knjiga prikazuje snimljene razgovore transkripte americkog britanskog ambasadora njihove tajne sluzbe njihov stav ucesce u ubistvu zorana djindjica..u knnizi imate razgovore stjepana mesica ,mila djukanovica ,harisa silajdzica..iz ragovora mozete takljuciti ko je i sta radio beba popovic,ceda jovanovic,mihajlovic korac i ostali petooktobarci...knjiga se dopuniuje sa knjigom treci metak milana verunovica i nikole srzica

U dobrom stanju! Retko u ponudi! U svojoj autobiografiji, objavljenoj 1975. godine, privatni Andi Varhol govori o ljubavi, seksu, hrani, lepoti, slavi, poslu, novcu, uspjehu; o Njujorku i Americi; o sebi - njegovom detinjstvu u McKeesportu, Pensilvanija, dobrim i lošim vremenima u Velikoj jabuci, eksploziji njegove karijere šezdesetih godina i životu među slavnim ličnostima. Slobodno formirana autobiografija Andija Varhola, sa svojom zaštitnom oznakom ironije i nevezanosti U `Filozofiji Andija Varhola`, koji je pod podnaslovom `Od A do B i nazad`, manje je memoara od zbirke rifova i refleksija, on govori o ljubavi, seksu, hrani, lepoti, slavi, radu novac i uspeh; o Nev Iorku, Americi i njegovom detinjstvu u McKeesportu, Pennsilvania; o njegovim dobrim i lošim vremenima u Njujorku, eksploziji njegove karijere šezdesetih godina i njegovom životu među slavnim ličnostima. ` Knjiga Endija Vorhola u kojoj on objasnjava svoju zivotnu filozofiju Endi Vorhol (engl. Andy Warhol; Pitsburg, 6. avgust 1928.[1] — Njujork, 22. februar 1987) je bio američki slikar, režiser, publicista, glumac i najveća figura pop-arta. Studirao je dizajn na Univerzitetu Karnegi Melon nakon čega je otišao u Njujork. Biografija Rođen je u Pitsburgu u Pensilvaniji pod pravim imenom Endru Vorhola.[2][3][4][5] Njegov otac Andrej Varhola (prezime se pisalo „Varhola“ u Evropi, ali je promenjeno na Vorhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinskog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (danas: Mikova, Slovačka).[6][7] Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U izvorima je nađeno da se rodio između 1928. i 1931. godine. On sam nam tvrdi da je godina rođenja iz 1931. falsifikat u matičnim knjigama. Najčešće se navodi godina rođenja i datum rođenja 6. avgust 1928. godine. Njegov otac je iako je u mnogim biografijama navedeno da je radio u rudnicima, ipak radio na građevinama u Pensilvaniji i njegova porodica je bila grčko- katoličke veroispovesti.[8] Imao je dva brata. U trećem razredu Vorhol se razboleo od horeje, koja izaziva trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože,[9] a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica.[10] Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Vorhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti.[11] Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na univerzitetu u Pitsburgu. Godine 1949. preselio se u Njujork i počeo je uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijom i oglasima. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u Njujorku. Valerie Solanas se juna 1968. pojavila u „Factory“-u i pucala u Vorhola. Mario Amaia je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u „Factory“-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je „S.C.U.M Manifest“, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Vorholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala „Factory“-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Vorhol je bio ozbiljno ranjen i jedva je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva „Factory“ je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj „Factory“-a 60-ih.

OŠTEĆENJA NA IVICAMA KORICA UNUTRAŠNJOST VRLO DOBRA LEMMY -MOTORHEAD Groznica bele linije: autobiografija - Dženis Garza Izdavač: IPC Media Godina izdanja: 2016 Broj strana: 255 Format: 24 cm Povez: Broširani Lišen svake sklonosti kapitulaciji, Lemi Kilmister, najbeskompromisnija i naživopisnija rokenrol ikona, rekapitulira u ovoj autobiografiji svoj – po sopstvenim rečima – nadasve zabavni život, kao i dugovečnu, doslednu i uspešnu karijeru muzičara i šoumena. Bez imalo uzdržavanja, frontmen Motörheada u anegdotskom stilu iznosi pojedinosti o svemu onome što rokenrol sa sobom nosi – o seksu, drogama, slavi, životu na drumu, avanturizmu kreativnosti – pružajući čitaocu na uvid i svoja životna uverenja, poglede na politiku i društvena pitanja, putopisna zapažanja, portrete savremenika, dečačke nestašluke… Kao neko ko je iz prve ruke iskusio rađanje rokenrola, prisustvovao ranim nastupima Bitlsa u čuvenom liverpulskom klubu „Kavern”, radio kao Hendriksov roudi i podučavao Sida Višiza sviranju bas gitare, Lemi, sagledavajući svoj život i stvaralaštvo, piše svojevrsnu istoriju rok muzike iz svog privilegovanog ugla – ugla ličnosti u kojoj se rokenrol raskošno i trijumfalno otelotvorio. Ovo dopunjeno izdanje obogaćeno je prilozima koji dokumentuju i pozne godine Lemijevog privatnog i scenskog života, sa predgovorom Larsa Ulriha, bubnjara kultnog sastava Metallica i Lemijevog dugogodišnjeg obožavaoca i prijatelja.

Stanje: Odlično - Nekorišćeno Naslov: Štulić - biografija Autor: Hrvoje Horvat Izdavač: Večernji list, Zagreb latinica, mek povez, 21 cm, 188 str, ilustrovano _____ Knjiga „Štulić: biografija“ Hrvoja Horvata, rok kritičara, novinara i kolekcionara gitara iz Zagreba, je najiscrpniji prikaz karijere Branimira Štulića, njegovog autorskog rada koji je promenio mogućnosti domaće rok muzike. Horvat je pre nekoliko godina već objavio biografiju frontmena grupe Azra pod naslovom „Fantom slobode“. Sada ljubitelji Štulića mogu pročitati dopunjeno izdanje u kojem je Horvat po prvi put ekskluzivno objavio i desetak faksimila sa Štulićevim pesmama. Horvat je zaokružio Štulićev provokativni životni put: od detinjstva u Skopju, Jastrebarskom i Ninu, do dolaska u Zagreb i studija na Filozofskom fakultetu i jedinstvenog uspeha s pesmama koje je napisao do raspada Jugoslavije. Brojne analize, izjave, intervjui, sećanja kolega i saradnika, kao i Štulićevi neobjavljeni rukopisi i privatne fotografije, povećavaju autentičnost Horvatove knjige. Istovremeno, ona je širi politički, društveni i kulturološki kontekst, u kome je jedan od najboljih kompozitora i tekstopisaca svih vremena, pevač i gitarista s Azrom živeo i radio. Svojim odlaskom u Holandiju, (p)ostao je retko dosledan primer vlastitog stiha „jednog dana nema me da nikada ne dođem“. Štulić: biografija otkriva kako je Džoni tamo stigao i gde je pre toga bio.

Henri R. ml. Cooper Profesor slovenskih jezika i književnosti, Univerzitet Indijana, Blumington, Indijana, SAD dopisni član od 6. juna 1995. godine. https://www.sazu.si/en/members/henry-r-jr-cooper France Prešeren (Vrba 1800 – Kranj 1849), pesnik i pravnik, kanonizovan je za slovenačkog „narodnog pesnika”. Rođen kao treće od osmoro dece u uglednoj gornjokranjskoj seljačkoj porodici. Majka mu je bila pismena, znala je nemački, a Prešerna je namenila za sveštenika. U školi u Ljubljani (1812-13) njegov talenat je uočio i podsticao učitelj Valentin Vodnik. Završavajući studije na Bečkom univerzitetu, napustio je sveštenički poziv i upisao se kao student prava, izdržavajući se na razne načine (stipendije, rad kao privatni učitelj). Diplomirao je pravo 1828. U Beču je svoju ranu poeziju 1825. predstavio filologu Jerneju Kopitaru, koji je savetovao strpljenje i uglađenije prerade njegovih tekstova. Nakon diplomiranja, Prešeren se vratio u Ljubljanu, Kranjsku, gde je planirao da se bavi advokaturom. Posle njegovog pravosudnog kvalifikacijskog ispita (1832), nekoliko prijava za sopstvenu advokatsku praksu bilo je neuspešno zbog njegovog boemskog načina života, što je izazvalo sumnju da je frajgajst. Najzad (1846) mu je dozvoljeno da vežba u pokrajinskom gradu Kranju, gde je radio do smrti. https://ernie.uva.nl/viewer.p/21/56/object/131-158972 Tvrd povez, 169 str, 21 cm, štampano u US

Knjiga „Moja igra, moj put” je autobiografija slavnog košarkaškog trenera koji je svoju ljubav prema sportu, predanost i uspeh krunisao svetskim zlatom. Ali, ovo nije samo autobiografija, niti je samo knjiga o košarci i o treniranju. Ovo je knjiga o životu, o principima i vrednostima koje vode do uspeha. Znanje, iskustvo i pobednički pogled na svet koji su nesebično dati u ovoj knjizi mogu se primeniti na svim životnim poljima. Košarka je nešto između timskog i individualnog sporta. Kombinacija individualne kreativnosti i atletike. Od pojave košarke pa sve do danas cilj je uvek isti – ubaciti loptu u koš. Ono što je u košarci fascinantno je da su pet igrača dovoljna da pokrenu timsku igru i duh, a opet jedan igrač i trener sa svojim odlukama mogu bitno da utiču na razvoj utakmice (igre) i rezultat. * * * Sreća je u privatnom životu osnova za sve. Bez duševnog mira šta imaš? Ljudi žele i uspehe. Za mene je život borba protiv prepreka, neprijatnosti, postavljanje zadataka da bi bio bolji. Posvećenost… U sportu uspeh ne leži u tome da radiš samo ono što voliš, nego da voliš ono što radiš. Život se menja i ja učim da se menjam. Treba znati učiti i biti skroman, i prihvatiti da neko nešto radi bolje, na to nije uvek lako pristati, ali to je najbolji put do uspeha. Pronaći balans između skromnosti i samopouzdanja. FORMAT: A5 POVEZ: TVRD POVEZ BROJ STRANA: 448 P2

Dah života, Pol Kalaniti kao nova estseler broj jedan New York Timesa „Elokventna meditacija o izborima koji životu daju vrednost kad se nad njim nadvije smrt.“ Booklist Sa svojih trideset šest godina, na pragu svršetka desetogodišnjeg školovanja za neurohirurga, Pol Kalaniti je otkrio da ima neizlečiv rak pluća. Jednoga dana bio je doktor koji leči umiruće, već sledećeg pacijent koji se bori za život. Šta životu daje vrednost kada se smrti svakodnevno gleda u oči? Šta da činimo kada nam se život u potpunosti preokrene? Šta znači dobiti dete dok ti se sopstveni život gasi? Pol Kalaniti je umro dok je još radio na ovoj duboko dirljivoj knjizi, pa ipak njegove reči i dalje žive da bi svima nama poslužile kao vodič. Dah života slavi život kroz duboka razmišljanja o suočenju sa smrću i o odnosu između doktora i pacijenta, a njen autor je nadaren pisac koji je bio i jedno i drugo. Bilo da nam je ostao dan života, bilo da nam predstoji čitav jedan dug ljudski vek, Dah života značiće jednu od onih nezamenljivih smernica koje će nam pomoći da svoj život proživimo valjano. „Dah života, memoarsko delo Pola Kalanitija, napisano u trenucima dok se suočavao s dijagnozom neizlečivog raka, dirljiva je i dubokomislena priča o porodici, medicini i književnosti. Uprkos sumornom prizvuku, ova knjiga je istovremeno i nadahnuće.“ The Washington Post „Memoari Pola Kalanitija, posthumno objavljeni pod naslovom Dah života, poseduju težinu i mudrost starogrčke tragedije. Kalaniti svoju hroniku pretače u svedenu, divnu prozu, a njegov pripovedački glas je toliko samopouzdan i moćan da očekujemo da će preživeti sopstvenu smrt i nastaviti da opisuje šta se događa s njegovim prijateljima i porodicom sad kada njega više nema.“ The Boston Globe „Dah života toliko je originalan – i toliko potresan – upravo zahvaljujući Kalanitijevom nesentimentalnom pristupu. Jedina je šteta što se ova knjiga, poput njegovog života, prebrzo završava.“ Entertainment Weekly

Toma Zdravković-68 NEISPRIČANIH PRIČA Toma Zdravković-68 NEISPRIČANIH PRIČA TOMA ZDRAVKOVIĆ - 68 NEISPRIČANIH PRIČA Dejan Ćirić Žanrovi: Domaći pisci, Autobiografije i biografije Izdavač: Novosti Broj strana: 351 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja 2020 Opis Knjiga `Toma Zdravković 68 neispričanih priča` je jedinstveno delo koje obiluje autentičnim, zanimljivim, duhovitim, uzbudljivim i pre svega vrlo emotivnim ispovestima Tominih prijatelja, kolega i saradnika o životu i karijeri ovog veoma posebnog i velikog čoveka i umetnika. Polazna osnova u stvaranju ove knjige je bio spoj tuge i sreće u Tominom životu koji ga je u potpunosti definisao i kao čoveka i kao umetnika. Autora je ta njegova specifičnost povela ka neispričanim pričama, ka otkriću tajne koju je Toma Zdravković nosio a koja je vezana za najiskreniju i najlepšu ljudsku emociju - ljubav. Ova knjiga je riznica uspomena, sećanja, fantastičnih anegdota, suza, smeha i pre svega veoma iskrenih i dubokih emocija koje su Tomu karakterisale u svakom segmentu njegovog života, rada, trajanja, postojanja. `Bio je pesnik i nesrećnik`, `Nosio je u sebi nešto što mi ne možemo da shvatimo`, `Živeo je po svojim pravilima i po svojim snovima`, `Bio je simpatični mangup`, `Očima punim tuge je znao da omađija publiku`, `Sve je radio impulsom srca`, `Svaku kafanu je pretvorio u mali Kolarčev univerzitet`, `Nije hteo da nađe svoju sreću` samo su neki od naslova iza kojih se kriju do sada neispričane priče o jednom od najvećih umetnika svih vremena na ovim prostorima. Sa velikim pijetetom i iskrenim emocijama o Tomi su govorili Miša Janketić, Žarko Laušević, Cune Gojković, Olivera Katarina, Bora Todorović, Danica Maksimović, Tozovac, Zoran Kalezić, Kemal Monteno, Arsen Dedić, Neda Ukraden, Zdravko Čolić, Lepa Lukić, Goran Bregović, Dragan Džajić, Tereza Kesovija, Zafir Hadžimanov, Merima Njegomir, Esma Redžepova, Halid Bešlić, Novica Zdravković, Muharem Serbezovski, Šaban Šaulić, Boki Milošević i mnogi drugi. Knjiga je NOVA. ✔️ Knjiga je NOVA ---------------------------- Dinara

The intimate story of one of the great American bands of our time, creators of the controversial masterpiece Yankee Hotel Foxtrot When alt-country heroes-turned-rock-iconoclasts Wilco handed in their fourth album, Yankee Hotel Foxtrot, to the band’s label, Reprise, a division of Warner Brothers, fans looked forward to the release of another challenging, genre-bending departure from their previous work. The band aimed to build on previous sales and critical acclaim with its boldest and most ambitious album yet, but was instead urged by skittish Reprise execs to make the record more “radio friendly.” When Wilco wouldn’t give, they found themselves without a label. Instead, they used the Internet to introduce the album to their fans, and eventually sold the record to Nonesuch, another division of Warner. Wilco was vindicated when the album debuted at No. 13 on the Billboard charts and posted the band’s strongest sales to date. Wilco: Learning How to Die traces the band’s story to its deepest origins in Southern Illinois, where Jeff Tweedy began growing into one of the best songwriters of his generation. As we witness how his music grew from its punk and alt-country origins, some of the key issues and questions in our culture are addressed: How is music of substance created while the gulf between art and commerce widens in the corporate consolidation era? How does the music industry make or break a hit? How do working musicians reconcile the rewards of artistic risk with the toll it exacts on their personal life? This book was written with the cooperation of Wilco band members past and present. It is also fully up to date, covering the latest changes in personnel and the imminent release of the band’s fifth album, A Ghost Is Born, sure to be one of the most talked-about albums of 2004. From Publishers Weekly Chicago Tribune writer Kot deftly explores the career, music and cult phenomenon of the `90s rootsy alt-country rock band Wilco. The Chicago-based Wilco has earned a loyal, passionate underground following through heavy touring and the honest, emotionally charged songwriting of front man Jeff Tweedy, who originally played bass in Uncle Tupelo. Despite Wilco`s critical success and growing fan base, the histrionics of Tweedy`s early career endured, culminating with the painful breakdown of communication between Tweedy and Wilco band mate Jay Bennett, which led to Bennett`s firing and the bizarre circumstances surrounding the release of Yankee Foxtrot Hotel, in 2002. Unsatisfied with what it saw as an indulgent, hitless effort, Warner Bros.` subsidiary Reprise rejected the record upon delivery. Rather than re-record a more radio-friendly version, Wilco gave the record away on the Internet. That strategy led to a deal with another Warner Bros. subsidiary, Nonesuch, which released the record and sold over 400,000 copies, the band`s biggest commercial success to date. Well researched and filled with primary interviews, Kot`s book is probing and insightful. In chronicling Wilco, Kot also lays bare the stresses of the musician`s life, the vagaries of the business, and the very essence of what makes for good music and a vibrant music scene. Wilco fans will love this book, but Kot`s excellent work deserves an even wider audience. Copyright © Reed Business Information, a division of Reed Elsevier Inc. All rights reserved. From School Library Journal Adult/High School–A music critic explores the career and art of Wilco, an alt-country rock group that commands an impressive and loyal following. The focus is on lead singer Jeff Tweedy, positioning him as the band`s primary creative force and sometimes tyrant. He began his musical career as a bass player for Uncle Tupelo, one of the groups that kicked off the punk-country-folk blend that Wilco continues to develop today. After a clash of egos with bandmate Jay Farrar, Uncle Tupelo dissolved in the early 1990s and Tweedy formed Wilco, pushing himself into a more heavily produced sound without losing the quality of songwriting that made Uncle Tupelo so popular. The release of Wilco`s Yankee Hotel Foxtrot serves as an endpoint, giving the book a sense of narrative drive that most other band biographies don`t have. Including the story of battling labels, contracts, and artistic expression versus commercial potential, the book represents a unique and informative portrait of the music industry. Kot is guilty of occasional exaggeration or indulgence when describing the songs and the personalities, particularly concerning Tweedy`s habit of firing bandmates. For the most part, though, he approaches the story from a balanced point of view. Filled with enough anecdotes to entertain informed fans, but with enough direction to appeal to those less familiar with the subject, Kot`s book should please a broad audience. –Matthew L. Moffett, Northern Virginia Community College, Annandale Copyright © Reed Business Information, a division of Reed Elsevier Inc. All rights reserved. From Booklist When its record label dropped the rock band Wilco in 2001 for submitting an album deemed insufficiently commercial, the action was viewed as a triumph of commerce over art. Ultimately, art won a rare victory when Yankee Hotel Foxtrot became the band`s most successful record on another label. Wilco`s vindication shows that audiences are catching up to one of the most adventurous and accomplished bands around, which has evolved far beyond its rootsy, country-rock origins to embrace elaborate production, electronic effects, and improvised noise. The Wilco story is essentially that of leader Jeff Tweedy, and Kot, a music critic in Wilco`s hometown, Chicago, traces Tweedy`s path from his groundbreaking first band, Uncle Tupelo, to forming Wilco with guitarist Jay Bennett, to the pair`s recent, acrimonious breakup. Drawing on long familiarity with the music, as well as interviews with Tweedy and bandmates, Kot effectively conveys how the pressures on a successful band can be just as trying as those a struggling one suffers. An intelligent book about a most intelligent rock band. Gordon Flagg Copyright © American Library Association. All rights reserved From the Inside Flap The intimate story of one of the great American bands of our time, creators of the controversial masterpiece Yankee Hotel Foxtrot When alt-country heroes-turned-rock-iconoclasts Wilco handed in their fourth album, Yankee Hotel Foxtrot, to the band’s label, Reprise, a division of Warner Brothers, fans looked forward to the release of another challenging, genre-bending departure from their previous work. The band aimed to build on previous sales and critical acclaim with its boldest and most ambitious album yet, but was instead urged by skittish Reprise execs to make the record more “radio friendly.” When Wilco wouldn’t give, they found themselves without a label. Instead, they used the Internet to introduce the album to their fans, and eventually sold the record to Nonesuch, another division of Warner. Wilco was vindicated when the album debuted at No. 13 on the Billboard charts and posted the band’s strongest sales to date. Wilco: Learning How to Die traces the band’s story to its deepest origins in Southern Illinois, where Jeff Tweedy began growing into one of the best songwriters of his generation. As we witness how his music grew from its punk and alt-country origins, some of the key issues and questions in our culture are addressed: How is music of substance created while the gulf between art and commerce widens in the corporate consolidation era? How does the music industry make or break a hit? How do working musicians reconcile the rewards of artistic risk with the toll it exacts on their personal life? This book was written with the cooperation of Wilco band members past and present. It is also fully up to date, covering the latest changes in personnel and the imminent release of the band’s fifth album, A Ghost Is Born, sure to be one of the most talked-about albums of 2004. About the Author An award-winning music critic for the Chicago Tribune, GREG KOT contributes to a wide array of national magazines, including Rolling Stone, and co-hosts the rock ’n’ roll talk show Sound Opinions on radio and television, and at www.soundopinions.net Paperback; 248 pages; Broadway, 2004

Mej Mask je internacionalna nutricionistkinja, supermodel i govornica. Često se pojavljivala u velikim modnim magazinima poput Veniti fera, Voga, Kosmopolitana, Meri Kler, Alur, a između ostalog i na naslovnici Njujork magazina. Mej je rođena u Kanadi, nekoliko godina živela je u Južnoj Africi, a trenutno boravi u Njujorku. Internacionalni supermodel deli intimne priče i lekcije koje je naučila kroz „opasno-oprezno življenje”. Mej Mask je moderna, šarmantna, mondenska dama i supermodel s neverovatnim krugom bliskih ljudi i porodičnim okruženjem – a ima 73 godine. Ali nije joj uvek sve bilo tako lagodno i glamurozno – u 31. godini postala je samohrana majka koja se borila da u siromaštvu podigne troje dece; mučila se s kilažom, a zatim postala model za krupnije i uspela da prevaziđe problematiku godina u modnoj industriji; uz to se istakla kroz karijeru uvažene dijetetičarke, a sve to je radila dok je iznova otpočinjala život u osam različitih gradova, u tri države i na dva kontinenta. Ali uspela je da prevaziđe sve uz nesavladivi duh i stav, pa je svetski uspeh doživela na, kako tvrdi, „vrhuncu života”. Kao što dobro znaju svi koji je prate na društvenim mrežama: Mej je puna otvorenih i praktičnih saveta o tome kako vaši izbori u svakoj dekadi života mogu kasnije da vam se isplate na neobičan i iznenađujući način. U knjizi Žena s planom , Mej deli iskustva iz vlastitog života kroz prizmu mudrosti o karijeri (što više radite, više ćete imati sreće), porodici (pustite ljude koje volite da idu svojim putem), zdravlju (nema čarobne pilule) i avanturama (ostavite mesta za avanture, ali uvek budite spremni na sve). Ne možete da kontrolišete sve što vam se dešava u životu, ali u svako doba možete imati život kakav želite. Samo treba da napravite dobar plan.

Toma Zdravković-68 NEISPRIČANIH PRIČA ,novo ➡️ ➡️ Toma Zdravković-68 NEISPRIČANIH PRIČA Toma Zdravković-68 NEISPRIČANIH PRIČA TOMA ZDRAVKOVIĆ - 68 NEISPRIČANIH PRIČA Dejan Ćirić Žanrovi: Domaći pisci, Autobiografije i biografije Izdavač: Novosti Broj strana: 351 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2014. Opis Knjiga `Toma Zdravković 68 neispričanih priča` je jedinstveno delo koje obiluje autentičnim, zanimljivim, duhovitim, uzbudljivim i pre svega vrlo emotivnim ispovestima Tominih prijatelja, kolega i saradnika o životu i karijeri ovog veoma posebnog i velikog čoveka i umetnika. Polazna osnova u stvaranju ove knjige je bio spoj tuge i sreće u Tominom životu koji ga je u potpunosti definisao i kao čoveka i kao umetnika. Autora je ta njegova specifičnost povela ka neispričanim pričama, ka otkriću tajne koju je Toma Zdravković nosio a koja je vezana za najiskreniju i najlepšu ljudsku emociju - ljubav. Ova knjiga je riznica uspomena, sećanja, fantastičnih anegdota, suza, smeha i pre svega veoma iskrenih i dubokih emocija koje su Tomu karakterisale u svakom segmentu njegovog života, rada, trajanja, postojanja. `Bio je pesnik i nesrećnik`, `Nosio je u sebi nešto što mi ne možemo da shvatimo`, `Živeo je po svojim pravilima i po svojim snovima`, `Bio je simpatični mangup`, `Očima punim tuge je znao da omađija publiku`, `Sve je radio impulsom srca`, `Svaku kafanu je pretvorio u mali Kolarčev univerzitet`, `Nije hteo da nađe svoju sreću` samo su neki od naslova iza kojih se kriju do sada neispričane priče o jednom od najvećih umetnika svih vremena na ovim prostorima. Sa velikim pijetetom i iskrenim emocijama o Tomi su govorili Miša Janketić, Žarko Laušević, Cune Gojković, Olivera Katarina, Bora Todorović, Danica Maksimović, Tozovac, Zoran Kalezić, Kemal Monteno, Arsen Dedić, Neda Ukraden, Zdravko Čolić, Lepa Lukić, Goran Bregović, Dragan Džajić, Tereza Kesovija, Zafir Hadžimanov, Merima Njegomir, Esma Redžepova, Halid Bešlić, Novica Zdravković, Muharem Serbezovski, Šaban Šaulić, Boki Milošević i mnogi drugi. Knjiga je NOVA.... --------------------------------✔️ 39

12. DOPUNJENO IZDANJE, ODLIČNO OČUVANO! Autor - osoba Došenović, Milivoje, 1950- = Došenović, Milivoje, 1950- Naslov Nikola Tesla : njegov život i njegovo delo : romansijerska monografija / Milivoje Došenović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2022 Izdanje (12. dopunjeno izd.) Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Domla-publishing, 2022 (Novi Sad : SP print) Fizički opis 368 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Vučković, Željko, 1960- = Vučković, Željko, 1960- Zbirka Nauka i život (karton) Napomene Autorova slika Tiraž 1.000 Str. 7-8: Izvod iz recenzije / Željko Vučković Reč izdavača: str. 9-11 Rečnik pojmova: str. 281-336 Hronološki pregled Teslinih patenata u Americi: str. 337-348 Hronološki pregled Teslinih istraživačkih područja: str. 349-350 Izvod iz biografije autora knjige: str. 359-360 Bibliografija: str. 355-357. Predmetne odrednice Tesla, Nikola, 1856-1943 – Biografije SADRŽAJ Izvod iz recenzije 7 Reč izdavača 9 Dečak iz Smiljana (glava prva) 13 Put ka većim naukama (glava druga) 21 Vreme novih patenata (glava treća) 28 Sećanje na jednu ljubav (glava četvrta) 34 Ispovest nesuđenom kumu (glava peta) 39 Teslin bežični prenos energije (glava šesta) 44 Radio difuzija i čudo na Nijagari (glava sedma) 49 Zaprepašćujući istraživački uspesi (glava osma) 57 Nova otkrića - šok za naučni milje (glava deveta) 70 Poruka iz Danteovog Pakla (glava deseta) 77 Osveta sovjetskih naučnika (glava jedanaesta) 87 Teslina treća ljubav (glava dvanaesta) 93 Duh Platonovog Demijurga (glava trinaesta) 99 Veliki svet i mali narod (glava četrnaesta) 104 Neću rascepiti planetu (glava petnaesta) 110 U okrilju samoće (glava šesnaesta) 117 Dogorevanje života (glava sedamnaesta) 122 Odlazak iz uzburkanog sveta (glava osamnaesta) 127 „Dijamant“ menja mesto (epilog) 135 U slici i reči 143 Rečnik pojmova 281 Hronološki pregled Teslinih patenata u Americi 337 Patenti Nikole Tesle u Kanadi 348 Hronološki pregled Teslinih istraživačkih područja 349 Bibliografija 355 Izvod iz biografije autora knjige 359 Izvod iz kataloga izdavača 361 Novi Sad – Evropska prestonica kulture 368  IZVOD IZ RECENZIJE Najnovija knjiga „NIKOLA TESLA – njegov život i njegovo delo“, novosadskog književnika, dr Milivoja Došenovića, daje svoj novi i poseban doprinos još većem osvetljavanju života i dela epohalnog genija, koji je zadovoljio i sve romantične želje Vernovih i Robidinih romana. Genije Nikola Tesla bio je pesnik tehničkih čuda. Samo delić onoga što je učinio za čovečanstvo, bio je dovoljan da velikom naučniku ovekoveči slavu. Ali, on je učinio previše u odnosu na sve savremenike: pronašao je polifazne struje i tehniku naizmenične struje, patente prve hidrocentrale u Telorajdu, koja će biti samo predigra epohalnog projekta „Nijagara“. Čovek čiji brojni izumi mogu da se slože u jedan podebeli leksikon, u svojim ranim istraživačkim radovima krenuo je silovito, iako je u tom trenutku sa jedne strane imao najveće opozicionare i savremenike lorda Kelvina, i velikog miljenika Evrope i Amerike, gospodina Tomasa Edisona. Mnogi od Teslinih izuma, tada su prosto šokirali inertni, ali radoznali svet, koji je vapio da ga neko povede iz dugogodišnje letargije. Mladi naučnik je bljeskom svoga uma osvetlio sve tamne uglove tadašnjeg ambijenta bogate i radoznale Amerike. U kratkom vremenskom periodu, ređala su se epohalna čuda tehnike: indukcioni motor, upotreba ulja u transformatorima, premijerni radiotehnički pronalazak (radio), električni luk održan jednosmernom strujom u magnetnom polju, koji će kasnije is-koristiti naučnik Paulzen, preteče neonskog osvetljenja, radiotelefonija, zatim medicinsku primenu visokofrekventnih struja, a sve to je bilo krunisano u njegovoj mladosti, iz čega je nastala cela savremena grana elektro-tehnike. Mnoge blagodeti koje su pospešile ljudsko življenje na našoj planeti, dao je Nikola Tesla: hladnjak, reprodukovanje energije iz jedne sredi-ne ka drugoj, kontrolisanje energije, patente raznih letelica (helikopter, rakete), teleautomatiku, aeromobil, otkriće radara, bežični prenos znakova snage, veštačke munje, struju oko Zemljine kugle, zrake za rasterivanje magle, elektricitet za plovidbu brodova, osvetljenje svih okeana sveta, su- perprovodljivost. Ni tu se nije zaustavio, već stvara: uređaje za kontrolu atmosferskih prilika, svetski informativni sistem, bavi se kosmičkim zracima i radioaktivnošću, pronalazi ciklotron, tačkasti i elektronski mikroskop, satelite, otkriva termoelektrone, Sunčev sistem atoma, prvu x foto-grafiju, loptaste munje, opšti sa drugim svetovima, otkriva električni oscilator velike snage, otkriva telegeodinamiku, džepni oscilator najmoćnije snage, detektor laži, aparate za proizvodnju ozona, podvodni prenos pošte, pravi prsten oko ekvatora, ispituje rotacijsku energiju Zemlje, začetnik robotike... U svom zrelijem dobu Nikola Tesla je dao projekte: električne puške, teleautomatskog torpeda sa antenom, smtonosnih struja, laserskog topa, kao i projekat najmoćnijeg oružja 21. veka – zrake smrti... Ova knjiga koja se čitaocima daje na uvid, na dokumentovan način opisuje veliki deo života i rada slavnog naučnika, ali knjiga nudi mnogo više. Ona nas ubedljivo vraća u Teslino doba, u kome je on pored nauke imao još neka interesovanja. On je komunicirao intenzivno sa nekolicinom ljudi: Meštrovićem, Zmajem, Grčićem, Lazom Kostićem i drugima. Knjiga je prepuna najintimnijih razgovora između Tesle i njegovih retkih prijatelja, kolega i asistenata. Upravo su ti razgovori, kao i Tesline prepiske sa njemu dragim ljudima, osvetlile lik velikana na jedan ljudski i čitaocima veoma blizak način. Knjiga je u svojoj formi podeljena na nekoliko delova, počev od rođenja velikog genija, zatim njegov put u svet, školovanje, otkrića, šanse novih ljubavi, razočarenja, strepnje, i na kraju veoma potresan opis poslednjih godina života ostarelog naučnika, gde se prikazuje u potpuno realnom viđenju. Poslednji deo knjige sačinjava blok vrednih fotografija, od kojih su neke veoma retko viđene, kao i rečnik pojmova, što je sve u vezi sa naučnoistraživačkim radom Nikole Tesle. Ova izvanredna knjiga je po formi monografskog karaktera, kao i istraživačkog realističkog romansijerstva. Napisana je tako da svojim čitaocima dopušta produktivnu reakciju, koja se razvija uz unutrašnje sudelovanje. Knjiga je prepuna predigre uzbuđenja koje raste do kraja njenih korica, tako da čitaoci imaju pred sobom događaje, i osećaj da su koračali kroz vlastita sećanja. Pročitavši celu knjigu proširiće svoje spoznaje. MG136 (N)

KNJIGA JE NEKORISCENA! Izdavač: Pravoslavna reč NS Broj strana: 503 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 27 cm Godina izdanja: 2015. Opis Monografija sadrži Vukovu biografiju i viđenje njega kao kulturnog junaka. Njoj su pridodata izvesna svedočenja savremenika, izvodi iz najverodostojnijih tumačenja i ocena njegovog dela, kao i pesme u kojima ga slave pesnici svih generacija i studije o Vukovom književnom i naučnom učinku. О књизи су говорили Његова светост патријарх српски господин Иринеј, директор „Православне речи“ Зоран Гутовић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду проф. др Вељко Брборић, проф. др Војислав Јелић са Филозофског факултета, затим историчар уметности Никола Кусовац, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС-а Небојша Брадић и аутор монографије.Патријарх је, поздрављајући скуп, рекао да драгоценом књигом боље упознајемо онога који је стварао нашу културу. - Велика личност, велики ум, пре свега велики дар. Али дар који је искоришћен на најбољи начин великим трудом. Ово што је урадио превелико је дело о чему наша култура, историја и народ има велику благодарност и захвалност. Нека му је слава, а нама остаје да његово дело не заборавимо, рекао је Иринеј. Зоран Гутовић објаснио је присутнима да је „срећна околност што данас не треба посебно представљати нити главног хероја, нити аутора“. - Вук је одавно својим делом постао један од стубова модерне српске културе и симбол прожимања и повезивања српске културе са Европом. Многи домаћи и страни аутори писали су о Вуку, објављена су, у више издања, његова сабрана дела, али Вук и његово дело остају и даље велика тема наше националне културе, рекао је Гутовић. Витезовић је, захваљујући присутнима, апеловао да сав аплауз упућен њему буде посвећен Вуку Караџићу. - Ја сам само урадио своје. Неће народ пропасти ако свако уради што је кадар. Ја се надам да још нисам урадио све што сам кадар. Ја Вука поимам и као човека и као народ. Уздам се да сам монографијом суочио и карактер Вука и карактер народа као и њихове биографије, и суочио народ са бременом своје обнове, да не бисмо потрошили залуд оно што смо стекли, нагласио је аутор књиге. О „капиталној монографији“ на 503 стране, њеном називу, главном актеру, аутору, издавачу, лику Караџића на сликарским платнима, телевизијској серији „Вук Караџић“, у продукцији Радио Телевизије Београд за коју је сценарио написао аутор монографије, и њеном успеху говорили су остали говорници на промоцији. Посетиоци су имали прилику да одгледају инсерт из телевизијске серије, а у програму промоције учествовали су и глумац Лепомир Ивковић и Хор „Станковић“. Монографија садржи Вукову биографију и виђење њега као културног јунака. Њој су придодата извесна сведочења савременика, изводи из најверодостојнијих тумачења и оцена његовог дела, као и песме у којима га славе песници свих генерација и студије о Вуковом књижевном и научном учинку. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 KI

32063) NIKOLA TESLA l’homme qui a éclairé le monde , Margaret Cheney, Infini Cercle Bleu 2010 POTPUNO NOVO , mek povez, francuski jezik , format 3 x 16,5 x 24 cm , 374 strane , Broché Editeur : Infini Cercle Bleu (Un) (25 mars 2010) Langue : Français ISBN-10: 2354050046 ISBN-13: 978-2354050047 Dimensions du produit: 3 x 16,5 x 24 cm Nikola Tesla, L`Homme qui a éclairé le monde,raconte l`esprit brillant et visionnaire d`un très grand scientifique des temps modernes, décrié et traité de fou par certains, loué comme un génie par d`autres, mais resté une énigme pour presque tous. Doté d`une puissance mentale unique, il est allé là où personne ne s`était aventuré avant lui, il a vu ce que personne n`avait imaginé avant lui . Comme d`autres, il a changé son époque : on lui doit le champ magnétique tournant, la transmission d`électricité par courant alternatif, la radio .. Mais il est le seul de ses contemporains, dont les fulgurances restent encore aujourd`hui, plus de 150 ans après sa naissance, en avance sur notre monde : la robotique, les missiles téléguidés, l`énergie solaire, la géothermie, les ampoules basse tension, et même l`internet . plus de 800 brevets portent son nom. Mais au-delà, on voit se dessiner la philosophie qui fait l`unité de l`oeuvre et de la vie de Tesla : améliorer la condition de vie des hommes en les réunissant, en les reliant par des réseaux, hier électriques, aujourd`hui virtuels. A l`heure des grands débats sur l`avenir de la planète, il nous faut rappeler que Tesla avait, en son temps, affirmé qu`une énergie propre existait en grande quantité, ce qui encore aujourd`hui lui vaut critiques et sarcasmes. Si l`idée d`une énergie libre et gratuite paraît aujourd`hui utopique, rappelons comment Tesla, promoteur du courant alternatif, fut attaqué par Edison qui en tenait pour le courant continu. Edison a sagement rejoint le Musée de l`histoire des sciences, en revanche, les prémonitions, visions, et idées de Tesla sont toujours au rendez vous des chercheurs du troisième millénaire Resté célibataire, en dépit de l`adoration des plus belles femmes de son temps, solitaire, étrange et fantasque, et en même temps populaire et admiré par des hommes aussi différents que Mark Twain et George Westinghouse, mort dans la plus absolue pauvreté, en ayant été à l`origine des plus grandes richesses, habité par des compulsions obsessionnelles mais capable de construire de ses propres mains un laboratoire en plein New York, Tesla fut l`homme de la complexité et de la singularité. Sa personnalité et son oeuvre continuent à inspirer les chercheurs et artistes du monde entier, écrivains, cinéastes et ingénieurs lui rendent hommage et, après un long silence, le 21ème siècle redécouvre l`actualité des travaux de Nikola Tesla.

Izdavač: Pravoslavna reč NS Broj strana: 503 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 27 cm Godina izdanja: 2015. KNJIGA JE NOVA, NIKADA KORISTENA, ALI JE USLED NEPAZNJE PREDNJI FORZEC PUKAO TAKO DA JE ZBOG TOGA SNIZENA! Opis Monografija sadrži Vukovu biografiju i viđenje njega kao kulturnog junaka. Njoj su pridodata izvesna svedočenja savremenika, izvodi iz najverodostojnijih tumačenja i ocena njegovog dela, kao i pesme u kojima ga slave pesnici svih generacija i studije o Vukovom književnom i naučnom učinku. О књизи су говорили Његова светост патријарх српски господин Иринеј, директор „Православне речи“ Зоран Гутовић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду проф. др Вељко Брборић, проф. др Војислав Јелић са Филозофског факултета, затим историчар уметности Никола Кусовац, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС-а Небојша Брадић и аутор монографије.Патријарх је, поздрављајући скуп, рекао да драгоценом књигом боље упознајемо онога који је стварао нашу културу. - Велика личност, велики ум, пре свега велики дар. Али дар који је искоришћен на најбољи начин великим трудом. Ово што је урадио превелико је дело о чему наша култура, историја и народ има велику благодарност и захвалност. Нека му је слава, а нама остаје да његово дело не заборавимо, рекао је Иринеј. Зоран Гутовић објаснио је присутнима да је „срећна околност што данас не треба посебно представљати нити главног хероја, нити аутора“. - Вук је одавно својим делом постао један од стубова модерне српске културе и симбол прожимања и повезивања српске културе са Европом. Многи домаћи и страни аутори писали су о Вуку, објављена су, у више издања, његова сабрана дела, али Вук и његово дело остају и даље велика тема наше националне културе, рекао је Гутовић. Витезовић је, захваљујући присутнима, апеловао да сав аплауз упућен њему буде посвећен Вуку Караџићу. - Ја сам само урадио своје. Неће народ пропасти ако свако уради што је кадар. Ја се надам да још нисам урадио све што сам кадар. Ја Вука поимам и као човека и као народ. Уздам се да сам монографијом суочио и карактер Вука и карактер народа као и њихове биографије, и суочио народ са бременом своје обнове, да не бисмо потрошили залуд оно што смо стекли, нагласио је аутор књиге. О „капиталној монографији“ на 503 стране, њеном називу, главном актеру, аутору, издавачу, лику Караџића на сликарским платнима, телевизијској серији „Вук Караџић“, у продукцији Радио Телевизије Београд за коју је сценарио написао аутор монографије, и њеном успеху говорили су остали говорници на промоцији. Посетиоци су имали прилику да одгледају инсерт из телевизијске серије, а у програму промоције учествовали су и глумац Лепомир Ивковић и Хор „Станковић“. Монографија садржи Вукову биографију и виђење њега као културног јунака. Њој су придодата извесна сведочења савременика, изводи из најверодостојнијих тумачења и оцена његовог дела, као и песме у којима га славе песници свих генерација и студије о Вуковом књижевном и научном учинку. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 LV

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Momčilo Tapavica - graditelj i osvajač olimpijske medalje by Danilo Šarenac, Živko Baljkas, Đurđija Borovnjak U ovoj monografiji predstavljen je život arhitekte i sportiste, osvajača medalje na Prvim modernim Olimpijskim igrama. Momčilo Tapavica je bio renesansni čovek, ali i kavgadžija, koji je iza sebe ostavio prepoznatljiva zdanja u Srbiji, Crnoj Gori, Italiji, Mađarskoj, pa čak i dalekom Maroku. Autori su uspeli da dočaraju zaostavštinu ovog talentovanog čoveka, vrlo afirmativno i inspirišuće. Ipak, ako kao čitaoci ne znate baš ništa o ovoj istorijskoj ličnosti, pogledajte dokumentarni film `Tapavica` koji je bio inspiracija za ovu monografiju, a link ka filmu možete pronaći u predgovoru urednika izdanja i autora filma Ognjena Rakčevića. Momčilo Tapavica (mađ. Tapavicza Momcsilló, Nadalj, 14. oktobar 1872. — Pula, 10. januar 1949) bio je srpski arhitekta, svestrani sportista, učesnik Prvih olimpijskih igara 1896. u Atini i osvajač trećeg mesta u tenisu za Ugarsku. U to vreme Vojvodina je bila deo Austrougarske monarhije, a na olimpijskim igrama Austrija i Ugarska su imale posebne ekipe. Tapavica je prvi Sloven i Srbin u istoriji koji je osvojio olimpijsku medalju. Biografija Rođen je u 1872. u Nadalju. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, a posle 1891, postao je stipendista Matice srpske u Budimpešti na studijama arhitekture u Visokoj tehničkoj školi. po završetku školovanja radio je u Budimpešti, pre nego je došao u Novi Sad. Tapavici je budimski episkop i potonji patrijarh Lukijan Bogdanović poverio projekat izrade vladičanskog dvora u Sentandreji. Tome se suprotstavio tadašnji patrijarh Georgije Branković, želeći da se projekat poveri poznatom arhitekti Vladimiru Nikoliću, patrijarhovom rođaku. Godine 1903. Tapavica je izradio plan obnove Saborne crkve u Novom Sadu. Kako je Tapavica bio liberal, a u Novom Sadu vlast su činili radikali Jaše Tomića, usvojen je plan jednog slovačkog arhitekte. Tapavica se sa radikalima dalje sukobio prilikom gradnje zadužbine baronese Jović u Bečeju. Ovo je dovelo do dvoboja sa advokatom Brankom Ilićem i fizičkog napada na Jašu Tomića.[1] Posle ženidbe 1908, na poziv kralja Nikole I, odlazi u Crnu Goru gde projektuje i gradi više zgrada. Na Cetinju gradi Nemačku ambasadu i Državnu banku Crne Gore, u Herceg Novom hotel „Boku“ (stradao u zemljotresu 1979. god.), porodičnu kuću u Bijeloj, koja je kasnije služila kao Dom za nezbrinutu decu. U tom periodu, 1912. je po njegovim projektima izrađena reprezentativna zgrada Matice srpske u Novom Sadu.[1] Za vreme Prvog svetskog rata izbegao je iz Austrougarske, preko Rima i Lozane u Maroko. U Rabatu je vodio poslove geodetskih merenja. Sve međuratno vreme provodi u Novom Sadu, gde otvara svoj projektni biro. Bio je vladin poverenik za melioraciju istočnog Srema. Tokom Drugog svetskog rata bio je u Novom Sadu, a od 1948. odlazi u Poreč, gde doprinosi obnovi ratom razorenog grada. U 76. godini oboleo je od hronične žutice, koja se iskomplikovala. Umro je 10. januara 1949. godine i sahranjen je na groblju u Puli.[1] U Herceg Novom mu je 1999. godine postavljena spomen bista „prvom olimpijskom putniku iz Jugoslavije“.

Bruce Springsteen - Dva srca Velika biografija Autor Dave Marsh Izdavač: Menart Godina izdanja 2011 Broj stranica 597 Dimenzije 160mm x 240mm Povez meki Opis Velika biografija The Bossa na 600 stranica donosi priču o životu jednog od najvećih rock izvođača svoje generacije i priču o vremenu u kojem je živio. Dok Springsteen ne napiše svoju autobiografiju, Dva Srca ostat će nezamjenjiva knjiga o životu najvećeg rock izvođača svoje generacije i vremenu u kojem je živio. Jedan od razloga je taj što autor prati Springsteenovu karijeru od početka te je pažljivo kokumentirajući i kritički analizirajući njegov rad zaradio Springsteenovo povjerenje. Knjiga objedinjuje dvije dosadašnje biografije, Rođen za bijeg i Dani slave. Za ovu knjigu Marsh je napisao novo poglavlje u kojemu opisuje najvažnije događaje Springsteenove karijere do današnjih dana, posebno se usredotočivši na album The Rising i njegov utjecaj na američku kulturu. Obje su iznimno cijenjene zbog upućenog i vrlo iscrpnog uvida u Springsteenov život i glazbu. Knjigu su preveli: Mirela Priselac, Sanja Đurić, Tomislav Patarčić, Aleksandra Ščukanec, a urednik je glazbeni novinar i kritičar Denis Leskovar: `Ako u okrutnom okružju svjetske diskografske mašinerije nekome polazi za rukom funkcionirati mimo svih zadanih pravila, onda je to Bruce Springsteen – hodajuća institucija američkog i svjetskog rock and rolla i kantautor koji u svojoj glazbi gotovo puna četiri desetljeća uspijeva zadržati najviše autorske i izvođačke standarde. Još važnije: od prvog albuma Greetings from Asbury Park, N.J., pa sve do zasad posljednjeg ‘redovnog’ izdanja, Working On A Dream (odnosno zbirke neobjavljenih pjesama The Promise), The Boss to čini na ‘najsuštinskiji’ način, bez suvišne tehnologije i specijalnih efekata, ‘naoružan’ samo vjernim E Street Bandom i prvoklasnim, himničnim pjesmama koje – iako ukorijenjene u ‘sveameričkom’ senzibilitetu – u sebi nose univerzalnu, svima razumljivu i duboko ljudsku poruku. Knjiga Dva srca o tome govori bolje od ijedne druge; priču o Bruceu Springsteenu Dave Marsh je ispripovijedao sagledavajući njegov život i karijeru okom insidera, ali i iskusnog i cijenjenog rock kritičara, jednog od najboljih u svojoj generaciji. Zato je Dva srca nezaobilazno biografsko štivo za stare fanove, ali i one koji tek počinju otkrivati zašto je ugledni Daily Telegraph Springsteena nedavno proglasio ‘najvećom rock zvijezdom ikada.`, Denis Leskovar Autor pogovora, također je jedan iskusni rock kritičar – Hrvoje Horvat, a u pogovoru ističe: `Zadnjih desetak godina može poslužiti i kao primjer da povijesno zaslužne ikone s golemim uspjesima i utezima na leđima ne moraju boraviti s druge strane inspiracije, kao i da nečija aktualnost i kreativnost nisu uvjetovanizarađenim novcima, osvojenim nagradama, niti prijašnjim trofejima. Najkraće, “budućnost rock’n’rolla” iz kritike Jon Landaua 1974. postalaje njegova sadašnjost, dokaz da se stalno mogu nadmašivati zgodici iz nekima uvijek draže prošlosti. Najbolja vijest bila je ipak ta da je ono što je Springsteen pokazivao na turnejama i albumima iz ove dekade (The Rising,Devils & Dust, The Seeger Sessions, Magic, Working On A Dream) imalo istu rezonancu kao i pothvati iz prethodnih razdoblja. -Autor Dave Marsh jedan je od najpoznatijh rock kritičara. Bio je jedan od prvih urednika časopisa Creem, a kao urednik radio je i za Rolling Stone od 1975. do 1990. Autor je brojnih knjiga, među kojima su: Elvis, Before I Get Old, The Story Of Who, Fortunate Son…`

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot malo ostecen, sve ostalo uredno! Istinita, burna priča o Edit Pjaf, pariskoj skitnici koja je zabavljala Francusku i svet svojim pesmama, svojim ljubavima, svojim skandalima, samoj sebi. Napisala Simon Beto, polusestra Edit Pjaf i doživotni partner u nestašluku kada su pevale za napojnice na ulicama, trgovima, kafićima i vojnim kampovima, dok su živele u nizu jeftinih, bednih hotela tokom Pjafovih ranih godina. Edit Pijaf (franc. Édith Piaf, 19. decembra 1915 — 10. (zvanično 11) oktobra 1963) francuska je čuvena pevačica šansona i nacionalna muzička ikona.[1] Njena muzika je često povezana sa njenim tragičnim životom a izvodila je uglavnom balade koje su je i proslavile.[2] Njene najpoznatije pesme su „La Vie en rose“ (1946), „Hymne à l`amour“ (1949), „Milord“ (1959), „Non, je ne regrette rien“ (1960). Njena pesma Hymne à l`amour postala je inspiracija za film Toutes ces belles promesses francuskog režisera Jean-Paul Civeyrac. Pesma Hymne à l`amour se takođe može u vidu odrade naći na albumu Songs To No One 1991-1992 izviđača Džef Barklija i Gari Lukasa. Detinjstvo Uprkos bezbrojnim objavljivanim biografijama, mnoge činjenice i događaji Editinog života su još uvek obavijeni velom misterije.[3] Rođena je pod punim imenom Edit Đovana Gasion (franc. Édith Giovanna Gassion) u Belevilu u Parizu,[4] u imigracionom odeljenju kako je kasnije saznao i objavio Danijel Penak. Nazvana je Edit po pogubljenoj engleskoj sestri Edit Kavel, a prezime Pijaf, što na francuskom znači vrabac, dobila je zahvaljujući nadimku 20 godina kasnije).[5][6] Njena majka, Aneta Đovana Majar (1898—1945), bila je Italijanka, tada sedamnaestogodišnja devojka, poreklom iz Livorna, radila je pevačica u kafeu pod pseudonimom Line Marsa, a od nje je Edit uzela srednje ime Đovana.[7][8][2]‍:5[9] Otac, Luj Alfons Gasijon (1881—1944), bio je ulični akrobat i pozorišni izvođač. Mala Edit je najpre bila ostavljena nakratko kod bake sa majčine strane. Kasnije, Editin otac dolazi i odvodi je kod njegove majke koja je vodila bordel u Normandiji,[10] i onda se prijavljuje u francusku vojsku (1916). Tada je Edit bila u kontaktu sa prostitutkama i najrazličitijim ljudima koji su uticali na njenu ličnost i promenili su njen način viđenja života. Od svoje treće do sedme godine života Edit je bila slepa. Po jednoj od legendi, Edit je opet progledala kada je jedna od babinih prostitutki otišla na hodočašće do sada već kanonizovane svetice Terez de Lisije. Godine 1929. pridružila se ocu u njegovim uličnim akrobacijama. Kasnije je iznajmila sobu u hotelu Klermon i odvojila se od njega, idući svojim putem kao ulična pevačica u Parizu. Imala je oko 16 godina kada se zaljubila u dostavljača Luj Dipona, sa kojim je dobila dete, malu devojčicu po imenu Marsela. Marsela je ubrzo umrla od meningitisa. Venčanje roditelja Luj Gasion, otac Edit Pijaf, pridružio se 89.oj pešadiji ,11 août 1914. godine koja se nalazila u Sansu. Kapetan mu je dozvolio trodnevno odsustvo kako bi se venčao. Venčanje je bilo 4 septembra 1914. godine, sa Anetom Mailard. Izveštaj o venčanju koji se čuva u opštinskim arhivima govori o tome da se ceremonija održala u 10 sati i 30 minuta dok su bitke Prvog svetskog rata besnele na istoku Francuske. Matičar toga dana bio je Dupšez, pomoćnik senatora gradonačelnika Sens-a, od 1872. do 1879. godine. Zbog prisustva u Sensu, Editin otac nastavlja vojnu službu a porodica ostaje u tom gradu zbog njega.[11] Pevačka karijera Godine 1935, Edit otkriva vlasnik noćnog kluba Luj Leple (Louis Leplée), čiji su klub posećivali slojevi kako niže tako i više klase. On ju je forsirao da peva uprkos njenim nervozama i tremama. Njena visina (142 cm) inspirisala ga je da je nazove imenom koji će je pratiti celog života i biti njeno umetničko ime: Mali vrabac (La Môme Piaf). Njena prva ploča pojavila se iste godine. Nedugo zatim, Leple je ubijen a Edit optužuju da je bila saučesnik u njegovom ubistvu, ali je oslobođena optužbe. Pevačica kabarea U jesen 1935. godine, Edit Pijaf je otkrivena na uglu avenije Mak-Mahon i ulice Troion od strane Luisa Leple, menadžera kabarea Le Gerny`s, koja se nalazi u aveniji Jelisejska polja . e Leple postaje njen mentor i staratelj i koji, angažovanjem u kabareu, bira umetničko ime `Edit Pijaf` (kao `vrabac`). Edit je radila svake večeri i imala je smeštaj. Prvo veče niko nije verovao da će jedna stidljiva devojka osvojiti ceo kabare. Jedne večeri upoznaje poznatog pevača Kanetia koji joj predlaže da joj pomogne oko karijere. 1936. Edit snima svou prvu pesmu Les Mômes de la cloche.[12] Pesma je toliko bila popularna da je bila na svim top listama skoro šest meseci. Godine 1940, Žan Kokto piše uspešan komad Le Bel Indifférent u kome Edit glumi. Sprijateljila sa poznatim ljudima, kao što je glumac Moris Ševalje i pesnik Žak Boržea. Sama je pisala tekstove za većinu svojih pesama, i udružuje se sa kompozitorima zbog melodija. Njena pesma koja joj postaje zaštitni znak, `La Vie en rose` pisana je usred nemačke okupacije Pariza tokom Drugog svetskog rata. U to vreme, ona je postajala sve uspešnija. Pevajući za visoke nemačke oficire u par klubova, Edit je zaradila pravo da se slika sa francuskim ratnim zarobljenicima, pod izgovorom da bi im digla moral. Kada bi te slike došle u posed zatvorenicima, oni bi isecali svoje likove na fotografiji, i koristili ih da naprave lažne dokumente za beg iz zatvora. Danas, Editina povezanost sa Francuskim pokretom otpora je poznata i mnogi joj i danas duguju živote. Posle rata putovala je na turneje po Evropi i Americi (južnoj i severnoj), gde je postala internacionalno poznata ličnost. Njena popularnost u SAD je bila tolika da se pojavila osam puta u emisiji Šou Ed Salivana i dva puta u Karnegi holu (1956 i 1957). Pomogla je usponu karijere Šarla Aznavura, vodeći ga na turneju sa njom po Francuskoj i SAD. Velika ljubav Edit Pijaf, bokser Marsel Serdan, poginuo je 1949. u avionskoj nesreći. Pijaf se udavala dva puta. Njen prvi muž bio je Žak Pil, pevač; venčali su se 1952. i razveli 1956, a drugi, Teo Sarapo (franc. Théo Sarapo), bio je frizer, pevač i glumac, 20 godina mlađi od nje. Venčali su se 1962. Godine 1951, doživela je saobraćajnu nesreću posle koje je postala zavisnik od morfijuma, od koga se kasnije odvikla. Dvorana Olimpija u Parizu je mesto gde je Pijaf poslednji put održala seriju popularnih koncerata. Tu je držala recitale od januara 1955. do oktobra 1962. Odlomci pet recitala (1955, 1956, 1958, 1961, 1962) su sakupljeni i izdati na ploči. U aprilu 1963, Pijaf snima svoju poslednju pesmu: `L`homme de Berlin`. Smrt i zaostavština Grob Edit Pijaf, na groblju u Parizu U svojoj 47. godini, Pijaf umire od raka na Francuskoj rivijeri, 10. oktobra 1963, jedan dan ranije od svog prijatelja Žan Koktoa. Njeno telo vraćeno je u Pariz i tada je i njena smrt je objavljena 11. oktobra. Taj datum je postao zvanični datum njene smrti. Govori se da je njeno telo vraćeno u Pariz u tajnosti, da bi njeni fanovi mislili da je umrla u svom rodnom gradu. Ta informacija i dan danas ostaje misterija o kojoj se još uvek spekuliše. Sahranjena je na čuvenom groblju Per Lašez u Parizu. Uprkos tome što je pariski nadbiskup katoličke crkve zabranio masi da se okuplja na groblju zbog načina na koji je živela, njena sahrana je okupila nekoliko hiljada ljudi na ulice Pariza. Ubrzo je groblje bilo pretrpano sa više od 40.000 obožavalaca i poštovalaca. Šarl Aznavur je pominjao sahranu Edit Pijaf kao događaj koji je prvi put kompletno zaustavio saobraćaj u Parizu, još od vremena Drugog svetskog rata. Danas postoji muzej posvećen Edit Pijaf u Parizu, a ona se pamti kao jedna od najboljih Francuskih pevačica.