Књига, драги пријатељу Како је прошла средњу тачку, појавили су се докази да је Међународна година књиге хватала маха широм света. Више од 100 земаља спроводило је националне планове. Издавачи, аутори, библиотекари, књижари и њихове националне и међународне организације уједињени су на невиђен начин око циљева Године. Синдикати, социјалне групе, цркве и омладинске организације укључивали су своје чланове у посебне књижне активности. Штампа, радио и телевизија били су фокусирани на књиге. Пошта која је стизала у Секретаријат Унеска сигнализирала је велику подршку јавности. Која су главна питања Међународне године књиге?

Stanje:korica malo oštećena, unutrašnjost kao nova Izdavač:zajednica Radio i TV stanica Srbije,Beograd Izdato: 2001 Korica: meka Pismo : ćirilica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga. Pogledajte sve moje jeftine knjige, kliknite ispod: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi SRETNO! ----- BG 4 -----

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Izdavač: Autor - Beograd, 1990. god. Broširan povez, 24 cm. 192 str. Aleksandar Tijanić (1949, Đakovica – 2013, Beograd) bio je jedan od najznačajnijih srpskih novinara, publicista, dugogodišnji generalni direktor Radio-televizije Srbije. Mladost je proveo u Podujevu i Prištini, a onda upisao žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Kao student, na inicijativu profesora Sergija Lukača, pozvan je da sarađuje u Ninu, gde započinje profesionalnu karijeru. Krajem 1970-ih počinje da piše za izdanja Politike, prvo za Auto Svet, potom u Ninu postaje urednik. Sredinom 1980-ih izabran je za glavnog urednika časopisa Intervju. Krajem 1980-ih sarađuje i sa zagrebačkim nedeljnicima Start i Danas, kao i sa splitskom Nedjeljnom Dalmacijom, gde se istakao svojom kolumnom „En passant“, u kojoj je kritički komentarisao tadašnji komunistički režim, odnosno događaje poznate kao antibirokratska revolucija, i predstojeći raspad SFRJ, zbog čega je dobio ironičan nadimak „gigant hrvatskog novinarstva“. U to vreme objavljivao je političke kolumne i u ljubljanskoj Mladini i sarajevskom Oslobođenju. Bio je jedan od novinara, pored Mirjane Bobić Mojsilović i Dragana Babića, koji su 1991. godine vodili kultnu JUTEL-ovu emisiju „Umijeće življenja“ u sarajevskom teatru Obala, u kojoj je intervjuisao u tom trenutku aktuelne političke ličnosti kao što su Milovan Đilas i Stjepan Mesić. Godine 1991, po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini, jedno vreme uređuje Sportski žurnal, a posle osnivanja Televizije Politika njen je prvi direktor (1993–1994) i potom prvi direktor novoosnovane BK televizije (1994–1996). Godine 1996, posle Dejtonskog sporazuma, izabran je za ministra informisanja u vladi Mirka Marjanovića, ali je posle šest meseci podneo ostavku. Pokreće dnevni list Građanin 1997, ali se list ubrzo gasi. Posle toga, do 1999. godine, piše kolumnu u nedeljniku Evropljanin. Posle oktobarskih promena bio je savetnik za medije i informisanje predsednika tadašnje SRJ Vojislava Koštunice (od 2001. do 2004). Od 2004. do smrti 2013. bio je generalni direktor Radio--televizije Srbije, koju je uspešno transformisao u javni servis. Objavio je publicističke i polemičke knjige: Ispod koša (1978), Šta će biti s nama (1988), Tajni život Srba, Hrvata i Slovenaca: kako se raspao boljševizam (1990). Do poslednjeg časa, do samog preloma rukopisa, Aleksandar Tijanić radio je na knjizi svojih izabranih kolumni, novinskih tekstova, polemika i članaka Ja. I niko moj, u kojoj se potvrđuje kao beskompromisni dijagnostičar srpske zbilje i britak i originalan kritičar bezmalo svih javnih ličnosti jugoslovenske i srpske političke i kulturne scene, kao i devijantnih pojava i turbulentnih događaja uoči, za vreme i posle raspada Jugoslavije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! od Ljudevita Posavskog do Zorana Đinđića Đuro Zagorac, novinar i publicista, rođen je 1934. godine u Koljanima u Dalmaciji, kao jedanaesto, ali ne i poslednje dete u porodici. Prvo je prodavao novine a kao student i pisao za novine. Prekinuo je studije na Građevinskom fakultetu u Beogradu i u potpunosti se posvetio novinarstvu. Sarađivao je i radio u više listova, a najduže kao dopisnik i komentator iz Beograda za zagrebačke listove Vjesnik i Danas. Godine 1991. ostao je bez matične redakcije i zavičaja i posvetio se pisanju knjiga publicističkog karaktera koje se mogu naći u više domaćih i inostranih biblioteka.

Miloš Jevtić Osvajanje Prostora Razgovori sa Milutinom Ignjatovićem Beograd 2019g./210 str. Tvrd povez,posveta na predlistu,knjiga odlicno ocuvana. Bogatu karijeru dugogodišnjeg direktora Saobraćajnog instituta CIP, iskusni pisac Miloš Jevtić predstavio je u knjizi `Osvajanje prostora - Razgovori sa Milutinom Ignjatovićem`. - `Srećan sam što sam došao do Miloša Jevtića, jer sam razmišljao kako da unucima i mlađim kolegama ostavim nešto od onoga što sam radio, a radim već 50 godina. To su ozbiljni projekti, od barske pruge 70-ih godina i evo do današnjeg dana pruga Beograd-Budimpešta za 200 km na sat. To su najveći svetski projekti. Saobraćajni institut CIP je najveća projektna kuća na ovim prostorima i šire - rekao je Ignjatović` vr391

clio Budući da u životu savremenog čoveka mediji zauzimaju centralno mesto, početak XXI veka obeležila je ekspanzija njihovog proučavanja. Istraživačima u oblasti komunikacija i kulturoloških studija, stoga, ovo dragoceno štivo omogućiće lakše razumevanje suštine medija. Autor strogo razlikuje iskustvo stečeno potrošnjom medijskih proizvoda od spoznaje strukture i geneze medija. Delo ima za cilj proširivanje znanja stečenih svakodnevnim praćenjem medijskih sadržaja i čini korak napred u pogledu saznajnog domena koji nam obezbeđuju radio, televizija, dnevni i periodični listovi. Podjednako privlačna kako za zaposlene u medijskim kućama tako i za sve one koji shvataju značaj i ulogu medija u savremenoj kulturi – ova knjiga predstavlja doprinos u osvajanju stručnih znanja i veština, kao i opismenjavanja koje je neodvojivi deo savremene kulture.

Astronomsko - astronautički časopis Časopis Zagrebačke zvjezdarnice Iz sadržaja: Putovi života u svemiru RATAN radio div na Kavkazu Zagonetka kvazara Preti li nam opasnost iz svemira? Novosti i zanimljivosti iz astronomije i astronautike Naše nebo (Šta se vidi na nebu) Da li znate Ocena: 4. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Naslov: Novinarstvo kao sudbina Autor: Dragutin P. Gregorić Izdavač: Beograd : autorsko izdanje - Dragutin P. Gregorić Pismo: ćirilica Br. strana: 615 ; ilustr. fotogr. Format: 24 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao novi su. Gregorić je u novinarstvo ušao 1966, radio je u “Beogradskoj nedelji”, “Ekspres Politici”, “Ilustrovanoj Politici” i “Vivi”. Jedno je vreme proveo na TV “Politika”, a sada neumorno radi emisiju “Puls života” na “SOS kanalu”. U knjigu Novinarstvo kao sudbina stalo je pedeset godina Gregorićevog bavljenja novinarstvom. Jedan njen deo posvećen je ulasku u ovu profesiju i kolegama sa kojima je radio i delio, kako kaže, sumornu istinu da „novinari jedini pod kapom nebeskom imaju dvadesetčetvorosatno radno vreme, bez vikenda, godišnjih odmora, slobodnih dana i “crvenih slova”“, i da je novinarstvo po smrtnosti treća profesija od svih na svetu – posle probnih pilota i ronilaca. Potom slede, na više od 500 stranica, intervjui sa najpoznatijim doktorima kod nas i u svetu, jer je najveći deo svoje karijere Gregorić proveo pišući o medicini. Teško je izdvojiti neko ime ali ćemo, ipak, navesti neka: dr Vasa Antunović, dr Kristijan Bernard, dr Nemanja Damjanov, dr Zorana Vasiljević, dr Borislav Vujadinović, dr Svetlana Vujović, dr Ervin Ginzberg, dr Majkl Debejki, dr Alen Karpantije, dr Denton Kuli, dr Jovan Mićić, dr Borislav Najdanović, dr Isidor Papo, dr Ivo Popović Đani, dr Ninoslav Radovanović… Čitaocu se učini da nema kraja ovim odličnim intervjuima, a onda odjednom shvati da je knjigu pročitao u jednom dahu. “Novinarstvo kao sudbina”, čiju naslovnu stranu krasi sjajna ilustracija Vladimira Veličkovića, govori o visokom profesionalizmu Dragutina P. Gregorića, koji i danas neumorno stvara. I svedoči o velikoj posvećenosti jednoj profesiji. Tekst preuzet sa interneta - autor teksta: A. Cvijić

Đorđe Đurđević : DOLAZAK TELEVIZIJE - Prikazi, osvrti, komentari, portreti, intervjui , RTS - RTB Beograd 2010, str. 448. Očuvanost 4; na jednoj strani ima manje podvlačenje Телевизија -- Историја -- Србија Radio-televizija Srbije objavila je knjigu Dolazak televizije, u kojoj su sakupljeni tekstovi o domaćoj televiziji, koje je kritičar dnevnog lista Borba Đorđe Đurđević objavljivao od 1964. do 1967. godine. `Reč je o uspomenama, o prelistavanju albuma koji je odavno požuteo, o pokušajima da se objasni ili donekle protumači pojava televizije`, rekao je Đurđević na promociji svoje knjige u sedištu RTS-a, u Takovskoj 10. Govoreći o zbirci svojih televizijskih prikaza, osvrta, komentara, portreta i intervjua, Đurđević je istakao da mu je bila želja da Dolaskom televizije, između ostalog, podseti i na mnoge emisije kojih više nema, jer su uništene, bilo iz tenholoških ili drugih razloga. `Serija Ogledalo građanina pokornog uopšte više ne postoji! Nema ničega od te serije, koja je imala veliku popularnost, ali zahvaljujući tome što sam napisao uvodni tekst o toj seriji, o svih 10 epizoda, i propratio je kritički, to je jedino što je ostalo od te serije`, rekao je Đurđević. Filmski kritičar Žika Bogdanović ocenio je da Dolazak televizije pokazuje vreme kada su televizijski poslenici bili uvereni da se stvara nova umetnost, koja ipak nije stvorena, jer je danas televizija nešto sasvim drugo. Voditelj Radio Beograda Dragan Ilić primetio je u Đurđevićevim tekstovima danas aktuelne probleme i to da je televizija u svom nastanku imala klicu onoga u šta se danas razvila. `Prepoznajem istu zabludu da televizija može da popravi stvari i menja svet nabolje. Istu opijenost sam video u njegovim tekstovima iz 1964. i u tekstovima koje smo pisali devedesetih godina. Već tada je uočio fenomen pojavljivanje TV lica, neopravdane TV popularnosti i želje da se slikaju samo da bi se pojavili na televiziji`, kaže Ilić.

Pavel Tihomirov: ZONA PREĆUTKIVANJA - Zapisi iz srpskog geta, Rivel Ko Beograd 2010, str. 238. Srbi na Kosovu i Metohiji 1999; Reportaža. Očuvanost 4. Павел Вячеславович Тихомиров Историчар, публициста, аутор две књиге запажене и у Србији: «Зона прећуткивања» (која је у Србији доживела два издања 2008 и 2009. године) и такође веома запажене књиге „О крсту светог владике Николаја“. Павел Тихомиров је аутор и многобројних текстова по српској проблематици. Рођен 9. фебруара 1970. године у Николајеву, данашња Украјина. После војног рока завршио је Николајевски бродоградилишни институт. Радио је у невладином, у почетку проруском Центру Социјално-Економског Развоја Украјинског Прицрноморја, али су због финансирања са Запада брзо преовладавали либерални а потом и русофобни тонови па почетком агресије неонацистичког НАТО пакта против Југославије напушта институт и долази у Црну Гору. По благослову Митрополита Амфилохија помагао је сестринству манастира Пећке Патријаршије на Косову општећи са представницима КФОР-а, УНМИК-а и.т.д. Вративши се 2000. године у Украјину, укључује се у друштвено-политичку делатност са отворено проруским усмерењем. Током 2001-03. године узео је активно учешће у раду Руског Покрета Украјине. Био је главни уредник журнала «Јужноруски вестник». Разочаравши се у политику РФ по питању сународника и саму методологију покушаја да се утиче на ситуацију, отишао је у Русију. Године 2010 на српском језику (превод Ранко Гојковић) изашла је нова књига «О крсту светог владике Николаја» чији су фрагменти на руском публиковани на РНЛ. Године 2017 у Брјанску залагањем посланика Брјанске Думе М.М. Иванова изашао је Зборник текстова „Хуманитарни проблеми Евроазијских интеграција“ (у коауторству са Зораном Милошевићем). У периоду 2003 до 2010. године радио је у православном издаваштву «Сатисъ». Са супругом Светланом васпитава десетеро деце: Христину, Уљану, Саватија, Јегора, Вјачеслава, Михаила, Серафиму, Василису, Софију и Жану.

Drugi primerak. Astronomsko - astronautički časopis Časopis Zagrebačke zvjezdarnice Iz sadržaja: Putovi života u svemiru RATAN radio div na Kavkazu Zagonetka kvazara Preti li nam opasnost iz svemira? Novosti i zanimljivosti iz astronomije i astronautike Naše nebo (Šta se vidi na nebu) Da li znate Ocena: 4. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

DUPLI PAS - Ranko Munitić, Zorica Jevremović Autor: Ranko Munitić , Zorica Jevremović Izdavač: Radio Televizija Srbije, Beograd Godina izdanja: 2012. Broj strana: 224 Povez: mek Format: 23cm Ilustovano Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Ovi tekstovi uverljivo svedoče o vremenu tranzicije i pluralizacije medija. Umnožavanje TV ponude nije uzvisilo kreativne i kulturne standarde ovog medija, nego ih je snizilo, pretvorivši ga u jednom periodu u buvljak diletantizma i svetlucavog primitivizma. Dok je nekim kritičarima takva televizija davala obilje povoda za izrugivanje, zgražavanje ili uzvišeni gnev, „Munitići` su i tada bavili pojavama, u medijskom, odnosno kulturnom kontekstu, ukazivali na prirodu njihove pogrešnosti i dosledno ispovedali veru u televiziju koja uzdiže pogled ka smislu i duhu, umesto da ga spušta ka voditeljkinim dugim, razgolićenim nogama.

Samizdat Free B92, 1999. Nekorišćena, samo što ima potpis prethodnog vlasnika. Razgovori: Andrej Mitrović, Ljubinka Trgovčević, Ivan Vejvoda, Borka Pavićević, Branko Vučićević, Zagorka Golubović, Milutin Garašanin, Ljubomir Madžar, Corax, Jovan Ćirilov, Nikola Tasić, Sima Ćirković, Milan Nikolić, Sonja Liht, Mladen Lazić, Jelica Minić, Vida Ognjenović, Srbijanka Turajlić, Jelena Šantić, Vojin Dimitrijević, Daša Duhaček, Ivan Janković, Stojan Cerović, Mijat Damjanović, Radmila Nakarada, Dejan Janča, Veran Matić. Dvadeset sedam poznatih beogradskih intelektualaca, potpisnika kontroverzne peticije `Da prevlada civilizovanost` odgovara na jednostavno pitanje: `Sta ste radili u toku rata?` Alternativna hronika ratnih dana u Srbiji, ali i svedocanstvo o dilemama beogradskih gradjanskih i antiratnih aktivista, ukljestenih izmedju NATO bombardovanja, represije rezima u Srbiji i etnickog ciscenja na Kosovu.

Izdavač: clio Godina izdavanja: 2004 Broj strana: 399 Povez: mek Format: 22 x 12 cm Iako je u studiji Mediamorphosis - razumevanje novih medija reč o tehnološkim promenama i savremenim medijskim tokovima, to nije tehnička knjiga. Cilj dela, kako naglašava sam autor, jeste da demistifikuje nastajuće medijske tehnologije i pruži strukturu za razumevanje njihovog potencijalnog uticaja na preovlađujuće medije: novine, radio i televiziju. Na osnovu svog bogatog iskustva, Fidler je ponudio jedno veoma široko razmišljanje o budućnosti, te knjiga može poslužiti kao koristan kontekst u razmišljanju o perspektivama medija. Smele prognoze o razvoju medija nisu, međutim, plod autorove mašte, već rezultat izuzetnog poznavanja istorije medija i razumevanja njihove „metamorfoze“. Ovo pristupačno i optimistički obojeno štivo ohrabriće sve one koji imaju više od prolaznog interesovanja za budućnost savremenih medija, a pre svega za pisanu reč

Ranko Munitić / Zorica Jevremović : DUPLI PAS , RDU Radio-televizija Srbije 2012, str. 224. Munitić Ranko, 1943-2009 Јевремовић Зорица, 1948- Sadržaj: Na javnom kanalu : 3. jul 1987. - 2. februar 1990. / Zorica Jevremović. Na javnom kanalu : 23. jun 1993.- 27. mart 1996. / Ranko Munitić. Očuvanost 4. Ovi tekstovi uverljivo svedoče o vremenu tranzicije i pluralizacije medija. Umnožavanje TV ponude nije uzvisilo kreativne i kulturne standarde ovog medija, nego ih je snizilo, pretvorivši ga u jednom periodu u buvljak diletantizma i svetlucavog primitivizma. Dok je nekim kritičarima takva televizija davala obilje povoda za izrugivanje, zgražavanje ili uzvišeni gnev, „Munitići` su i tada bavili pojavama, u medijskom, odnosno kulturnom kontekstu, ukazivali na prirodu njihove pogrešnosti i dosledno ispovedali veru u televiziju koja uzdiže pogled ka smislu i duhu, umesto da ga spušta ka voditeljkinim dugim, razgolićenim nogama.

Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Jun 1991, br. 4 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Čarls Bukovski, Robert Krili, Džek Keruak, Alen Ginsberg, Dnevnici Silvije Plat, Talking Heads, Josif Brodski… Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Mart 1991, br. 3 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Lu Rid, Džim Morison, Brus Springstin, Tom Vejts, Bob Dilan, Silvija Plat, Alen Ginsberg… Dobro ocuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Oktobar 1991, br. 5 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Decembar 1990, br. 2 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Keti Aker, Rejmond Čendler, Čarls Simić, Bob Dilan, En Biti, Vilijam Barouz, Beat antologija… Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Odlično očuvano! Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Septembar 1990, br. 1 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Keruak, Baraka, Barouz, Beat poezija, Bob Dilan, Hiršman, Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno. Ove knjige su izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – Beograde, dobro jutro. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici. Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripu Talični Tom.[4] Odabrana dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri”: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Pisao je tekstove za pesme poznatih pevača:[5] Bisera Veletanlić (Milo moje/ A ja te znam) Arsen Dedić (Balada o pticama/Balada o zemlji/Biću dobar) Dušan Prelević (Jesenja pesma) Crni Biseri (Šta ću sad) Dejan Petković (Tužna pesma) Zafir Hadžimanov (Plavi žaket) Dragan Laković (Najlepša mama na svetu/Kad je bio mrak) Anica Zubović (Beograde moj) Ljubiša Bačić (Strašan lav) Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.” „Teško je biti dete i biti dobar.” „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.” „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.” „Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.” „Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...”

MEDIAMORPHOSIS Rodžer Fidler Str 399 povez mek Stanje knjige dobro CLIO 2004 OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Iako je u studiji Mediamorphosis reč o tehnološkim promenama i savremenim medijskim tokovima, to nije tehnička knjiga. Cilj dela, kako naglašava sam autor, jeste da demistifikuje nastajuće medijske tehnologije i pruži strukturu za razumevanje njihovog potencijalnog uticaja na preovlađujuće medije: novine, radio i televiziju. Na osnovu svog bogatog iskustva, Fidler je ponudio jedno veoma široko razmišljanje o budućnosti, te knjiga može poslužiti kao koristan kontekst u razmišljanju o perspektivama medija. Smele prognoze o razvoju medija nisu, međutim, plod autorove mašte, već rezultat izuzetnog poznavanja istorije medija i razumevanja njihove „metamorfoze“. Ovo pristupačno i optimistički obojeno štivo ohrabriće sve one koji imaju više od prolaznog interesovanja za budućnost savremenih medija, a pre svega za pisanu reč. Masovni mediji, medijamorfoza, elektronsko dona.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Драгана Јовановића Данилова, Драгана Великића и Обрена Ристића. Следи тематски блок посвећен рецепцији књижевног стваралаштва Драгана Јовановића Данилова, за који пишу: Матеја Комел Сној, Џон Тејлор, Светлозар Игов, Карол Хмел, Зденка Валент Белић и Алеш Дебељак. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о феномену поетских портрета у својству лирске врсте и Гојка Божовића о историји у огледалу поезије. Рубрика „Сведочанства” посвећена је традиционално добрим везама Матице српске и Матице словеначке, о којима пишу: Милчек Комељ, Алеш Габрич, Игнација Фридл Јарц и Горазд Коцијанчич. У овом броју можете прочитати и разговор са Димитрисом Сотакисом који је водила новинарка Радио Београда Сања Милић и извештај Дејана Петровића о филмском фестивалу „Берлинале 2019”. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Бојана Стојановић Пантовић, Јован Попов, Катарина Пантовић, Зоран Аврамовић и Маријана Јелисавчић. L/ KUT. 11

U dobrom stanju, sa posvetom autora Pogled iz ogledala : dnevnik o nebeskom narodu, zoni sumraka i smrtonosnoj motoristici / Milan Vlajčić odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2014 Čačak : B. Kukić : Umetničko društvo `Gradac K`, 2014 (Beograd : `Zuhra`) Fizički opis 232 str. ; 23 cm Zbirka Biblioteka Lađa / [Gradac K] ; 35 broš. s omotom) Tiraž 300 Beleška o piscu: str. 231-232. Vlajčić, Milan, 1939-2022 Ugledni filmski i književni kritičar, esejista i novinar, rođen je 1939. u Beogradu. Studirao je Opštu književnost i teoriju književnosti na Univerzitetu u Beogradu. Pozorišne, televizijske, radio i književne kritike objavljivao je u našim najpoznatijim listovima i časopisima, od kojih je neke i uređivao. Bio je urednik kulturne rubrike časopisa Student i Mladost, dnevnog lista Politika, časopisa Vidici, Gledišta i Književni glasnik, kao i stalni filmski kritičar dnevnih novina Politika i Blic. Bio je član NIN-ovog žirija, ali i žirija filmskih festivala u Kanu, Veneciji, Berlinu, Montrealu, Beču... Autor je dvanaest dosad objavljenih naslova i dobitnik brojnih prestižnih nagrada.

Autori: Ajvor Jorki, Dženet Trevin, Piter Kolet, Mišel Makoj, Nensi Rirdon, Vin Rej. Ovaj priručnik za rad na televiziji zbornik je radova anglosaksonskih radio i TV novinara koji pored univerzalnih pravila profesije u njemu otkrivaju i male tajne svoga zanata.Ova knjiga je korisna svima koji žele da se bave novinarstvom. Pruža im mogućnost da nauče pravila po kojima treba raditi i naglašava njen značaj za analizu rada novinara, ali i ponašanja političara. „Bliže se izbori. Političari mnogo pričaju i obećavaju. Knjiga vam može pomoći da shvatite da li su oni iskreni prema vama“.Knjiga predstavlja značajan udžbenik ne samo za studente, nego i za novinare koji već rade na televiziji, jer im pruža priliku za analizu i unapređivanje sopstvenog rada. „Knjiga je nastala iz nužde. Na našem tržištu ne postoji udžbenik koji je potreban za svakodnevni rad na televiziji. Upravo iz te naše potrebe ovaj priručnik je morao da se dogodi“.Ukoliko radite na televiziji morate voditi računa o naizled nevažnim detaljima koji utiču na stvaranje prvog utiska: garderobi, nakitu, stavu. Sitnice pred kamerama pružaju mnogo više informacija nego sama izgovorena reč: „Kada u političkim duelima krene bujica reči, vama ništa nije jasno. Međutim kada pogledate govor tela sagovornika, način na koji se obraćaju jedni drugima dolazite do meta nivoa njihove komunikacije, a to je dvoboj - dramatična interesantna igra između voditelja i gosta.“ ✰Izdavač: Fondacija Konrad Adenauer, 2011. ✰Povez: broširan, 229 strana, tiraž 1000. ✰Nepodvlačena, nema posvetu, poneka mrlja i sitnije oštećenje, težina 300 grama *