Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rura Alexandra, Madam Istrebljivačica, nedavno je diplomirala u svijetu 25. stoljeća u kojem su muškarci postali biološki manje važni, gdje su se žene mogle razmnožavati kako žele kloniranjem i partenogenezom. Njezin je zadatak bio jednostavan – u teoriji, ako ne iu praksi; kako bi izbrisali posljednjih nekoliko tisuća ljudi koji su našli utočište u planinama Škotske. Edmund Cooper, pseudonim Broderick Quain i Martin Lester (rođen 30. travnja 1926. u Marpleu, [1] Greater Manchester, Velika Britanija; † 11. ožujka 1982. [2] u Chichesteru) bio je engleski pisac koji je radio pod svojim imenom i nekoliko pseudonimi Stvorio je djela na području znanstvene fantastike, ali i dječjih knjiga, eseja i kriminalističkih romana.

Opis "Ljubavne priče - Momo Kapor" Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled. Format: 14x21 cm Broj strana: 285 Pismo: Latinica Povez knjige: mek

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Julije Knifer Roman Toneta Seliškara koji opisuje svakodnevnicu grupe dečaka na Galebovom ostrvu i uzbudljivu avanturu u koju upadaju kada odluče da ostvare svoje mladalačke snove. Glavni junak, siromašni lepuškasti dečak Ivo, živi u trošnoj kući, u malom ribarskom naselju na obali mora. Od roditelja mu ostaje jedino Sinji galeb, brod koji će biti centar zbivanja, kako Iva, tako i družine koju je okupio: Petar, Jure, Mihael, Pero i Franjo i Ivina najbolja prijateljica Mileva. Pred vama je uzbudljiva i dramatična priča o surovoj sudbini jednog dečaka, koji svojom odlučnošću i snagom duha uspeva da prebrodi mnoge teške životne situacije i ostvari zacrtani cilj. Anton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast. Biografija Tone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa. Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti. Dela Poezija Trbovlje (1923) Knjiga drugova (1929) Pesme očekivanja (1937) Neprijatelj (1944) U krilu domovine (1947) Pesme i prepevi (1957) Proza Nasukani brod (1932) Kuća bez prozora (1936) Ruke Andreja Podlipnika Mi ćemo pobediti (1946) Noć i svitanje (1946) Tržišna cesta (1947) Ljudi sa crvenim cvetom (1961) Dela za mlade Rudi (1929) Družina sinjeg galeba (1936) Janko i Metka (1939) Bujica (1939) Drugovi (1946) Mule (1948) Lisčki (1950) Djed som (1953) Posada bez broda (1955) Indijanci i gusari (1957) Velika gala predstava (1958) Devojčica sa herojskim srcem (1959) Ribar Luka i delfin (1963) Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice radio: Radomir Stevic Ras John Boynton `J. B.` Priestley, OM (/ˈpriːstli/; 13. septembar 1894 – 14. august 1984) bio je engleski književnik, publicist i radio-komentator. Najpoznatiji je kao autor vatrenih propagandnih govora na radiju tokom bitke za Britaniju, a za koje se smatra da su značajno digli moral britanske javnosti u najkritičnijem trenutku Drugog svjetskog rata. Njegove ljevičarske socijalističke ideje, odnosno zalaganje za sistem države blagostanja su ga potakle da 1942. godine stane na čelo kratkotrajne Stranke zajedničkog bogatstva u službenoj opoziciji Churchillovoj ratnoj vladi. Radomir Stević Ras (26. februar 1931 — 22. novembar 1982)[1] je bio srpski slikar, ilustrator i dizajner. Bio je i osnivač i vlasnik privatnog pozorišta u bivšoj Jugoslaviji koje je ekskluzivno predstavljalo radove domaćih autora. Biografija Ras je rođen u selu Prekopuce (Toplički okrug). Bio je treće dete Borivoja i Krune Stevića. Po završetku školovanja za obradu metala (po raznim pokrajinskim gradovima u Srbiji) odlazi u Beograd da studira na beogradskoj Akademiji umetnosti kod profesora Mihajla S. Petrova.[2] Radovi Radomira Stevića Rasa izloženi su u Gutenberg muzeju u Majncu, Nemačka; Ruska akademija nauka, Moskva, Rusija; Kraljevska biblioteka Belgije, Brisel, Belgija; Fords muzej, San Francisko, SAD i Narodni muzej Srbije, Beograd, Srbija. Njegova najznačajnija dela su: 1. Azbuka po Rasu. 2 Ilustracije za knjige Branka Miljkovića `Krv što žari`, Matije Bećkovića `Vera Pavldoljska`, Dositeja Obradovića `Pismo Haralamiju`, Filipa Višnjića `Početak bune protiv dahija` i `Srbija` Oskar Davičo. 3. Eva za Šarojana (naslov slike). Ras je bio oženjen Evom Ras (srpska glumica, književnica i slikarka). Eva je bila njegova muza i model za mnoge njegove slike. Bio je otac pisca i novinara Vuka Stevića Rasa (1957 - 2017), a takođe i najmlađeg objavljenog srpskog pisca Krune Rasa (1969 - 1993). Ras je preminuo 22. novembra 1982. godine u Beogradu.

Prosveta, 1988. Godine 1987. objavljeno je `blizu 50 romana` a u užem izboru našlo se pet: Ivan Aralica: `Okvir za mržnju`, Slavenka Drakulić: `Hologrami straha`, Branko Letić: `Povratak u tuđinu`, Judita Šalgo: `Trag kočenja`, Voja Čolanović: `Zebnja na rasklapanje`. Žiri u sastavu Jovan Deretić (predsednik), Predrag Matvejević, Zdenko Lešić, Ljubiša Jeremić, Slavko Gordić i Teodor Anđelić svoju odluku doneo je većinom glasova. Recenzije: Zebnja na rasklapanje (Prosveta) U ovoj knjizi Čolanović se upustio u jedno složeno područje romansijerskog iskazivanja: glavni junak njegovog romana je star čovek koji, u romanu, sve vreme nastoji da osećanje beskorisnosti (koje, opet, neprekidno priziva osećanje besmislenosti i apsurda, a nadmoćno se razvija u svakoj starosti), pretvori u osećanje nekakve smislenosti života, baš zato što se taj život primiče prirodnom kraju. - Jedan od najvažnijih savremenih srpskih pisaca duhovito i mudro pripoveda o staračkoj zaveri u Beogradu i njenim dramatičnim okolnostima. NIN / Dobitnici NIN / Dobitnici O autoru Voja Čolanović (1922 - 2014) bio je srpski pisac, novinar i prvi urednik Naučnog programa Televizije Beograd. U Tanjugu i Jugopresu radio je kao urednik za nauku, kulturu i umetnost, uređivao svetsku književnost u izdavačkoj kući Rad, bio osnivač i prvi urednik Naučnog programa Televizije Beograd. Neko vreme radio je i kao dramaturg u Beogradskom dramskom pozorištu. Učestvovao je Čolanović u književnom životu sredine, bio član uredništva u Savremeniku i Književnosti, vodio beogradsku redakciju jugoslovenskog časopisa Encyclopaedia Moderna. Od 1966. do 1968. bio je sekretar, a od 1980. do 1982. predsednik Srpskog PEN Centra. Šezdesetih godina prošlog veka, vršio je dužnost sekretara Pagvaške grupe Srbije, nacionalnog ogranka pokreta koji su 1957. osnovali Ajnštajn i Rasel . Bavio se i esejistikom, a sa engleskog je preveo niz bitnih knjiga. Čolanović je bio poliglota. Govorio je engleski, francuski, nemački, ruski, italijanski, latinski, japanski i poljski.

format: LP, 1. pressing artist: V/A (razni izvođači), (UK, USA...) title: Zoran Modli: Disco bus 2 release date: 1977 label, Cat.No.: PGP RTB, LP 5714 style: rock / hard rock / funk / soul / pop Ploča i omot: G+ (3+), i malo bolji. 1. pressing (od 2) sa crvenom etiketom, drugi ima belu etiketu. Nakon prvog LP-ja `Leteće diskoteke`, na kojoj su se našle pesme domaćih bendova, prvi YU rock DJ Zoran Modli je odlučio da tržištu ponudi i ploču sa inostranim hitovima. Na žalost... Da je bilo sreće, pa da je objavio još nekoliko ploča sa domaćom muzikom, imali bi mnogo jasniju sliku o razvoja rocka u Srbiji i YU, jer su na njegovoj prvoj ploči zabeleženi neki retki snimci (ovu grešku će ispraviti kasnije, sa 3 LP-ja Ventilatora). Elem, strane numere... danas nam to nije ni najmanje važno, jer ih možemo naći na milion drugih nosača zvuka, ili na netu. No, ipak i ova ploča ima značaj, jer nam daje pregled šta se puštalo u diskotekama u drugoj polovini 70-ih u Titoslaviji. Vidimo da je vladalo žantrovsko šarenilo, kakvo se danas ne može ni zamisliti. Od mekanog popa, i pop-rocka, preko očekivanog disco/funk sounda, pa do tada najekstremnijeg i najtvrđeg zvuka koji su promovisali RAINBOW !!! U svakom slučaju, neizostavno izdanje u svakoj YU rock kolekciji ploča. I ovaj LP nije prošao loše. Prvi tiraž od 2000 kopija je rasprodat, pa je izdavač odštampao još jedan, koji nije nije rasprodao (znači, ukupno je `otišlo` možda oko 3000 primeraka). Ali, i pored toga ovde je zaustavljena Modlijeva diskografska karijera, da bi se moj dragi kolega sa kojim sam nekada sarađivao, kao feniks vratio 1983., ponovo sa svežom idejom objavljivanja isključivo demo snimaka, koje je puštao u svojoj radio emisiji `Ventilator`... ali to je već neka druga priča. Ova, sa pokretnom diskotekom (autobus - disco bus), sa kojom je Modli obilazio SFRJ i puštao ploče po zabitim mestima - se završila sa ovim LP-jem. A1 JULIE DRISCOLL, BRIAN AUGER & THE TRINITY – This Wheels On Fire 3:47 A2 ERIC BURDON AND THE ANIMALS – Sky Pilot 3:12 A3 BRYAN FERRY – This Is Tomorrow 3:13 A4 THE HOLLIES – Long Cool Woman 3:11 A5 BLACKMORE`S RAINBOW – Starstruck 4:09 A6 THE RUBETTES – Sugar Baby Love 3:30 B1 RICK DEES & ZORAN MODLI – Disco Duck 3:12 B2 THE BEE GEES – Massachusetts 2:25 B3 THE BEE GEES – Boogie Child 2:32 B4 THE FATBACK BAND – Bus Stop 2:57 B5 HEATWAVE – Boogie Nights 3:33 B6 THE HOLLIES – The Air That I Breathe 4:19 ====================================================================== U svojoj prodajnoj koelkkciji imam sledeće ploče Zorana Modlija: ZORAN MODLI - kompletna diskografija (ploče na kojima je učestvovao kao izvođač, ploče koje je kompilovao i intervju promo ploče): 1) SP HAJDUK STANKO I JATACI - `Na putu za Stambol / Andjelija, čuvaj se Turaka (PGP RTB, 1975) https://www.kupindo.com/Ploce/74831661_SP-HAJDUK-STANKO-I-JATACI-Na-putu-za-S-1975-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74831681_SP-HAJDUK-STANKO-I-JATACI-Bora-Corba-1975-PERFEKTNA 2) SP SUNCOKRET & ZORAN MODLI – `Rock`n`roll Duku-duku / Gili, gili Blues` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/74831633_SP-SUNCIOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74831645_SP-SUNCIOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74831649_SP-SUNCIOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-vrlo-dobra 3) LP ZORAN MODLi (V/A) - `Leteća diskoteka` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP ZORAN MODLI (V/A) - `Disco Bus 2` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/74831449_LP-V-A-Zoran-Modli-Disco-bus-2-1977-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74831417_LP-V-A-Zoran-Modli-Disco-bus-2-1977-1-pres-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74831445_LP-V-A-Zoran-Modli-Disco-bus-2-1977-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74831461_LP-V-A-Zoran-Modli-Disco-bus-2-1977-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74831469_LP-V-A-Zoran-Modli-Disco-bus-2-1977-2-pres-VG-VG- 5) intervju LP ZORAN MODLI / ZLATKO PEJAKOVIĆ – `Radio emisija Zlatko Pejaković LP - Trn` (PGP RTB, 1981) 6) intervju LP ZORAN MODLI / RIBLJA ČORBA – `Radio emisija Riblja Čorba LP Mrtva Priroda` (PGP RTB, 1981) 7) intervju LP ZORAN MODLI / GENERACIJA 5 – `Radio emisija Generacija 5 LP Dubler` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/69663465_intervju-LP-GENERACIJA-5-i-Zoran-Modli-Dubler-1982- 8) intervju LP ZORAN MODLI / LEPA LUKIĆ – `Radio emisija PGP RTB` (PGP RTB, 1983) 9) LP ZORAN MODLI (V/A) - `Ventilator 202 Demo Top 10` (PGP RTB, 1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66483773_LP-V-A-Ventilator-202-Demo-Top-10-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74831601_LP-V-A-Ventilator-202-Demo-Top-10-1983-F-VG 10) LP ZORAN MODLI (V/A) - `Ventilator 202 Demo Top 10 - Vol. 2` (PGP RTB, 1984) 11) LP ZORAN MODLI (V/A) - `Ventilator 202 Demo Top 10 - Vol. 3` (PGP RTB, 1985)

Autor: Samanta Hant Povez: tvrdi, omot sa klapanama Format: 15 x 21 cm Strana: 329 Pismo: latinica Prevodilac: Sanja Jović Naslov originala: The invention of Everything else Od trenutka kada na novogodišnje veče 1943-e prvi put ugleda neobičnog čoveka koji živi u zabranjenoj sobi, Luiza, očarana radio dramama i tajnim životima hotelskih gostiju, postaje odlučna u nameri da se sprijatelji sa njim. Zadobivši Teslinu pažnju preko zajedničke ljubavi prema golubovima, Luiza – zahvaljujući izuzetnim detektivskim sposobnostima – otkriva životnu priču Nikole Tesle, srpskog imigranta i genija vizionara... Kroz izuzetno veran opis jednog od najvećih naučnika svih vremena, Nikole Tesle – pronalazača naizmenične struje i bežične komunikacija – `Izum svega ostalog` vas vodi kroz magični Njujork sa sredine dvadesetog veka, grad koji ključa od energije, čuda i mogućnosti. k-1

LP PLOCE 5 MINT/5 MINT OMOT 5- PGP TRB 320005 Rock,Pop,New Wave, Power Pop A1 ONE TO ONE A2 I`M THE MAN A3 BEAT CRAZY A4 IS SHE REALLY GOING OUT WITH HIM? A5 DON`T WANNA BE LIKE THAT A6 GOT THE TIME B1 ON YOUR RADIO B2 FOOLS IN LOVE B3 CANCER B4 IS SHE RELLY GOING OUT WITH HIM? a capella version B5 LOOK SHARP! C1 SUNDAY PAPERS C2 REAL MAN C3 IS SHE REALLY GOING OUT WITH HIM? acoustic version C4 MEMPHIS C5 A SLOW SONG D1 BE MY NUMBER TWO D2 BREAKING US IN TWO D3 IT`S DIFFERENT FOR GIRLS D4 YOU CAN`T GET WHAT YOU WANT D5 JUMPIN`JIVE D6 STEPPIN`JIVE

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Božidar Damjanović Benedikt je kanadski pisac i filmski reditelj, rođen 7. aprila 1938. godine u malom hrvatskom mestu Vinici kod Varaždina, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskohrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije. Živi sa porodicom u Torontu, Kanada.[1]. Godine 2001, Damjanović Benedikt je nominovan za Nobelovu nagradu za delo „Plemić“

Jugoton 1981. Stanje omota vg+ kao na fotografijama a ploca odlicna ili kao nova. 12 synth pop/rock numera na prvencu poznate Skotske pevacice: A1 Don`t Send Flowers Written-By – Phil Pickett A2 Cry Written-By – Musker*, Murphy* A3 Take My Time Written-By – Palmer*, Bliss* A4 When He Shines Written-By – D. Bugatti*, F. Palmer* A5 One Man Woman Written-By – Leeson*, Vale* A6 Prisoner Written-By – Cooper*, Lance*, Riparetti* B1 9 To 5 Written-By – F. Palmer* B2 So Much In Love Written-By – Bugatti - Musker* B3 Voice On The Radio Written-By – Palmer*, Vale* B4 Calm Before The Storm Written-By – Neil*, Vale* B5 Modern Girl Written-By – Bugatti - Musker* B6 No-One Ever Knows Written-By – Leeson*, Vale*

Ralf Elison Nevidljivi čovekTvrdi povezJedan od najznačajnijih romana 20. veka! Ralf Elison, jedna od najneobičnijih pojava u američkoj književnosti, budući da se njegovo delo sastoji od jedne jedine knjige koju je kritika visoko ocenila (ovde se ne računaju posthumno objavljeni roman i zbirke eseja). Radi se o romanu Nevidljivi čovek (1952), priči o grotesknim, razočaravajućim iskustvima jednog crnca koji živi pod zemljom, u rupi osvetljenoj ukradenom strujom. U tekst je protkana i snažna rasna tema – metafora o „ nevidljivosti` ukazuje na ljude koji, zaslepljeni predrasudama, ne vide čoveka onakvog kakav jeste.Ralf Valdo Elison (engl. Ralph Waldo Ellison; rođen 1. marta 1913, umro 16. aprila 1994) bio je američki pisac, književni kritičar i naučnik. Najpoznatiji je po svom romanu „ Nevidljivi čovek” sa kojim je osvojio Nacionalnu književnu nagradu 1953. godine[1]. Napisao je i „ Shadow and Act” (1964), zbirku političkih, drustvenih i kritičkih eseja, kao i „ Going to the Teritory” (1986). Prema Njujork Tajmsu, najbolji od tih eseja, zajedno sa njegovim romanom svrstali su ga „ među bogove američke književnosti. ” [2] Zbirka priča „ Let kući” i roman „ Juneteenth” objavljeni su posthumno, pošto su prikupljene brojne beleške koje su ostale nakon njegove smrti.DetinjstvoRalf Valdo Elison je rođen 1. marta 1913. godine u Oklahomi, kao drugi od troje dece; prvorođeni Alfred je umro u detinjstvu, a mlađi brat Herbert Moris je rođen 1916. godine. Dobio je ime po američkom esejisti, predavaču, filozofu i pesniku Ralfu Emersonu. Njegov otac, Luis Alfred Elison, bio je vlasnik malog preduzeća i građevinski nadzornik. Umro je 1916. godine usled povreda zadobijenih na radu. [3] Stariji Elison je voleo književnost i to je preneo na svoju decu, pa je Ralf kao odrastao otkrio da se njegov otac nadao da će mu sin postati pesnik.Elisonova majka, Ajda Milsap, se zajedno sa decom, 1921. godine preselila u Indijanu, gde je imala brata. [4] Prema Elisonu njegova majka je osećala „ da ćemo brat i ja imati bolje mogućnosti za sazrevanje ukoliko budemo odrasli na severu” . Međutim, ona nije pronašla posao, a njen brat je izgubio svoj, tako da se porodica vratila u Oklahomu, gde je Elison radio kao kondukter, čistač cipela, konobar u hotelu i asistent zubara. [4] Otac njegovog prijatelja iz komšiluka besplatno ga je učio da svira trubu i alt saksofon i on je težio ka tome da postane vođa školskog orkestra.Ajda se preudavala tri puta posle Luisove smrti. Sve u svemu, porodični život je bio nestabilan i Ralf je radio razne poslove tokom detinjstva i mladosti kako bi učestvovao u izdržavanju porodice. Dok je pohađao srednju školu Daglas, nalazio je vremena i da igra u školskom fudbalskom timu. [3] Srednju školu je završio 1931. godine. Nakon toga je radio godinu dana kako bi sakupio novac za kupovinu trube, koju je koristio da svira sa lokalnim muzičarima i da nastavi da uzima časove iz muzike. U srednjoj školi je bio pod uticajem direktora Inmana Pejdža i njegove ćerke, profesorke muzike Zilije Brou5/18

Novi roman pisca knjige Moving Day. Ostrvo od pepela je uzbudljiva ispovest razočaranog čoveka. Sve iluzije su se raspršile, sve velike priče su ispričane, svi tabui su srušeni, sve nade su nestale sa horizonta. Ostala je još samo bespoštedna priča u kojoj ovaj junak naših dana presabira gde je bio i šta je radio, on i njegovi bližnji i daljnji, u poslednje dve decenije svog i našeg života. Ukrštajući više glasova, pri čemu se ti glasovi nekada i međusobno osporavaju, Ostrvo od pepela daje nesvakidašnju sliku devedesetih godina i protekle decenije u kojoj se smenjuju istorijske i lične drame, politička obest, strategije manipulacije, časovi uzleta i dubokog pada, osećanje gneva i izneverenosti. I sve se to sklapa u iskustvu najniže tačke kao sume životnog iskustva junaka ovog odličnog romana.

LP PLOCA 5- OMOT 5- JUGOTON LPY-V-863 FOLK,WORLD & COUNTRY,FOLK A1.KUD SOKADIJA - KAD SE CIRO OZENIO A2.NARODNI ORKESTAR RTV BEOGRAD,VELJA KOKORIC FRULA - DUBOCANKA KOLO A3.FANTJE S PRAPROTNA I STANKA KOVACIC - V DOLINI TIHI JE VASICA MALA A4.JOSIP GLAVINA - DA BI SE ZRUSILE TE LEGRADSKE GORE A5.MEHO PUZIC - KO TI KUPI FATO BELENZUKE A6.TAMBURASKI ORKESTAR RADIO-NOVOG SADA - BANATSKI ZAPLET KOLO A7.GRUPA PJEVACA I ANSAMBL KOCO PETROVSKI - ZURLI TRESTAT NASRED SELO B1.DUET UROSEVIC - SINOC PODJOH BELA RADO B2.GRUPA DALMATINACA PETRA TRALICA - JUBIO SE BILI GOLUB B3.CAZIM BERISA - LOJE ME CITELI IGRA IZ KOSMETA B4.HIMZO POLOVINA - JUTROS PRODJOH KROZ CARSIJU B5.BRANKA SCEPANOVIC - COBANINE LIJEPA DJEVOJKO B6.NARODNI ANSAMBL KOCO PETROVSKI - SOPSKO ORO B7.LADARICE - JANKIC JE DOJAHAL

O knjizi: Jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna 'autostoperska' serija u jednoj knjizi: Autostoperski vodič kroz galaksiju; Restoran na kraju vaseljene; Život, vaseljena i sve ostalo; Do viđenja i hvala na svim ribama; Uglavnom bezopasni. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, Autostoperski vodič kroz galaksiju ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams (1952–2001) nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture. Knjiga koja je prodata u nekoliko desetina miliona primeraka!

OČUVANA udzbenički format Mono i Manana Beograd 2005 448 strana tvrd povez Mihail Bulgakov je pisao znatan broj različitih verzija i redakcija skoro svih svojih dela. Na romanu Majstor i Margarita je radio punih dvanaest godina i izvršio osam redakcija. Radi upotpunjavanja suštinske praznine u izdanjima stvaralačkog nasleđa Mihaila Bulgakova, pripremljena je ova knjiga – Veliki kancelar. Reč je o trećoj redakciji Majstora i Margarite. Osnovni tekst rukopisa je dopunjen Prilozima uz koje su sastavljeni komentari. Trebalo bi napomenuti da se značajan deo tekstova, koji su uključeni u ovu knjigu, prvi put objavljuje. Skice radne verzije romana od 1929. i 1931. godine. Glave romana, koje su bile dopisane i prepisane od 1934. do 1936. godine. Glave iz druge potpune rukopisne redakcije (1937-1938). Hronologija života i stvaralaštva Mihaila A. Bulgakova Komentari Prilozi

O knjizi: Jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna 'autostoperska' serija u jednoj knjizi: Autostoperski vodič kroz galaksiju; Restoran na kraju vaseljene; Život, vaseljena i sve ostalo; Do viđenja i hvala na svim ribama; Uglavnom bezopasni. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, Autostoperski vodič kroz galaksiju ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams (1952–2001) nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture. Knjiga koja je prodata u nekoliko desetina miliona primeraka!

Novi roman pisca knjige Moving Day. Ostrvo od pepela je uzbudljiva ispovest razočaranog čoveka. Sve iluzije su se raspršile, sve velike priče su ispričane, svi tabui su srušeni, sve nade su nestale sa horizonta. Ostala je još samo bespoštedna priča u kojoj ovaj junak naših dana presabira gde je bio i šta je radio, on i njegovi bližnji i daljnji, u poslednje dve decenije svog i našeg života. Ukrštajući više glasova, pri čemu se ti glasovi nekada i međusobno osporavaju, Ostrvo od pepela daje nesvakidašnju sliku devedesetih godina i protekle decenije u kojoj se smenjuju istorijske i lične drame, politička obest, strategije manipulacije, časovi uzleta i dubokog pada, osećanje gneva i izneverenosti. I sve se to sklapa u iskustvu najniže tačke kao sume životnog iskustva junaka ovog odličnog romana.

Mišel Turnije Gašpar Melhior i ValtasarTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМишел Турније (Париз 19. децембар 1924 -- Шоазел 18. јануар 2016) био је француски писац. Добитник је награда као што су Велика награда за роман Француске академије 1967. године за роман Петко или лимбови Пацифика и Гонкурову награду за Краља Виловњака 1970. године. Његова инспирација укључивала је традиционалну немачку културу, католичанство и филозофије Gastonа Bachelardа-а. Становао је у Шоазелу и био члан Академие Гонкур. Његова аутобиографија преведена је и објављена као Дух ветра (The Wind Spirit, Beacon Press, 1988). Био је номинован за Нобелову награду за књижевност. [1]БиографијаТурније је рођен у Француској од родитеља који су се упознали на Сорбони током студија немачког језика, а младост је провео у Сен Жермен ан Леу. Немачки је научио рано, боравећи сваког лета у Немачкој. Студирао је филозофију на Сорбони и на универзитету у Тибингену и похађао курс филозофа Мориса де Гандилака. Желео је да предаје филозофију у средњој школи, али, као и његов отац, није успео да добије француску агрегацију (такмичарски испит за државну службу у француском систему јавног образовања) .Турније се придружио Radio France-у као новинар и преводилац и водио L`heure de la culture française. Године 1954. радио је у реклами за Европу 1 . Такође је сарађивао за новинама Le Monde и Le Figaro. Од 1958. до 1968. године, Турније је био главни уредник француске издавачке куће Плон. Године 1967. Турније је објавио своју прву књигу, Петко или лимбови Пацифика, препричавање Робинзона Крусоа Даниела Дефоа, за коју је награђен Великом наградом за роман Француске академије.Суоснивач је, 1970. године, са фотографом Лисијеном Клергом (Lucien Clergue) и историчарем Жан-Морисом Рукетом (Jean-Maurice Rouquette), годишњег фестивала фотографије Rencontres d`Arles-а. У исто време направио је за телевизију педесет издања месечног програма Chambre noire, посвећених фотографији, уз интервјуисање фотографа за сваки програм.Турније је умро 18. јануара 2016. у Шоазелу у Француској у 91. години [2]9/119/14

Mišel Turnije Gašpar Melhior i ValtasarTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМишел Турније (Париз 19. децембар 1924 -- Шоазел 18. јануар 2016) био је француски писац. Добитник је награда као што су Велика награда за роман Француске академије 1967. године за роман Петко или лимбови Пацифика и Гонкурову награду за Краља Виловњака 1970. године. Његова инспирација укључивала је традиционалну немачку културу, католичанство и филозофије Gastonа Bachelardа-а. Становао је у Шоазелу и био члан Академие Гонкур. Његова аутобиографија преведена је и објављена као Дух ветра (The Wind Spirit, Beacon Press, 1988). Био је номинован за Нобелову награду за књижевност. [1]БиографијаТурније је рођен у Француској од родитеља који су се упознали на Сорбони током студија немачког језика, а младост је провео у Сен Жермен ан Леу. Немачки је научио рано, боравећи сваког лета у Немачкој. Студирао је филозофију на Сорбони и на универзитету у Тибингену и похађао курс филозофа Мориса де Гандилака. Желео је да предаје филозофију у средњој школи, али, као и његов отац, није успео да добије француску агрегацију (такмичарски испит за државну службу у француском систему јавног образовања) .Турније се придружио Radio France-у као новинар и преводилац и водио L`heure de la culture française. Године 1954. радио је у реклами за Европу 1 . Такође је сарађивао за новинама Le Monde и Le Figaro. Од 1958. до 1968. године, Турније је био главни уредник француске издавачке куће Плон. Године 1967. Турније је објавио своју прву књигу, Петко или лимбови Пацифика, препричавање Робинзона Крусоа Даниела Дефоа, за коју је награђен Великом наградом за роман Француске академије.Суоснивач је, 1970. године, са фотографом Лисијеном Клергом (Lucien Clergue) и историчарем Жан-Морисом Рукетом (Jean-Maurice Rouquette), годишњег фестивала фотографије Rencontres d`Arles-а. У исто време направио је за телевизију педесет издања месечног програма Chambre noire, посвећених фотографији, уз интервјуисање фотографа за сваки програм.Турније је умро 18. јануара 2016. у Шоазелу у Француској у 91. години [2]9/11

Autor: Oliver Pötzsch Godina izdanja: 2021. Br. str.: 504 Povez: Mek Format: 123mm x 190mm Pismo: Latinica Opis Vještac – autor Oliver Pötzsch Godine 1666. pedesetak građana Schongaua kreće na hodočašće u samostan Andechs, a među njima su i medikus Simon Fronwieser i njegova supruga Magdalena, krvnikova kći. Simon u samostanu upoznaje zagonetnog fra Virgiliusa, koji se bavi urarskim zanatom i očaran je fratrovim izumima i automatima, iako se ostali redovnici u samostanu pribojavaju novotarija, smatrajući ih čarobnjaštvom. Kad dvojicu redovničkih pomoćnika pronađu mrtve, a fratar Virgilius nestane, za sve je optužen fra Johannes, redovnik koji skriva svoju krvavu prošlost. Čini se da je dio te prošlosti i Jakob Kuisl, schongauski krvnik koji će pohitati u Andechs kako bi pomogao Simonu i Magdaleni otkriti tko stoji iza nedavnih ubojstava. Trojac iz Schongaua daje se u potragu za ubojicom, no pritom podcjenjuje veliku opasnost koja vreba… „Očaravajući spoj povijesti i intrige.“ Samuel Thomas „Obitelj Kuisl ponovno se uplela u ubojitu zavjeru. Vrhunski zaplet i napetost upotpunjuju zvukovi, mirisi i okusi svakodnevnog života i vjerovanja Bavarske iz 17. stoljeća.“ John Barton „U ovoj izvanrednoj, pomno smišljenoj priči svaka je riječ mogući trag, a likovi su toliko angažirani da se čitatelj mora uključiti u pokušaj da im pomogne odgonetnuti zagonetku.“ Oprah.com Oliver Pötzsch (1970.) dugi je niz godina radio kao scenarist televizijskih filmova, a danas je poznat kao autor povijesnih romana. Njegovi romani o schongauskom krvniku Jakobu Kuislu proslavili su ga daleko izvan granica Njemačke. On je i sam potomak roda Kuislovih koji su 300 godina bili najčuvenija dinastija krvnika u Bavarskoj. Vještac je četvrti nastavak ovog serijala. O autoru: Oliver Pötzsch (1970.) dugi je niz godina radio kao scenarist televizijskih filmova, a danas živi u Münchenu gdje piše romane. I sam je potomak obitelji Kuisl koja je od 16. do 19. stoljeća bila najglasovitija bavarska dinastija krvnika. Njegovi povijesni romani o krvniku Jakobu Kuislu učinili su ga poznatim daleko izvan granica Njemačke.

Владимир Дедијер: БЕЛЕШКЕ ИЗ АМЕРИКЕ Издавач: КУЛТУРА, Београд, 1945.год. Меки повез, 261 страна, илустровано, ћирилица. Очувано као на фотографијама. `Владимир Владо Дедијер (Београд, 4. фебруар 1914 — Бостон, 30. новембар 1990) био је академик, историчар, публициста новинар и учесник Народноослободилачке борбе. Владо је рођен 4. фебруара 1914. године. Отац му је био Јевто Дедијер, а старији брат Стеван Дедијер. Детињство и младост проводи у Београду где је завршио основну школу и гимназију. Уписује Правни факултет у Београду, када због немаштине и немогућности да плаћа студије почиње да ради као дописник из земље, а касније и света за „Политику“. Био је члан КПЈ и радио је у корист комунистичке пропаганде. Познавао је одлично директора „Политике“, Владислава Рибникара са којим је упознао Јосипа Броза Тита по доласку у Београд 1941. године. У време избијања устанка имао је задатак да организује политичко-пропагандни рад, да подучава комунисте и да ради у листу „Борба“ као уређивач, заједно са Милованом Ђиласом. Одатле је почело њихово велико пријатељство. Владо Дедијер је по формирању првих партизанских одреда постављен за политичког комесара Крагујевачког НОП одреда. Учествовао је заједно у опсади Краљева, половином октобра 1941. године, када је био рањен у ногу. После тога, одлази у Врховни штаб и ради у агитационо-пропагандном одељењу читавог рата. У бици на Сутјесци изгубио је своју жену, др. Олгу Поповић-Дедијер, која је била шеф хируршке екипе Друге пролетерске дивизије. После завршетка рата, одлази на оснивање Уједињених нација у Сан Франциско. По повратку у земљу, као веома образован човек, добија место предавача историје НОБ-а на Београдском универзитету. Током рата брижљиво је водио свој дневник, који је после рата објављен. Био је представник Југословенске делегације на конференцији мира у Паризу 1946. године. По повратку, добија задужење да буде уредник листа „Борба“. За време сукоба са Стаљином био је члан разних преговарачких мисија. Ту је почео да прикупља и податке за своје чувено дело, по коме ће касније постати познат - „Прилози за биографију Јосипа Броза Тита“. Био је члан ЦК СКЈ од 1952. и савезног одбора ССРНЈ од 1953. године. Као уредник листа „Борба“, оптужен је да је помагао сређивање Ђиласових чланака, па је изведен пред Партијску комисију, а затим и пред суд у Београду 1954. године. На тајном суђењу заједно са Милованом Ђиласом, изабрао је да га брани славни адвокат Иво Политео, који је 1928. године на „Бомбашком процесу“, бранио Тита, а касније је и кардинал Алојзије Степинац имао част да га овај адвокат брани. Осуђен је условно на годину и по дана. Касније му је суд поништио ту одлуку. Владо Дедијер је решио да се повуче из политичког живота. Поднео је оставку на чланство у СКЈ и ССРНЈ августа 1954. године. После политичке каријере, почео је да се бави писањем. Одлази у САД 1955. године где је и добио звање Академика историјских наука. Повремено је из Америке долазио у земљу где је радио као аутор у писању књига. Владимир Дедијер је у Америци постао члан Раселовог суда, а затим и председник истог суда који је испитивао ратне злочине у Вијетнаму, кршење људских права у Латинској Америци и низ других. Активно је радио и у Српској академији наука у Београду. Био је један од коаутора у уџбенику „Историја Југославије од 1918“, у издању београдског Нолита 1972. године. После Титове смрти, поново одлази у Америку, у Вашингтон, где скупља грађу за нове биографије о Титу. Као председник Раселовог суда радио је на питању злочина у логору Јасеновац (1941—1945). У Америци је радио на припремању Трибунала Раселовог суда о концентрационом логору Јасеновац. У ту сврху, враћа се поново у Југославију 1989. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем ради на писању књиге о Јасеновцу. Поново је отишао у Америку и ту га је снашла смрт. Пред крај свог живота је ослепео, пожелео да се врати и умре у својој земљи, али је изненада преминуо од јаког срчаног удара 30. новембра 1990. године у Бостону, где је обављена и кремација. Његова урна, уз све војне почасти, сахрањена је 21. децембра 1990. године у Љубљани. Као заслугу у заједничком раду, Антун Милетић је после Дедијерове смрти објавио књигу „Против заборава и табуа-Јасеновац (1941—1945)“, где је поред свог имена, уписао и име Владе Дедијера, који је тада већ био мртав. Носилац је Партизанске споменице 1941, одликован је Орденом партизанске звезде првог реда и имао је и чин потпуковника ЈНА у резерви. Породица Порекло породице Дедијер потиче из Херцеговине, из места Чепелице, код Билеће. Владов отац Јевто Дедијер, био је доцент географије на Београдском универзитету и први асистент истакнутог српског географа Јована Цвијића. Поред Владе он је имао још два сина, Боривоја-Бору и Стевана, који је био нуклеарни физичар и социјални теоретичар и који је од 1961. године живео у Шведској. Владо Дедијер се два пута женио. Први пут лекарком Олгом Поповић из Земуна и са њом је у годинама уочи Другог светског рата добио ћерку Милицу. У току рата, она је била шеф хируршке екипе Друге пролетерске дивизије и погинула је јуна 1943. године за време битке на Сутјесци. После делимичног ослобођења земље, 1944. године, у Београду се по други пут оженио, овога пута Словенком Вером Крижман, са којом је добио ћерку Бојану и синове Боривоја-Бору, Бранимира-Бранка и Марка. Његова два сина Боривоје (умро 1958) и Бранко (погинуо 1966), су трагично преминула и он је сахрањен поред њих у Љубљани.

Prvo izdanje iz 1993. Veoma dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata… Autor - osoba Medaković, Dejan, 1922-2008 = Medaković, Dejan, 1922-2008 Naslov Efemeris = Ephemeris IV : hronika jedne porodice / Dejan Medaković Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1993 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1993 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 361 str. ; 21 cm Zbirka Posebna izdanja / [Beogradski izdavačko-grafički zavod] (broš.) Napomene Tiraž 2.000+3.000 Beleška o piscu: str. [365]. Pre tri godine, knjiga neobičnog naslova u našoj memoaristici „Efemeris“ Dejana Medakovića, počela je da lepotom pripovedanja kroji svoju sudbinu, kako kod čitalaca, tako i kod književne kritike. Sledećih godina, pod istim naslovom izašao je Efemeris II, pa Efemeris III, a sad se toj ogrlici priključuje i Efemeris IV. Prva knjiga Efemerisa je u znaku detinjstva i rane mladosti, uspomena na Zagreb, Korčulu, Sremske Karlovce, odnose unutar čuvene srpske prečanske porodice Medaković. Onako, kako je video i odslikao predratni Zagreb, u drugoj knjizi Medaković je svu pažnju usredsredio na ratni i poratni Beograd, kidanje starog načina života. U trećoj knjizi Efemerisa Medaković je više analitičar jednoga vremena nego pripovedač. U četvrtoj knjizi otkrivamo i Medakovića putopisca, rafiniranog estetu koji je u stanju da u jednom momentu otkrije zapretanu lepotu razrušenog svetilišta, gradskog trga, predela ili slike. Pred našim očima prolaze lepote Venecije, Sicilije, Sentandreje, Rumunije, seoskih nemačkih crkava. Medaković se trudi, i uspeva, da u njima pronađe tragove svog naroda, koji ravnopravno učestvuje u stvaranju svetskih kulturnih dobara. Medaković na uverljiv i dokumentaran način opisuje događaje koji su pre nekoliko decenija pod visokom temperaturom držali našu kulturnu i političku javnost (podizanje Njegoševog mauzoleja na Lovćenu, slučaj prof. Mihaila Đurića, objavljivanje monografije o Hilandaru, otvaranje izložbi poznatih slikara i dr.). (Iz recenzije Jovana Radulovića) Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Gimnaziju je završio 1941. u Sremskim Karlovcima. Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akdemije 1958). Potom je prešao na Filozofski fakultet u Beogradu gde je ostao do penzionisanja 1982. godine. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je dekan Filozofskog fakulteta, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU, kao i predsednik SANU (1999-2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana naučnog društva Leibnic Societ u Berlinu. MG99 (N)

Miloš Jevtić OSVAJANJE PROSTORA Razgovori sa Milutinom Ignjatovićem Bogatu karijeru dugogodišnjeg direktora Saobraćajnog instituta CIP, iskusni pisac Miloš Jevtić predstavio je u knjizi `Osvajanje prostora - Razgovori sa Milutinom Ignjatovićem`. - Srećan sam što sam došao do Miloša Jevtića, jer sam razmišljao kako da unucima i mlađim kolegama ostavim nešto od onoga što sam radio, a radim već 50 godina. To su ozbiljni projekti, od barske pruge 70-ih godina i evo do današnjeg dana pruga Beograd-Budimpešta za 200 km na sat. To su najveći svetski projekti. Saobraćajni institut CIP je najveća projektna kuća na ovim prostorima i šire - rekao je Ignjatović za eKapiju. On je dodao da je teško zaslužiti mesto u ovoj čuvenoj zbirci, gde su mesto našli, između ostalih Desanka Maksimović, Oskar Davičo, Mihajlo Lalić, Hugo Klajn, Raša Plaović, Mira Stupica i dugi. - Naći se u takavom društvu za mene predstavlja izuzetnu čast - kaže Ignjatović. ocuvana sa posvetom k91+

vinil: 5 omot: 5- Ivo Robić – Sav Svijet Je Tvoj Label: Jugoton – LSY-61233, Radio-televizija Zagreb – LSY-61233 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1975 Genre: Latin, Pop Style: Ballad, Vocal, Tango A1 Sav Svijet Je Tvoj A2 Tako Lijepa Tako Mlada A3 Da Živim Samo Jedan Dan A4 O Tebi Malo Znam A5 Okreni Zadnji List B1 Nikada Te Neću Zaboraviti Trumpet – Stanko Selak B2 Sonet B3 Sanjao Sam B4 Kažu Svi B5 Tiho Je Svirala Glazba B6 Srce Laku Noć Arranged By – I. Robić* (tracks: A1), R. Bosner* (tracks: A2 to B6) Conductor – Zlatko Černjul Design – I. Ivezić* Engineer – Radan Bosner Liner Notes – Fran Potočnjak Lyrics By – I. Krajač* (tracks: A3), M. Kinel* (tracks: B6), M. Doležal* (tracks: A1, A2, A4 to B5) Music By – I. Robić* Orchestra – Zabavni Orkestar RTZ* Photography By – T. Barić*

stanje omota je prikazano na slikama.ploča je preslušana i u upotrebljivom je stanju. Senka Veletanlić,Deana Pataković,Bojan i Zoran Rambosek i Hor Doma pionira i grupa Dragana Kozlice omot 3/4 vinil 4/5 Tracklist A1 Ljubavna Priča Lyrics By – M. Todorović* A2 Dečji Krevet Lyrics By – M. Todorović* A3 U Dnu Čoveka Uspomena Lyrics By – Lj. Ršumović* A4 Pardon Lyrics By – D. Lukić* A5 Radio Lyrics By – B. Petrović* B1 Pesma O Vuku I Ovci Chorus – Hor Doma Pionira Lyrics By – Lj. Ršumović* Vocals – Senka Veletanlić B2 Baba Roga Chorus–Hor Doma PioniraLyrics By–Lj.Ršumović B3 Mamine Maze Chorus–Hor Doma Pionira Vocals–Deana Pataković B4 Mala Princeza Iz Grivca Lyrics By – D. Erić* B5 Košarka Lyrics By – D. Lukić* B6 Basna Lyrics By – Lj. Ršumović* B7 Dosadno Mi Je Lyrics By – Lj. Ršumović*