Nov strip album 142 str Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek... Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč. Čarobna knjiga vam u tri toma donosi priče od zvaničnog nultog pa do devetog albuma Marsupilamija, što su priče na kojima je Franken direktno radio ili su stvarane pod njegovim nadzorom.

Jako loše korice. Unutra je sve u redu. Domaći stari časopis posvećen tehnici. Sadržavao je šeme za pravljenje raznih predmeta, maketa, reportaže o fabrikama, školskim takmičenjima iz tehnike, O automobilima, itd. Iz sadržaja: Šta će zameniti automobile? Aleksandar Acović, samouki elektroničar Maketarstvo: Prizemna kuća T-1 Šeme: Tranzistorski radio-prijemnik Modelarstvo: Brzinski auto-model sa motorom `Temp-1` Sunčani sat Termička obrada `Juvidur` ploča Jeftina proizvodnja mini-kara Raketno modelarstvo: Raketa `Minidžet` Hobi: Čiviluk, Sto za tehničko crtanje Tehnički uređaji: Fen Za najmlađe: Baštenska kolica Tehnički servis: Ugrađivanje sigurnosne brave ... Izdavač: Tehnička knjiga, Beograd Godina: 19873 Broj strana: 48 Skladište: 1281 - 1300 Ocena: 3-. Vidi slike. Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

K11 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Delcourt “One Ø Wan, mlada ubojica koja je plaćena tajnom društvu 9 tigrova, trenutno je na putu da završi svoj posljednji ugovor, pogubljenje časne 90-godišnje bake. „Na kraju herojski vođenog dvoboja između dvije žene, One Ø Wan dobiva prednost i pobjeđuje. “Prije nego što umre, starica joj kaže nešto što zaustavlja One Ø Wan u njezinim tragovima: upravo je ona naručila vlastito ubojstvo i unajmila glavnog ubojicu 9 Tigrova – koji je nitko drugi nego njezina vlastita unuka! `Traži od One Ø Wan još jednu posljednju uslugu, a nakon što se za to pobrine, njezina se unuka može slobodno vratiti u 9 Tigrova... to jest, ako to i dalje želi.` Olivier Vatine studirao je likovnu umjetnost u Rouenu 1977., kada je upoznao Thierryja Cailleteaua. Zajedno su snimili `Fred et Bob` za Pilote, `Sam Pulsar` za Fluide Glacial i `Aquablue`. Zatim je Vatine radio u reklami i animaciji. Godine 1991., zajedno s Alainom Clémentom, napisao je svoj prvi scenarij: `Adios Palomita`, vestern koji je ilustrirao Fabrice Lamy. Kasnije je s Lamyjem napisao `500 Fusila`. S Fredom Blanchardom počeo je raditi za američko tržište sa stripom `Ratovi zvijezda: Nasljednik Carstva`. Godine 1995. stvorio je seriju `Carmen McCallum` sa piscem Fredom Duvalom i umjetnikom Gessom, a zatim `Tao Bang` s Blanchardom i Didierom Cassegrainom....

Novo.. Je li strah dolazi spolja ili iz ambisa u nama. Šta da radimo kada se nađemo na rubu, u graničnom području? I može li se sve pripisati opsenama uma ili postoji nešto što istinski vreba u opipljivom svetu? Ko bi bolje znao odgovore na takva pitanja od majstora strave – Ričarda Korbena!

Naslov: Achille Talon persiste et signe Autor: Michel Regnier - pseudonim Greg Izdavač: DARGAUD Godina izdanja: 1974. Povez: Tvrd Format: A4 Broj strana: 44 Stanje: Odlično (5-) Mišel Renjije - Greg (1931–1999) bio je belgijski i francuski pisac i crtač stripova. Njegov prvi serijal, Les Aventures de Nestor et Boniface, pojavio se u belgijskom časopisu Vers l`Avenir kad je imao samo šesnaest godina. Njegov najpoznatiji serijal je Achille Talon, koji je izlazio od 1963. i ima ukupno 42 albuma. Među drugim poznatijim ranim serijalima su mu Rock Derby i produžetak Sen Oganovog klasičnog serijala Zig et Puce. Renjije je bio glavni i odgovorni urednik časopisa Tintin od 1966. do 1974. i za to vreme uvodi jedan žanr koji je više namenjen odraslima, sa manje idealnih junaka, a više nasilja. U tom periodu stvara neke od svojih najslavnijih serijala, kao što su Bruno Brazil i Bernanrd Prince, a u časopis uvodi umetnike kao što je Herman. Godine 1975. postaje umetnički direktor izdavača Dargoa i pokreće časopis Achille Talon. Pod pseudonimom `Greg`, Renjije je bio jedan od najproduktivnijih autora francusko-belgijskog stripa i sarađivao je s brojnim evropskim umetnicima i scenaristima stripa. Uz Hermana, Greg je takođe radio i sa Andreom Frankenom, Edijem Paapeom, Danijem, Uderzom i Gosinijem i drugima. Procenjuje se da je kao pisac i crtač učestvovao u stvaranju oko 250 strip-albuma.

225 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Spiderman Marvel Ultimate, Les lecons de la vie Brian Michael Bendis Brian Michael Bendis (/ˈbɛndɪs/; rođen 18. kolovoza 1967.) [2] američki je pisac stripova i umjetnik. Osvojio je pet Eisnerovih nagrada i za svoj rad u vlasništvu kreatora i za rad na raznim Marvelovim stripovima.[3] Počevši od kriminalističkih i noir stripova, Bendis se na kraju preselio na mainstream superherojski rad. S Billom Jemasom i Markom Millarom, Bendis je bio glavni arhitekt Ultimate Marvel Universe, lansirajući Ultimate Spider-Man 2000. Ponovo je pokrenuo franšizu Avengers s New Avengersima 2004., a također je napisao priču o Marvelovim `događajima` `Secret War` ` (2004–2005), `Kuća M` (2005), `Tajna invazija` (2008), `Osada` (2010) i `Doba Ultrona` (2013). Iako je Bendis citirao pisce stripova kao što su Frank Miller i Alan Moore, njegov vlastiti utjecaj na pisanje manje je ukorijenjen u stripovima, oslanjajući se na rad Davida Mameta, Richarda Pricea i Aarona Sorkina, čiji je dijalog, rekao je Bendis, bio `najbolji u bilo kojem mediju.`[4] Osim što je pisao stripove, Bendis je radio na televiziji, video igrama i filmu. Također je predavao tečajeve o grafičkim romanima na Sveučilištu Oregon i Portland State University. Bendis je 2014. napisao Words for Pictures: The Art and Business of Writing Comics and Graphic Novel, knjigu o stripu u izdanju Random Housea....

Autor: Andre Franken NOVO Broj strana: 142 Povez: Tvrd Format: 21x30 cm Godina izdanja: 2021. Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek...Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč.Čarobna knjiga vam u tri toma donosi priče od zvaničnog nultog pa do devetog albuma Marsupilamija, što su priče na kojima je Franken direktno radio ili su stvarane pod njegovim nadzorom.

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Reporter Fleš protiv nevidljivog čoveka Ringo - Grob u pećini (Arturo Del Castillo) Vinetu (Walter Neugebauer) Štefekove pustolovine - Stijena užasa - Otto Reisinger Santos Palma - Luda trka Tom i Malo Medvjeđe Srce: Izvor zla - Norbert i Walter Neugebauer Artur osvetnik - Sezar Marina: Potonuli tovar - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Platinski planet - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Jedrenjak `Besa` (Marko i Jožo Horvat) Uskoro `Panorama` film? Karibi, pradomovina gusara (na dve strane u sredini) Velike reportaže: Smrtonosni zagrljaj Šampioni sporta: Edmund Hilari Šampioni stripa: Porodica Tarana Vaš hobi: OSL karte radio amatera ... Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

STRIP 1 58164) LEDENO DOBA , Nikola de Kresi , Komiko Novi Sad 2013 „Svaki album je posebno iskustvo. Ne mogu da zamislim sebe kako godinama upotrebljavam jedan te isti recept kao što je često slučaj u stripu. Albumi koje radim često su u potpunoj suprotnosti sa onim koje sam prethodno radio, ali to mi ostavlja prostora za napredak. Crtanje je oduvek bilo i ostalo nešto najprirodnije, najočiglednije i najuzbudljivije. Bilo je i ostalo moj fetiš – kompozicija, perspektiva, energija, oslobađanje, senzualnost, nasilje, disanje, obrazovanje, pripovedanje, podvig nad podvizima...“ Pažnju kritike i publike Nikola de Kresi je osvojio početkom 1990-ih sa albumom Foligatto, i otada je ostavio autentičan lični pečat u svetu stripa. Jedan je od onih autora čije nove naslove jednako nestrpljivo iščekuju i čitaoci i njegovi takmaci. On se ne zadovoljava time da prati klasičnu nit naracije i ne libi se da sa svakim novim albumom iznova sebi postavlja pitanja, svaki put menjajući stil i tehniku rada. Svaka od njegovih vinjeta je istinska grafička bravura. U Ledenom dobu Nikola de Kresi stvara uzbudljivu i vanserijsku priču u kojoj naši savremenici susreću, uz dozu humora i ležernosti, izmaštana „šapolika“ bića, nešto između psa, svinje i foke. Bilo da u fokus stavlja samog umetnika ili da čitav muzej Luvr okiva u led, Nikola de Kresi ispreda neke od najumesnijih i najslobodnijih priča koje smo u prilici da čitamo. odlično očuvano, tvrd povez, format 17 x 24 cm, kolor , 76 strane

ДЕЛО - шест бројева месечног листа за науку, књижевност и друштвени живот из 1898. године (јули, август, септембар, октобар, новембар, декембар) Уредник: Др Драг. М. Павловић Лист ДЕЛО био је у власништву Стојана М. Протића и излазио је у месечним свескама. Уредништво је радило на адреси - Чика Љубина бр. 1 Сви прилози у свескама добро су очувани, корице су начете зубом времена.

Lepo očuvan strip kao na slikama Rip Kirbi i Lili - Dodatak iz Politikinog zabavnika Rip Kirbi je popularni strip, a istovremeno i najpoznatiji stripski detektiv. Osmislio ga je američki strip-crtač Aleks Rejmond, koji ga je i crtao od 1946. do svoje iznenadne smrti, 1956. godine. Posle njegove smrti rad na stripu nastavio je Džon Prentis, koji je na ovom stripu radio više od 40 godina, odnosno do kraja života. Posle njegove smrti 1999 godine strip je prestao da izlazi. Originalno izdanje stripa objavljuje američka izdavačka kuća King Features Syndicate, a u Srbiji izdavačka kuća Čarobna knjiga. „Rip Kirbi” Originalni naziv „Rip Kirby” Priča Aleks Rejmond, Džon Prentis Crtež Aleks Rejmond, Džon Prentis Junak Remington Rip Kirbi Izgled dnevni kaiš Pojavljivanja dnevno Prva publikacija 1946. Veb-sajt Remington `Rip` Kirby Nastanak i razvoj stripa Uredi Strip Rip Kirbi nastao je 1946. godine, kada se njegov autor, Aleks Rejmond, vratio iz Drugog svetskog rata.[1] Vrativši se iz službe u ratnoj mornarici, iako već poznati strip-autor, Rejmond je saznao da je izdavač za kojeg je pre rata radio, King Features Syndicate, njegove stripove dodelio drugim crtačima. Činjenica da Rejmond nije bio mobilisan, već se sam prijavio u vojsku oslobađala je izdavača obaveze da Rejmonda vrati na posao. Ipak, njegov neosporni talenat nije bilo moguće zanemariti, pa mu je King Features Syndicate ponudio rad na novom stripu, koji je osmislio urednik i pisac Vord Grin. Reč je bila o realističnoj priči o šarmantnom detektivu Remingtonu Ripu Kirbiju, smeštenoj u urbano okruženje savremenog Njujorka. Za Rejmonda je strip Rip Kirbi bio veliki izazov i zanimao ga je više od prethodnih, jer je predstavljao odstupanje od dotadašnjeg rada koji je obilovao avanturom i fantastikom.[a] Po prvi put je trebalo da radi na nečemu što mu se činilo dovoljno ozbiljnim i realističnim[4] i u njega je ulažio sav svoj talenat.[3] Aleks Rejmond je radom na stripu Rip Kirbi postavio nove standarde u ovom mediju: fotorealistični crtež, intelektualne zaplete i dubinski okarakterisane likove (za razliku od tadašnjeg trenda u petparačkim romanima). Radio je na njemu deset godina, do svoje iznenadne, tragične smrti u saobraćajnoj nesreći, 1956. godine, u jeku popularnosti.[3] Za to vreme nacrtao je 36 epizoda ovog popularnog stripa.[5] Rad na Rip Kirbiju, posle Rejmondove smrti, nastavlja Džon Prentis, koji je u narednih više od 40 godina objavio 161 epizodu ovog stripa. Tokom trajanja “Prentisove ere” Kirbijevo odstupanje od dotadašnjih obrazaca krimića je definitivno prihvaćeno a potom je tretiran kao prepoznatljiva, proverena vrednost koja odoleva raznim, kraćim ili dugotrajnijim ali uvek prolaznim, žanrovskim modama. Prentisov crtež i kadriranje izuzetni su, na momente maestralni. Ako je na početku rada i oponašao Rejmondov rad, u kasnijim epizodama je sve očitije da on sigurnom rukom daje sopstveni pečat stripu razvijajući ga i nadograđujući.[5] Strip Rip Kirbi je sve vreme izlazio u dnevnim kaiševima (što je gotovo jedinstven primer), a objavljivanje novih epizoda okončalo se 1999. godine, kada je umro Džon Prentis.[4] Scenario Uredi Od samog početka strip Rip Kirbi je nudio nov pristup kriminalističkom žanru, potpuni otklon od tadašnjeg stila u detektivskim pričama tog vremena. Iako se naslanjao na „grubu“ školu detektivskog žanra, predstavljao je napredak u odnosu na dotadašnje uglavnom dvodimenzionalne, petparačke priče. Rejmondov junak je intelektualac, bivši marinac (kao i sam autor), naučnik koji se detektivskim poslom bavi iz hobija i plemenitih pobuda. Potpuno svestan modnih trendova svog vremena, Rejmond je u strip uveo i moderni stil odevanja s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina dvadesetog veka, što se publici odmah svidelo. Ali nije samo moda ono što su Rejmond i njegove kolege pratili dok su stvarali Ripa Kirbija. Oni su kroz te kriminalističke priče provlačili i aktuelne društvene probleme, što je stripu poglavito namenjenom zabavi dalo poželjnu ozbiljniju notu.[4] Pa je tako glavni junak često u prilici da rešava slučajeve kao što su trgovina bebama i pokušaji da se ograniči proizvodnja atomskog i biološkog oružja.[1] Glavni likovi Uredi Glavni lik stripa je šarmantni privatni detektiv Rip Kirbi, a u sporednim ulogama pojavljuju se Ripov batler i pomoćnik Dezmond, kao i mnoštvo očaravajućih žena, među kojima se izdvajaju Ripova devojka Hani Dorijan i crnokosa Pagan Li.[1] Rip Kirbi Uredi Rip Kirbi (Rip Kirby) je ratni veteran (bivši marinac, kao i njegov autor), atleta, momak finih manira ali i jakih pesnica. Naročito je dobar u boksu i istaknuti je član „Kluba pustolova”.[6] On je naučnik koji se detektivskim poslom bavi iz hobija i plemenitih pobuda. Služi se metodama „racionalizacije“ kako bi rešio zločine, dedukuje poput Šerloka Holmsa, ali, kad je potrebno, poteže i pištolj i pesnice. Fizički je privlačan i pored slomljenog nosa. Karakteristične naočari i lula naglašavaju njegov karakter ekscentričnog intelektualca. Moderna i dobro skrojena odela, mnoštvo lepih žena i britanski batler čine ga veoma glamuroznom pojavom.[4] Živi sam, ali ima stalnu devojku.[7] Dezmond Uredi Dezmond (Desmond) je Kirbijev lični batler i najbolji prijatelj. Poreklom je britanac,[4] rehabilitovani džeparoš i bivši obijač sefova. Član je Kluba batlera, kao i vrlo je dobar igrač bilijara. Pouzdan je kao pomoćnik u akcijama ali ne uvek i kao savetodavac.[7] Verni je Kirbijev saputnik u avanturama i uprkos tome što ponekad deluje smotan, često spašava glavu svom šefu ili „poslodavcu”, kako on više voli da ga zove.[6] Ženski likovi u stripu Uredi Kirbijeva stalna devojka je Hani Dorijan (Honey Dorian), plavokosa manekenka, često veoma ljubomorna jer razne lepotice neprestano saleću njenog dragog. Zbog toga je Kirbi primoran da joj u svakoj epizodi dokazuje svoju ljubav. Iako je slatka kao med (engl. Honey = med), zaljubljena u Kirbija, strpljiva i sposobna da preživi sve ljubomorne i opasne situacije, nije dočekala da joj Kirbi ponudi brak.[6] Već u jednoj od prvih desetak epizoda Hani dobija i suparnicu, crnokosu Pagan Li, kojoj Kirbi pomaže da se izvuče iz zagrljaja kriminala, izađe na pravi put i postane filmska zvezda. Zločini koje Kirbi rešava dešavaju u višim slojevima društva, što Rejmondu daje priliku da u strip uvede mnoštvo lepih žena i luksuznih enterijera.[7] Zanimljivosti Uredi Naš poznati glumac, čuveni epizodista i doajen našeg glumišta, Predrag Preža Milinković bio je poznat i po nadimku Dezmond, zbog zapanjujuće fizičke sličnosti sa likom Dezmonda, koga je i tumačio u duhovitom TV serijalu „Stripomanija”, snimljenom ranih osamdesetih godina u produkciji školskog programa TV Beograd.[8] Napomene Uredi ^ Stripovi koje je do tada radio i koji su doveli u žižu stripske javnosti bili su Tajni agent X-9 (za koji je scenario pisao čuveni pisac krimića Dašijel Hamet), Flaš Gordon (čuveni svemirski putnik, preteča prvih super-heroja[2]) i Džim iz džungle (avanturistička konkurencija Tarzanu).[3] Politikin zabavnik Stripovi Politikinog zabavnika

HellSpawn / Steve Niles & Ben Templesmith; Image Comics; 2002/2003.god.; 6X32 strane; (HellSpawn ima 16 sveščica. Počinje da izlazi 2000.god. Autori su Brian Michael Bendis i Ashley Wood, a povremeno S.Niles i B.Templesmith. Od broja jedanaest njih dvojica rade seriju do kraja. U ponudi su sveščice koje su radili samo njih dvojica znači 6 od 16;) (Stripovi su u odličnom stanju,u originalnim kesicama)

-Izdavač: `Darkwood` -Povez: Tvrd -Pismo: Latinica -Broj strana: 96 -Dimenzije: 210 x 300 -Stanje: kao novo Je li strah dolazi spolja ili iz ambisa u nama. Šta da radimo kada se nađemo na rubu, u graničnom području? I može li se sve pripisati opsenama uma ili postoji nešto što istinski vreba u opipljivom svetu? Ko bi bolje znao odgovore na takva pitanja od majstora strave – Ričarda Korbena!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Brain Drain, 1994. g - Agents for Liberty, 1995. g - The Death of Clark Kent, 1995. g Supermen je izmišljeni lik koji važi za najpoznatijeg i najpopularnijeg superheroja svih vremena[traži se izvor]. Njegovi tvorci su kanadski crtač Džozef Šuster (Joseph Shuster) i američki scenarista Džerom Sigel (Jerome Siegel). Supermen je nastao 1932. za vreme Šusterovog i Sigelovog odrastanja u Klivlendu, Ohajo. Prava na lik otkupio je strip izdavači Detective Comics Inc, poznatiji kao DC. Supermen se prvi put pojavio u junu 1938. u časopisu Action Comics #1, a potom je dospeo u sve medije (radio, televiziju, film i novine). Jedan je od najmarkantnijih super-heroja i ikona popularne kulture. Danas se njegove avanture objavljuju u velikom broju strip-časopisa. U prvoj epizodi stripa čitalac doznaje da je Supermen rođen kao Kal-El na planeti Kripton. Njegov otac, naučnik Džor-El, kao bebu ga šalje raketom na Zemlju i to nekoliko minuta pre uništenja Kriptona. Bebu je pronašao sredovečni bračni par Kentovih i usvojio je. Odrastajući, dečak počinje shvatati da poseduje nadljudske moći koje je počeo da koristi u korist čovečanstva. U svakodnevnom životu Supermen se krije iza lika dobroćudnog šeprtlje Klarka Kenta, novinara lista Dejli star (kasnije Dejli planet). Klarkova partnerka je novinarka Lois Lejn, njegova velika, ali tajna ljubav sa kojom će se kasnije i oženiti. Supermenovi nadimci su Čovek od čelika, Čovek sutrašnjice, Kriptonov poslednji sin i Metropolisov omiljeni sin Istorija lika Priča o Supermenovom poreklu slična je drugim kulturnim herojima i religijskim figurama poput Isusa, Mojsija, Gilgameša, Samsona ili Krišne, koji su kao bebe odposlati sa mesta na kome su bili u opasnosti. Kako bilo, činjenice o njegovim korenima, kao i vezama i sposobnostima, značajno su se menjale tokom vremena. Urednici i scenaristi koristili su proces retroaktivnog kontinuiteta, tzv. retcon, kako bi usaglasili izmene u popularnoj kulturi, odstranili ograničavajuće segmente mitova i napravili savremenu priču. Te izmene su napravljene kako bi učvrstili izvorne elemente koje Supermena čine savremenom ikonom. Kao što je prikazano u originalnim stripovima Zlatnog doba — uključujući Action Comics #1 (1938), Superman #1 (1939) i Superman #61 (1949), kao i kasnijim pričama poput Secret Origins #1 (1986) — ugledni naučnik Džor-El otkrio je da će njegova planeta Kripton eksplodirati, ali nije uspeo da u to ubedi i ostale Kriptonce. Ipak, uspeva da napravi svemirski brod kako bi spasao svog tek rođenog sina — Kal-Ela. Brod uzleće nekoliko trenutaka pre uništenja planete, a mali Kal-El sleće na Zemlju u mali farmerski gradić (kasnije poznat kao Smolvil), negde za vreme Prvog svetskog rata. Kentovi (tada poznati pod imenima Džon i Meri), vozači koji su prisustvovali sletanju, odneli su novorođenče u sirotište i ubrzo se vratili da ga usvoje, nazvavši ga Klark. U svojoj noveli iz 1942, Džordž Lauder promenio je imena Jor-L, Kal-L, i Lora (Supermenova biološka majka) u modernija Jor-El, Kal-El, i Lara (kod prva dva razlika je samo u engleskom pravopisu). Naslovna strana Action Comics #1 (mart 1938), prvo pojavljivanje Supermena. Olovka Džo Šuster. Klark je rastao na porodičnoj farmi Kentovih, polako otkrivajući da poseduje razne supermoći, ali nesvestan svog kriptonskog porekla. Nakon smrti svojih roditelja Klark odlučuje da upotrebi svoje moći za dobrobit čovečanstva, pravi stilizovani kostim i seli se u Metropolis. Klark počinje da radi kao novinar lista Dejli Planet i ubrzo se otkriva svetu kao prvi superheroj — Supermen. Supermenove moći razvijaju se tokom četrdesetih godina, uključujući ogromni porast u snazi i mogućnost letenja — raniji stripovi su mu samo davali mogućnost skoka do osmine milje. U stripu Superman #61 iz 1949. godine, Supermen konačno saznaje za postojanje Kriptona. Istih godina postaje i uvaženi član Američke lige pravde, iako se u pričama iz Zlatnog doba pojavljuje samo dva puta (All Star Comics #8 i #36). Počevši od četrdesetih pa nadalje postepeno se počinje sa prikazivanjem Supermenovog detinjstva. Prva priča o Superboju pojavljuje se u More Fun Comics #101 u februaru 1945. fodine. Mesto zbivanja je još uvek nepoznato, mada je nagovešteno da je u blizini Metropolisa, a Kentovi još uvek nemaju imena. Nije ustanovljeno da Superboj živi u Smolvilu sve do Superboy #2 iz maja 1949. godine, a imena njegovih roditelja — Džonatan i Marta Kent, nisu data sve do Superboy #12 iz januara 1951. — dvanaest godina nakon prvog pojavljivanja u Action Comics #1. Ostale promene u vezi sa Supermenom nastaju kao posledica pojavljivanja u drugim medijima, uključujući radio i novinski strip. Dejli Star postaje Dejli Planit — verovatno zbog toga što su novine sa istim imenom već postojale — a Peri Vajt zamenjuje originalnog urednika Džordža Tejlora u prvoj epizodi radio-serijala, a ubrzo im se priključuje i fotograf Džimi Olsen. Srebrno doba Tokom četrdesetih i pedesetih godina, mitu o Supermenu postepeno su dodavani danas dobro poznati elementi, koji su i zvanično ustanovljeni krajem pedesetih. Ovo uključuje značajnije isticanje naučno-fantastičnih elemenata, uključujući njegovo kriptonsko poreklo, kao i dorađenu verziju priče o njegovom poreklu. U verziji koja je nastala početkom šezdesetih (sa nezaboravnim sižeom na početku svake epizode televizijske serije „Supermenove avanture`

FAKTOR 4 Broj 3 Izdavač: Luxor co., Beograd Godina izdanja: 2006 Format: 27 X 19 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 34 Faktor 4 je srpski naučnofantastični strip, koga izdaje preduzeće Luxor Co. od 2006. godine. Scenario je pisao Milan Konjević, crtači su bili Mirko Čolak, Antoan Simić i Borivoje Grbić, a kolorista Ivan Šainović. Naslovnu stranu je radio Aleksa Gajić, koji je kreirao i grafički izgled likova. Izlazi u formatu A4 i uvek je u boji. Prva sveska stripa ima 32 strane, ali od sledeće je taj broj ustaljen na 22 i epizode su u nastavcima. Ceo pro­je­kat, u cilju pro­mo­vi­sa­nja tzv. „de­ve­te umet­nosti“ me­đu mla­di­ma Priča je smeštena u 2080. godinu u mirnu budućnost jer je zlo pobeđeno udruživanjem svih naroda i svih heroja sveta. Četvoro tinejdžera, iz različitih delova sveta, dobijaju poziv na sedmodnevni izlet u vili Dereka Dorsa, jednog od najbogatijih ljudi na planeti. Ono što ne znaju jeste da je njihov domaćin zapravo Gamen, besmrtni vanzemaljac koji je na Zemlju došao pre 100 miliona godina. Umesto da se provedu na izletu, četvoro tinejdžera dospevaju na čudna mesta i stiču natprirodne moći. Njihove sudbine određuje staro kosmičko proročanstvo o četiri ratnika koji će zaustaviti kraj svemira. Do juče srednjoškolci, likovi ovog stripa moraju da odrastu uz povremene napade svakakvih vanzemaljskih i ovozemaljskih protivnika. Sukobljavaju se sa tajanstvenom organizacijom koja sebe naziva „Uprava“ i upoznavaju robote po imenu Adam i Eva koji se pridružuju junacima. ***Očuvano***

Komplet od svih 12 Faktor 4 stripova koji su izasli u periodu od septembra 2006 godine do oktobra 2007 godine u izdanju Luxor-a. Svi stripovi su odlicno ocuvani, bez svrljanja, cepanja i slicnog. Faktor 4 je srpski naučnofantastični strip, koga izdaje preduzeće Luxor Co. od 2006. godine. Scenario je pisao Milan Konjević, crtači su bili Mirko Čolak, Antoan Simić i Borivoje Grbić, a kolorista Ivan Šainović. Naslovnu stranu je radio Aleksa Gajić, koji je kreirao i grafički izgled likova. Sinopsis Priča je smeštena u 2080. godinu u mirnu budućnost jer je zlo pobeđeno udruživanjem svih naroda i svih heroja sveta.[2] Četvoro tinejdžera, iz različitih delova sveta, dobijaju poziv na sedmodnevni izlet u vili Dereka Dorsa, jednog od najbogatijih ljudi na planeti. Ono što ne znaju jeste da je njihov domaćin zapravo Gamen, besmrtni vanzemaljac koji je na Zemlju došao pre 100 miliona godina. Umesto da se provedu na izletu, četvoro tinejdžera dospevaju na čudna mesta i stiču natprirodne moći. Njihove sudbine određuje staro kosmičko proročanstvo o četiri ratnika koji će zaustaviti kraj svemira. Do juče srednjoškolci, likovi ovog stripa moraju da odrastu uz povremene napade svakakvih vanzemaljskih i ovozemaljskih protivnika.[3] Sukobljavaju se sa tajanstvenom organizacijom koja sebe naziva „Uprava“ i upoznavaju robote po imenu Adam i Eva koji se pridružuju junacima. Danas je prava retkost posle 17 godina naci sve stripove i u ovakvom stanju na jednom mestu! RARITET! Pogledajte ovde ostale predmete koje nudim: http://www.kupindo.com/Clan/Shmickey86/SpisakPredmeta

FAKTOR 4 Broj 2 Izdavač: Luxor co., Beograd Godina izdanja: 2006 Format: 27 X 19 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 32 Faktor 4 je srpski naučnofantastični strip, koga izdaje preduzeće Luxor Co. od 2006. godine. Scenario je pisao Milan Konjević, crtači su bili Mirko Čolak, Antoan Simić i Borivoje Grbić, a kolorista Ivan Šainović. Naslovnu stranu je radio Aleksa Gajić, koji je kreirao i grafički izgled likova. Izlazi u formatu A4 i uvek je u boji. Prva sveska stripa ima 32 strane, ali od sledeće je taj broj ustaljen na 22 i epizode su u nastavcima. Ceo pro­je­kat, u cilju pro­mo­vi­sa­nja tzv. „de­ve­te umet­nosti“ me­đu mla­di­ma Priča je smeštena u 2080. godinu u mirnu budućnost jer je zlo pobeđeno udruživanjem svih naroda i svih heroja sveta. Četvoro tinejdžera, iz različitih delova sveta, dobijaju poziv na sedmodnevni izlet u vili Dereka Dorsa, jednog od najbogatijih ljudi na planeti. Ono što ne znaju jeste da je njihov domaćin zapravo Gamen, besmrtni vanzemaljac koji je na Zemlju došao pre 100 miliona godina. Umesto da se provedu na izletu, četvoro tinejdžera dospevaju na čudna mesta i stiču natprirodne moći. Njihove sudbine određuje staro kosmičko proročanstvo o četiri ratnika koji će zaustaviti kraj svemira. Do juče srednjoškolci, likovi ovog stripa moraju da odrastu uz povremene napade svakakvih vanzemaljskih i ovozemaljskih protivnika. Sukobljavaju se sa tajanstvenom organizacijom koja sebe naziva „Uprava“ i upoznavaju robote po imenu Adam i Eva koji se pridružuju junacima. ***Očuvano***

Apokalipsa, Gradac 57/58 Izdavač: Gradac, Čačak 1984 Časopis za književnost, umetnost i kulturu Žan Bije - Duhovnost snažnih Dragoš Kalajić - Ispit katastrofe Žan Ševalije - Milenarizam, mesijanstvo, eshatologija Radoslav Petković - Lica apokalipse Svetislav Basara - zver koja proždire samu sebe Konrad Lorenc - Osma smrtnih grehova civilizovanog čovečanstva Tomas Maltus - O zlu koje proističe iz principa naseljavanja Živojin Pavlović - Nosi se! V.Abramčik - Šta ćemo raditi kada svet propadne... stanje vrlo dobro.

BOKSER, Rajnhard Klajst, KOMIKO, Novi Sad, 2015, meki povez, c/b, 200 strana, tiraž 1000 komada, NOVO. Posle dugog zimskog sna, sa prvim zracima sunca, javio se i novosadski KOMIKO sa prvim ovogodišnjim strip izdanjem. I kako smo već navikli kad je ovaj izdavač u pitanju, opet se radi o remek-delu ! Moram da priznam da sam na kuloarske priče o objavljivanju nemačkog autora bio više nego suzdržan. Kao i u ostalim umetnostima, nemci u XX veku kaskaju za evropskim okruženjem, a šire da ne spominjem. Bavili se ljudi pametnijim stvarima kao što su ratovi i pravljenje boljeg sveta. A kad je to propalo krenuli su od toga da prave umetnost, što i danas rade. I upravo kao što su im ratovi bili surovi i brutalni, takva im je i umetnost. Kao i u njihovim ratovima, tako i na njihovu muziku, filmove i književnost niko nije mogao da ostane miran, netaknut i ravnodušan. Tako je na mene delovalo prvo čitanje BOKSERA Rajnharda Klajsta. Brutalno i surovo. Direkt u glavu. Pa nova stranica, kroše, pa sledeća - aperkat. Pa kratka serija u stomak, u želudac, pa opet u glavu... Mislio bi čovek da je na temu stradanja Jevreja u nemačkim logorima sve već rečeno posle 70 godina. Već su vidjena remek-dela na tu temu. S pravom je na zadnjoj korici spomenut Spigelmanov MAUS. Ali ovde su prikazani ljudi, a ne miševi i mačke, ovde su ljudska lica iskrivljena od straha, mržnje, bola, besa, ovde je sve mnogo brutalnije... Ovo je radio Nemac. Direkt u glavu. Pa u želudac...

BOKSER, Rajnhard Klajst, KOMIKO, Novi Sad, 2015, meki povez, c/b, 200 strana, tiraž 1000 komada, NOVO. Posle dugog zimskog sna, sa prvim zracima sunca, javio se i novosadski KOMIKO sa prvim ovogodišnjim strip izdanjem. I kako smo već navikli kad je ovaj izdavač u pitanju, opet se radi o remek-delu ! Moram da priznam da sam na kuloarske priče o objavljivanju nemačkog autora bio više nego suzdržan. Kao i u ostalim umetnostima, nemci u XX veku kaskaju za evropskim okruženjem, a šire da ne spominjem. Bavili se ljudi pametnijim stvarima kao što su ratovi i pravljenje boljeg sveta. A kad je to propalo krenuli su od toga da prave umetnost, što i danas rade. I upravo kao što su im ratovi bili surovi i brutalni, takva im je i umetnost. Kao i u njihovim ratovima, tako i na njihovu muziku, filmove i književnost niko nije mogao da ostane miran, netaknut i ravnodušan. Tako je na mene delovalo prvo čitanje BOKSERA Rajnharda Klajsta. Brutalno i surovo. Direkt u glavu. Pa nova stranica, kroše, pa sledeća - aperkat. Pa kratka serija u stomak, u želudac, pa opet u glavu... Mislio bi čovek da je na temu stradanja Jevreja u nemačkim logorima sve već rečeno posle 70 godina. Već su vidjena remek-dela na tu temu. S pravom je na zadnjoj korici spomenut Spigelmanov MAUS. Ali ovde su prikazani ljudi, a ne miševi i mačke, ovde su ljudska lica iskrivljena od straha, mržnje, bola, besa, ovde je sve mnogo brutalnije... Ovo je radio Nemac. Direkt u glavu. Pa u želudac...

STRIP 1 58174) BRAĆA FASMER , Per Meter , David fon Basevic , Makondo Beograd 2016 U ovom grafičkom romanu obrađuje se lik Karla Denkea, čoveka koji je u periodu 1909–1924. ubio i kanibalizovao više od 42 ljudi. Braću Fasmer je ilustrovao David fon Basevic. Iako potpuno različiti, stilovi dvoje umetnika koji su radili na delima Pera Metera o serijskim ubicama, Izabel Krajc i Davida fon Basevica, podjednako su atmosferični, uznemirujući i, pre svega, maestralni. odlično očuvano , tvrd povez, format 21,5 x 30 cm , crno belo , 175 strana

225 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Civil War 1 ( Guerre civile ) - Mark Millar, Steve McNiven Marvelov svemir se mijenja. Nakon tragedije, Kongres Sjedinjenih Država predlaže da nadljudi otkriju svoj službeni identitet demaskirajući se pred članovima vlade. Najveći prvaci nacije podijeljeni su. Ovu odluku moraju donijeti svaki u svojoj duši i savjesti. Mark Millar MBE (/ˈmɪlər/; rođen 24. prosinca 1969.) škotski je pisac stripova, poznat po svom radu na The Authority, Swamp Thing, The Ultimates, Marvel Knights Spider-Man, Ultimate Fantastic Four, Civil War, Kingsman: The Secret Service, Wanted, Chrononauts, Superior i Kick-Ass, od kojih je posljednjih sedam adaptirano ili se planira adaptirati u igrane filmove. Njegov rad DC Comics uključuje Superman: Crveni sin. U Marvel Comicsu stvorio je The Ultimates, koje je časopis Time odabrao kao strip desetljeća, a scenarist Zak Penn opisao kao glavnu inspiraciju za film Osvetnici iz 2012..[1] Millar je napisao Građanski rat i `Wolverine: Old Man Logan`, dvije od Marvelovih najprodavanijih priča. Prvi je inspirirao film Marvel Studiosa iz 2016. Captain America: Civil War, [2] dok je drugi bio inspiracija za film Logan 20th Century Foxa iz 2017. godine.[3][4] Millar je bio izvršni producent svih njegovih filmova, a četiri je godine radio kao kreativni savjetnik Fox Studios na njihovoj Marvel listi filmova. Godine 2017. Netflix je kupio Millarovu strip liniju, Millarworld, koju će Millar i njegova supruga Lucy nastaviti voditi, objavljujući nove stripove i prilagođavajući ih za druge medije. Steven McNiven je kanadski strip crtač. Prvo je stekao istaknutost na CrossGenovom Meridijanu, prije nego što je prešao na knjige kao što su Ultimate Secret, New Avengers i Civil War.

K283 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ponos vragova Darko Macan (Zagreb, rujan 1966.) je hrvatski romanopisac i autor stripa. Diplomirao je povijest i arheologiju 1994. godine na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, a pisanjem se profesionalno bavi od 1986. g. Stripom se počeo baviti u osnovnoj školi, a profesionalno za vrijeme studija: u siječnju 1988. objavljuje prve gegove `Bočka` i prve stranice licencnog `Toma i Jerrya`. Slijede, uz brojne kraće stripove, `Kolumbo` u Večernjem listu, `Salomon` u sarajevskoj Nedjelji, `Walter Egg` u Patku i Kvadratu, `Volim TV` u Glasu Slavonije, `Pirati` (prekrštavani u `Surfere` i `Hakere`) u nekoliko časopisa te, od 1992, `Borovnica` u Modroj lasti. Usporedo s crtanjem, počinje pisati strip scenarije za domaće i inozemne izdavače. Među potonjima ističu se za nagradu Eisner nominirani `Grendel Tales` (s crtežima Edvina Biukovića) te scenariji u okviru serija `Tarzan` (crteži Igora Kordeja), `Star Wars`, `Hellblazer`, `Sandman Presents`, `Captain America`, `Soldier X`, `Donald Duck` i `Mickey Mouse`. Od scenarija za hrvatsko tržište valja spomenuti serijale `Svebor i Plamena` (u Modroj lasti, crteži Gorana Sudžuke i Matije Pisačića), `Saša` (u Frci, crteži Gorana Sudžuke i Roberta Solanovića), `Komarac` (u Zvrku, crteži Štefa Bartolića), `Mister Mačak` (u Prvom izboru, crteži Roberta Solanovića) te `Dick Long` (U Playboyu, crteži Štefa Bartolića). Godine 1995. dobio je dvije nagrade vinkovačkog Salona stripa za scenarij, a 2001. g. je bio još jednom nominiran za Eisnera, za kratku priču `A Prayer to the Sun` (crteži Edvina Biukovića). Paralelno se baveći prozom, Macan je objavio četrdesetak priča (većinom žanra znanstvene fantastike), za koje je četiri puta nagrađen nagradom SFERA. S Tatjanom Jambrišak uredio je sedam zbirki hrvatske znanstvene fantastike. Piše romane za djecu od kojih je prvi, `Knjige lažu!` dobio državnu nagradu `Grigor Vitez` kao najbolja knjiga za djecu, a 2008. godine dobio je SFERU za roman `Dlakovuk`. Urednik je strip časopisa Q strip. Bibliografija Bočko Dlakovuk i nagrada SFERA Stripovi Scenarist i crtač Bočko (svezak; samizdat, 1992.) Čubi i Ćebe (mini; samizdat, 1997.) Borovnica (album; Školska knjiga, 1998.) Spiro Spermij (mini; samizdat, 1999.) Borovnica 2: Borovnica protiv Paje Pauka (Mentor, 2005.) Kolumbo (sabrano izdanje; Mentor, 2007.) Pirati: Cio svijet na internet! (sabrano izdanje; Mentor, 2007.) Borovnica 3: Borovnica predvodi čopor (Mentor, 2008.) Scenarist Citati (album s Edvinom Biukovićem; Stripagent, 1993., 2000.) Strossmayer (album s Radovanom Devlićem i Dušanom Gačićem; Glas koncila, 1993.) Grendel Tales: Devils and Deaths (album s Edvinom Biukovićem; Dark Horse, 1996. prevedeno 2003. kao Ponos vragova; Nacional, 2003.) X-Wing: The Phantom Affair (album s Mikeom Stackpoleom i Edvinom Biukovićem; Dark Horse, 1997.) Tarzan: Carson of Venus (album s Igorom Kordejem; Dark Horse, 1999.) Star Wars: Vader`s Quest (album s Daveom Gibbonsom; Dark Horse, 2000.) Star Wars: Chewbacca (album s desetak crtača; Dark Horse, 2001.) Komarac: Prop`o plan (album sa Štefom Bartolićem; Profil, 2001.) Star Wars: Jedi vs Sith (album s Ramonom Bachsom; Dark Horse, 2002.) La Bete Noire 1-5 (svesci s Milanom Jovanovićem; Drugi pogled, 2001/2.) Mister Mačak (album s Robertom Solanovićem i Tihomirom Tikulinom; Bookglobe, 2002.) Cable: The End (album s Igorom Kordejem, Davidom Tischmannom i Mikeom Huddlestoneom; Marvel, 2003.) Svebor i Plamena 1 i 2 (s Goranom Sudžukom i Matijom Pisačićem, sabrano i objavljeno u integralnoj verziji; Fibra, 2007.) Mali Guj i njegov Zmuj (s Franom Petrušom; Mentor, 2008.) Hrvatski velikani (s raznim crtačima; Astoria, 2007.-2008.) Proza Knjige lažu! (roman; Znanje, 1997.) Ona koju vole bogovi (roman s Tatjanom Jambrišak, Goranom Konvičnim i Damirom Starešinićem, u zbirci Zagreb 2014; SFERA, 1998.) Koža boje masline (kratki SF roman, u zbirci Dvije tisuće šarenih aliena; SFERA, 2000.) Pavo protiv Pave (roman, Mozaik knjiga, 2002.; nagrada Grigor Vitez) Teksas Kid (i još neka moja braća) (priče; Biblioteka Sfera, Mentor, 2003.) Žuta minuta (Rock `n` roll bajka; Autorska kuća, Zagreb, 2005.; nagrada Grigor Vitez) Stripocentrik (Kvintalove tjedne kartice) (esejistička proza; Mentor, 2005.) Dlakovuk (roman za djecu; Knjiga u centru, 2007.) Macan čita - Obdukcija SF žanra u Hrvata (kritike; Mentor, 2007.) Hrvatski strip 1945.-54. (Mentor, 2007.) Urednik izdanja Q strip Duboko i slano Biblioteka Sfera Biblioteka Q Stripovi za djecu XXI. stoljeća Fantastične priče za djecu XII. stoljeća Hrvatski velikani Edvin `Eddy` Biuković (Zagreb, 22. lipnja 1969. - Zagreb, 5. prosinca 1999.), hrvatski autor stripa. Životopis Prvi strip, `Dokaz`, objavio je na osamnaesti rođendan, 1987. u `Patku`, gdje je kasnije kreirao i popularog Salvatorea, strip o malom gubavcu koji stalno gubi dijelove tijela. Nakon odslužene vojske i kratkotrajnog rada za gornjemilanovačke `Dečje novine` (za koje je nacrtao dvadesetak stranica nikad dovršenog stripa `Glad`), Eddy je oko dvije godine povremeno radio za njemački časopis `Gespenster`. Priče koje je za taj časopis radio s Darkom Macanom, kao i druge njihove suradnje, sabrane su albumu `Citati`, objavljenom u dva izdanja, 1993. i 2000. godine. Od 1992. do 1994. g. u Modroj lasti crtao je strip `Koko` po popularnim romanima Ivana Kušana. Dvije epizode tog stripa, `Ljubav ili smrt` te `Koko u Parizu` sabrane su 2000. u album `Koko`. U isto vrijeme za fanzin `Endem` stvorio je novu geg-seriju `Funny Comix`, pod pseudonimom Pepe Orbito. Od 1993. radio je mahom za američke izdavače, crtajući serije `Grendel Tales`: Devils & Deaths te Grendel Tales:Devil`s Choices (scenarij Darka Macana, album objavljen 1996.), `X-Wing Rogue Squadron`: The Phantom Affair (scenarij Darka Macana, album 1997.), Star Wars: The Last Command (scenarij Mikea Barona po romanu Timothya Zahna, album 1999.) i Human Target (scenarij Petera Milligana, album 2000.), te niz kraćih stripova u izdanjima poput `Strange Adventures` i `Weird War Tales Special`. Bavio se i animacijom te ilustracijom. Kao najbolji mladi autor nagrađen je 1992. na vinkovačkom Salonu stripa, a 1995. je dobio nagradu `Russ Manning` kao crtač koji najviše obećava. Bio je jedan od najuspješnijih hrvatskih autora stripa, ali je preminuo mlad ne napunivši ni 30 godina. Umro je u Zagrebu, nakon kratke i teške bolesti.

Polovan strip, izuzetno očuvan. Autor i izdavač: Branko Andrić - Andrla, Beč, Broširan povez, 29 cm. Stotinak strana, nema paginacije, `Formalno sam počeo da stvaram sredinom šezdesetih, ali u javnosti sam se pojavio 1968-69, kada sam objavio prve zbirke: `Ja sam mali mamin seksualac` i druge. Počeo sam sa objavljivanjem proze i poezije, pa sam posle radio razne stvari, recimo vizuelnu poeziju `Modern world poetry` (1972) ili `Erektion uber alles` (1974). Prešlo je to u hepeninge, jer su se tada radili hepeninzi. Bio sam i član grupe `Kod`, zatim grupe `Januar, februar. . . `. Posle sam ih napustio, nešto smo se sukobili i rešio sam da radim sam. U filmski svet sam ušao sa Žilnikom i Karpom Aćimovićem. Art magazin 2011. god. Branko Andrić - Andrla (Novi Sad , 9. april 1942. - Dunaujvaroš, 20. oktobar 2005. ) bio je srpski multidisciplinarni umetnik. Bavio se muzikom, pisanjem, filmom i crtanjem stripova. Živeo je u Novom Sadu i Beču. Branko Andrić je rođen 1942. u Novom Sadu. Njegov otac Branko Andrić (1921-1942) je dva meseca pre nego što će se Andrla roditi, uhapšen od strane mađarskih fašista i ubijen kao hiljade drugih žrtava bačenih pod led zamrznutog Dunava. Posle završetka humanističke gimnazije (Jovan Jovanović Zmaj) u Novom Sadu, Andrić završava Višu školu za političke nauke u Beogradu i Višu pedagošku školu, smer likovna umetnost u Novom Sadu. Posle studija je počeo da piše za mnogobrojne jugoslovenske kulturne časopise (Letopis Matice srpske, Student, Književna reč, Indeks, Oko, Riječka revija, Polja, Lica i dr). Održavao je mnogobrojne književne večeri po celoj Jugoslaviji i sarađivao je na filmovima Dušana Makavejeva, Želimira Žilnika i Karpa Aćimovića - Godine. Kratak film „ Zdravi ljudi za razonodu“ (Litany for ideal people) Karpa Aćimovića - Godine, u muzičkoj pratnji Branka Andrića je dobio prvu nagradu kratkog filmskog festivala u Beogradu i nagradu novinara u Oberhausenu, u Nemačkoj. Branko Andrić se 1972. preselio u Beč, upoznao Ditera Šragea i učestvovao u programu slobodnog bioskopa. Pored svoje delatnosti crtača, počeo je da piše pesme na nemačkom („Gastarbajterske pesme“), koje izdaje početkom 80-tih kao samoizdavač. Učestvovao je u osnivanju i oživljavanju Bečke Arene. Njegovom doprinosu programu bečke arene, od 70-tih do 90-tih godina pripada niz književnih večeri, i nastupa grupe Imperium of jazz, kao i inicijalizacija i organizacija nekoliko muzičkih festivala alternativne muzike sa područja čitave Jugoslavije. Dobija mnogobrojne nagrade kao npr. Prvu nagradu na Kseroks konkursu za umetničku grafiku 1975. Krajem 70-tih godina Branko Andrić osniva grupu Vojvođanski bluz bend sa kojom nekoliko puta nastupa u Beogradu i Novom Sadu. Početkom 80-ih napušta „ Vojvođanski bluz bend“ da bi osnovao „ Imperium of Jazz“ (pravilno se piše sa v, latinskim u). U bendu su od samog početka nastupali najbolji muzičari iz Novog Sada. Do 2005. nastupalo je 150 muzičara u raznoraznim aranžmanima. Poznatija imena: Boris Kovač, Zoran Bulatović - Bale, Jovan Torbica, Zoran Mraković, Atila Šoti. . . Vikipedija

Broj 36, 1978. godine. Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja. Ima pečat. Kompletno izdanje „Fragmenata ljubavnog govora“ Rolana Barta Lepog mladića Solemna ostavila je nimfa Argira u koju je bio zaljubljen, pripoveda nam grčka mitologija. Afrodita ga je oslobodila ljubavnih jada pretvorivši ga u reku. Ali je on i kao reka patio za Argirom. Stoga mu je boginja podarila moć zaboravljanja i od tada su svi okupani u toj reci bili izbavljeni od ljubavnih muka. Ima li danas kakve reke u kojoj bi se nesrećno zaljubljeni mogli okupati? Fragmenti ljubavnog govora melanholična su oda današnjem Solemnu u potrazi za rekom koja je presušila. Najpoznatije delo Rolana Barta koje Geteovim Verterom, Frojdom, Lakanom, zenom itd. slika portret zaljubljenog i opisuje svu dramu ljubavi. Naslov Bartove knjige – Fragmenti ljubavnog govora – ima implicitno sladostrasni prizvuk, nagoveštavajući mogućnost pomaljanja onih intimnih odnosa čije eksplicitno pominjanje obično izaziva nelagodu. Sama knjiga je, međutim, previše teoretska i previše pesimistična da bi imala bilo kakvu erotsku privlačnost. Tu nema nikakve intimnosti niti razmene intimnosti, budući da se Bartov ljubavnik obraća sam sebi (tj. čitaocu). Tema nije „jezik ljubavi“, već ljubav „kao jezik“. Bart ljubavi radi ono što je radio Balzaku u S/Z ili sebi u Rolan Bart o Rolanu Bartu: razgrađuje je kako bi pokazao da kada se njome govori ona postaje daleko veći kulturološki fenomen nego što smo mi obično spremni da priznamo. Fragmenti ljubavnog govora delo su ili zaljubljenog lingviste ili zaljubljenika u lingvistiku. Iako je čitav tekst veoma moderan, njegova organizacija i argumentacija ipak odaju i starog Barta, radoznalog moralistu po kome svaki oblik ljudskog ponašanja neizbežno vodi do određene maksime. U predgovoru Bart nastoji da predupredi optužbu koju nikako ne želi da čuje: to da je napisao psihološki prikaz ljubavnika. U tom bi slučaju delo previše izbledelo u očima njegovih francuskih pobornika koji bi na njega gledali kao na buržujsko pisanje koje karakteriše predfrojdovska vera u transparentnost i autonomnost ega. On tvrdi da je ovo delo zapravo strukturalni portret i simulacija, pre nego analiza „ljubavnog govora“. To znači da je ono što čujemo glas ljubavnika a ne autora, ljubavnika koji beleži svoje uspone i, još češće, padove prilikom prolaska kroz to svoje mučno promenjivo stanje. Knjigu treba posmatrati kao pozorišni tekst, zamisliti ljubavnika kako stoji na pozornici i pred publikom izgovara reči koje padaju na pamet veoma inteligentnom, veoma načitanom i nesrećno zaljubljenom Francuzu. Drugo je pitanje da li će čitaoci tumačiti Fragmente sofisticirano kako je Bart zamislio. Ja lično verujem da neće. Moguće je da će forma u kojoj je tekst napisan, baš kao i Bartov obazrivi mode d’emploi (uputstvo za upotrebu), zahtevati nešto drugo, ali nema sumnje da je ono čega se treba kloniti doživljavanje dela kao psihološkog i analitičkog prikaza. Bartov ljubavnik zapravo ne ljubavi – kako bi i mogao? On se poverava. A budući da je zbog svog imaginarnog statusa vičniji rečima nego delima, on svoje najvažnije priznanje „je t’aime“, kako je to govorio Dž. L. Ostin, određuje kao performativni iskaz. To je tako jer je reč o pukoj simulaciji, ali da je partner negde u blizini, on bi se pretvorio u beznadežnog ljubavnika kome bi sve izgledalo zadovoljavajuće performativno. Stoga Fragmenti ljubavnog govora predstavljaju knjigu koja se u potpunosti bavi stanjima duha ili radije stanjima jezika. Bart je konstruisao model savremenog (francuskog?) ljubavnog „imaginarnog“, način na koji imaginacija reaguje na određene momente ljubavne veze.Autor komponente tog modela u jednakoj meri nalazi i u životu i u književnosti, možda čak i više u potonjem. Veliki deo misli o ljubavi koje ćete naći u ovoj knjizi ne pripadaju Bartu: naći ćete reference iz knjiga koje je čitao i iz razgovora sa prijateljima. U tom je smislu on u pravu kada kaže da je napisao „une encyclopédie de la culture affective“. On nas uči zakonima ljubavi običnog čoveka, dajući nam i više detalja kad god je to moguće, s posebnim akcentom na one romantičarske i psihoanalitičke. Možemo samo da nagađamo koliko od onoga što je u knjizi napisano proističe iz njegovog neposrednog iskustva s ljubavlju. Nešto od toga sigurno proističe, kao što postoje i anegdote koje su prilagođene kako bi izgledale u potpunosti autobiografski. Efekat svega toga je neobičan: dobijamo knjigu koja je mešavina priručnika za ljubavnike i ispovesti. Forma knjige je impresivna. Pojam imaginarnog ide u prošlost, preko Lakana do ranog fenomenološkog Sartra, zahvaljujući kome Bart tako povlači razliku između psihološkog i strukturalnog. Osnovna poenta imaginarnog, ono što je toliko privuklo kako Barta tako i Sartra, jeste njegova univerzalnost, to što ne pripada nikome posebno. Bart nikako ne bi voleo da pomislimo da je simulirao neku posebnu imaginaciju, pogotovo ne svoju. On simulira univerzalnu imaginaciju, kao i uobičajene ili neuobičajene šablone koje ona prati kada se osoba zaljubi. Po mom mišljenju, ono što Bart želi da kaže kada insistira na tome da su Fragmenti ljubavnog govora strukturalistički portret jeste to da stanja duha koja prikazuje ne pripadaju nekom određenom pojedincu sa imenom i prezimenom, niti su smeštena u tom (po njemu) staromodnom nizu – priči. Ljubavna priča zaista jeste buržuaski mit koji on sardonički odbacuje zbog njegovog jeftinog obećanja da će na kraju sve biti razrešeno ili da će za ljubavnu bol biti ponuđen nekakav lek: to je, kako on navodi u jednoj od malobrojnih poznatih anatema iz svoje knjige dažbina koju zaljubljeni mora da plati svetu ne bi li se s njime pomirio („le tribut que l’amoreux doit payer au monde pour se réconcilier avec lui”). Svako takvo mirenje Bart vidi kao poražavajuće. U knjizi s namerom ne postoji nikakav tok. Sastavljena je od osamdeset „figura“, tj. osamdeset različitih odlomaka ljubavnog monologa, od kojih je svaki potaknut nekim događajem, bilo stvarnim bilo zamišljenim, u kome su učestvovali zaljubljeni i predmet njegove ljubavi. Bart te „figure“ poredi sa vežbama koje baletani rade kako bi se zagrejali. To su mentalne vežbe koje ljubavnik radi dok proživljava svoje emocije. Svaku „figuru“ opisuje po jedna glavna reč, a osamdeset glavnih reči su organizovane po abecednom redu, kako bi se izbegao utisak da je reč o naraciji. Niz počinje rečju „Propadam“ („S’abîmer“), potom „Odsutnost“ („Absence“), „Predivan“ („Adorable“), nastavlja se najrazličitijim terminima poput „Nestvarnost“ („Déréalité“), „Nepodnošljivo“ („Insupportable“), „Opceno“ („Obscene“), a zaključuje sa „Sjedinjenje“ („Union)“, „Istina“ („Vérité“) i „Želja za posedovanjem“ („Vouloir-saisir“). Zajedno posmatrane, te ključne reči intrigantnije su nego informativne, one su najproizvoljniji element knjige.Učesnici ljubavne veze nisu ni realni ni fiktivni: oni su jednostavno – ili, još bolje, čedno – gramatički. To je situacija u kojoj subjekat voli objekta, to je slučaj očaranosti u kome je prva rekcija glagola zaljubljena u drugu. U skladu sa Bartovim najdubljim uverenjima, nikakve ljudske suštine nisu dozvoljene, samo konstantna promena odnosa između dva algebarska elementa. Subjekat je je (ja), objekat je l’etre aimé (voljeno biće). Je je, paradoksalno, zamenica čiju je upotrebu Bart upadljivo pokušavao da izbegne pišući o sebi u Rolan Bart o Rolanu Bartu, u kome se pojavljivao ili kao il (on) ili kao RB. U ovoj knjizi, u kojoj nekad piše o sebi a nekad ne, prvo lice veoma je bezlično: to je ta frustrirajuće prazna forma subjekta koju filozofi koriste kada žele da izlože argumentaciju. Ta je strategija zabašurivanja jednostavna i, naravno, uvek uspešna. Nikada nismo sigurni kada je Bart to pomenuto je a kada univerzalni ljubavnik. Sa druge strane nalazi se jednako formalno l’etre aimé (voljeno biće), koje takođe nije ništa više rodno određeno. Bart od nas traži da priznamo istinitost onoga što piše, da bismo, pretpostavljam, mogli da se poistovetimo sa subjektom, gde je to moguće, a objektu dodelimo realnost ili rod koji nama odgovara (identifikovanje postaje komplikovano na onim mestima na kojima u francuskom umesto l’etre aimé stoji zamenica il, zbog čega kod muških čitalaca, koji tu zamenicu pre prevode kao on a ne kao to, sve dobija homoerotsku notu). Ali pošto su odnosi između ljubavnika i voljene osobe ovde pre lingvistički nego ljubavni, l’etre aimé nikada istinski nema pristupa u knjizi. Kao i u slučaju svih drugih oblika trećeg lica, o njemu se govori isključivo u njegovom odsustvu. Objekat je pretpostavka, popustljivi primalac ljubavnog govora. Bart nas uverava da ovaj govor mora da bude upućen nekome, čak i kada se ne kaže eksplicitno kome (što ukazuje da to da bi ova knjiga mogla da bude ličnija nego što se čini). U Fragmentima ljubavnog govora stoga nema mesta za razgovore između zaljubljenih, iako Bart u jednom briljantnom pasusu analizira formu tih dijaloga ne bi li dokazao da, čak i u slučaju suočavanja snažnih osećanja, formalni imperativi odnose prevagu nad emotivnima kada se odlučuje o onome što će biti rečeno. Toliko o tim slatkim nevažnim stvarima koje De Sosirovi sledbenici mogu prezirati kao premali dobitak u označenima s obzirom na preveliki trošak u označiteljima. Bartova knjiga se bazira na ogromnom obogaćenju imaginacije, a samim tim i jezika koji sobom povlači samoća. Činjenice tu igraju sporednu ulogu: Bart je više puta podvukao da ga više zanimaju njihovi „retentissements“ (odjeci) nego činjenice same. Ovo nikako nije vesela knjiga. Ljubavnik se u njoj najvećim delom veoma loše provodi, više se žali na izglede koje ima da osvoji l’etre aimé, veoma retko slaveći uspeh. Tekst koji Bart najviše citira i koji u bibliografiji ima povlašćeno mesto u odnosu na ostale jesu Geteovi Jadi mladog Vertera, epohalna romantična priča o ljubavnoj patnji. Bart se prema tom preterano sentimentalnom delu odnosi veoma ozbiljno i skoro da uspeva da nas natera da ga ponovo pročitamo kako bismo proverili da li je zaista egzemplarno, kako ga Bart predstavlja. Mladi Verter je autoru veoma koristan jer ljubavnika predstavlja kao nekoga ko je i usamljen i tvrdoglav, svojevrsna sveta luda dok je god zaljubljen, luda koja ne zna ni za zdrav razum niti za zakone moralnosti ili ekonomije. Bart ceni sve ono što je u ljubavi preterano, podsećajući da je preteranost, potpuna rasipnost, ono što najviše zbunjuje uske, iskalkulisane buržuaske umove (Žorž Bataj je takođe imao veliki uticaj na Fragmente). Ljubavni govor, stoga, potpuno zavisi od odsustva voljene osobe. A ljubavnik, ako je Bart u pravu, ovde nije ništa drugo do artikulisanija, odrasla verzija deteta, čiji je govor rezultat težnje da se izbori sa uznemirujućim odsustvom majke. Bart koristi najveće autoritete iz domena psihoanalize – Frojda, Lakana i, posebno uspešno, britanskog dečijeg psihijatra D. V. Vinikota – kako bi dokazao veoma ambicioznu tezu po kojoj se jezik rađa iz infantilnih pokušaja da se „manipuliše“ odsustvom Drugog. Bart se tu ne zaustavlja: on traži dodatne dokaze koji bi otkrili tajnu mistika, druge grupe potaknutih i tvrdoglavih osoba, sposobnih da koriste jezik kako bi „manipulisali“ strahom od božijeg prekora. Ipak, ni mistici, baš kao ni ljubavnici niti deca, ne govore samo kada se osećaju napuštenima – i tu se čini da nailazimo na nešto namerno jednostrano u Fragmentima ljubavnog govora. Nečega što daje crnu sliku ljubavne imaginacije, kao da je nezamislivo da bi ona ikada mogla da radi u ljubavnikovu korist. Mnoge od stranica Fragmenata odlikuju prustovski solipsizam i melanholičnost. Uspeh ove knjige leži u načinu na koji ona ljubavnika predstavlja kao neku vrstu dementnog semiotičara koji se konstantno valja po onome što Bart definiše kao „žar smisla“ („le brasier du sens“). Ljubav je ono stanje duha u kome okolnosti iz naših života, ma kako poznate i beznačajne, postaju prenapumpane smislom. Ljubavnik svuda vidi znake, stalno se trudi da rastumači ono što se javlja, ili ne javlja, između njega i voljene osobe. Svaki znak predstavlja povod za beskonačno i neprestano maštanje. Ljubavnik ne trpi dvosmislenost. Tumačenje znakova, naravno, zavisi od pravila kulture u kojoj je ljubavnik odgojen. Bart nas uči kako da na najbolji način „čitamo“ ljubavnu vezu.Fragmenti ljubavnog govora predstavljaju veoma originalnu knjigu što se tiče namera, ali se ne može reći da su svi njeni delovi zanimljivi za čitanje. Neke od osamdeset „figura“ zaista su sjajne, upečatljivije i uverljivije od bilo čega što je Bart ikada napisao, dok su druge, opet, prilično ravne. Knjiga je verovatno preopširna, i čini se da nema dovoljno onih prepoznatljivih bartovskih jeresi i provokacija koje bi održale njen intenzitet na nivou koji je zacrtao autor. Prevod: Milana Babić Iz: John Sturrock, “In the words of the lover” u: Times Literary Supplement, no. 3930 (1977) HRONIKA 13 Knjige 15 Film 24 Projekti 28 Istraživanja 34 Izložbe 36 Muzika 39 Beleške TRIBINA TREĆEG PROGRAMA 47 SAMOUPRAVLJANJE U SVETSKIM RELACIJAMA Andrej Grahor, Branko Pribićević, Vojislav Stanovčić, Bogdan Kavčič, Stanislav Grozdanić, Vladimir Štambuk OGLEDI 87 KASIM PROHIC – Prizmatičko mišljenje Ernsta Bloha 119 JOVAN ARANĐELOVlĆ – O celini istorijskog vremena kao pretpostavci filozofije 465 CELSO FURTADO – Eksterna zavisnost i ekonomska teorija 161 PRVOSLAV RALIĆ – Savremene borbe kapitala i ljudskih potreba ESEJI 195 IVAN FOHT – Filozofija izvan struke 217 LISJEN GOLDMAN – Geneza i struktura 227 BERTOLD BREHT – O eksperimentalnom pozorištu 243 ANJES SOLA – Ruski futurizam i revolucija 259 PETER FALTIN – Problem sistematske nauke o muzici REFLEKSIJE 269 ROLAN BART – Fragmenti ljubavnog govora BIĆE I JEZIK 339 RADOMIR KONSTANTINOVIĆ – Marko Ristić i čudo jedne jedine stvari 397 MARKO RISTIĆ – Zaklela me je noć na vernost OSVETLJENJA ZEMLJE U RAZVOJU I NEOKAPITALIZAM 413 ĐORĐE POPOV – Ka bržem razvoju 423 SAMIR AMIN – Geneza i razvoj nerazvijenosti. 451 FERNANDO HENRIQUE CARDOSO – Zavisnost i razvoj u Latinskoj Americi 479 THEOTONIO DOS SANTOS – O strukturi zavisnosti 489 RODOLFO STAVENHAGEN – Agrarna struktura i nerazvijenost u Latinskoj Americi 503 SURENDRA DŽ. PATEL – Kolektivno oslanjanje zemalja u razvoju na sopstvene snage 515 OSVALDO SUNKEL – Unutrašnje polarizovanje 537 BINGU MUTARIKA – Multinacionalne korporacije u regionalnoj integraciji: Afričko iskustvo 563 KABALA KABUNDA – Multinacionalne korporacije i formiranje spoljno orijentisanih privrednih struktura u savremenoj Africi: primer grupe Unilever – Zair 581 BIPLAB DASGUPTA – Izmenjena uloga glavnih multinacionalnih petrolejskih kompanija 607 CONSTANTINE VAITSOS – Zahtevi i strategije firmi, politika režima prema direktnim inostranim investicijama i međudržavna raspodela dohotka 623 FARID AKHTAREKHAVARI – Dilema zemalja OPEK-a Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije. Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda. Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku – onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu). Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije. Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković. Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu. Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo. Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922–1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević. MG67 (N)