ZORAN POPOVIĆ RADIO DRAME Izdavač - Radio-televizija Srbije, Beograd Godina - 2006 272 strana 23 cm Edicija - Opredmećeni zvuk / Biblioteka Umetnost zvuka. Nova serija ISBN - 86-81733-38-9 978-86-81733-38-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Život sa radio dramom Slučaj poštanskoї sandučeta Privremeni rastanci Ludak u laboratoriji Događaj Roman u nastavcima Bajka o drvoseči(nim kćerima) Akvarijum Žirafa s Jelisejskih polja Pusšara Jedna obična priča Devojčica sa fotografije Fonografija Zorana Popovića ZVONIMIR KOSTIĆ - Radio drame Zorana Popovića Beleška o autoru Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Svet radio drame - Gojko Miletić Radio Beograd, 1982. mek povez str.284 stanje vrlo dobro, bolje izgleda uživo.

Tomislav Gavric - Estetika radio drame dobro ocuvana POLICA 18

Knjiga kojom je Radio Beograd obeležio desetogodišnjicu emisije `Selo veselo` ✰Tvrdi povez, 1976., 25 x 34cm., 178 strana, ilustrovana, nepodvlačena, nema posvetu, oštećene korice. **

Predrag Stefanović Grof DŽEZ ORKESTAR RADIO-TELEVIZIJE BEOGRAD Prvih četrdeset godina Beograd, 1998. 188 strana. Lepo očuvana knjiga. Ima posvetu. RTS, Radio Televizija Beograd, džez orkestar, spisak muzičara, spisak pevača...

SAVREMEN KOMEDIJE NA PROGRAMU RADIO BEOGRADA RETKO STRANA. 268 MEKOG POVEZA STANJE. VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 56

Radio B92,Beograd 1997 god.,format 24x22,132 str.,ilustrovano,lepo očuvana. žst5 531g

Naslov: Biseri operske riznice Autor: Nedeljko Grba Broj strana: 515 Format: 24x14 cm Izdavač: Beogradska knjiga Godina izdanja: 2001 Povez: Tvrd Prva slobodna stranica zalepljena za koricu, sto se vidi na slici. Korice malo na krajevima iskrzane. Unutrasnjost dobro ocuvana. Dugogodišnji muzički urednik Radio Beograda, autor je velikog broja emisija iz domena operske muzike od kojih se posebno izdvajaju Radio adaptacije opera u kojima je autor nastojao da na atraktivan način sa obiljem dokumentarnog materijala, često u dijaloškoj formi, približi ovu vrstu muzike najširem krugu slušalaca. Objavio knigu „Biseri operske riznice” u Beogradu, 2006 godine koja je do sada doživela četiri izdanja.

Kovacevic-Zoran T.Jovanovic.Institut za pozoriste,film,radio i televiziju-Fakultet dramskih umetnosti/Muzej pozorisne umetnosti Srbije,1992 godine.Mek povez,205 strana i ilustracije.Korice malo pohabane,ostalo dobro ocuvano.

MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ - UMETNOST I ALTERNATIVA IZDAVAČ. INSTITUT ZA POZORIŠTE FILM, RADIO I TELEVIZIJU STRANA. 201 MEKOG POVEZA DIMENZIJA. 24 CM STANJE. VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 150

Očuvan telefon, malo radio. Radi na sve kartice. Ima pukotinu na staklu i ne radi.Ima i male ogrebotine i tragova upotrebe od vadjenja i stavljanja u futrolu. Zbog tih neispravnosti prodaje se za rezervne delove. Uz telefon idu i dve baterije.

Bratislav Ljubisic - Plava linija traganja Biblioteka Nova br. 124, tvrdi povez, 140 strana Plava linija trajanja : prolegomena o Penelopinim rukama i Arijadninoj niti : srpsko slikarstvo dvadesetog veka. Sadrži tekstove izlagane u emisiji `Putevima kulture` Drugog programa Radio Beograda u periodu od oktobra 1993. do oktobra 1994.

Jan Kišgeci: SPOMENICI KUKURUZU MARTINA JONAŠA Martin Jonaš Tvrd povez sa omotom, format: 22x23cm, 95strana, reprodukcije, izdavač: NIP NOVINSKO IZDAVAČKO TRGOVINSKO PREDUZEĆE - Novi Sad Мартин Јонаш био је наивни сликар словачког порекла из места Ковачица. Дао је значајан допринос оснивању локалне групе наивних сликара и један је од оснивача ковачичке наиве. Његова дела су била изложена на преко 300 индивидуалних и групних изложби у скоро 50 земаља света. Живео је и радио у Ковачици. Википедија

Plava linija traganja - Bratislav Ljubisic - Biblioteka Nova broj 124, tvrdi povez, 140 strana -1988 godina ,retko ,mali tiraz,samo 500 primeraka Plava linija trajanja : prolegomena o Penelopinim rukama i Arijadninoj niti : srpsko slikarstvo dvadesetog veka. Sadrži tekstove izlagane u emisiji `Putevima kulture` Drugog programa Radio Beograda u periodu od oktobra 1993. do oktobra 1994. vrlo dobro oocuvana -organizovani transport podrazumeva slanje posiljke ,kao preporucenu tiskovinu VIDI SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE knjige NA LIMUNDU I KUPINDU kutija 1

Tip Mobilni telefon SIM kartice 2 (Dual SIM) Oblik Monoblok GSM mreža 900MHz, 1.800MHz, 1.900MHz Touchscreen Ne Veličina ekrana 1.8" Rezolucija ekrana 160 x 128 Tip panela TFT Gustina piksela 116ppi Paleta boja 65.000 Unutrašnja memorija 32MB Podržane memorijske kartice MicroSD (TransFlash) Proširivost memorije Do 16GB Imenik 500 unosa Priključci 3.5mm audio, Micro USB Zvučnici Da Radio FM stereo Podržani formati MP3, WAV, AMR, MIDI Dodatne funkcije Alarm, Upozorenje vibriranjem, Kalendar, Kalkulator Tip Litijum-jonska Masa 72g Boja Crna Garancija 2 godine

VELIMIR BATA ŽIVOJINOVIĆ: SAMO ĆU DA VAS GLEDAM ŠTA RADITE UVOD JA NIKADA NEĆU UMRETI KORAĆICA NEMAM POJMA ŠTA JE TO GLUMA LULA DECA NISAM ODBIO NIJEDNU ULOGU LJUBAVNIK VALTERT TITO MOJA ZEMLJA LIZ TEJLOR POLITIKA NI ŠMAJSER MI NIŠTA NE MOŽE LJUBAV BIBLIOTEKA: BLIC BROJ STRANA: 63 IMA 48 FOTOGRAFIJA PISMO: LATINICA POVEZ: MEK, BROŠIRAN

JU FILM DANAS broj 19 / 20, Beograd 1991, str. 187 + 167 + 144. Časopis za jugoslovenski film. Očuvanost 4. Северин М. Франић (Мурска Собота, 28. јануар 1952 — Београд, 8. април 2014) био је српски и југословенски филмолог, критичар, уредник, издавач, телевизијски аутор и књижевник.[1][2] Између осталог, оснивач је и уредник најважнијег и најдуговечнијег филмолошког часописа у Срба, YU филм данас.[3] Садржај Биографија Основну и Средњу школу завршио је у Сарајеву, где је започео студије, прво на Катедри за Општу књижевност и филозофију, а годину дана касније и на Катедри за Општу књижевност, театрологију и библиотекарство. Након шеснаест година (1960-1976) боравка у граду на Миљацки, крајем 1976. године прелази у Београд, где је живео и радио до средине 2011. године, када се пресељава у Ниш. Још за време студија, у Сарајеву, 1972, као филмски и позоришни критичар почео је да сарађује у књижевним и филмским часописима и ревијама да би, преласком у Београд, проширио сарадњу и на београдске часописе и ревије, пишући једно време и за III програм Радио-Београда, од којих су најзначајнији: Наши дани, Лица, Живот, Израз, Одјек, Синеаст, Младост, Идеје, Омладинске новине, Филмограф, Филмска култура, Рад, Књижевност, Савременик, Политика свет, Дуга, Филаж... Покренуо је 1988. године часопис за питања југословенске кинематографије и филма, YU филм данас`, чији је главни и одговорни уредник и сада. У непрекинутом континуитету до 2013. је објављено 105 бројева, као и један ванредни, укупног обима преко 24.000 штампаних страница.

JU FILM DANAS broj 24 / 25, Beograd 1992, str. 164 + dodaci. Časopis za jugoslovenski film. Očuvanost 4. Северин М. Франић (Мурска Собота, 28. јануар 1952 — Београд, 8. април 2014) био је српски и југословенски филмолог, критичар, уредник, издавач, телевизијски аутор и књижевник.[1][2] Између осталог, оснивач је и уредник најважнијег и најдуговечнијег филмолошког часописа у Срба, YU филм данас.[3] Садржај Биографија Основну и Средњу школу завршио је у Сарајеву, где је започео студије, прво на Катедри за Општу књижевност и филозофију, а годину дана касније и на Катедри за Општу књижевност, театрологију и библиотекарство. Након шеснаест година (1960-1976) боравка у граду на Миљацки, крајем 1976. године прелази у Београд, где је живео и радио до средине 2011. године, када се пресељава у Ниш. Још за време студија, у Сарајеву, 1972, као филмски и позоришни критичар почео је да сарађује у књижевним и филмским часописима и ревијама да би, преласком у Београд, проширио сарадњу и на београдске часописе и ревије, пишући једно време и за III програм Радио-Београда, од којих су најзначајнији: Наши дани, Лица, Живот, Израз, Одјек, Синеаст, Младост, Идеје, Омладинске новине, Филмограф, Филмска култура, Рад, Књижевност, Савременик, Политика свет, Дуга, Филаж... Покренуо је 1988. године часопис за питања југословенске кинематографије и филма, YU филм данас`, чији је главни и одговорни уредник и сада. У непрекинутом континуитету до 2013. је објављено 105 бројева, као и један ванредни, укупног обима преко 24.000 штампаних страница.

Mreža 900Mhz, 1800Mhz, 1900Mhz, 2100Mhz, HSDPA, LTE Dimenzije 139 x 67.8 x 7.9 mm Težina 120 grama Procesor Quad-core Cortex-A53 1200MHz Baterija Li-Ion 1800mAh Veličina ekrana 4.7" 720x1280pix Prednja kamera 5Mpix Zadnja kamera 8Mpix RAM Memorija 2GB Interna memorija 16GB Softver Android 5.1 Povezivanje Bluetooth 4.1, USB 2.0 port Prenos podataka GSM (9,6 Kb/s), GPRS (115 Kb/s), EDGE (236 Kb/s), HSDPA, LTE Podržane tehnologije SMS, EMS, MMS, WiFi, GPS, GLONASS Ostalo dual-SIM, vibracija, akcelerometar, spikerfon, fm radio prijemnik, kalkulator, kalendar, štoperica, alarm Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

JOVAN BIKICKI Milana Bikicki Reč je o monografiji o Jovanu Bikickom, jednom od najistaknutijih slikara (1916–1997) koji je živeo i radio na tlu Vojvodine u drugoj polovini prošlog veka. Iza njega su ostala antologijska dela rađena u ulju, pastelima, temperi, akvareli, tapiserije, vitraži... `Njegove slike, tapiserije i vitraži prerastaju u ‚vrtove’ putovanja kroz prostor i vreme. U svom dugom plodnom životu Bikicki je, ma gde se nalazio i ma gde ga je život bacao (rat, logori, sve nesreće ovog našeg napaćenog naroda), stvarao tiho i filozofski smiren gradio svoju umetnost`. 2002 Tvrd povez ćirilica 24, 308 str. Stanje kao novo. Posveta autora L,1.O.4.P.1

TEODORA ARSENOVIĆ - Mirjana Odavić Operska i dramska umetnica - Teodora Boberić Arsenović Izdanje: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 1996. Broj strana: 40 Povez: mek Format: 23x17 Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Prva strana ispada, izuzev toga u dobrom stanju. Rođena 22. decembra 1886. godine u Vranjevu. Isticala se svojom lepotom i darovitošću za pesmu i glumu još u Diletantskoj družini „Napredak” u Vranjevu. U Narodnom pozorištu u Beogradu je od 1906. godine gde je upočetku pevala u pozorišnom horu, a zapaženije uloge je dobila već 1907. godine „Čučuk Stana” i od tada dobija u komadima sa pevanjem i operetama glavne uloge. U Beogradskoj operi je pevala od njenog osnivanja 1908. i imala je zapažene uspehe. Ali, kako nije školovala glas, izuzev što je polazila nekoliko časova pevanja kod Miroslave Binički - supruge Stanislava Biničkog, vratila se drami. Tada je počela sa uspehom da igra Koštanu u istoimenom komadu. U toj ulozi publika ju je dočekivala aplauzom. Ulogu Koštane nasledila je od vrsne glumice i još bolje interpretatorke vranjanskog melosa Drage Spasić, što je za svakog mogao da bude veliki hendikep. Teodora se tu vrlo brzo potvrdila, pa se čak i danas smatra za jednu od tri najbolje Koštane na beogradskoj sceni. U komadima sa pevanjem bila je nenadmašna i prosto je - kako je to neko zapisao - omilela narodnu melodiju na sceni. Skoro od početka rada Radio Beograda, pa do godinu, dve pred svoju smrt (1960. godine), bila je interpretator narodnih pesama na Radio Beogradu. Imala je Teodora tu čast, da u našem prvom igranom filmu „Karađorđe” snimljen još 1911. godine, da igra ulogu Jelene supruge Karađorđeve. Umrla je u Beogradu 18. oktobra 1960. godine.

Odlicno ocuvana knjiga - prodaje se u stanju kao na slikama o knjizi: RTS 2013. meki povez 223 strane Radio-televizija Srbije danas je predstavila knjigu televizijskih kritika Rajka Munitića i Zorice Jevremović `Dupli pas`, koja je objavljena u ediciji `TV polica` u okviru biblioteke `Teorija i praksa`. Na promociji održanoj u Galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda, o knjizi su govorili urednik Dragan Inđić, reditelj Gorčin Stojanović, radio i TV voditelj i novinar Dragan Ilić i Munitićeva udovica i koautorka knjige Zorica Jevremović. Inđić, koji je u biblioteci `Teorija i praksa medija` objavio već nekoliko knjiga tv kritika, objasnio je da je to specifičan žanr kritike koji se nalazi na margini u odnosu na ostale vrste (književna, filmska, muzička, pozorišna), jer se pišu nakon što je program prikazan i čitaoci neće biti u mogućnosti da se uvere u njenu tačnost, pošto su male šanse da emisija bude ponovljena. On je naglasio da knjiga u kojoj su kritike objavljivane od 1987. do 1990, a zatim od 1993. do 2009. nije samo o efemernim emisijama, već pokazuje genezu pojava koje su se pojavile tokom prelomnih godina, za ovo društvo a čiji smo mi svedoci i danas. U prvom delu, rekao je Inđić, nalaze se kritike koje pisala Zorica Jevremović a drugi deo obuhvata tekstove Ranka Munitića i dok je ona pisala sa više strasti, Munitić je otkrivao šta se zbiva u društvu i kakvi su društveni mehanizmi. Stojanović, koji je drugovao sa Munitićem i njegovom suprugom od mladosti, prepoznao je da je Jevremovićeva više pripadala televiziji, a Munitić je bio `dete filma`, pa je televiziji prilazio na ironičan, ciničan, pomalo prezriv način.

Filmsko televizijsko citanje Andrica. Delo Petra Zeca prati izložba izuzetnih umetničkih fotografija Željka Jovanovića, napravljenih u vreme snimanja filma `Znakovi` po delu Ive Andrića i u režiji Petra Zeca. Željko Jovanović, fotoreporter lista `Politika`, proteklih 25 godina objavio je više od 10.000 fotografija, više stotina naslovnih strna, radio je fotografije za filmske, televizijske i pozorišne projekte, monografije, umetničke i reklamne kataloge, prospekte, plakate. Zbog toga nije bila nimalo slučajna saradnja ovog umetničkog fotografa sa maštovitim režiserom kakav je Petar Zec. Spoj filmsko-televizijskog pristupa delu Ive Andrića i fotografija koje prate taj pristup možda na najbolji način pokazuje da proza našeg nobelovca nije od onih koje se definitivno odupiru prenošenju u drugi medij.

Dimitrije Đurković : AUTOBIOGRAFIJA POZORIŠNA BIOGRAFIJA I KOMENTARI , Pozorišni muzej Vojvodine Novi Sad 2007, str. 576. Priredio Petar Marjanović OČuvanost 4. Đurković Dimitrije, 1925-2021 OČuvanost 4. DIMITRIJE ĐURKOVIĆ (1925 – 2021) dramski reditelj, profesor univerziteta, nekadašnji direktor Drame SNP preminuo u nedelju, 5. septembra, u Beogradu Maturirao je u Prvoj muškoj gimnaziji u Bgdu (1944). Kao đak postao je 1938. član dečjeg Rodinog pozorišta. I sam je u gimnaziji i privatnom stanu organizovao pozorišne predstave, u kojima je bio pisac, reditelj i glumac. Posle oslobođenja radio je najpre kao novinar i filmski kritičar u „Politici“, Radio-Bgdu i u časopisu „Jugoslavija“ (1945-1952). Kad je osnovana Akademija za pozorišnu umetnost, postao je student prve generacije i na Odseku za režiju u klasi prof. dr Huga Klajna diplomirao 1952. Diplomsku predstavu, Dovitljivu devojku Lope de Vege, postavio je na sceni NP u Subotici. Prvi profesionalni angažman dobio je 1953. u kragujevačkom NP, gde je nastojao da sa još dva mlada reditelja, Milenkom Maričićem i Josipom Lešićem, uz podršku upravnika Ljubiše Ružića, stvara „novo pozorište“. U dve sezone režirao je četiri predstave, od kojih je poslednja (Nasledstvo Miodraga Đurđevića) izazvala protivrečne ocene i polemike u Klubu kulturnih radnika. Posle toga prešao je (1955) u SNP u NSadu, gde je sa velikim uspehom delovao do 1967 (i kasnije kao stalni gost), s tim što je dve sezone bio u beogradskom Savremenom pozorištu (1961-1963). U SNP je uživao puno poverenje upravnika Miloša Hadžića, koji je, po Đ. rečima, pripadao „velikim naslednicima Jovana Đorđevića“. U SNP je ostvario najznačajnije svoje režije i stekao ugled reditelja kojem se poveravaju najteži projekti. Kao reditelj posebno se interesovao za dela domaćih autora, naročito za tekstove koji istražuju i prezentuju Vojvodinu i XIX vek na ovom podneblju. Četiri g. je u SNP bio direktor Drame (1963-1967) i dve g. umetnički rukovodilac Veselog teatra „Ben Akiba“. Stvarao je različite oblike teatra: spektakl i kamernu igru, kabare i mjuzikl, „kutiju“ i kružni teatar, eksperiment i zabavu. Postavljao je uvek maksimalno ambiciozne ciljeve, opredeljujući se i za rizik, tako da je pored predstava vrhunskih domašaja imao i izvestan broj manje uspelih i neuspelih. Negujući kult pozorišne probe, za koji veruje da omogućava teatru da se preobraća iz kazivališta u prikazivalište, pripadao je onim retkim entuzijastima u umetnosti za koje je istraživački rad pun neizvesnosti važniji od proverenih puteva koji vode do rutinskih ostvarenja. Suština pozorišnog čina za njega je sukob kao neprekidno događanje u zajedničkom prostoru glumca i gledaoca. Zato je izuzetnu ulogu pridavao glumačkom ansamblu, sastavljanom od sposobnih i darovitih glumaca, spremnih da „igru“ uvek počnu od početka. Tražio je od njih potpunu saradnju i mnogo je polagao na pronalaženje i perfekciju čulnog znaka, pri čemu je, po njegovom uverenju, bitno da reditelj u borbi za kvalitet sačuva „vrelo srce i hladnu glavu“. Njegov pozorišni stav mogao bi se sažeto svesti na ove osnovne komponente: temeljna uloga glumca i gledaoca, motorna funkcija probe, jednaki tretman premijere i repriza, kritičnost i otpor surevnjivosti, jedinstvo timskog rada i autoriteta. Sedam njegovih predstava prikazano je na Jugoslovsnskim pozorišnim igrama u NSadu: dobio je četiri Sterijine nagrade (tri za režiju – Izbiračica, Haleluja, Familija Sofronija A. Kirića i jednu za scensku adaptaciju, Selo Sakule, a u Banatu). Dve nagrade za režiju dodeljene su mu na Susretima vojvođanskih pozorišta (Irkutska priča, Familija Sofronija A. Kirića), a dve rediteljske nagrade primio je od Udruženja dramskih umetnika Srbije (Irkutska priča; Selo Sakule, a u Banatu). Radio je i nekoliko režija u beogradskim teatrima (Jugoslovensko dramsko pozorište, Savremeno pozorište, Atelje 212) i u somborskom NP, a jula 1971. je u Katovicama, u Poljskoj, režirao Viktoriju Đorđa Lebovića. Pedagoški rad počeo je kao nastavnik glume u Srednjoj pozorišnoj školi u NSadu (1955-1957) i nastavnik za predmet Analiza teksta u Dramskom studiju SNP (1966-1968), a puni zamah ostvario je na univerzitetima u Bgdu i NSadu. Na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (potonjem Fakultetu dramskih umetnosti) izabran je 1969. za docenta pozorišne režije, 1974. za vanrednog profesora i 1979. za redovnog. U školskoj 1978/79. g. postao je, po pozivu, i profesor i šef klase prve g. režije na Akademiji umetnosti u NSadu. Nastojao je, dok se nije povukao u mirovinu, da se, u timskom radu nastavnika, u praksi ispituju problemi integralne režije (pozorište, film, televizija i radio, u okviru iste klase), ekipni rad i učenje osnovnih subjekata predstave, t. j. nastavni sistem u kojem zajednički uče i rade studenti glume i režije. G. 2007. je u izdanju Pozorišnog muzeja Vojvodine objavljena monografija Dimitrije Đurković, koju je priredio Petar Marjanović. REŽIJE: Pesma, Saputnici, Hajde da se igramo, Nebeski odred, Optimistička tragedija, Tišina šuma, Čarobnjak koji donosi kišu, Pukotina raja, Maturanti, Ženidba predsednika kućnog saveta, Izbiračica, Irkutska priča, Hamlet, Varalica u Bečeju, Večiti mladoženja, Narodni poslanik, Koštana, Haleluja, Plavi zec, Familija Sofronija A. Kirića, Gospođa ministarka, Mesečina za nesrećne, Viktorija, Zla žena, Plug i zvezde, Oskar, Selo Sakule, a u Banatu, Kaplar i car, Ta vaša priča, Bele rakete lete na Amsterdam, Galeb, Zanat gospođe Voren, Sentimentalna predstava, Zli dusi, Smrt trgovačkog putnika, Tvrdica ili Kir Janja, Heda Gabler.

Izdavač: Muzej pozorišne umetnosti Broj strana: 166 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Ljubomir Ljuba Tadić (31. 5. 1929. - 28. 10. 2005.) je srpski pozorišni, filmski, televizijski i radio glumac, koji je uživao reputaciju jednog od najvećih imena jugoslovesnkog glumišta. Rođen je u Uroševcu 31. maja, 1929. godine. Pre upisa akademije debitovao je na sceni kragujevačkog pozorišta Joakim Vujić, 1944. godine. Zatim odlazi u Beograd, gde upisuje glumačku akademiju u klasi profesora Joze Laurenčića, 1953. Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta u Beogradu, Jugoslovesnkog dramskog pozorišta i Ateljea 212, a igrao je u skoro svim pozorištima u bivšoj Jugoslaviji. Knjiga je dobro očuvana, izuzev što su na stranama 153 i 154, delu posvećenom filmskom stvaralaštvu Ljube Tadića, zaokruženi neki od brojeva ispred naslova filmova.