčića. U knjizi sa podnaslovom `Subjektivna šetnja kroz tridesetak godina beogradskog festivala` Milan Vlajčić između ostalog piše : `Shvatio sam da bi o FEST-u mogla da se napiše knjižurina sa hiljadu stranica. Ali ja sam imao zadati prostor, nešto dana za sređivanje beležaka i čvrsto obećanje samom sebi da ovaj `lični dnevnik` ne sme da zaliči na telefonski imenik`. Prenosimo odlomak iz knjige. ``Od prvog FEST-a protekle su tri decenije i danas je za mnoge naše naraštaje festovsko iskustvo povlastica kakvu nisu uživali žitelji i filmski manijaci mnogih evropskih metropola. To je osnovna, nepobitna činjenica, sve ostalo su nijanse. Oni koji danas imaju manje od 40 godina navikavani su na FEST kao na svakodnvenu životnu činjenicu kao što su voda, struja, radio i TV. Oni koji, samo zaslugom svoje krštenice, pamte kako je rođen FEST, znaju da je reč o srećnom sticaju okolnosti, o udruženom naporu desetak novinara, filmskih kritičara i kulturnih radnika, pa i o blagoslovu nekih uticajnih političara bez kojeg bi se sve pretvorilo u puste snove. Prvi FEST, sa radnim naslovom `Hrabri novi svet` , što je pozajmica iz naslova apokaliptičkog antiutopijskog romana Oldosa Hakslija , održan je od 8. do 16. januara 1971. Godinu dana ranije filmski kritičar našeg najstarijeg dnevnog lista `Politika` Milutin Čolić osmislio je reprizu inostranih filmova, koja je naišla na izvanredan odjek filmskog gledališta. U razgovoru s potpredsednikom grada Milanom Vukosom iskovana je zamisao o međunarodnom filmskom festivalu. Rođen je FEST, a umetnički direktor i selektor Milutin Čolić imao je dovoljno hrabrosti, u trenu kad je već kretala ideološka hajka na ono najbolje što je postojalo u našem filmu, da uz sebe zadrži predsednika Saveta Aleksandra Sašu Petrovića i selektora specijalnog noćnog programa `Konfrontacije` Dušana Makavejeva, koji će ubrzo, zbog hajke na jugoslovenski filmski `crni talas`, morati da napusti zemlju. Nova filmska svetkovina prihvaćena je iznad svih očekivanja: karte su planule preko noći, tapkaroši su se vratili pred bioskopske kapije, a u metežu za ponoćne projekcije šokantnih dela iz programa `Konfrontacije` polomljena su ulazna vrata Doma sindikata. Prvi FEST su kao ideju svesrdno potpomogli naši uvoznici-distributeri, jer je prethodnih godina, pod naletom televizijske pomame, drastično opadala posećenost bioskopa. FEST je bioskopskom životu filma ulio novu snagu. FEST je za ovih 30-tak godina obavio veliki kulturološki i obrazovni zadatak, filmski horizonti prošireni su na sve strane. Za FEST uvek ima novih povoda i izazova. Nekoliko hiljada filmova sa svih strana sveta i više od stotinu najznačajnijih autorskih imena i filmskih veličina učinili su da Beograd bude na kulturnoj mapi sveta primećen i zapamćen.`

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Norbert Stéphane Jean-Marie Dufourcq (21. rujna 1904. - 19. prosinca 1990.) bio je francuski orguljaš, glazbeni pedagog, muzikolog i muzikograf. Biografija Norbert Dufourcq rođen je 1904. u Saint-Jean-de-Brayeu u departmanu Loiret u Francuskoj. Roditelji su mu bili povjesničar Albert Dufourcq koji je radio kao profesor na Sveučilištu u Bordeauxu i Madeleine Dufourcq, rođena Prot. Njegov djed po majci, Paul Prot, bio je vlasnik Parfums Lubin. Bio je treće od šestero djece. Ime je dobio po svom djedu po ocu, Bernard-Norbert Dufourcq. Školovan na École des chartes i doktor književnosti te arhivist/paleograf, Norbert Dufourcq ipak se posvetio glazbi. Orguljaš amater (učenik Andréa Marchala), služio je kao titularni orguljaš crkve Saint-Merri u Parizu od 1923. do svoje smrti. Orgulje Clicquot/Cavaillé-Coll restaurirala je tvrtka Gonzalez [fr] u neoklasičnoj estetici [fr] pod vodstvom svog vlasnika između 1946. i 1947. Instrumentu su dodani mnogi graničnici. Profesor povijesti glazbe na Conservatoire de Paris od 1941. do 1975. i muzikologije na École normale de musique de Paris između 1958. i 1963., također je bio autor brojnih članaka i knjiga o glazbi općenito, posebno o orguljama i čembalu. ; Štoviše, osnovao je časopis Recherches sur la musique française classique [1], koji je nastavio Marcelle Benoît.[2] Pedagogija Godine 1946. sudjelovao je u kolektivnom radu pod naslovom La Musique des origines à nos jours.[3] U suradnji s muzikolozima kao što je Solange Corbin de Mangoux.[4] Bio je entuzijast za orgulje od mladosti, bio je suosnivač s Bérengerom de Miramon Fitz-Jamesom Association des amis de l’orgue [5] od 1926. do 1927. i služio je kao njegov glavni tajnik. Osnovao je i časopis L’Orgue, gdje je često pisao izražavajući svoje ideje o povijesnosti francuskih klasičnih orgulja. Osim toga, Dufourcq je također bio odgovoran za restituciju i objavljivanje u modernom izdanju klasične francuske orguljske glazbe kao što su livres d`orgue Guillaume-Gabriela Niversa, Gillesa Julliena, Nicolasa Lebèguea, Louis-Antoinea Dornela, Alexandrea Boëlyja, Michela Correttea, kao i kao rukopis Mathieua Lanesa; kao i kontroverzna ponovna izgradnja orgulja katedrale Auch u kojoj je uništena velika količina povijesnog cjevovoda iz 17. stoljeća, te elektrifikacija instrumenta za praćenje instrumenta. Dufourcq je bio predsjednik francuskog udruženja muzikologa Société française de musicologie od 1955. do 1958. [6]. Njegov arhiv Commission des orgues čuva se u arhivu grada Pariza, Papiers Norbert Dufourcq, 1933–1984, Cotes: D70Z 1 à 10, référence de l’instrument de recherche: VII.2.3. Osobni život Dan prije svog 22. rođendana 1926. oženio se povjesničarkom Odette Latron (1904.-1994.). Dufourcq je imao petero djece, od kojih je jedan bio diplomat Bertrand Dufourcq; koji je bio otac poslovnog čovjeka Nicolasa Dufourcqa. Umro je 19. prosinca 1990. U njegovu spomen u pariškoj crkvi Saint-Sulpice održana je jednostavna sprovodna služba, sukladno njegovoj oporuci. Nakon toga je pokopan na groblju Montmartre.

DIJALOZI O VOJI BRAJOVIĆU POZORIŠTE Šifra artikla: 269702 Isbn: 9788685421082 Autor : Dragan E.V. Babić Izdavač : UDRUŽENJE DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE Dragana Babića je Udruženje dramskih umetnika Srbije pozvalo da bude autor onih monografija koje se prave kad neko od glumaca dobije „Dobričin prsten“. Histrion biva prstenovan na svečanoj dodeli, a onda nastaje rad na knjizi, te ona biva jednog trenutka objavljena. Najčešće kad smo svi već smetn... Detaljnije Dragana Babića je Udruženje dramskih umetnika Srbije pozvalo da bude autor onih monografija koje se prave kad neko od glumaca dobije „Dobričin prsten“. Histrion biva prstenovan na svečanoj dodeli, a onda nastaje rad na knjizi, te ona biva jednog trenutka objavljena. Najčešće kad smo svi već smetnuli s uma da je taj i taj prsten dobio, osim možda samog laureata. Voja je među srećnijima. Nagradu je dobio 2009, a knjiga je objavljena već 2010. godine. Znači, tokom svih tih meseci na knjizi, koja se ovog puta zove „Dijalozi o Voji Brajoviću”, radio je ozbiljan tim. To su: Dragan Babić, kao autor, a gle čuda i lektor, udruženje sa Ljiljanom Đurić na čelu uz pomoć Duške Marković, dizajner Milan Antanasijević, podatakarka mr Jelena Kovačević, a uz materijalnu podršku Fonda „Filip i Madlena Cepter“. Jezgro knjige čini dijalog Dragana Babića sa Vojom Brajovićem. Svaki put čitamo šta se tog dana događalo na osnovu objavljenih isečaka iz novina. Već na početku prvog dijaloga vođenog 18. marta 2010. godine u zagradi stoji da se čuje glas Nevene Nikitin koja priprema repertoar za naredni mesec. A tokom jednog od narednih dijaloga beleži se upad vatrogasca koji traži da se otvore prozori: „Pušite, pa se uključio alarmni uređaj!“. Zatim se pridružuje nova sagovornica - Ivana Dimić. Jednom rečju, život se prepliće sa umetnošću, trudi se da to uočimo urednik Babić. Na 190. strani knjige čitamo kako Milica Mihajlović sa Babićem čeka svog kolegu i muža Voju Brajovića koji po običaju kasni. I koji na 195. strani stiže. Tu sledi spontan razgovor. Nekog od dana u dijalog se uključuje Dejan Mijač. Nije zaobiđena ni činjenica da je ponešto lanuo i pas Pišta. A preko emaila uključio se još jedan reditelj - Slobodan Unkovski. Tu i dijalozima dođe kraj... Sledi spisak uloga prstenovanog slavodobitnika u svim medijima, a, bogami, i funkcije našeg glumca kao društvenog bića. Priča se da je uz poneku anegdotu vedro, ali i uspešno obavljao ulogu ministra kulture. Tad nije igrao nekog drugog, već, sasvim po Stanislavskom, sebe u datim okolnostima. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POZORIŠTE Autor Dragan E.V. Babić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač UDRUŽENJE DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2010 Format 17x24 Strana 317 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Počeci srpskog profesionalnog nacionalnog pozorišta Petar Marjanovic Petar Marjanović (Beograd, 18. oktobar 1934 – Beograd, 21. novembar 2020) bio je srpski teatrolog, istoričar pozorišta, dramaturg i univerzitetski profesor. Marjanović je bio dugogodišnji profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Petar Marjanović Petar Marjanovic.tif Petar Marjanović Rođenje 18. oktobar 1934. Beograd, Kraljevina Jugoslavija Smrt 21. novembar 2020. (86 god.) Beograd, Srbija Polje teatrologija Škola Filološki fakultet u Beogradu Institucija Fakultet dramskih umetnosti Nagrade - Četiri Sterijine nagrade Velika plaketa sa poveljom Univerziteta umetnosti u Bgdu 2003. Lovorov venac Pozorišnog muzeja Vojvodine 2005. -Zlatna plaketa za životno delo Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije u Novom Sadu 2006. Biografija Obrazovanje i prvi poslovi Njegov otac Dragutin je bio činovnik, a majka Smilja, rođena Popović iz Novog Sada, bila je sestra operskog pevača Vlade Popovića.[1] Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu 1953. godine, a diplomirao je na grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik Filozofskog fakulteta u Beogradu, februara 1959. godine. U toku studija dobio je dve nagrade za književnu i pozorišnu kritiku (Brankovu nagradu Matice srpske 1957. i prvu nagradu na konkursu Ateljea 212 za amatersku pozorišnu kritiku 1958. za tekst: Koraci u drugoj sobi Miodraga Pavlovića).[2] Postdiplomske studije je završio na Filološkom fakultetu u Beogradu. Magistarsku tezu: Beogradska pozorišna kritika u periodu od 1918. do 1932. odbranio je 1966. godine, a 1973. godine brani doktorsku disertaciju pod nazivom: Umetnički razvoj Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu od 1861. do 1868. Ova disertacija je prva takva studija o Srpskom narodnom pozorištu. Objavljena je u knjizi koja je naišla na izuzetno povoljan prijem kod kritike, i to u jugoslovenskim razmerama.[3] Počevši od 1960. godine, celu deceniju je radio je u novinsko-izdavačkim preduzećima: Jugoslavija i Turistička štampa.[1] U periodu od (1970. do 1975) bio je dramaturg Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Kao dramaturg SNP zalagao se za izvođenje dela savremenih jugoslovenskih, naročito lokalnih – novosadskih dramskih pisaca, angažovanije okrenutih publici, što je rezultiralo povećanim brojem gledalaca.[1] . Za scenu je: priredio puno odlomaka iz srpske dramske književnosti 18. i 19. veka: Javlenija i pozorja (1971) i Laza Kostić među javom i med’ snom (1991); dramatizovao je (sa Želimirom Oreškovićem) prozu Milana Kundere Simpozijum ili o ljubavi (1970), Roman o Londonu Miloša Crnjanskog (1987) i Očevi i oci Slobodana Selenića (1991); adaptirao je za scenu (sa Želimirom Oreškovićem) Nagraždenije i nakazanije i Slepi miš Joakima Vujića (1971) i sa Vladom Popovićem sačinio scensku panoramu Novosadska promenada (1973), izvedenu više od sto puta. Nastavni rad Za docenta Akademije umetnosti u Novom Sadu izabran je 1975. godine. Status vanrednog profesora dobio je 1980, a redovnog 1985. godine za predmet Istorija jugoslovenske drame i pozorišta. Na Dramskom odseku Akademije predavao je Uvod u teatrologiju. Redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu postao je 1992. godine što je ostao do penzionisanja 2001. Tu je predavao: Istoriju jugoslovenskog pozorišta i drame na drugom stepenu studija i Uvod u teatrologiju na magistarskim studijama. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu bio je šef Katedre za teoriju i istoriju, glavni urednik Zbornika radova FDU 1997/98. i nosilac naučnog projekta Teatrološka i filmološka istraživanja. Kao profesor emeritus nastavio je da predaje Uvod u teratrologiju na FDU u Beogradu do 2009. godine i Istoriju jugoslovenske drame i pozorišta na Akademiji umetnosti u Novom Sadu do 2004. godine. Na Interdisciplinarnim magistarskim studijama Univerziteta u Beogradu (Grupa za višemedijsku umetnost) kao gost je predavao Osnove različitih umetnosti (pozorište) 2003/04. i 2005/06, a na Akademiji umetnosti u Tuzli postdiplomcima Uvod: u teatrologiju 2006. i 2009.[2] Korice Marjanovićeve knjige Radovi i članci Prve književne radove objavio je još kao student 1954. godine, a prve napise sa pozorišnim temama u novosadskom časopisu za pitanja scenske umetnosti: Naša scena 1958. godine. Sveukupno je objavio više od tri stotine studija, rasprava, ogleda, pozorišnih kritika, feljtona i članaka u listovima i časopisima: Savremenik, Zborniku Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, Delo, Letopis Matice srpske, Književne novine, Scena, Prolog, Pozorište (Tuzla), Teatron, Politika, Teatar (Moskva), Dialog (Varšava) i drugim domaćim i stranim listovima i časopisima.[3] U listu Srpskog narodnog pozorišta Pozorište, u periodu od 1969. do 1976. godine objavio je oko šezdeset zapaženih priloga sa tematikom iz života i rada Srpskog narodnog pozorišta. Štaviše, dok je bio dramaturg Srpskog narodnog pozorišta, bio je u redakciji ovog lista, a saradnju sa ovom kućom nastavio je i kasnije kao član Izdavačkog saveta i kao pisac recenzija za knjige u izdanju SNP [2] Odgovorni urednik časopisa Sterijinog pozorja Scena bio je od 1970. do 1974. godine, a njen glavni urednik od 1975. do 1990. godine. Pozorišni kritičar Politike bio je od 1980 do 1982. godine.[3] Autorski i priređivački rad Autorske knjige: Pozorišne teme (1968), Umetnički razvoj Srpskog narodnog pozorišta 1861 – 1868 (1974), Očima dramaturga (1979), Jugoslovenski dramski pisci HH veka (1985), Novosadska pozorišna režija 1945 – 1974 (1991), Crnjanski i pozorište (1995), Srpski dramski pisci HH stoleća (1997, drugo dopunjeno izdanje 2000) i Pozorište ili usud prolaznosti (2001). Zajedno sa Božidarom Kovačekom, Dušanom Mihailovićem i Dušanom Rnjakom, objavio je knjigu O teatarskom delu Joakima Vujića (1988). Korice Marjanovićeve knjige Priredio za štampu: Anthology of Works by Twentieth Century Yugoslav Playwrights (selected and commented), I (1984), II (1985), Posrbe, Srpska književnost – Drama (1987), Komedije i narodni komadi HIH veka, Srpska književnost – Drama (1987), Pozorište i vlast u Jugoslaviji (1944 – 1990) – „druga strana medalje“ – obračuni i zabrane (1990) i Stevan Šalajić (2001). Saradnik pri projektima enciklopedija Sedamnaest njegovih tekstova o južnoslovenskom pozorištu i drami nalazi se u: Dictionnaire encyclopedique du theatre (Larousse, Paris 1998) i opsežan tekst o pozorištu i drami u Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora) nalazi se u The World Encyclopedia of Contemporary Theatre (Routledge, London – New York, 1994). U Istoriji srpske kulture autor je teksta Pozorište (izdanje postoji na srpskom 1994, češkom 1995. i dva izdanja su na engleskom jeziku iz 1995. i 1999). Tekstovi su mu objavljivani u Francuskoj, Engleskoj, Italiji, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji, Poljskoj, Rumuniji, Češkoj i u svim bivšim jugoslovenskim republikama i regionu.[3] Stil Pristup Petra Marjanovića teatrološkim istraživanjima kao i pisanje ogleda i naučnih radova bilo je sasvim originalno i drugačije od dotadašnjih autora. Naime, uz veliku studioznost i dobru informisanost, putem nedvosmislenog, jasnog stila i izraza, nauku o književnim delima provlači kroz prizmu teatrologije, odnosno, polazište njegove analize jeste pogled na dramu koja nije samo književni rod, već je sagledava kroz scenska svojstava samog dela.[1] Nagrade Četiri Sterijine nagrade; Nagrada za naročite zasluge – za dugogodišnji uređivački rad u časopisu Scena 1991; Za knjigu: Srpski dramski pisci XX stoleća (Matica srpska, Fakultet dramskih umetnosti Beograd, Akademija umetnosti Novi Sad, 1997); Za knjigu ogleda: Pozorište ili usud prolaznosti / Studije i ogledi iz teatrologije (FDU Beograd, Institut za pozorište, film, radio i televiziju i Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd 2001); Za knjigu: Počeci srpskog profesionalnog nacionalnog pozorišta (Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad 2009).[4] Velika plaketa sa poveljom Univerziteta umetnosti u Beogradu 2003, Lovorov venac Pozorišnog muzeja Vojvodine 2005, Zlatna plaketa za životno delo Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije u Novom Sadu 2006.[2] Na dodeli Lovorovog venca, nagradi koju mu je dodelio Pozorišni muzej Vojvodine, kao obrazloženje za dodelu, o laureatu je rečeno sledeće: `Veliki poznavalac prirode i suštine pozorišta, on je u svom teatrološkom delanju uvek težio naučnoj istini i bio savestan i pouzdan istraživač, analitičar i kritičar prošlosti i današnjeg trenutka srpskog pozorišta. Njegov rad odlikuju naučna zasnovanost, studioznost i preciznost, iskustvena mudrost, istinoljubivost, čistota jezičkog izraza, jednostavnost, jasnost i preciznost u izlaganju.`