Godina izdanja: 1964 Jezik: Srpski Autor: Strani Polovna knjiga, odlično očuvana. Izdavač: Svjetlost - Sarajevo, 1964. god. Broširan povez, 17 cm. 198 str. Мark Tven (еngl. Mark Twain), pravo ime Samjuel Langhorn Klemens (engl. Samuel Langhorne Clemens; Florida, 30. novembar 1835 — Reding, 21. april 1910)[1] bio je američki književnik. U opsežnom životnom delu ostvario je široku lestvicu osećaja i misli, od pune životne radosti do potpunog beznađa. Nakon detinjstva provedenog na obalama Misisipija učio je za tipografa, radio kao pilot na rečnom brodu, išao u potragu za zlatom u Kaliforniju, putovao po Srednjem istoku i Evropi. Njegov život pun pustolovina, uspeha i slave pomućuje smrt njegovih žena i ćerki, što izaziva pesimizam i teški očaj njegovih poslednjih radova. Bio je dobar prijatelj Nikole Tesle. Njegovi najpoznatiji junaci su dečaci Tom Sojer i Haklberi Fin. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Ivo Ćipiko Za kruhomTvrdi povezIzdavač NolitRoman `Za kruhom` sadrži i autobiografske crte. Glavni junak, obrazovani intelektualac Ivo Polić, vraća se iz grada u selo. Život u gradu svojim civilizacijskim normama i sukobima guši njegov istančan senzibilitet, i on pokušava da se povratkom u selo vrati prirodi i jednostavnom životu. To nije tako jednostavno, jer civilizacija prodire i u selo…Ivo Ćipiko (Kaštel Novi, 1867. - Kaštel Novi, 1923.) potiče iz porodice koja je rimskog plemićkog porekla. U mladosti je pohađao fratarsko semenište u Sinju gdje se, čitajući, oduševio srpskom književnošću. „Zanesoh se i postadoh Srbinom“, pisao je kasnije Ćipiko.Napustio je semenište i opredelio se za šumarski poziv. Službovao je na Braču, u Makarskoj, Kotoru i Hvaru.Godine 1911. prešao je u Srbiju, gde je bio ratni izveštač u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, a potom je radio u ministarstvu šuma i ruda.9/6

Pesme, crtice, odlomci, dokumenti... Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun. `ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.` Povez: Mek Broj strana: 148 sa ilustracijama Format: 13x20 cm Posveta na prvoj strani, inače, kao nova.

E. D. Miler Ruska ljubavnicaMeki povezIzdavač Vulkan’Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronadene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskucnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Medutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva.Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive nocne klubove i itimne dace, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski nacin života ume da opcini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu...NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011„Potpuno opcinjujuce.“ THE TIMES„Knjiga koja ce vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH„Roman koji na briljantan nacin oslikava mracne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT2/25

E. D. Miler Ruska ljubavnicaMeki povezIzdavač Vulkan’Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronadene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskucnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Medutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva.Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive nocne klubove i itimne dace, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski nacin života ume da opcini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu...NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011„Potpuno opcinjujuce.“ THE TIMES„Knjiga koja ce vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH„Roman koji na briljantan nacin oslikava mracne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT2/25

Beograd 1997. Mek povez sa klapnama, ćirilica, 253 strane. Knjiga je dobro očuvana. U periodu od 1970—1978, do tada anonimni andergraund pesnik Čarls Bukovski postao je jedan od najpoznatijih pisaca našeg vremena. Bilo je dovoljno da konačno da otkaz u pošti, gde je je radio punih 12 godina, i posveti se pisanju. Svoj prvi roman — Pošta, objavio je 1971, a sledeće, 1972. godine izlazi zbirka pesama Mockingbird Wish Me Luck, kao i obimna knjiga kratkih priča Erections, Ejaculations, Exibitions and General Tales of Ordinary Madness (kod nas je preveden izbor iz ove knjige, pod naslovom Priče o običnom ludilu). Već 1973. godine pojavljuju se Fotografije iz pakla (South of No North), 1974. izlazi knjiga izabranih pesama Burning in Water, Drowning in Flame, a 1975. drugi roman — Faktotum, Kruna čitavog perioda su debela zbirka pesama Love is a Dog from Hell, 1977. i roman Žene, 1978.

odlično očuvana Vulkan Beograd 2019 , „Erotski triler koji će vam probuditi sva čula!“ – The New York TimesPoručnik Kingsli je dosad u karijeri radio sve – špijunirao je, lagao, ubijao po naređenju. Međutim, njegova nova tajna misija zahteva nešto nesvakidašnje i možda je najopasnija do sada. Nestao je mlađani pukovnikov nećak, a na Kingsliju je da ga vrati kući.Zbog toga će morati da poseti sedište seks-kulta u kojem vladaju žene, a muškarci su robovi, i to svojom voljom. Ili možda nije tako? Dok je zarobljen unutar zidina zamka, Kingslija će začarati erotične čini zagonetne Madam, žene koja poseduje mudrost, moć i lepotu. Ona mu nudi život za kakvim je oduvek žudeo i ostvarenje njegove najveće želje. Uz određenu cenu, naravno. Da se zauvek odrekne osobe koju voli.U jedno je siguran: šta god da izabere, više nikada neće biti isti. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 270 strana

Slobodan Kalezić, rođen je 13. decembra 1944. godine u Klikovačama kod Spuža. Osnovnu školu je završio u Spužu, gimnaziju u Titogradu, a studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1968). Magistrirao je 1973, a doktorirao početkom 1983. godine u Beogradu. Od januara 1974. godine radio je kao urednik kulturne rubrike i član redakcijskog kolegijuma u listu „ Pobjeda“. Oktobra iste godine izabran je za profesora na Višoj pedagoškoj akademiji u Nikšiću, a kasnije i na Filozofskom fakultetu u Nikšiću. Bio je član CANU. Dobitnik je nagrade „ОКТОИХ“. Pisac je desetak udžbenika za srednje škole. Objavio je studije „Sjenke i govori“, „Romani Augusta Cesarca“, „Dani čitanja“, „Umjetnost romana Augusta Cerasca“, „Strukture i značenja“. Zbirke pjesama: „Peščana poema“, „Bićemo kažnjeni“, „Upustva za spasenje“, „Opšta čaša“, „Svjetlila“. Autor je osam tomova hrestomatske edicije „Crnogorska književnost u književnoj kritici“. Umro je u Beogradu 28. oktobra 2007. godine. tvrd povez 145 str format 20 cm

Prozraci Svetlana Velmar-Janković Str 319 Povez mek Stanje knjige dobro,ima posvetu Stubovi kulture O knjizi K8 Dramatični događaji opisani u ovoj knjizi su uspomene Svetlane Velmar-Janković na svoju najraniju mladost, na lično iskustvo evropskog sumraka krajem tridesetih godina XX veka, na doba okupacije Kraljevine Jugoslavije i, najzad, srpskog društvenog i građanskog sloma posle savezničke pobede nad fašizmom i ulaska partizanskih i sovjetskih trupa u ratom razorenu zemlju. Pred očima devojčice smenjuju se „prozraci“ bezbrižnog detinjstva u uglednoj porodici visokog državnog službenika u Beogradu, pred Drugi svetski rat, oglašavaju se zloslutni glasnici apokalipse iz zelenog oka filipsovog radio-aparata, ređaju odlomci sećanja na izdaju u praskozorje 6. aprila, na pakao i pometnju bombardovanja, na rušilačku neman zla, oskudicu i zbegove koji su usledili tokom teških godina tuđinske okupacije, konačno i na poraz nacizma u svetu i pobedu revolucije u Jugoslaviji i uspostavljanje takozvane narodne vlasti

Žarko Komanin ZAKOPANO I OTKOPANO - Priče i objašnjenja , Prosveta 2002, str. 100. Priče. Očuvanost 4. КОМАНИН Жарко – књижевник и позоришни критичар (Дреновиштица код Никшића, 3. XII 1935 – Београд, 26. VI 2010). Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Никшићу 1954, а Филозофски факултет (Група за југословенску и светску књижевност) у Бгду 1960. Први књижевни рад, приповетку Бјегунац, објавио је у „Студенту“ 1956. Од 1960. до 1962. био је драматург у београдском Савременом позоришту, а затим је отишао на одслужење војног рока. Од 1964. до 1969. радио је као референт за културу у Главном одбору ССРН Србије, а од 1969. до 1974. као професионални позоришни критичар „Вечерњих новости“, где је почео да објављује позоришне критике још 1964. и до 1972. потписивао их именом Жарко Јовановић. Од 1974. до 1978. је био у статусу слободног уметника, а 1979. се запослио као драматург НП у Бгду.

Đuro Damjanović : JEDNODNEVNI DNEVNIK , Prosveta 1983, str. 216. Roman. Očuvanost 4. ĐURO DAMJANOVIĆ (Goleši, 06.05.1945 — Goleši, 26.02.2009) BIOGRAFIJA Đuro Damjanović rođen je na Đurđevdan 1945. godine u Golešima, nadomak Banjaluke. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je brojnih zbirki pripovijedaka, romana, pjesama, a pisao je i knjige za djecu. Dobitnik je Isidorine, Ćopićeve, Kočićeve i drugih nagrada. Damjanović je 25 godina radio kao saradnik u raznim novinama u Beogradu, a kasnije se seli u Banjaluku, gdje živi i piše do smrti. Na početku je pisao pjesme, pa potom prozu, i tako naizmjenično. Objavio je više od 15 knjiga, među kojima su: pjesme `Uspomene iz pakla`, `Magla u rukama`, za koju je dobio nagradu `Isidora Sekulić`, `Jednodnevni dnevnik`, roman `Zemunska hronika`, zbirka pjesama za djecu `Negde nešto peva`, poema `Moja nacija ili moj kameni vrt` i ep `Srbijana`... Damjanović je preminuo u rodnom selu Goleši 26. februara 2009. godine.

Radoslav Bratić Strah od zvonaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruРадослав Братић (28. јун 1948. у Брестицама, код Билеће — 2. јун 2016. у Београду)[1] био је српски књижевник, драматург и уредник. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године.Његова заоставштина налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.БиографијаФотографија Радослава Братића и патријарха Павла, део његовог легата у АдлигатуРадослав Братић са пријатељимаБиблиотека Радослава Братића, део његове заоставштине у АдлигатуРадослав Братић рођен је у Брестицама код Билеће. Основну школу завршио је у Коритима (код Билеће) и у Билећи, средњу школу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник студентског часописа `Знак`, часописа `Књижевност`, листа `Књижевна реч`, и главни уредник часописа `Реласион`.Радио је као секретар и потпредсједник Удружења књижевника Србије, затим као уредник у издавачкој кући `БИГЗ`, гдје је уређивао десетак библиотека. Међу осталим књигама уредио је и сабрана дјела Слободана Јовановића, Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију „Нове књиге домаћих писаца”. Покренуо је знамениту библиотеку „Разговори с писцима” и у њој објавио више књига. Приредио је и књигу Молитве и молбе Његове светости патријарха српског господина Павла.Братић је сачинио више избора из књижевности и уредио неколико тематских блокова у листовима и часописима, између осталих из књижевности Кине, Индије, Лужичких Срба, америчких црнаца.Приповијетке су му увршћене у више зборника и антологија у Југославији и свијету, а превођене су на енглески, хинди, њемачки, шведски, пољски, чешки, француски, кинески, румунски, руски и италијански језик. На сва ова наведена мјеста Братић је пропутовао и успоставио сарадњу са значајним људима. Као резултат те сарадње настало је низ дијела на енглеском, хинду и другим језицима.За дописног члана АНУРС-а изван радног састава изабран је 4. децембра 2015. године.[2]Написао је и више драма за радио и телевизију. Сам или са сарадницима, припремио је више антологија текстова из иностраних књижевности (лужичких Срба, кинеске, индијске, америчких црнаца). Као уредник у БИГЗ-у, уредио је десетак библиотека домаће и стране књижевности.Добио је бројне важне награде: листа Младост, Исидора Секулић, Андрићеву, Ћамил Сијарић, Меша Селимовић, Борбина, Кочићева награда 1999, плакета Милош Црњански, Златна повеља Цар Душан, Светозар Ћоровић и друге.Живио и радио у Београду. Умро је 2. јуна 2016. године у насељу Кумодраж, у Београду, у свом стану након дугу и тешке болести.Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[3][4]ДјелаГусле из колекција легата Радослава Братића, АдлигатРоманиСмрт спаситеља „Просвета”, Београд 1973; „Народна књига”, Београд 2003;Ново издање 2006. године изашло је под насловом Смрт спасиоца;Сумња у биографију („Просвета”, Београд 1980, 1981. и џепно издање 1993);Трг соли („Народна књига”, Београд 2002)ПриповјеткеКњиге приповједака Слика без оца („Просвета”, Београд 1985, 1986. и џепно издање БИГЗ, 1992)Страх од звона (СКЗ, Коло број 84, Београд 1991, 1992, 1993. и БИГЗ, 2000),Зима у Херцеговини (СКЗ, Београд 1995. и 2001), књигу из поетике читања Шехерезадин љубавник („Прометеј”, Нови Сад 1996)Књигу есеја и приказа Писац и документ („Рашка школа”, Београд 2000).Антологије и избори које је приредио Радослав БратићКинеска књижевност (заједно са Љиљаном Н. Јамагиши и Надом Саратлић), «Градац», Чачак, 1975Књижевност лужичких Срба («Кораци», Крагујевац, 1984)Антологија приповедака америчких црнаца (заједно са Габријелом Арц, «Светлост», Крагујевац, 1984)Антологија кратке приче Индије (заједно са Габријелом Арц, «Багдала», Крушевац, 1987)9/89/14

Radoslav Bratić Strah od zvona Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga O autoru Радослав Братић (28. јун 1948. у Брестицама, код Билеће — 2. јун 2016. у Београду)[1] био је српски књижевник, драматург и уредник. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године. Његова заоставштина налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Биографија Фотографија Радослава Братића и патријарха Павла, део његовог легата у Адлигату Радослав Братић са пријатељима Библиотека Радослава Братића, део његове заоставштине у Адлигату Радослав Братић рођен је у Брестицама код Билеће. Основну школу завршио је у Коритима (код Билеће) и у Билећи, средњу школу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник студентског часописа `Знак`, часописа `Књижевност`, листа `Књижевна реч`, и главни уредник часописа `Реласион`. Радио је као секретар и потпредсједник Удружења књижевника Србије, затим као уредник у издавачкој кући `БИГЗ`, гдје је уређивао десетак библиотека. Међу осталим књигама уредио је и сабрана дјела Слободана Јовановића, Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију „Нове књиге домаћих писаца”. Покренуо је знамениту библиотеку „Разговори с писцима” и у њој објавио више књига. Приредио је и књигу Молитве и молбе Његове светости патријарха српског господина Павла. Братић је сачинио више избора из књижевности и уредио неколико тематских блокова у листовима и часописима, између осталих из књижевности Кине, Индије, Лужичких Срба, америчких црнаца. Приповијетке су му увршћене у више зборника и антологија у Југославији и свијету, а превођене су на енглески, хинди, њемачки, шведски, пољски, чешки, француски, кинески, румунски, руски и италијански језик. На сва ова наведена мјеста Братић је пропутовао и успоставио сарадњу са значајним људима. Као резултат те сарадње настало је низ дијела на енглеском, хинду и другим језицима. За дописног члана АНУРС-а изван радног састава изабран је 4. децембра 2015. године.[2] Написао је и више драма за радио и телевизију. Сам или са сарадницима, припремио је више антологија текстова из иностраних књижевности (лужичких Срба, кинеске, индијске, америчких црнаца). Као уредник у БИГЗ-у, уредио је десетак библиотека домаће и стране књижевности. Добио је бројне важне награде: листа Младост, Исидора Секулић, Андрићеву, Ћамил Сијарић, Меша Селимовић, Борбина, Кочићева награда 1999, плакета Милош Црњански, Златна повеља Цар Душан, Светозар Ћоровић и друге. Живио и радио у Београду. Умро је 2. јуна 2016. године у насељу Кумодраж, у Београду, у свом стану након дугу и тешке болести.Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[3][4] Дјела Гусле из колекција легата Радослава Братића, Адлигат Романи Смрт спаситеља „Просвета”, Београд 1973; „Народна књига”, Београд 2003; Ново издање 2006. године изашло је под насловом Смрт спасиоца; Сумња у биографију („Просвета”, Београд 1980, 1981. и џепно издање 1993); Трг соли („Народна књига”, Београд 2002) Приповјетке Књиге приповједака Слика без оца („Просвета”, Београд 1985, 1986. и џепно издање БИГЗ, 1992) Страх од звона (СКЗ, Коло број 84, Београд 1991, 1992, 1993. и БИГЗ, 2000), Зима у Херцеговини (СКЗ, Београд 1995. и 2001), књигу из поетике читања Шехерезадин љубавник („Прометеј”, Нови Сад 1996) Књигу есеја и приказа Писац и документ („Рашка школа”, Београд 2000). Антологије и избори које је приредио Радослав Братић Кинеска књижевност (заједно са Љиљаном Н. Јамагиши и Надом Саратлић), «Градац», Чачак, 1975 Књижевност лужичких Срба («Кораци», Крагујевац, 1984) Антологија приповедака америчких црнаца (заједно са Габријелом Арц, «Светлост», Крагујевац, 1984) Антологија кратке приче Индије (заједно са Габријелом Арц, «Багдала», Крушевац, 1987)

Dušan Nedeljković Glavonja Meki povez Roman o smaku polusveta „Na našu književnu scenu Dule Nedeljković je stupio silnim korakom kao originalna karika lanca neodoljivih gradskih volšebnika poput Mike Oklopa, Nebojše Jevrića i Dušana Prelevića. Čedo beogradskog asfalta i neumerenosti, panker, radijski voditelj, bloger, stjuard, zvezdaš i mangup od klase, još od prvog oglašavanja knjigom Ponedeljak uredno nudi dušu i ponos na dlanu pišući o svom sudbinskom prtljagu, svojim ljubavima i zanosima, svojim saputnicima i svojoj početnoj i konačnoj luci. Koloritnim opservacijama i drastičnim trotoarskim humorom, ne štedeći nikoga, ponajmanje sebe, u knjizi sa autobiografskim elementima – Glavonja – po haosu rodnog grada traži zlatno trunje urušene generacije kojoj biološki i emotivno pripada. Prekopavajući po prošlosti tog naraštaja uspeva da mnogo mulja alhemijski transformiše u urbanu legendu. Na obodima kolektivnog ludila, pogođen procesom bolne ’odbeogradizacije’ strasno ispisuje nepolirane priloge za dodatna tumačenja najplodnijeg perioda zajedničke kulture.“ Petar Peca Popović „Vadeći prizore iz raskošnog fundusa stvarno preživljenog, Dule Nedeljković se ne libi da ih bestidno ubaci u veliki blender zajedno sa fikcijom i time sablazni sve hroničare mitova svoje generacije. Na papir nabacuje grehe koje jeste ili nije počinio, naposletku nas dovodeći do toga da sami sebi sve oprostimo i ponovo se zavolimo. Glavonja pred našim očima razvija sliku nove, sredovečne seksualnosti koja, po svojoj uzbudljivosti, ima ozbiljne šanse da u potpunosti desetkuje okrutnu planetarnu tiraniju mladosti.“ Igor Karanov Dušan Nedeljković je rođen 1964. godine u Beogradu. Bio je urednik kultne radio-emisije Ritam srca, na Studiju B, jedan je od rodonačelnika komercijalnog Jutarnjeg programa Radija B92, pokretač demo top-liste na Studiju B, radio voditelj kultne emisije Zagrej stolicu, na B92. Bivši je stjuart i zvezda srpske blogerske scene. Objavljivao je tekstove u prestižnim magazinima (Fame, Prestup, Playboy, Time Out, Vodič za život) i dnevnim novinama (Borba, Press, Politika). Scenarista je serije Check Inn. Njegovo pojavljivanje na književnoj sceni obeležio je roman Ponedeljak. Usledili su romani Afrika, Poranio Milorad, Mamurluk, Rođeni zli, kojima se po rečima eminentnih ljudi svrstao u doajene urbanog narativa. Živi u Beogradu. Oženjen je Bojanom, s kojom ima ćerku Anju i sina Rašu.

Dušan Jerković - Sretenije Zorkić`Dušan Jerković — Uča bio je učitelj, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.Poticao je iz učiteljske porodice. Završio je Učiteljsku školu u Šapcu i do 1936. godine je radio kao učitelj. Prvu službu dobio je u selu Jakalj, u užičkom kraju. Zbog istupanja protiv režima, zajedno sa suprugom, takođe učiteljicom, bio je 1939. godine premešten u selo Fakoviće u istočnoj Bosni, gde je službovao do početka Drugog svetskog rata.Pripadao je grupi učitelja-komunista koja se okupljala u društvu „Vuk Karadžić“. Preko brata Nebojše, takođe učitelja povezao se sa ilegalnom Komunističkom partijom Jugoslavije, čiji je član postao u godinama pred početak rata.Jula 1941. godine je prešao u račanski kraj, gde je učestvovao u organizovanju ustanka. Bio je najpre komandir Račanske partizanske čete, a nakon brojnih uspešnih akcija ove čete, u kojima se istakao kao dobar komandant, ali i ličnom hrabrošću, bio je septembra 1941. godine postavljen za komandanta Užičkog partizanskog odreda.Pod njegovom komadom ovaj odred je oslobodio Bajinu Baštu, Ivanjicu, Čajetinu, Požegu i Kosjerić. Nakon oslobođenja Užica i stvaranja slobodne teritorije radio je u gradu, koji je bio sedište vojnog i političkog rukovodstva Narodnooslobodilačkog pokreta i centar iz koga se rukovodilo oslobodilačkom borbom u celoj Jugoslaviji.Učestvovao je u odbrani partizanske slobodne teritorije, naročito u vreme partizansko-četničkog sukoba u jesen 1941. godine. Kada su u toku završnih borbi Prve neprijateljske ofanzive, nemačke snage nadirale iz pravca Bajine Bašte ka Užicu, Jerković je 29. novembra 1941. godine komandovao delovima Užičkog odreda i Radničkog bataljona u borbi na Kadinjači, gde je štićena odstupnica partizanskim snagama i Vrhovonom štabu, koji su se povlačili iz Užica. U ovoj borbi poginulo je oko 250 partizanskih boraca, među kojima i njihov komandant Dušan Jerković.Nakon smrti Nemci su njegovo telo, kao i telo Vukole Dabića, radi zastrašivanja stanovništva izložili u centru Užica, a potom su ih spalili na brdu Dovarju. Za narodnog heroja proglašen je 25. septembra 1944. godine. Nekoliko osnovnih škola u Srbiji nosi njegovo ime, kao i naselje „Braće Jerković“ u Beogradu, koje je dobilo ime po njemu i njegovom starijem bratu Nebojši Jerkoviću, koji je bio komandant Mačvanskog partizanskog odreda.`VikipedijaIzdavač: Kultura, Beograd/ZagrebGodina: 1971Broj strana: 95Tvrdi povez3/17

Tvrd povez, 135 strana, izdanje Narodna knjiga 2002, odlično očuvana, detaljniji opis: Zorica Karanović je rođena u Beogradu. Diplomirala je kao student generacije na odseku za novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na istom fakultetu radila je kao asistent i stekla zvanje magistra političkih nauka. Radila je u izdavačkoj delatnosti kao inokorespondent, imala autorske emisije na radiju Politika, televizijama BK telekom, RTV Politika, TV Avala i TV Enter, pisala za magazine Bazar i Jefimija i bila kolumnistkinja najčitanijeg svetskog magazina za žene – El. Od 2001. godine radila je u Kulturnoj rubrici lista Politika, a dve godine kasnije postala menadžer za odnose sa javnošću najstarije i najuglednije novinske kuće na Balkanu. Stručno se usavršavala u nemačkoj medijskoj grupaciji WAZ, radila kao novinar spoljnopolitičke rubrike lista Politika i obavljala funkciju urednice Ženskih strana istoimenog lista. Bogatom profesionalnom iskustvu, koje je sticala u Srbiji ali i zemljama Evropske unije (Italija i Nemačka), dodala je i titulu doktora nauka, odbranivši doktorsku disertaciju na Fakultetu za menadžment BK univerziteta. Poslednjih godina, uporedo sa novinarskom, gradi i univerzitetsku karijeru. Govori engleski i nemački jezik. Do sada je objavila dve autorske knjige Ništa lično i Kako uloviti muža, koje su ostvarile rekordne tiraže i jednu koautorsku knjigu Dobila sam posao, a Vi. Živi i radi u Beogradu.

Dobrica Ćosić Vreme smrti 4Tvrdi povez sa zaštitnim omotomДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/6

Dobrica Ćosić Daleko je sunceTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Prosveta BeogradДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . [4][5]У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/7

Dobrica Ćosić Far aa is the sunTvrdi povezДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . [4][5]У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/7

Alan i Sally Landsburg Svemirska vezaDimenzije: 13,00 x 20,50 cm.Opseg: 213 stranica.Uvez: tvrdi, plastificiran.Stanje knjige: vrlo dobro.Biblioteka Popularna nauka.PORUKA IZ SVEMIRA?U subotu 16. studenoga 1974. divovska radio-antena u Arecibu na Puerto Riku uputila je poruku prema dalekoj skupini zvijezda, poznatoj pod imenom Messier 13, na rubu Mliječnoga puta. Poruka putuje brzinom svjetlosti i trebat će joj 24.000 godina da stigne na cilj. Ona može biti pre­tvorena u televizijsku sliku, koja će promatračima objasniti da planetom Zemljom vladaju vrste čiji genetski sastav sjedinjuje kemijska molekula poznata kao deoksiribonu-kleinska kiselina - DNA.Kada sam ispitivao ovu »poruku« imao sam neki čudno­vat osjećaj da sam je već prije vidio. I jesam ... vidio sam je u Toro Muerto u Andama, urezanu u stijenu prije 14.000 godina.Ako smo mi poslali u prostor tajanstvenu poruku u kojoj je u nekoliko znakova i matematičkih simbola sadržano sve bitno znanje o nama, da li je bilo moguće da je neki pri­došli istraživač ostavio svoj vlastiti, veoma jasni, otisak na visoravni Toro Muerto?5/34

Dobrica Ćosić Vreme smrti 4Tvrdi povezДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . [4][5]У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/7

Mihail Šolohov Tihi Don Knjiga 3 - 4 Tvrdi povez „Tihi Don“ roman je ruskog pisca Mihaila Aleksandroviča Šolohova. Ovaj roman smatra se životnim delom Šlohova, a na njemu je radio punih 14 godina.Postoje četiri knjige romana. Prva knjiga ovog dugačkog romana objavljena je 1928. godine, druga 1929. godine, treća 1933. godine i četvrta 1940. godine. Za ovo cenjeno delo, 1965. godine je dobio Nobelovu nagradu za književnost.„Tihi Don“ je obiman roman epopeja koji nam verno prikazuje vrlo burne događaje koji su se dogodili u periodu od 1912. do 1922. godine. Ti događaji uključuju Prvi svetski rat, Boljševičku revoluciju koja se dogodila 1917. godine te građanski rat.Radnja romana odvija se prema stvarnim, istorijskim činjenicama, tačnim opisima bitaka, geografskim lokalitetima te stvarnim ličnostima.Šolohov na autentičan način kao pravi stručnjak prikazuje velike društvene sukobe pa je tako sukob između crvenih, odnosno boljševika i belih, odnosno belogardejaca u prvom planu romana. Isto tako odlično prikazuje i sudbine običnih ljudi pa tako prikazuje sudbinu čoveka Grigorija Melehova

Mihail Šolohov Tihi DonKnjiga 3 - 4Tvrdi povez„ Tihi Don“ roman je ruskog pisca Mihaila Aleksandroviča Šolohova. Ovaj roman smatra se životnim delom Šlohova, a na njemu je radio punih 14 godina. Postoje četiri knjige romana. Prva knjiga ovog dugačkog romana objavljena je 1928. godine, druga 1929. godine, treća 1933. godine i četvrta 1940. godine. Za ovo cenjeno delo, 1965. godine je dobio Nobelovu nagradu za književnost. „ Tihi Don“ je obiman roman epopeja koji nam verno prikazuje vrlo burne događaje koji su se dogodili u periodu od 1912. do 1922. godine. Ti događaji uključuju Prvi svetski rat, Boljševičku revoluciju koja se dogodila 1917. godine te građanski rat. Radnja romana odvija se prema stvarnim, istorijskim činjenicama, tačnim opisima bitaka, geografskim lokalitetima te stvarnim ličnostima. Šolohov na autentičan način kao pravi stručnjak prikazuje velike društvene sukobe pa je tako sukob između crvenih, odnosno boljševika i belih, odnosno belogardejaca u prvom planu romana. Isto tako odlično prikazuje i sudbine običnih ljudi pa tako prikazuje sudbinu čoveka Grigorija Melehova5/21

Dobrica Ćosić Daleko je sunceTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Prosveta BeogradДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . [4][5]У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/7

Izdavač: Radio B92, Beograd Edicija Rat i mir Prevod: Ana A. Jovanović Povez: broširan Broj strana: 214 Veoma dobro očuvana. Federiko Sančez je ime pod kojim se u vreme frankističke diktature krio komunistički aktivista Horhe Semprun, inače poreklom iz stare, ugledne španske porodice. Sve je to, međutim, već daleka prošlost: nekadašnji marksista postao je ministar za kulturu u Gonzalesovoj vladi, stavivši se u službu demokratski nastrojene monarhije. Kako se taj preokret dogodio? Šta je zauvek izgubljeno u poluvekovnoj borbi, na tom jedinstvenom životnom putu? Kakvi ideali mogu opstati u svim obrtima i niskostima koje sobom nosi dnevna politika? Pred vama je knjiga sećanja koja ce dati odgovore na ova, i na mnoga druga pitanja. U njoj ćete sresti Hemingveja i Huana Karlosa, Raisu Gorbačov i Prima Levija, Felipe Gonzalesa i torera Domingiona, kao i mnoge druge ličnosti. Ali u njoj je ponajviše reč o demokratskoj tranziciji u Španiji, opisanoj perom čoveka i pisca čiji život sažima istoriju ovog stoleća. (K-40)