ULTRA RETKO IZ 1960,256 STRANICA PLUS RAZNI DODACI

Autor: Olen Stajnhauer Broj strana: 437 Format: 13 x 20 Povez: broširan Majlo Viver je pokušao za sobom da ostavi svoj nekadašnji život prepun tajni i laži u kojem je radio za Centralnu obavještajnu službu kao `turista`, zajni agent bez kuće i identiteta, i posveti se kancelarijskom poslu u sjedištu Agencijeu Njujorku. Međutim, povlačenje s terena će postati nemoguće u trenutku kad hapšenje traženog ubice dovede do istrage jednog od Majlovih najstarijih kolega i prijatelja. Novi slojevi zamršene intirge izlaze na svijetlo dana, a Majlo nema izbora nego da se ponovo upusti u tajni zadataki otkrije ko vuče konce iza kulisa.

fanzin THEORY OF CHAOS #5 (april 2002, Kikinda) srpski metal fanzin - NA ENGLESKOM 36 strana, A4, c/b fotokopiran, heftan sa strane UZ OVAJ BROJ DOBIJATE I PISMO AUTORA FANZINA koje mi je poslao uz zine. Ovo je srpska metal memorabilia - UNIKAT Pre 15-25 godina znao sam sve metal fanzinaše. Jedan od njih, koga sam pratio još od kad je bio klinja od 13 godina koji je poslao sliku u rubriku za dopisivanje u REX-u, Darko `Pilence` Živković je radio ovaj fanzin par godina. Darko će kasnije svirati bubnjeve u DOWNSTROY, postati radio voditelj i promoter dobre muzike u ovom delu Vojvodine. Na muzičkoj sceni je aktivan i danas, na raznorazne načine. U ovom broju možemo da pročitamo intervjue sa ORPHANED LAND, TVANGESTE, WOUNDS, REGURGITATE, FEEBLE MINDED, KRVESTREB, INFERNAL NECROMANCY, CBT... Od domaćih bedova tu su MINDCRIME, ENJOY SARMA (kojima sam objavio dva dobra albuma), DUH PREDAKA, AVERNA (takođe još jedan bend iz REX kataloga), KINOVIA... Bilo je i boljih fanzina u ono vreme. ali sa današnje distance, ovaj broj donosi toliko informacija o nekadašnjoj sceni da je itekako važan kao artifakt i riznica podataka o jednom sve daljem vremenu. ===================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

Laguna Broj strana: 376 Godina izdanja: 2021 KAO NOVO Autor bestselera Pisareva kći i Čitač leševa.Sredinom XIX veka London je uzavreo industrijski grad. Njegovim tesnim ulicama, vođen mračnom željom za osvetom, luta lovac na glave Rik Hanter, Onaj ko da više imaće njegovu brzu i sigurnu uslugu.Nakon što bude izbegao smrtonosnu zasedu, neobičan trag odvešće ga do cvećare egzotičnog naziva Strast Istoka i Dafni Lavrej. Ona poznaje jezik cveća, veštinu koja joj donosi naklonost moćnih i bogatih, onih koji imaju ekstravagantne prohteve i želju da svoje skrivene strasti saopštavaju tajnim jezikom.Rik će ubrzo otkriti da je ono što je izgledalo kao požudna zabava zapravo sofisticiran sistem razmene poruka između ljudi skrivenih namera: ambicioznog Gustava Grunera, nemačkog konzula; lorda Bredburija, bogatog filantropa; Dafni Lavrej, lepe, zagonetne plemkinje koja je u neobičnom, formalnom braku; i brutalnog Karuma Dasvanija poreklom iz britanskih kolonija.U gradu koji je preokupiran otvaranjem prve Velike svetske izložbe počinje đavolska zavera. Ukoliko Rik ne sazna tajne koje se prenose jezikom cveća, moćna Britanska imperija pašće na kolena.„Vrt zagonetki je pripovedački i emotivni rolerkoster iz pera Antonija Garida neprikosnovenog majstora istorijskih avantura.“ – El rincón de Javier„Briljantno! Garido vam u potpunosti zaokupi pažnju. Prevazišao je i velikog Karlosa Ruisa Safona.“ – De lector a lector„Fantastičan triler koji se cita sa žarom.“ – Radio 3

KNJIGA JE NOVA, NECITANA. EVRO BOOK, 2019 Psiho-triler. Još jedna uzbudljiva krimi priča koja će vas ostaviti bez daha. Znam da je to što radim pogrešno. Ali jednostavno ne mogu da se zaustavim. Možda to prirodno ide uz periku i odoru, ta sposobnost za beskrajno muljanje koje prolazi kod optuženih, ali neslavno propada čim ga primenim na bilo kome van sveta krivičnog prava. Alison ima sve u životu. Privrženog muža, ljupku ćerku i karijeru u usponu – upravo joj je dodeljen prvi slučaj ubistva. Ali „sve“ nikad nije onako kako izgleda… Samo još jedno veče. I onda prestajem… Alison previše pije. Zapostavlja porodicu. I u vezi je s kolegom čija je sklonost ka pomeranju granica možda više nego što je ona u stanju da podnese. Ja sam to uradila. Ja sam ga ubila. Treba da trunem u zatvoru. Alisonina klijentkinja ne poriče da je izbola svog muža – želi da prizna krivicu. Ipak, nešto se u njenoj priči upadljivo ne uklapa. Spasavanje te žene možda je Alisonin prvi korak ka spasavanju sebe. Posmatram te. Znam šta radiš.

SNEŠKO - JU NESBE IZDAVAČ: LAGUNA GODINA: 2013 PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 495 POVEZ: MEK STANJE KNJIGE: OČUVANA „JU NESBE IMA NEKO NESHVATLJIVO UMEĆE DA SASVIM PRESTRAVI ČITAOCE, A SNEŠKO NIPOŠTO NIJE IZUZETAK OD TOG PRAVILA.“ METRO NOVEMBAR JE, I OSLO JE PREKRIO PRVI SNEG. PO POVRATKU KUĆI S POSLA BIRTA BEKER HVALI SNEŠKA BELIĆA KOJEG SU NJEN SIN I MUŽ NAPRAVILI U DVORIŠTU. MEĐUTIM, NISU GA NAPRAVILI ONI. PORODICA ZBUNJENO PRILAZI PROZORU DA VIDI SNEŠKA I SIN SHVATA DA JE ON OKRENUT PREMA KUĆI. CRNE OČI GLEDAJU PRAVO KROZ PROZOR. U NJIH. VIŠEM INSPEKTORU HARIJU HULEU STIGLO JE ANONIMNO PISMO. U POTPISU STOJI „SNEŠKO“. KASNIJE HARI OTKRIVA NIZ UZNEMIRUJUĆIH SLIČNOSTI MEĐU ZASTARELIM SLUČAJEVIMA NESTALIH LICA. UDATIM, PORODIČNIM ŽENAMA GUBI SE SVAKI TRAG NA DAN PRVOG SNEGA. ISTE TE NOĆI SILVIJA OTERSEN GRABI KROZ PRVI SNEG U ŠUMI NADOMAK OSLA. ZNA DA JOJ ŽIVOT ZAVISI OD BEKSTVA, ALI NE ZNA ŠTA JE GONI. SREĆOM, NE ZNA NI ŠTA JE ČEKA NA PUTU... „DA LI ĆE TAJANSTVENI UBICA, NAZVAN PO SNEŽNOJ VIZITKARTI KOJU OSTAVLJA NA MESTU ZLOČINA NADMUDRITI HARIJA HULEA, U ČIJEM REZIMEU STOJI I SEMINAR O SERIJSKIM UBICAMA PRI FBI? PA, NEĆEMO VAM NIŠTA RAZOTKRITI, OSIM DA ĆE STVARI POSTATI VRLO HLADNE – I MRAČNE.“ PHILADELPHIA INQUIRER „NESBE S PRAVOM SLOVI ZA NAJPRIZNATIJEG PISCA TRILERA U NORVEŠKOJ. ONO ŠTO HARI HULE OTKRIJE ZAUVEK ĆE PROMENTI VAŠE MIŠLJENJE O BELOM DOBRIČINI. SNEŠKO JE IZVANREDAN TRILER KOJI ĆE POREMETITI VAŠU DREMKU DOK NAPOLJU VEJE.“ NATIONAL PUBLIC RADIO (USA) „NESBE JE PIKASO NORVEŠKOG KRIMIĆA: LIKOVI SU ŽIVOPISNI DO DETALJA, ELEGANTNO UKOMPONOVANI U PRIČU. A TA PRIČA NIJE SAMO OVAJ ROMAN VEĆ ČITAV SERIJAL – NA PUTU DA POSTANE NAJBOLJI U ISTORIJI NORVEŠKOG KRIMINALISTIČKOG ROMANA.“ STAVANGER AFTENBLAD

Autor: Dženifer Diboa Format: 14,5x20,5 Br. strana: 309 Povez: broširan Na kraju, samo vi odlučujete šta ste videli i kome ćete poverovati... Priča koju nećete lako zaboraviti i koja vam neće pružiti odgovore sve do poslednje stranice Buenos Ajres. Lili Hejz uživa u svemu što nudi ovaj grad: veličanstvena zdanja, najukusnija hrana i sjajni momci. Lili živi sa Kejt, povučenom i tihom devojkom koju je nekoliko nedelja nakon početka zajedničkog života zadesila kobna sudbina. Pronalaze je brutalno ubijenu, u stanu. A šta je za to vreme radila Lili Hejz? Zavisi od toga ko pita... Dok slučaj poprima sve šire razmere u vrtlogu tajni, DNK-a analiza, obmana i laži, u očima svojih najbližih Lili je istovremeno i hladnokrvni ubica i nedužna osoba. U lavirintu osude i optužbe, pojaviće se neko ko želi da Lili ipak odsluži kaznu.

Laguna, 2019. Uzbudljiva i napeta priča o napuljskoj mafiji. Mali grad: malo carstvo Kamore. Kamora: kriminalna organizacija sa preko šest hiljada članova. Glavne aktivnosti: droga, reket, beton. Godišnja zarada: nekoliko milijardi evra. Godišnja kolateralna šteta: stotine života. U naizgled idiličnom gradiću u okolini Vezuva dogodila se tragedija. Da li je reč o samoubistvu ili o samo još jednom ubistvu u ovom opasnom kraju, moraće da otkrije inspektor Andrea Vale. Dovodeći sopstveni život u opasnost, on će se uhvatiti ukoštac sa jednom od najopasnijih mafija na svetu, napuljskom Kamorom. Mario Liguori ovim telegrafskim romanom, napisanim britkim i ubojitim rečenicama, otvara novo poglavlje u svojoj spisateljskoj karijeri. Inspirisan tradicijom italijanskog detektivskog romana, Liguori nam otkriva tajne svog oporog Juga, vešto preplićući fikciju i fakte. „Nije dovoljno reći da Mario Liguori piše bez greške na srpskom jeziku. Važnije je istaći da je on talentovan pisac, veliki poznavalac naše kulture, koji nam može reći mnogo toga o svojoj kulturi.“ Velja Pavlović „Naša književna scena bila bi neuporedivo siromašnija da se na njoj nije pojavio Mario Liguori.“ Gojko Tešić Mario Liguori (Sarno, Italija), diplomirao je komparativne jezike i kulture na Univerzitetu L’Orientale u Napulju, a master studije završio na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i doktorirao. Piše na italijanskom i srpskom jeziku. Zastupljen je u antologiji Buket za staru damu (Protego, 2008), a autor je putopisne proze Snatrenja (Službeni glasnik, 2010), dvojezične zbirke Sedam jesenjih priča/Sette storie autunnali (Akademska knjiga, 2013), knjige priča Prva ljubav, monografije Vedi Napoli e poi muori: Napulj u srpskim putopisima od 1851. do 1951. godine (Službeni glasnik, 2015) i romana Napuljski diplomata (Laguna, 2016). Objavljivao je u listovima Danas, Blic, Politika, Oslobođenje, L’Isola, Polja i drugim časopisima i dnevnicima. Prevodio je naučne radove i kataloge za Galeriju Matice srpske, a radio je kao simultani prevodilac na naučnim skupovima u Italiji i Srbiji. Bio je gost na prestižnom Hariman institutu Univerziteta Kolumbija u Njujorku. Od 2007. do 2009. živeo je u Švedskoj, gde je, između ostalog, predavao u Centru za jezike Kävlinge Lärcentrum. Strastveni je putnik: posetio je gotovo sve evropske države, a duže je boravio u Irskoj, Velikoj Britaniji i Sloveniji. Predaje italijanski jezik na Filozofskom fakultetu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Izdavač: Vulkan Format: 145x205 mm Broj strana: 254 Pismo: latinica Povez: broš Opis: Grejs Adams slučajni je svedok ubistva, neko ko se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Dogodilo se to u trenu: na stazi iza njene kuće, čovek ubija ženu, koja pre nego što izdahne izgovara njeno ime. Grejs. Ipak, dolazak detektivke Mejsi Grili pokazaće da Grejs možda i nije bila samo slučajnost u ovom zagonetnom ubistvu. Detektivka Grili je već bila u gradiću Kolijeru, u hladnoj Montani, kada je radila na slučaju po mnogo čemu sličnom ovom. Sada, jedanaest godina kasnije, uspomene otvaraju stare rane, a ona mora da pronađe ubicu i otkrije vezu između ubistva i Grejs, devojke koju polako sustiže mučna prošlost. Hladnoća koja reže do kostiju možda je najveći neprijatelj, ali i saveznik hrabroj detektivki dok pokušava da pomogne žrtvama, ali i sebi. „Sjajni likovi koje čitaoci neće moći brzo da zaborave.“ – Publishers Weekly „Nov, uzbudljiv glas u žanru krimi-romana!“ – Huffington Post ***Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu***

Autor: Karin Salvalađo Povez: broširan Br. strana: 256 Format: 14x20 Grejs Adams slučajni je svedok ubistva, neko ko se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Dogodilo se to u trenu: na stazi iza njene kuće, čovek ubija ženu, koja pre nego što izdahne izgovara njeno ime. Grejs. Ipak, dolazak detektivke Mejsi Grili pokazaće da Grejs možda i nije bila samo slučajnost u ovom zagonetnom ubistvu. Detektivka Grili je već bila u gradiću Kolijeru, u hladnoj Montani, kada je radila na slučaju po mnogo čemu sličnom ovom. Sada, jedanaest godina kasnije, uspomene otvaraju stare rane, a ona mora da pronađe ubicu i otkrije vezu između ubistva i Grejs, devojke koju polako sustiže mučna prošlost. Hladnoća koja reže do kostiju možda je najveći neprijatelj, ali i saveznik hrabroj detektivki dok pokušava da pomogne žrtvama, ali i sebi. „Sjajni likovi koje čitaoci neće moći brzo da zaborave.“ – Publishers Weekly. „Nov, uzbudljiv glas u žanru krimi-romana!“ – Huffington Post.

Tom Krup, dobrostojeći računovođa, stiže kasno s posla kući i ne zatiče suprugu ni njen automobil. Još više ga začudi što vidi da je večera napola spremljena, što je Karen ostavila tašnu i mobilni telefon, a ulazna vrata nije ni zaključala. Karen Krup je spremala večeru i čekala supruga da se vrati s posla. To je poslednje čega se seća kad se probudi u bolnici. Tamo joj objasne kako je imala saobraćajnu nesreću – izgubila je kontrolu nad automobilom vozeći se po opasnom delu grada i zadobila potres mozga zbog koga pati od amnezije. Policija podozreva da je radila nešto nedozvoljeno. Suprug odbija da poveruje u to. Njena susetka i prijateljica nije baš sasvim ubeđena. Čak ni sama Karen ne zna šta da misli... „Pedantno urađeno i oštro kao brijač.“ Harlan Koben „Priča puna preokreta koja će vas potpuno zaokupiti.“ Tes Geritsen „Šari Lapena obezbeđuje pametan niz motiva i sumnjivih lica. Napetost je velika i traje do poslednje, zaprepašćujuće stranice.“ The Times Povez knjige : Mek Format : 13 x20c m Pismo : Latinica Strana: 296

Autor:: Robert Brindza ;Žanrovi:: Trileri ;Izdavač:: Vulkan izdavaštvo ;Godina izdanja:: 2018. ;Broj strana: 288 ; ;Ispod vode bilo je tiho, hladno i veoma mračno. Telo je munjevito potonulo, sve dok se naposletku nije skrasilo u mekom, ledenom mulju. Ona će godinama ležati nepomična, skoro spokojna. Ali iznad nje, na kopnu, košmar je tek počinjao. ; ;Kada detektivka Erika Foster dobije informaciju da se ključni dokazi za slučaj trgovine narkoticima kriju u napuštenom kamenolomu na obodu Londona, naređuje da se taj predeo pretraži. Ali osim droge, istražitelji otkrivaju telo Džesike Kolins, devojčice čiji je nestanak bio glavna vest pre dvadeset šest godina. Da bi povezala stare i nove dokaze, Erika mora da pronikne u tajne porodice Kolins, ali i da se suoči sa Amandom Bejker, penzionisanom inspektorkom koja je vodila slučaj i koju proganja to što nije uspela da pronađe Džesiku. Detektivka uskoro shvata da će ovo biti jedan od najtežih i najzahtevnijih slučajeva na kojima je ikada radila. ; ;Neko skriva tajne. Neko ne želi da se ovaj slučaj reši. I taj neko će uraditi sve da spreči Eriku u nameri da sazna istinu.

Vulkan, 2018. 280 strana. ODLIČNO OČUVANO Talas neobične vrućine promenio je ritam života: sada je samo po mraku moguće raditi, kretati se, preživeti. Upravo će u srcu noći Samanta izroniti iz tame koja ju je progutala.Oteta kada je imala trinaest godina i dugo držana u zatočeništvu, Sem je najzad slobodna, ali i dalje u strahu za sopstveni život. Pored nje je doktor Grin, nesvakidašnji profajler, koji u Samantinom sećanju traži indicije koje ga mogu odvesti do njenog tamničara, čoveka iz lavirinta. Ali doktor Grin nije jedini koji progoni čudovište.Tu je i Bruno Đenko, privatni detektiv nesumnjivog talenta, kojem je svaki novi dan poklonjen. Nestanak Samante Andreti njegov je stari slučaj, zadatak koji nikada nije priveo kraju, a sada ima priliku da se iskupi, da ispravi greške iz prošlosti. Na umu mu je samo jedno – da reši poslednju misteriju, uprkos tome što je prošlo toliko vremena.Zato što Samanta ne zna da se njena otmica nije dogodila pre nekoliko meseci. Čovek iz lavirinta držao ju je u zatočeništvu petnaest dugih godina.A sada je nestao.

Knjiga je u odličnom stanju, samo što ima potpis i pečat na jednoj strani, kao što se vidi na slici. Igri je kraj kad smrt zakuca na vrata… U unosnom svetu Volstrita Vinsent, Džuls, Silvi i Sem su veliki igrači. Bezobzirno ambiciozni, oni sklapaju poslove vredne milijarde dolara i žive u neviđenom luksuzu. Novac je jedino što im je važno i oni će učiniti sve da se obogate. Učestvujući u igri escape room, njih četvoro će se naći zarobljeni u liftu, no sve će poći naopako. Da bi izašli iz klopke, moraju da ostave žestok rivalitet po strani i da zajedno rade na pronalaženju tragova i rešavanju zadataka koji će ih osloboditi. Ali u skučenom mračnom liftu tajne njihovog tima izlaze na videlo. Moraće da odgovaraju za sve ono što su radili i zaradili na mestu punom obmana, zastrašivanja i seksualnog uznemiravanja. Strpljenje ih izdaje, a tragovi postaju sve zloslutniji, i na kraju se nađu na ivici propasti. Ako žele da prežive, moraće da reše i konačnu zagonetku: ko je od njih ubica? „Užasna napetost od prvog do poslednjeg trenutka. Četvoro bezobzirnih ljudi zatočeno u smrtonosnoj igri u kojoj pobeda znači opstanak. Uzbudljivo i nezaboravno!“ Harlan Koben

,,Savršen život. Savršeno susedstvo. Savršeno ubistvo. Opasni kompromisi koje pravimo da bismo ostali zajedno. I sve tajne koje čuvamo da pokažemo svetu da smo u srećnom braku. Kada je žena žrtva ubistva, muž je uvek prvi na spisku osumnjičenih. A kada je još ta žena pronađena u kući, u dnu stepeništa, a pored nje muž sav krvav, to je praktično rešen slučaj. Lizi to dobro zna, pošto je godinama radila kao federalni tužilac. Ali ovog puta osumnjičeni muž je Zak Grejson, stari prijatelj, ali i poslednja osoba za koju bi pomislila da je sposobna za takav čin. Još na koledžu, Zak je bio pošten i nežan mladić, a sada je uspešan preduzetnik, stub zajednice Park Sloup, najelitnijeg kvarta u Bruklinu. Ipak, prikupljajući izjave komšija, Lizi polako shvata da su te porodice samo naizgled srećne i da među njima postoje zavist i rivalstvo. U noći zločina, svi su bili na zabavi u kući pored Zakove, ali niko ne želi da otkrije detalje. Da li je neko od njih pravi krivac? Da bi saznala istinu, Lizi će morati da kopa po prošlosti svih gostiju, i po cenu kršenja nepisanog zakona među njima: zakona ćutanja.``

Neznanac u kući Šari Lapena Kategorije: Trileri Format: 13x20 cm Broj strana: 296 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 6. oktobar 2018. ISBN: 978-86-521-3076-4 Prevodilac: Milica Cvetković Autorka bestselera Par iz susedstva. Tom Krup, dobrostojeći računovođa, stiže kasno s posla kući i ne zatiče suprugu ni njen automobil. Još više ga začudi što vidi da je večera napola spremljena, što je Karen ostavila tašnu i mobilni telefon, a ulazna vrata nije ni zaključala. Karen Krup je spremala večeru i čekala supruga da se vrati s posla. To je poslednje čega se seća kad se probudi u bolnici. Tamo joj objasne kako je imala saobraćajnu nesreću – izgubila je kontrolu nad automobilom vozeći se po opasnom delu grada i zadobila potres mozga zbog koga pati od amnezije. Policija podozreva da je radila nešto nedozvoljeno. Suprug odbija da poveruje u to. Njena susetka i prijateljica nije baš sasvim ubeđena. Čak ni sama Karen ne zna šta da misli... „Pedantno urađeno i oštro kao brijač.“ Harlan Koben „Priča puna preokreta koja će vas potpuno zaokupiti.“ Tes Geritsen „Šari Lapena obezbeđuje pametan niz motiva i sumnjivih lica. Napetost je velika i traje do poslednje, zaprepašćujuće stranice.“ The Times

Igri je kraj kad smrt zakuca na vrata… U unosnom svetu Volstrita Vinsent, Džuls, Silvi i Sem su veliki igrači. Bezobzirno ambiciozni, oni sklapaju poslove vredne milijarde dolara i žive u neviđenom luksuzu. Novac je jedino što im je važno i oni će učiniti sve da se obogate. Učestvujući u igri escape room, njih četvoro će se naći zarobljeni u liftu, no sve će poći naopako. Da bi izašli iz klopke, moraju da ostave žestok rivalitet po strani i da zajedno rade na pronalaženju tragova i rešavanju zadataka koji će ih osloboditi. Ali u skučenom mračnom liftu tajne njihovog tima izlaze na videlo. Moraće da odgovaraju za sve ono što su radili i zaradili na mestu punom obmana, zastrašivanja i seksualnog uznemiravanja. Strpljenje ih izdaje, a tragovi postaju sve zloslutniji, i na kraju se nađu na ivici propasti. Ako žele da prežive, moraće da reše i konačnu zagonetku: ko je od njih ubica? „Užasna napetost od prvog do poslednjeg trenutka. Četvoro bezobzirnih ljudi zatočeno u smrtonosnoj igri u kojoj pobeda znači opstanak. Uzbudljivo i nezaboravno!“ Harlan Koben „Otkažite sve što ste planirali i uzmite bolovanje; kad počnete da čitate, i sami ćete se naći u escape roomu – a jedini način da se izbavite jeste da okrenete poslednju stranicu!“ Kirkus Reviews

Baš lepo očuvana, korice po krajevima malo iskrzane, ali ništa primetno. Znanje Zagreb 2018. 408 strana *********** Atlanta, 1974. Dok brutalna ubojstva policajaca potresaju gradsku policiju, mlada Kate Murphy se pita hoće li joj prvi dan na poslu ujedno biti i posljednji. Policijskom karijerom želi dokazati svojoj obitelji da može biti neovisna i raditi koristan posao, no susreće se s mnogim preprekama. Njene kolegice u postaji nemaju mnogo razumijevanja za novakinje, a mora pritom trpjeti i stalna seksualna, ponižavajuća dobacivanja starijih policajaca. Maggie Lawson potječe iz policijske obitelji te se pokušava dokazati svom autoritarnom stricu i bratu. Kad Maggie i njena nova partnerica Kate započnu svoju vlastitu potragu za serijskim ubojicom policajaca, bijes njihovih kolega dostiže vrhunac. Uz ubojicu koji prijeti da će napasti opet, njih dvije će u najopasnijim dijelovima grada riskirati svoje živote kako bi spasile kolege dokazujući da su u najtežim situacijama dorasle njima. U svom prvom romanu izvan serijala o agentu Willu Trentu, Karin Slaughter stvara zadivljujuću priču o dvije mlade policajke koje žele uhvatiti serijskog ubojicu, vjerodostojno prikazujući osobne probleme i osjećaje svojih likova. » Slaughter stvara kompleksne i snažne ženske likove, što je majstorsko dostignuće u svijetu trilera.« The Chicago Tribune Karin Sloter, Grad murijaka, triler

Escape room Megan Goldin odlično očuvana Igri je kraj kad smrt zakuca na vrata… U unosnom svetu Volstrita Vinsent, Džuls, Silvi i Sem su veliki igrači. Bezobzirno ambiciozni, oni sklapaju poslove vredne milijarde dolara i žive u neviđenom luksuzu. Novac je jedino što im je važno i oni će učiniti sve da se obogate. Učestvujući u igri escape room, njih četvoro će se naći zarobljeni u liftu, no sve će poći naopako. Da bi izašli iz klopke, moraju da ostave žestok rivalitet po strani i da zajedno rade na pronalaženju tragova i rešavanju zadataka koji će ih osloboditi. Ali u skučenom mračnom liftu tajne njihovog tima izlaze na videlo. Moraće da odgovaraju za sve ono što su radili i zaradili na mestu punom obmana, zastrašivanja i seksualnog uznemiravanja. Strpljenje ih izdaje, a tragovi postaju sve zloslutniji, i na kraju se nađu na ivici propasti. Ako žele da prežive, moraće da reše i konačnu zagonetku: ko je od njih ubica? „Užasna napetost od prvog do poslednjeg trenutka. Četvoro bezobzirnih ljudi zatočeno u smrtonosnoj igri u kojoj pobeda znači opstanak. Uzbudljivo i nezaboravno!“ Harlan Koben „Otkažite sve što ste planirali i uzmite bolovanje; kad počnete da čitate, i sami ćete se naći u escape roomu – a jedini način da se izbavite jeste da okrenete poslednju stranicu!“ Kirkus Reviews

ZA UBISTVO JE POTREBNO DVOJE 1 i 2 Najbolje svetske krimi price Priredio Zoran Glušcevic Izdavac: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1988 Format: 20 X 12 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana knjiga 1: 488 Broj strana knjiga 2: 489 - 1056 Krimi prica je najprivlacniji književni žanr bez koga se više ne može zamisliti savremena književnost u svetu. Ona obogacuje ljudski duh zadovoljavajuci našu iskonsku žudnju za avanturom, izazovom, radoznalošcu, saznanjem, pravdom, romantikom, mitom, idealom, uzbudljivošcu, zapletom, neizvesnošcu, tajanstvom, jezom, neizrecivim doživljajem - sve u isti mah. U ovom izboru od 44 price, od kojih nujedna nije ranije objavljena na našem jeziku, zastupljeno je 38 najboljih krimi-pisaca sveta. Dok citate njihove price, pridružite se najvecem broju citalaca koje je ikada okupio jedan književni rod i otkrvate duhovna bogastva i njiževne lepote koje vam dosad nisu bile poznate. Ove price vezuju vašu pažnju i drže vas u napetosti do posledne procitane stranice. Sadržaj knjiga 1: Predgovor - Zoran Glušcevic......7 Artur Konan Dojl - ÐAVOLJE STOPALO....45 Artur Konan Dojl - NOVE KATAKOMBE....79 Enist Brama Smit - DIONISIJEV NOVCIC....95 Gilbert Kit Cesterston - POGREŠAN OBLIK....115 Somerset Mom - PRE PRIJEMA......137 Žak Futrel - SABLASNI AUTOMOBIL.....167 Henri Kristofer Bejli - SLUCAJ SPALJENOG LEŠA....185 Lord Danseni - UKRŠTENE RECI......223 Tomas Berk - RUKE GOSPODINA OTERMOLA......235 Reks Staut - PAS NA PLOCNIKU.....257 Agata Kristi - SLAVUJEV DOM.....311 Doroti Li Sejers - VAŽNO JE UMETI......339 Milvord Kenedi - UZALUDNO UBISTVO....357 Oldos Haksli - ÐOKONDIN OSMEH.....375 Vilijam Fokner - DIM.....409 Lusi Beatrice Melson - (ENTONI GILBERT) NE VEŠA SE DVAPUT....441 Horhe Luis Borhes - DVANAEST FIGURA SVETA.....469 Sadržaj knjiga 2: Horhe Luis Borhes: Tai Anovo produženo traganje. Siril Besi: Sestra Besi. Siril Her: Za ubistvo je potrebno dvoje. Žorž Simenon: Covek na ulici, Svedocenje decaka iz crkve. Grejem Grin: Soba u suterenu. Eleri Kvin: Slucaj bradate žene. Džon Dikson Kar: Gospodin iz Pariza. Heri Kemelman: Šetnja od devet milja. Patrik Kventin: Sedmo nebo. Majkl Gilbert: Milo za drago. Jirži Marek: Otisak prsta. Ruald Dal:Žrtveno jagnje, Gazdarica. Barbara Gordon: Haron iz Brezovice. Filis Doroti Džejms: Žrtva. Hajserg Martin: Dobri noževi dugo ostaju oštri. Fridrih Direnmant: Nazgoda. Edmund Krispin i Džefri Buš: Ko je ubio Bejkera? Klareta Cerio: Prokletstvo rdavog dela. Andre-Pol Dišato: Bulevar macaka. Renato Olivieri: Pansio dobre nade. Marek Hlasko: Begunac. Vladimir Kajak. Brigita. Žan Mazaren: Posrednik. Vitorio Kurton: Osveta u provinciji. Zoran Glušcevic roden je 1926. godine u Užickoj Požegi. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na katedri za germanistiku. Posebno se bavio izucavanjem nemacke književnosti, a bio je veoma cenjen kao književni kriticar. Osim eseja pisao je drame za radio i televiziju. Autor je tridesetak knjiga medu kojima se izdvajaju: Putevi humaniteta I i II (Oktobarska nagrada 1966. godine), Perom u raboš, Studija o Kafki, Alfa i omega, Književnost i rituali, Okultna moc, Sava Rakocevic, Antologija krimi price, i Život u ružicastom – antologija svakodnevnog kica. Njegovo poslednje delo Mefisto i on objavila je Prosveta 2005. godine. Važio je za najboljeg domaceg poznavaoca opusa Hermana Hesea i bio priredivac njegovih sabranih dela koje je objavilo Slovo ljubve. Kao urednik u nekoliko izdavackih kuca priredio je mnoge naslove, medu kojima i sabrana dela Isidore Sekulic. Svojevremeno je bio urednik `Književnih novina`. U ovom casopisu 1969. godine objavio je clanak kojim osuduje ulazak vojnih trupa SSSR u Cehoslovacku, zbog cega je osuden na šest meseci zatvora. U svojim knjigama bavio se i aktuelnom politickom situacijom, pa su dela Kosovo i nikad kraj, Ratne igre oko Kosova, F-117 ili sunovrat NATO strategije posvecena kritici medunarodne politike prema Kosovu i SCG. ***Ocuvano***

Gospodja Makginti je mrtva - Agata Kristi Naslov originala: Agatha Christie® Poirot® Mrs McGinty’s Dead Izdavač: Laguna, Beograd Godina izdanja: 2018 Format: 20 X 13 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 256 Kategorije: Trileri / Kriminalistički / Ekranizovane knjige / Slučajevi Herkula Poaroa Slučajevi Herkula Poaroa. Gospoda Makginti je ubijena surovim udarcem u potiljak. Sumnja odmah pada na njenog cutljivog stanara, Džejmsa Bentlija, na cijoj su odeci nadeni tragovi žrtvine krvi i kose. Pa ipak, nešto se ne slaže: Bentli jednostavno ne deluje kao ubica! Da li se odgovor možda krije u clanku isecenom iz novina dva dana pre ubistva? Ubica je još uvek na slobodi, a Herkul Poaro ce morati da požuri da ga razotkrije... „Tako jednostavno, jezgrovito i zbunjujuce. Svaki trag postavljen je promišljeno i maestralno!“ Sunday Times „Zaplet je savršen a likovi izvanredni.“ San Francisco Chronicle Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki prica, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolnickom dispanzeru. Vec u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni dogadaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela medu citalaštvom mnogo voljenu gospodicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap. ***Odlično očuvano*** ***Rasprodato u knjižarama***

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U hotelu Bertram, neustrašiva gospođica Marpl, koja je na odmoru u Londonu, mora da riješi smrtonosnu misteriju kojom se završio lanac izuzetno nasilnih događaja. Starinski londonski hotel nije baš tako respektabilan kao što na prvi pogled izgleda... Kada gospođica Marpl pristigne iz provincije u London, ona u hotelu Bertram nalazi upravo ono što joj je trebalo za savršen odmor: tradicionalni dekor, besprekornu uslugu i atmosferu tajanstvene opasnosti ispod ove uglađene površine. No ni sama gospođica Marpl ne može da predvidi kakav će se nasilni slijed događaja pokrenuti kada jedan ekscentrični gost hotela krene prema aerodromu... Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prevod: Zoran Zivkovic Urednik: Zika Bogdanovic Čini se da koliko god se trudio, Poirot nikad ne dobije odmor. Ova ga priča vodi u Devonu, rodnom okrugu Agathe Christie, i naravno, među oskudno odjevenim sunčateljima pronađena je ubijena žena. Nije bilo neobično pronaći prekrasno brončano tijelo Arlene Stuart koja voli sunce ispruženo na plaži, licem prema dolje. Samo što ovom prilikom nije bilo sunca... bila je zadavljena. Otkako je Arlenina stigla u odmaralište, Hercule Poirot je u morskom zraku osjetio seksualnu napetost. Ali je li ovaj očiti `zločin iz strasti` mogao biti nešto zločestije i smišljenije? Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”

Lara Preskot Tajne koje smo čuvale Dve špijunke u potrazi za zabranjenim remek-delom - priča o zaveri CIA LAGUNA 2019. 398.strana, NOVO Dve špijunke u potrazi za zabranjenim remek-delom. Uzbudljiv roman o preobražaju, dužnosti i žrtvovanju nadahnut istinitom pričom o zaveri CIA da jedan od najvećih ljubavnih romana svih vremena – Doktor Živago – iskoristi za antisovjetsku propagandu. Hladni rat je u punom jeku. Dve daktilografkinje iz biroa CIA dobijaju životni zadatak. Misija: krijumčarenje Doktora Živaga iz SSSR-a, gde se niko ne usuđuje da ga objavi, i nastojanje da Pasternakovo veliko delo nađe put do štamparija u svetu. Glamurozna i prefinjena Sali Forester iskusna je špijunka koja je svoj dar za prevaru brusila po čitavom svetu služeći se svojom magnetskom privlačnošću i šarmom da izmami tajne od moćnih muškaraca. Irina je početnica koja pod Salinim starateljstvom brzo uči kako da se uklopi, da izvrši primopredaju poverljivih dokumenata i neprimetno ih prenosi. Tajne koje smo čuvale spaja legendarnu književnu ljubavnu priču – višedecenijsku vezu Pasternaka i njegove ljubavnice i muze Olge Ivinske, koja je poslata u gulag i bila model za Pasternakovu junakinju Laru – s pričom o dve žene kojima je data prilika da vode život pun intriga i opasnosti. „U središtu ovog romana nalazi se moćno ubeđenje da umetničko delo može promeniti svet.“ New York Times „Jasnim slikama i treperavim pripovedanjem Preskotova stvara oštru postfeminističku viziju Hladnog rata, u njoj obuhvata Sputnjik i glasnost, daktilografski biro i gulag. Roman blista kao špijunska priča i istorijski ljubavni roman s obrtom.“ Publishers Weekly. Lara Preskot može da prati svoju zainteresovanost za „Doktora Živaga“ do samog početka svog života. Ime je dobila po jednoj od glavnih junakinja romana Borisa Pasternaka, čuvene ljubavne priče osuđene na propast tokom revolucije u Rusiji. Njena majka je obožavala filmsku adaptaciju romana. Pre pet godina, Preskotova je otkrila nešto novo o knjizi kada joj je otac poslao članak iz Vašington posta o tome kako je CIA koristila „Doktora Živaga“ kao sredstvo propagande. „Morala sam da saznam sve o toj misiji“, seća se autorka. Rezultat tog istraživanja je Larin debitantski roman „Tajne koje smo čuvale“. Reč je o priči o mladim ženama koje postaju umešane u plan da primerke romana „Doktor Živago“ prokrijumčare u Sovjetski Savez gde je zabranjen zbog prikaza života u komunizmu. Preskotova kroz roman plete špijunsku sagu i životnu priču Pasternaka i Olge, njegove velike ljubavi na kojoj je zasnovan lik Lare. Priča počinje u sekretarijatu starog sedišta CIA u Vašingtonu. Dok je istraživala priču, Preskotova se posebno zainteresovala za žene koje su tamo radile tokom pedesetih godina prošlog veka.

Knjiga je u upotrebljivom stanju.Otpis biblioteke.Poslednjih dvadesetak strana do pola odvojeno. ,,Напукло огледало (издат 1962) је криминалистички роман роман Агате Кристи објављен у Великој Британији 1962.[1][2] и годину дана касније у САД-у.[3] У се појављује детективка-почетница госпођица Марпл која решава загонетку у Сент Мери Миду. Џејн Марпл је пала док је шетала Сент Мери Мидом. Помогла јој је Хедер Бедкок која ју је одвела у свој дом да се одмори. Уз шољу чаја, госпођа Бедкок је испричала госпођици Марпл како је једном упознала америчку глумицу Марину Грег која се недавно преселила у ту област и купила вилу `Госингтон` од пријатељице госпођице Марпл Доли Бантри. Марина и њен најновији супруг, филмски продуцент Џејсон Рад, организовали сју прославу у част Хитне помоћи Светог Јована. Гости су били госпођа Бантри, глумица Лола Брустер, Маринин пријатељ Ардвик Фен и госпођа Бедкок са супругом Артуром. Хедер Бедкок је салетела Марину и почела дугу причу о томе како су се упознали пре много година док је Марина била у посети Бермудима где је Хедер Бедкок у то време радила. Хедер је била болесна, али као Маринина велика обожаватељка напустила је болесничку постељу како би упознала своју омиљену звезду и добила аутограм. Госпођа Бантри која је стајала у близини приметила је чудан поглед на Маринином лицу током монолога госпође Бедкок. Недуго касније, госпођа Бедлок се срушила и умрла. Када је госпођа Бантри препричала догађаје госпођици Марпл, она је искористила стихове из песме „Дама од Шалота“ (у којој клетва пада на јунакињу песме) да опише израз који је приметила на лицу Марине Грег. Детектив-инспектор Дермот Кредок истражује смрт и открива да је госпођа Бедкок умрла пошто је прогутала шест пута већу од препоручене количине средства за смирење Калмо. Лек је била у даикирију, првобитно Маринином, који је Марина дала госпођи Бедкок пошто је просула своје пиће. Кредок улази у сложену прошлост претпостављене мете Марине Грег. Како је очејнички хтела дете, она је усвојила троје деце пре него што је родила сина са психичким потешкоћама и због тога је доживела живчани слом. Једно од усвојене деце Марго Бенс била је у вили `Госингтон` на пријему. Упркос лошем осећању према својој усвојитељки, она пориче да је ставила лек Марини у пиће. Још две особе су побијене док се истрага настављала: ​​Радова социјална тајница Ела Зајлински умрла је од отрованог атомизера који је користила за поленску грозницу, а Маринин батлер Ђузепе је убијен те ноћи пошто је провео дан у Лондону и положио 500 фунти на свој банковни рачун. Ардвик Фен каже Кредоку да је примио телефонски позив неколико дана раније у ком га неко оптужује да је убио госпођу Бедкок и да је анонимног позиваоца препознао као Зајлинску када је кинула. Чистачица госпођице Марпл Шери Бејкер каже да њена пријатељица Гледис, која је била послужитељка у вили `Госингтон` на пријему, верује да је Марина Грег намерно просула пиће госпође Бедкок и да је требало да се састане са Ђузепеом пре него што је он умро. Госпођица Марпл шаље Гледис на одмор у Борнмут пре него што је отпутовала у вилу `Госингтон` и открила да је Марина умрла у сну од прекомерне количине лека за спавање. Госпођица Марпл разговара са Џејсоном Радом и објашњава њему и инспектору Кредоку како је закључила да је Марина морала да буде убица. Госпођа Бедкок је била болесна од немачких морбила када је на Бермудима потражила Маринин аутограм. Марина је, у то време у раној трудноћи, оболела од те болести што је довело до тога да се њена беба родила са инвалидитетом, а потом и до њеног живчаног слома. Израз на Маринином лицу који је госпођа Бантри приметила на свечаности изазван је због тога што је Марина док је гледала слику Мадоне са дететом на зиду иза Хедер Бадкок коначно схватила шта се догодило. Обузета осећањима, Марина је ставила Калмо у свој даикири, трзнула руком госпођу Бедкок да је натера да пролије пиће, а затим дала Хедер сопствени дрогирани коктел као замену. Да би прикрила свој злочин, Марина је покушала да убеди све да је била мета покушаја убиства. Убила је Зајлинску и Ђузепеа пошто су погодили њену умешаност, а Ђузепе ју је уцењивао. Госпођица Марпл имплицира да верује да је Џејсон Руд дао Марину прекомерну количину лекова за спавање да би је спречио да одузме још један живот. Рад је једноставно изнео опаску о лепоти своје жене и патњи коју је претрпела док се прича завршава.``