Radio časopis, 1945 - 1946. Časopis za amatere i tehničare Broj 1, 1945, III izdanje u martu 1946. Broj 2, 1945, II izdanje u aprilu 1946. Broj 1, 1946, II izdanje u aprilu 1946. Broj 2, 1946, II izdanje Broj 3, 1946. Broj 4, 1946. Broj 5, 1946. Broj 6, 1946. Broj 7, 1946. Broj 8, 1946. Broj 9, 1946. Broj 10, 1946. Broj 11, 1946. 13 brojeva ukoričenih, udžbenički format. Odlično očuvani sem potpisa prethodnog vlasnika na prvom praznom listu.

RADIO-AMATER 1986, 1987, 1988, 1989. Časopis za elektroniku i telekomunikacije Ukoričeno, svi brojevi za svaku navedenu godinu. Veći format. Spolja požuteli, unutrašnjost lepo očuvana, bez zapisa, žvrljotina... Troškove poštarine snosim ja (preporučena tiskovina).

Izdavač: Radio Zagreb Glavni i odgovorni urednik Ervin Peratoner Dizajn Zoran Pavlović Ilustracije Mirko Ilić Meki povez, klapna, 446 strana

Casopis RADIO AMATER brojevi u rasponu od 1978-1983. Komplet 66 kom.

ULTRA RETKO IZ 1937 GODINE,BROJEVI 9,19,21 I 27,STANJE KAO NA SLICI

Radio amater, 1947. Časopis radioamatera Jugoslavije Devet brojeva: Svi sem broja 1 za 1947. godinu Veoma očuvani.

TREĆI PROGRAM BROJ 163 LETO 2014. Izdavač: Radio Beograd Godina izdanja: 2014. Povez: broš Broj strana: 220 Pismo: latinica Stanje: odlično, kao novo

TREĆI PROGRAM Proleće 1969 RADIO BEOGRAD OSVETLJENJA 1. Ko je barbarogenije - RADOMIR KONSTANTINOVIĆ (13 str.) 2. Čemu filosofi - VELJKO KORAĆ 3. Inteligencija i javnost - MIHAILO ILIĆ 4. VALTER BENJAMIN - Umetničko delo u epohi svoje tehničke reproduktivnosti 5. Naučna avangarda - LEONID IVANOVIĆ SJEDOV . . . . ......................................................... Broš Latinica Ukupno 415 stranica Tekst `Ko je barbarogenije` podvlačen grafitnom olovkom! U celini jako solidan primerak!

Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Jun 1991, br. 4 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Čarls Bukovski, Robert Krili, Džek Keruak, Alen Ginsberg, Dnevnici Silvije Plat, Talking Heads, Josif Brodski… Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Mart 1991, br. 3 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Lu Rid, Džim Morison, Brus Springstin, Tom Vejts, Bob Dilan, Silvija Plat, Alen Ginsberg… Dobro ocuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Oktobar 1991, br. 5 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Decembar 1990, br. 2 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Keti Aker, Rejmond Čendler, Čarls Simić, Bob Dilan, En Biti, Vilijam Barouz, Beat antologija… Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Odlično očuvano! Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Septembar 1990, br. 1 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Keruak, Baraka, Barouz, Beat poezija, Bob Dilan, Hiršman, Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Komplet od 4 knjige Harolda Robinsa, iz biblioteke „Bestseler“, u izdanju lista „Politika“ i izdavačke kuće „Narodna knjiga“, iz 2004./2005. godine: - „GRAD GREHA“, 332 strane, ISBN 86-331-1798-3 Zakoračite u čudesni svet Las Vegasa, ispunjen žestokom akcijom, nemilosrdnim karakterima, međunarodnim zapletima... Tu srećemo Zaka Rajordena, zvanog Srećko, koji je sve samo ne srećan. Kao vanbračni sin jednog moćnog čoveka davno je proteran iz ovog grada, ali se sada vratio spreman za osvetu. - „MAGNAT“, 300 strana, ISBN 86-331-1668-5 Alhemijski vešto pomešana priča o seksu, novcu, ambiciji i moći. Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio i televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čime je najviše žudeo - poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. - „OGANJ STRASTI“, 396 strana, ISBN 86-331-1536-0 Vinova jedina zaostavština je napušteni rudnik dijamanata u Angoli. Iz tunela dijamantskog rudnika do akademskih nagrada, iz kreveta prelepih žena u bitku sa ratnim diktatorima, morao je da se bori da povrati sve ono što je oduvek imao. - „PIRANE“, 264 strane, ISBN 86-331-1849-1 Roman o muškarcima koji se, poput pirana, hrane nemoralnošću društva. Priča koja razotkriva svet mafije i njenu povezanost sa vladama mnogih zemalja, sa svetom finansija i bankarstva. Nekorišćene. U mekom povezu. Dimenzije 12 x 16,5 cm. Idealan poklon za Vama dragu osobu. Ovde možete pogledati i ostale predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

Apokalipsa, Gradac 57/58 Izdavač: Gradac, Čačak 1984 Časopis za književnost, umetnost i kulturu Žan Bije - Duhovnost snažnih Dragoš Kalajić - Ispit katastrofe Žan Ševalije - Milenarizam, mesijanstvo, eshatologija Radoslav Petković - Lica apokalipse Svetislav Basara - zver koja proždire samu sebe Konrad Lorenc - Osma smrtnih grehova civilizovanog čovečanstva Tomas Maltus - O zlu koje proističe iz principa naseljavanja Živojin Pavlović - Nosi se! V.Abramčik - Šta ćemo raditi kada svet propadne... stanje vrlo dobro.

Izdavač: Čarobna knjiga, Beograd Biblioteka Avantura reči Prevod: Duška Radivojević Povez: broširan Broj strana: 443 + 496 Spolja kao na slikama (kod prve knjige sitno oguljen ćoškić na hrbatu). Pečatirane, vrlo dobro očuvane. Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga, kojem pripadaju i Senka vetra, Igra anđela i Zatočenik Nebesa. U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti, veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. LAVIRINT DUHOVA I Barselona 1938: jednog martovskog sumraka, pošto je bio odsutan više od godinu dana, Fermin Romero de Tores vraća se u Barselonu. Građanski rat je u jeku i za njega je izuzetno opasno da bude u gradu, ali on po svaku cenu želi da ispuni obećanje koje je dao svom preminulom prijatelju i da poseti njegovu porodicu. Baš kad stigne do njih, počinje stravično bombardovanje Barselone, i Fermin iz ruševine stana uspeva da izvuče živu samo prijateljevu osmogodišnju ćerku Alisu. Nedugo potom, na grad pada nov talas bombi i Alisi se gubi svaki trag. Fermin očajnički pokušava da je nađe, ali njegovi napori ostaju uzaludni. Barselona 1959: Maurisio Valjs, ministar nacionalnog obrazovanja, na vrhuncu je moći. On je najistaknutija figura kulturne scene Španije, ideolog takozvanog intelektualnog preporoda zemlje i jedan od najcenjenijih književnih stvaralaca novog doba. Iza bleštave figure nacionalnog heroja, međutim, nalazi se čovek progonjen demonima prošlosti, zabrinut za sopstveni život. U misteriju ministrovog života upliće se i devojčica iz Ferminove prošlosti, koja je nestala u tragičnom događaju iz Građanskog rata – Alisa. LAVIRINT DUHOVA II Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa. Međutim, u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove, iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši. Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima. Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao: nakon ovog slučaja je slobodna, može nastaviti život kako sama želi, bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje. Alisa, međutim, zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa, samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala. Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom: da zaborave na sve i da se, svako na svoj način, posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali, ili da na svoju ruku nastave istragu, potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali. (K-161)

Oliver Pötzsch Vrag iz Bamberga Znanje, 2023. 590 strana. Veoma očuvana. Jesen 1668. Schongauski krvnik Jakob Kuisl putuje u Bamberg sa svojom obitelji na vjenčanje svoga brata, također krvnika Bartholomäusa. Čim stigne, sazna da Bambergom hara okrutni ubojica. Prvo su se u rijeci Regnitz pojavili odrezani ljudski udovi, a zatim su i u gradu pronađena tijela brutalno ubijenih građana. Očevici tvrde da su na ulicama Bamberga uočili golemu divlju životinju pa se gradom ubrzo počinje širiti priča o vukodlaku. U gradu nastaje panika i nitko se više ne osjeća sigurnim. Prvi osumnjičeni privode se na ispitivanje u gradsku tamnicu. Bude se i sjećanja na bamberški progon vještica otprije trideset godina i mnogi se građani počinju bojati da bi se povijest mogla ponoviti. Napetost je na vrhuncu i Jakob Kuisl mora djelovati brzo ako želi spriječiti novi lov na vještice. Sa svojom kćeri Magdalenom i medikusom Simonom Fronwieserom, krvnik pronalazi svježe tragove koji ga odvode do bamberškog vraga… `Napeti povijesni roman savršeno dočarava atmosferu Bavarske sedamnaestog stoljeća.` Publishers Weekly `Inspirirana autorovom obiteljskom prošlosti, ova izvrsna priča oživljava Bavarsku iz 17. stoljeća sa svim njezinim strahovima, praznovjerjem i političkim igrama. Jakob Kuisl nije obični krvnik već realan čovjek u potrazi za istinom.` School Library Journal `U ovome romanu ima dovoljno fantastičnog u mračnome praznovjerju da bi se svidio čitateljima fantazije, a napetost, intrige i obrati zasigurno će privući ljubitelje trilera.` Booklist `Briljantno oslikana atmosfera garantira užitak čitanja.` Kirkus Reviews Oliver Pötzsch (1970.) dugi je niz godina radio kao scenarist televizijskih filmova, a danas je poznat kao autor povijesnih romana. Njegovi romani o schongauskom krvniku Jakobu Kuislu proslavili su ga daleko izvan granica Njemačke. On je i sam potomak Kuislovih koji su 300 godina bili najčuvenija dinastija krvnika u Bavarskoj. Vrag iz Bamberga peti je nastavak ovog serijala.

Potpuno nove. Format 14,5 x 20,5 cm Povez Mek Broj strana 368 Štampa Crno bela Opis: Najuži krug, Viveka Sten Divan sunčan dan s mnogo vetra idealno je vreme za jedriličarsku regatu – sve dok jedan od najprestižnijih stanovnika ostrva Sandhamn ne osvane mrtav na svojoj jedrilici. Oskar Julijander bio je bogati advokat i potpredsednik Švedskog kraljevskog društva jedriličara. Iako isprva sve deluje kao nesreća, novi dokazi ukazuju na ubistvo. Policijski inspektor Tomas Andreason ponovo udružuje snage sa advokaticom Norom Linde kako bi otkrio šta se stvarno desilo. I dok tragaju za dokazima, sa svih strana ometaju ih pripadnici elitnog sveta bogataša u kojem je jedino bitno da sve deluje besprekorno. Kada istražujete bogate i moćne stanovnike idiličnog ostrvskog raja, potraga za pravdom mora se sprovoditi oprezno i tajno, daleko od oka javnosti. „Mračne tajne i uzavrele emocije bogataša sjajno dopunjuju inače savršenu mešavinu napetosti, porodičnih odnosa i nerazjašnjenih misterija švedskog arhipelaga.“– Må Bra „Apsolutno sjajna i uzbudljiva detektivska priča.“ – Sveriges Radio P4 „Spektakularno i iznenađujuće ubistvo u najboljem maniru Agate Kristi.“ – Skånska Dagbladet Format 14,5 x 20,5 cm Povez Mek Broj strana 384 Štampa Crno bela Opis: Tiha voda, Viveka Sten Idilično ostrvo Sandhamn. Jedno od najpopularnijih letovališta u Švedskoj. Jek sezone odmora. U ranim jutarnjim časovima, šetajući psa na plaži, čovek nailazi na jeziv prizor – voda je izbacila leš upleten u ribarsku mrežu.Policijski inspektor Tomas Andreason stiže na lice mesta. Žrtva je Krister Bergren, neženja sa kopna koji je nestao pre mesec dana. Svi znaci ukazuju na nesreću, sve dok u lokalom pansionu ne osvane još jedan leš – ovoga puta reč je o Bergrenovoj rođaki koju je Tomas intervjuisao samo nekoliko dana ranije u Stokholmu. Dok ideja o ubici među njima sve više brine žitelje ostrva, Tomas stupa u kontakt sa prijateljicom iz detinjstva, lokalnom advokaticom Norom Linde. Zajedno će pokušati da odgonetnu tajne koje vezuju dvoje došljaka za ostrvo koje znaju od svog detinjstva. Tiha voda je napet, uzbudljiv roman o odbrani nasleđa i odbijanju kompromisa kada je posredi sam opstanak. „Viveka Sten se pridružuje redovima najboljih krimi-pisaca.“ – Dagbladet „Knjiga puna napetosti, od prve do poslednje strane. Savršena knjiga za leto!“ – Skaraborgs Allehanda „Toliko uzbudljivo da ostajete bez daha.“ – Hallandsposten

NOVE KNJIGE Autor: Sten Viveka Žanr: Trileri Pismo: Latinica Broj strana: 368 + 384 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2022. NAJUZI KRUG Divan sunčan dan s mnogo vetra idealno je vreme za jedriličarsku regatu – sve dok jedan od najprestižnijih stanovnika ostrva Sandhamn ne osvane mrtav na svojoj jedrilici. Oskar Julijander bio je bogati advokat i potpredsednik Švedskog kraljevskog društva jedriličara. Iako isprva sve deluje kao nesreća, novi dokazi ukazuju na ubistvo. Policijski inspektor Tomas Andreason ponovo udružuje snage sa advokaticom Norom Linde kako bi otkrio šta se stvarno desilo. I dok tragaju za dokazima, sa svih strana ometaju ih pripadnici elitnog sveta bogataša u kojem je jedino bitno da sve deluje besprekorno. Kada istražujete bogate i moćne stanovnike idiličnog ostrvskog raja, potraga za pravdom mora se sprovoditi oprezno i tajno, daleko od oka javnosti. „Mračne tajne i uzavrele emocije bogataša sjajno dopunjuju inače savršenu mešavinu napetosti, porodičnih odnosa i nerazjašnjenih misterija švedskog arhipelaga.“– Må Bra „Apsolutno sjajna i uzbudljiva detektivska priča.“ – Sveriges Radio P4 „Spektakularno i iznenađujuće ubistvo u najboljem maniru Agate Kristi.“ – Skånska Dagbladet TIHA VODA Idilično ostrvo Sandhamn. Jedno od najpopularnijih letovališta u Švedskoj. Jek sezone odmora. U ranim jutarnjim časovima, šetajući psa na plaži, čovek nailazi na jeziv prizor – voda je izbacila leš upleten u ribarsku mrežu.Policijski inspektor Tomas Andreason stiže na lice mesta. Žrtva je Krister Bergren, neženja sa kopna koji je nestao pre mesec dana. Svi znaci ukazuju na nesreću, sve dok u lokalom pansionu ne osvane još jedan leš – ovoga puta reč je o Bergrenovoj rođaki koju je Tomas intervjuisao samo nekoliko dana ranije u Stokholmu. Dok ideja o ubici među njima sve više brine žitelje ostrva, Tomas stupa u kontakt sa prijateljicom iz detinjstva, lokalnom advokaticom Norom Linde. Zajedno će pokušati da odgonetnu tajne koje vezuju dvoje došljaka za ostrvo koje znaju od svog detinjstva. Tiha voda je napet, uzbudljiv roman o odbrani nasleđa i odbijanju kompromisa kada je posredi sam opstanak. „Viveka Sten se pridružuje redovima najboljih krimi-pisaca.“ – Dagbladet „Knjiga puna napetosti, od prve do poslednje strane. Savršena knjiga za leto!“ – Skaraborgs Allehanda „Toliko uzbudljivo da ostajete bez daha.“ – Hallandsposten

Beograd 2012. Mek povez, 626 strana. Knjiga je odlično očuvana. Dugo očekivani nastavak višestruko nagrađivanog bestselera U šumi. Nastavljajući tamo gde se završavaju poslednje stranice njenog bestseler romana U šumi, Tana Frenč ponovo nas nepokolebljivo drži u napetosti izuzetnog psihološkog trilera kojim je potvrdila svoje mesto među najboljim savremenim piscima trilera i kriminalističkih romana. „Odnekud sam je poznavala, milion puta sam joj videla lice. A onda je čitav svet zaćutao, skamenio se. Tama je urlajući navrla sa svih rubova, i jedino je devojčino lice buktalo u središtu; jer to sam bila ja, modrih usana i nepomična, sa senkama nalik tamnim modricama ispod očiju.“ I dalje prestrašena nakon susreta sa psihopatom, detektivka Kesi Medoks napušta odeljenje za ubistva i započinje vezu sa kolegom Semom O’Nilom. Kada je bude pozvao na uviđaj slučaja koji mu je tek dodeljen, ona sa zaprepašćenjem shvata da je ubijena devojka njena dvojnica. Štaviše, devojka je identifikovana kao Leksi Medison – a to ime je pre više godina Kesi koristila dok je radila na tajnom zadatku. Bez ikakvih tragova, osumnjičenih ili načina da se utvrdi pravi identitet žrtve, bivši Kesin šef uviđa priliku svoje karijere – šalje Kesi u Leksin stan ne bi li zbunio i namamio ubicu da završi započet posao. „Policijske procedure, psihološka uzbuđenja, gotska romantika – sve predivno utkano u jedinstvenu i izuzetnu priču.“ Kirkus Reviews „Tana Frenč gradi upečatljivo složene likove, otkrivajući naporedo slojeve priče u ovom raskošnom i misaonom psihološkom trileru. Izvanredna knjiga.“ Library Journal „Sličnost poseduje sve: likove koji se pamte, žustre, brze dijaloge, pronicljiv psihološki ugao, napetost koja neprekidno raste, više nego opipljivo dočaravanje mestâ, i jedan predivno evokativan, slikarski stil. Roman U šumi osvojio je nagradu Edgar; Sličnost bi mogla otići i za korak dalje.“ Booklist „Roman čija napetost kida utrobu… Čudesan roman.“ New York Daily News

str. 225 do 252 naslovna strana ANTUN TOMMASEO -- ART NOUVEAU Jadranska straža osnovana je 1922. Društveni znak bio je buzdovan Kraljevića Marka izvučen napola iz mora. Posle Prvog svetskog rata Jadranska straža radila je na tome da što više njenih članova a posebno dece iz unutrašnjosti letuje na Primorju. Sem oporavka njihov cilj bio je da izletnici što bolje upoznaju svoju zemlju i njenu istoriju. Narod koji je vekovima živeo razdvojeno u više država trebalo je da se upozna i zbliži. Jadranska straža je smatrala da će boravak dece privući njihove roditelje. Izvršni odbor J.S. odlučio je da pošalje predavače da održe predavanja omladini u letovalištima Jadranske Straže. Predavali su o kulturno-istorijskim, geofrafskim i privrednim temama. Predavači su posetili koloniju iz Sarajeva u Sukošanu i Budvi, koloniju iz Kragujevca u Milni, iz Beograda u Makarskoj i Supetru i koloniju iz Osjeka u Trpnju. U Dubrovnik je 30. maja 1931. stiglo posebnim vozovima preko 600 izletnika Jadranske straže iz svih krajeva Južne Srbije (Makedonije). Izletnici su predvođeni sokolskom i građanskom kumanovskom muzikom (u živopisnoj narodnoj nošnji svoga kraja) u povorci došli u grad, pozdravljeni burnim pljeskanjem. Ispred gradske opštine pozdravio ih je u ime dubrovačke Jadranske straže Dušan Bašić istakavši: „…dolaskom u drevni slavenski grad obnavljaju one veze , koje su i u davnoj prošlosti usko vezivale stari slobodni Dubrovnik sa carskim Skopljem.“ U počast izletnicima vojna muzika otsvirala je na Šetalištu Kralja Aleksandra birani program. Jadranska straža u Dubrovniku ovom prilikom poklonila je pevačkom društvu „Vardar“ lovor vijenac sa natpisom „Jadranska straža u Dubrovniku 30 V 1931. Srpskom Pjevačkom Društvu „Vardar“ u Skoplju“. Izletnici su produžili za Zeleniku. Oblasni odbor Dubrovnik u svojim prostorijama u Dubrovniku uredio je društvenu biblioteku. Prilikom održanja Oblasne skupštine u Korčuli 1933. priređene su velike svečanosti. Iza svečanosti osnovana je u Korčuli muzika Jadranske straže. Februara 1934. održana je revija jugoslavenskih narodnih nošnji sa igrankom. Prilikom Oblasne skupštine u Kotoru juna 1934. priređen je društveni izlet u Kotor, Cetinje i Budvu. Mjesni odbor Korčula priredio je sa muzikom izlet u Trpanj, Lumbardu i u Lovište, a učestvovao je na proslavi Js u Bitolju. Mjesni odbor Trpanj priredio je izlete do Drvenika, Dube i Drače. Mjesni odbor Blato na Korčuli priredilo je izlet u Prigradicu, a Mjesni odbor Tivat u Cetinje. Oblasni odbor Dubrovnik priredio je 31. 10. 1934. komemoraciju kralju Aleksandru uz učestvovanje svih društava grada Dubrovnika. Oblasni odbor Dubrovnik radio je 1934. na nacionalizaciji imena sa nenarodnim oblikom. Prilikom otkrivanja spomenika NJegošu u Trebinju, izaslanstvo Oblasnog odbora Dubrovnik položilo je venac. Novi ogranci Js osnovani su 1934. u Dunavima, Županjem Selu, Kuni, Lumbardi, Poljicima, Pupnatu, Smokvici i Herceg Novom. Ogranci Čilipi, Kameno, Koločep, Lopud, Mrcine, Ston i Trsteno nisu bili aktivni. Delatnost odbora u Tivtu protezala se na ratnu mornaricu i arsenalske radnike. Oblasni odbor Dubrovnik 1934. imao je 10 Mjesnih odbora : Dubrovnik I, Dubrovnik II, Blato na Korčuli, Duba, Đenović, Korčula, Kotor, Orebić, Tivat, Trpanj. Povjereništava 13 i to: Babino Polje, Blato (Mljet), Goveđari, Drvenik, Kuna, Lovišće, Mlini, Poljice, Risan, Trebinje, Cavtat, Žrnovo i Pomorska vojna akademija. Brojno stanje članstva bilo je 31.12.1933. 1.584, a 31.12.1934. bilo je 1.608. U Dubrovniku podmladak Js delovao je u Muškoj i Ženskoj građanskoj školi, Gimnaziji, Privatnoj franjevačkoj gimnaziji i Pomorskoj trgovačkoj akademiji. Brojno stanje podmlatka 1933. bilo je 1.364. Oblasni odbor Jadranske straže iz Bečkereka (Zrenjanin) organizovao je letovanje u svom domu u Omišu u junu, julu i avgustu 1934. za 3 grupe podmlatka od 177 članova. Oblasni odbor Beograd priredio je sa 100 članova Uskršnji izlet 1933. u Dubrovnik i Boku. Oblasni odbor Beograd Jadranske straže organizovao je svoje letovalište u Savini (Meljine) u zgradi Lučke kapetanije. U Savini je 1933. letovalo 245 lica i to 179 učenika i 66 odraslih članova. Zgradu je morao da ustupi Komandi ratne mornarice. Organizovao je privremeno letovalište jula i avgusta 1934. za 171 osobu u zgradi Građanske škole u Makarskoj. Uprava letovališta priredila je dva izleta i to prvi u Orebić i Korčulu a drugi u Biševo, Kominu i Hvar. Akademska sekcija iz Beograda letovala je u Supetru, a srednjoškolska u Makarskoj. Oblasni odbor Beograd kupio je u januaru 1935. vilu i imanje u Bijeloj za izgradnju svog doma. Preduzeli su dograđivanje vile da bi je osposobili za letovanja. Gosti su dolazili iz raznih krajeva Srbije. Vozili su ih brodom do Herceg Novog, dalje lokalnim parobrodom do Baošića, a iz Baošića peške do doma. Po statistici letovalo je u domu u Bijeloj 1935. 88 omladinaca i 22 odrasla; 1936. 123 omladinca i 59 odraslih; 1937. 156 omladinaca i 174 odraslih; i 1938. 200 omladinaca i 180 odraslih. Odrasli gosti su večim delom bili rodbina omladine. Iz doma su organizovali izlete po Boki, u Dubrovnik, preko Lovčena na Cetinje i u Budvu. Sekcija podmlatka Mjesnog odbora Jadranske straže iz Novog Sada letovala je u Baškoj Vodi kod Makarske. Oblasni odbor Sarajevo primio je 1933. na letovanje 54 člana podmlatka a u 1934. 75 članova podmlatka. Ženski podmladak Jadranske straže iz Sarajeva (učenice sarajevskih srednjih škola) letovale su 1934. u domu u Budvi. Bile su dve grupe, prva grupa od 40 učenica letovala je u julu, a druga od 35 učenica u avgustu. Budva je odala poštu svom velikanu Stjepanu M. LJubiši. Vođe grupa upoznale su omladinu sa LJubišinim delima i krvavom istorijom kraja. Učenice su videle poprsje koje je izradio umetnik Dolinar. Jadranska straža u Dubrovniku održala je 23.maja 1937. svoju redovnu godišnju oblasnu skupštinu, kojoj su prisustvovali članovi uprave kao i delegati mjesnih odbora Kotora, Tivta, Baošića, Dubrovnika 2 (Gruž), Korčule i Blata na Korčuli, te Povjereništava Cavtata, Veleluke i Suđurđa. Zaključeno je da se otvori prenoćište za članove i podmladak Jadranske straže koji iz unutrašnjosti u velikom broju silazi na more. Zaključeno je da se omogući štampanje knjige „Vodić kroz Boku-Kotorsku” od Petra Šerovića osobitog poznavaoca i pisca istorije Boke-Kotorske, u interesu turizma na Jadranu. Jadranska straža u Dubrovniku proslavila je 30. oktobra 1938. svoju slavu „Jadranski dan”. U Oficirskom domu održana je akademija, koju je pozdravnom riječi otvorio predsednik Dušan Bašić, nakon čega je održano predavanje o oslobođenju jadranske obale i o važnosti mora za napredak i veličinu države i naroda. Akademija se nastavila prigodnim deklamacijama i dvema koncertnim tačkama koje je izvršio Podmladak Jadranske Straže posle čega je sledila igranka. Proslavi su prisustvovali vojne i civilne vlasti, te nacionalna i kulturna društva i mnogobrojno građanstvo. Oblasni odbor Jadranske straže u Dubrovniku održao je 1939. „Jadransku večer” sa muzičko-zabavnim delom i plesom u Oficirskom domu u Dubrovniku. Dvorana je bila ukrašena u vidu ratnog broda. Koncertni deo večeri izveli su muzičari J. Šlaus, Grazio Maruči i D. Trojanović, poljski kompozitor L. M. Rogovski, A. Safanov i T. Koš. Posle koncerta održana je ritmičkla igra „Galija” pod vođstvom nastavnice M. Crnčević. Oblasni odbor Jadranske straže iz Novog Sada podigao je svoj dom u Dobroti. Prilikom svečanog otvaranja Doma Jadranske straže u Dobroti 23. jula 1939. Dubrovački Oblasni odbor Js. održao je glavnu skupštinu u Kotoru. Skupštinu je otvorio pretsjednik Mjesnog odbora Js. u Kotoru Marko komodor Dabčević. Sporazumom Cvetković-Maček 1939. Dubrovnik i okolina odvojeni su od Zetske banovine i pripojeni novosnovanoj Banovini Hrvatskoj. Na podsticaj iz Hercegovine i pomoći pristalica Narodne odbrane, članstva Sokola i Jadranske straže, a pod rukovodstvom Mirka Stankovića, održan je 16. decembra 1939. „javni dogovor” u cilju „okupljanja srpstva kao naroda” i podsticanja „nacionalne akcije” u cilju „beskompromisnog održavanja svih ustanova koje su bitne za čuvanje i održavanje narodnog jedinstva”. IZVOR : Saša Nedeljković - član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije split hrvatska

Nostradamus od 1999. do zlatnog doba 2025.g Rat ili mir? Izdavač: Editions du Rocher Autor: Fontbrune Jean-Charles de Datum izdanja: 1999 Format/veličina: 16x24x2cm Povez: broširan povez Stranice: 262 stranica francuski jezik Stanje: Nova nekorišćena čist primerak ide kao polovno samo zbog toga što je kupljena 1999.g. ISBN: 2268032868 Rezime Predviđanja Nostradamusa, zapanjujuće precizna, potvrđena su o glavnim događajima naše istorije. Sada se njegova proročka vizija proširila do početka trećeg milenijuma. Danas, bez samozadovoljstva, bez pristrasnosti, sa najvećim poštovanjem prema tekstu, Žan-Šarl de Fontbrun izvlači iz njega budućnost čovečanstva, od 1999. do 2025. godine. Konačno, ozbiljan prevodilac navodi da Nostradamusove katrene govore zahvaljujući nemilosrdnom lingvističkom radu i rigoroznoj metodi transkripcije gde rasuđivanje uvek prevladava nad ličnim rasuđivanjem. Osnovni cilj ove knjige je da informiše i upozori. Čovek je na prekretnici u svojoj istoriji. Nakon katastrofa koje je izazvao (svetski ratovi, genocidi, ekološke katastrofe), izbor je jednostavan: ili će uzeti svoju sudbinu u svoje ruke i raditi na uspostavljanju mira, ili će istrajati u svom paklenom ciklusu destruktivnog materijalizma. Na njemu je da natera proroka da laže. Ova knjiga je na kraju poruka nade. U ovoj knjizi štampanoj 1999. godine, dva katrena jasno ukazuju na napade koji su zadesili Sjedinjene Države: „Lik koji se odnosi na islamski fundamentalizam će izazvati ponovnu pojavu ljudskog straha: novine nikada neće morati da opišu toliko užasa kao što je onaj događaja koji desiće se hrišćanima zbog Iraka.” Ovi napadi su nastavak Zalivskog rata koji je Bin Ladena pokrenuo u sveti rat protiv Zapada. Presage II, septembar: „Plačući nad sudbinom, to radi: flota se sprema dok muslimanski vođa izvodi svoje trikove. Floti koja se usidri u Mediteranu treba predugo da se pojavi, jer nismo znali šta je bilo i da smo mislili da se zabavimo“. Redosled događaja je detaljno opisan u ovoj knjizi, katren za katrenom. Žan-Šarl de Fontbrun, već dvadeset godina priznat kao najozbiljniji prevodilac Nostradamusovih proročanstava, upozorio je 23. maja 1999. Bouillon de Culture na islamsku opasnost. Nostradamusova „poruka upozorenja“ je ignorisana. Zbog toga je planirana šema tek počela da se ostvaruje. Nastavak je zastrašujući, ali čovek čuva svoju slobodnu volju i nikad nije kasno da zaustavi svoje ludilo... Hoćemo li morati da čekamo dvadeset pet godina da dođemo do zlatnog doba i sveopšteg mira?, najavio je Nostradamus? upozorio Bouillon de culture 23. maja 1999. na islamsku opasnost. Nostradamusova „poruka upozorenja“ je ignorisana. Zbog toga je planirana šema tek počela da se ostvaruje. Nastavak je zastrašujući, ali čovek čuva svoju slobodnu volju i nikad nije kasno da zaustavi svoje ludilo... Hoćemo li morati da čekamo dvadeset pet godina da dođemo do zlatnog doba i sveopšteg mira?, najavio je Nostradamus? upozorio Bouillon de culture 23. maja 1999. na islamsku opasnost. Nostradamusova „poruka upozorenja“ je ignorisana. Zbog toga je planirana šema tek počela da se ostvaruje. Nastavak je zastrašujući, ali čovek čuva svoju slobodnu volju i nikad nije kasno da zaustavi svoje ludilo... Hoćemo li morati da čekamo dvadeset pet godina da dođemo do zlatnog doba i sveopšteg mira?, najavio je Nostradamus? Pogledajte fotografije i pitajte me pre kupovine ukoliko imate bilo kakvih pitanja. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://njnjnj.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta Pročitajte još i odeljak *uslovi prodaje* imate mnoge pogodnosti. 1.

Moje knjige: Čopor, Kroz vatru i vodu, Za čast i slavu i Staze poraza na neki način su omaž svim onim momcima sa kojima sam ratovao rame uz rame svih „onih“ godina. One su, takođe, i posthumni omaž onima kojih više nema. Nema ih zato što su svoje živote dali za otadžbinu. Njihova imena neću pominjati iz poštovanja prema njima mrtvima, jer se kaže da mrtve treba ostaviti da počivaju u miru. Pominjanjem njihovih imena možda bih uznemirio njihove duše, koje su, iskreno se nadam, našle mir i spokoj gde god da su bile. Reći ću zato: „Neka vam je večna slava, momci moji!“ Tu slavu ste i zaslužili. Ispunili ste najveći ideal koji jedno ljudsko biće može da dosegne. Dali ste svoj život za zemlju, za narod, za slobodu i mir. Za mir u kome mi svi danas živimo. Ova priča o „čoporu“, smeštena u četiri knjige, bila bi svakako mnogo kvalitetnije ispričana da se, recimo, ne nalazim ovde gde se sada nalazim i da sam mogao da obavim potrebne razgovore sa svima onima koji su pripadali „čoporu“ i tako sa njima podelim i osvežim brojne zajedničke pojedinosti. Nadam se zato da mi neće biti zamereno, ako sam nešto propustio ili u nečemu pogrešio, jer teško je proživljene događaje nizati onako iz glave bez podsetnika ili pomoći pojedinaca iz „čopora“. U ovoj završnoj reči želim da naglasim da ova priča nije ispričana u celosti. Mnoge događaje sam morao da prećutim. Neke od akcija koje smo izvodili, kako na našoj teritoriji, tako i van nje, i dalje su državna tajna. Opet, neke druge operacije bolje je prećutati i ne pominjati ih. Bolje je tako. Danas, kada su promenjene životne vrednosti i kada najuzvišeniji ideal zauzima poslednje mesto, verovatno sve ovo što sam prećutao, ovi današnji političari ne bi dobro razumeli ili bi to pogrešno shvatili. Uostalom, verujem da je ovako i zanimljivije, jer nedorečenost kopka maštu i ima svoju draž. Jednoga dana, kada se kao nacija i narod osvestimo i kada se budemo vratili na pravi put, poštujući ponovo prave životne vrednosti, težeći ponovo za dostignućem najvećeg životnog ideala, izaći će dopunjena verzija ove priče. Ona koja će biti celovita i iz koje će sevideti da su se mnogo više ogrešili o nas, nego što smo mi sami grešili. Neko me je jednom pitao koji su moji najveći životni uspesi, odgovorio sam da je moj najveći životni uspeh u privatnom životu, da je to moja porodica: moja supruga i moja deca. U profesionalnom smislu, moj najveći uspeh je to što sam uspeo da, posle onog bezumnog rata iz 1999. godine i pored mnogih teških bitaka i situacija, vratim skoro sve momke žive i zdrave njihovim porodicama. S druge strane, moj najveći životni neuspeh je svakako to što se nalazim gde se nalazim. Bez obzira na sve što sam uspeo da kažem, ipak mi je bila velika čast i privilagija što sam svih „onih” godina, koje su bile sudbonosne za naš narod i naciju, bio na čelu „čopora“. Što sam imao tu životnu šansu da zajedno sa njim živim, radim, borim se, a da je život tako hteo, i da poginem. Da, na kraju krajeva, ispunim dužnost koja je stajala ispred svakoga od nas. Hvala im svima koji su mi dozvolili da koračam zajedno sa njima: Kroz vatru i vodu, dignute glave, stazama pobede, časti i slave. FORMAT:A5 POVEZ: MEK POVEZ BROJ STRANA:931 P5

L. S. Hilton MAESTRA + L. S. Hilton DOMINA + L. S. Hilton ULTIMA Laguna, 2016/17/18. 333 + 340 + 340 strana. Odlično očuvane. Najverovatnije nekorišćene. Najuzbudljiviji triler koji ćete pročitati ove godine. Ovaj psihološki triler sličan Talentovanom gospodinu Ripliju predstavlja femme fatale koja je prepredena kao Ejmi Dan iz Iščezle, opasna kao Lizbet Salander iz Muškarci koji mrze žene, seksi, pametna i smrtonosna. Džudit Rašli je danju asistentkinja u prestižnoj londonskoj aukcijskoj kući, a noću hostesa u jednom od najozloglašenijih barova u gradu. DA BI DOBILA ONO ŠTO ŽELI Kako bi uspela u životu, Džudit zna da mora poštovati pravila igre. Promenila je naglasak, uvežbala manire otmenih ljudi i svoju diskretnost je dovela do nivoa umetnosti. Ali kad je otpuste zato što je otkrila mračnu tajnu umetničkog sveta, njeni iskreni napori i snovi za boljim životom biće uništeni. Zbog toga dopušta svom omiljenom, a već skoro zaboravljenom osećanju, gnevu, da je obuzme znajući da će se tako osećati bolje. ONA ĆE PREKORAČITI SVE GRANICE Dok prati jednog od svojih najvećih klijenata do Francuske rivijere, dogodiće se strahovita nesreća koja će sve promeniti. Ne bi li zaštitila sebe, Džudit shvata da mora da se pretvori u nekog drugog. Menja identitet i postavlja pravila nove opasne igre. „Glamurozna, uzbudljiva, dekadentna, erotična i neodoljiva. Maestra je dar za čitaoce koji vole osvetoljubive ženske likove.“ Booklist „Smešten u svet oligarha, mafijaša i mutnih trgovaca umetničkim delima, ovaj roman predstavlja junakinju koju ćete ili voleti ili mrzeti, zbog koje ćete bar dva puta doslovno zinuti, ženu zbog čijih bi seksualnih avantura čak i Kristijan Grej pocrveneo.“ Red Magazine Nastavak Maestre – planetarnog fenomena koji je munjevito osvojio svet. Brutalno ubistvo na venecijanskim ulicama. Neverovatna pljačka neprocenjivog umetničkog dela. Mračna prošlost koje ne može da se otrese. Nemilosrdni protivnik kome ne može pobeći. ONA SE VRATILA. I ŽELI OSVETU. MISLILA JE DA JE NJENIM PROBLEMIMA DOŠAO KRAJ Džudit Rašli je uspela. Vlasnica je ugledne galerije, živi u raskoši u veličanstvenom venecijanskom okruženju i konačno uživa u životu zarad kojeg je ubijala. Jer niko još ne zna šta je uradila. Neko će ipak uskoro saznati. ALI PRAVE NEVOLJE TEK POČINJU Džudit može da se spase samo ako pronađe jednu neprocenjivu sliku ‒ ali, nažalost, ne veruje da ona zaista postoji. A nije jedina koja traga za njom. Ovog puta, Džudit ne drži uzde u rukama. Opkoljena i nadmudrena, suočava se s neprijateljem koji je uvek korak ispred nje i ima mnogo više sredstava na raspolaganju, a pritom je nemilosrdniji i moćniji nego što može i da zamisli. Ali ako ga ne pobedi ‒ umreće. „Izvrsno i dekadentno.“ Sunday Mirror „Fantastično.“ Sunday Times „Smrtonosna kao Tom Ripli i zavodljiva kao Loren Bekol.“ Vogue Prvo je bila Maestra. Potom je postala Domina. Sada je Ultima. Glamurozna kustoskinja Elizabet Tirlink zna ponešto o falsifikatima. Na kraju krajeva, ona sama je falsifikat. Njen pravi identitet, Džudit Rašli, zakopan je ispod slojeva laži. Da ne pominjemo leševe ljudi koji su bili toliko glupi da joj stanu na put. Ali sad, zarobljena usred ubilačke razmene vatre između ruskog mafijaškog bosa i korumpiranog italijanskog policajca, Džudit mora da napravi još zahtevnije umetničko delo ‒ falsifikat slike koji će odneti u svetski poznatu aukcijsku kuću gde je radila kao bedna asistentkinja i prodati ga za sto pedeset miliona dolara. Mogućnost da prevari bivšeg šefa koga prezire i međunarodni umetnički svet uzbuđuje je gotovo koliko i ekstreman seks od kojeg je zavisna ‒ pogotovo kad je cena neuspeha metak u potiljak. Izlaganje novog identiteta svetlima reflektora dovodi je u još veću opasnost. Kao kad se s prelepe slike skinu slojevi boje, može se otkriti nešto sasvim neočekivano – detalji istine o njenoj prošlosti zapanjiće i nju samu. „Spoj raskošnih Pedeset nijansi i Da Vinčijevog koda...“ Independent „Duhovito i pametno, zabavno i dobro napisano.“ Times „Pršti od skandala, intriga i misterije.“ Heat „Pametno, brzo i veoma nepristojno.“ Glamour

Glas jedinstvenog narodno-oslobodilačkog fronta Srbije Reprint ratnih brojeva 1942-1944 Urednik: Radojko Mrlješ Izdavač: Glas, Beograd 1975 Veliki format. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE broj 1 / 30. avgust 1942. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina I broj 2-3 / novembar 1942. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 1-2 / januar-februar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 3-4 / mart-april 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 5 / maj 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 6 / septembar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 7 / decembar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 1-2 / januar-februar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 3 / mart 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 5 / semptembar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 6 / oktobar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 7 / nobembar 1944. Polazeći od potrebe za podizanjem borbenog raspoloženja naroda, u uslovima kada je NOP u Srbiji preživljavao teške trenutke, kao i od potrebe za ponovnom što širom mobilizacijom naroda na platformi narodnooslobodilačkog pokreta, PK KPJ za Srbiju odlučio je da pokrene jedan list za Srbiju. V početku se smatralo da to treba da bude „Komunist`, ali se ubrzo, početkom jula 1942, došlo do zaključka da taj list treba da izgleda „nešto kao vesnik zagrebački`. Od ideje o pokretanju lista „Glas`, do njegovog izlaska nije proteklo mnogo vremena. Već sredinom avgusta PK KPJ za Srbiju najavio je okružnim komitetima KPJ izlazak lista: „.. . U najskorije vreme počeće da izlazi list koji će celom narodu javno otkriti ulogu Draže Mihailovića i koji će kao organ jedinstvenog fronta Srbije dati mogućnost da se učvrsti, proširi i dobije organizacionu formu kroz narodnooslobodilačke odbore široko jedinstvo srpskog naroda.` Ova najava govorila je jasno da će list biti organ Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije i da će biti „ideološka i organizaciona osnovina` na kojoj će se narodnooslobodilački front izgraćivati. Kao informativno-politički organ, list je imao zadatak da služi stvaranju i razvoju Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta. Istovremeno sa pripremama koje su obavljane za pokretanje lista, PK KPJ za Srbiju pokušao je da stvori ilegalni odbor Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije. U tom cilju voćeni ou razgovori sa nekim istaknutim ličnostima koje su ranije pripadale graćanskim strankama, a nisu se kompromigovale saradnjom sa okupatorom. Mećutim, ti razgovori, kao i mnogi drugi koje su do tada voćeni sa tim snagama o raznim nitanjima vezanim za razvoj oslobodilačke borbe, nisu doveli do željenih rezultata, jer još nisu bili sazreli uslovi da se osnuje JNOF u Srbiji. Na pripremanju prvog broja novog lista „Glas` učestvovali su svi članovi Pokrajinskog komiteta koji su se nalazili u Beogradu: Blagoje Nešković, Mirko Tomić i Vasilije Buha. Oni su bili prvi urednici i pisci tekstova. Prvi broj „Glasa` izašao je u Beogradu 30. avgusta 1942. godine u 400 primeraka, štampanih na geštetneru V tehnici Pokrajinskog komiteta u skloništu u kući Slobodanke-Danke Savić, u Cvetkovoj ulici br. 15. U uvodniku prvog broja Blagoje Nešković je obrazložio cilj njegovog pokretanja rečima da će „Glas` predstavljati tribnnu sa koje će . . . „pošteni i pravi rodoljubi, bez obzira na politička ubećenja, iznositi svoja mišljenja kojima će pomagati da se naš narod oslobodi okupatora i njegovih najamnika`. Osim toga, „Glas` je trebalo da omogući organizaciono povezivanje „svih snaga srpskog naroda koji se sada sgapaju u jedinstvenu želju — osloboćenje našeg naroda ispred ropstva okupatora i njegovih najamnika, i da štiti interese narodnooslobodilačke borbe i onemogući podstrekače bratoubilačkog graćanskog rata`. Pored uvodnika, Nešković je napisao i članak „Kako hitlerovci zamišljaju novi poredak i koje su mesto u njemu odredili Srbiji`. Komentarišući nacionalsocijalističke koncepcije o tzv. novom poretku u Evropi, koje su bile objavljene u listu „Časopis za politiku`, istakao je da Srbiju, ako ostane pod nemačkom okupacijom, očekuje „robovski kolonijalni režim`. U članku „Nedić i srpstvo` Vasilije Buha je pokazao u čemu je suština kvislinške uloge Milana Nedića. Treći članak u ovom broju „Ko vodi borbu protpv okupatora i njegovih plaćenika u Srbiji` napisao je Mirko Tomić, razotkrivajući izdajničku ulogu čegničkog pokreta i njegovog voće Draže Mihailovića u Srbiji i Jugoslaviji. Ovaj prvi broj, kao i druge brojeve „Glasa`, u toku narodnooslobodilačkog rata i revolucije, distribuirala je tehnika Pokrajinskog komiteta, kojom je rukovodio Svetislav Kanački, španski borac. Tehnika PK bila je organizaciono odvojena od Pokrajinskog komiteta. Pored Kanačkog u tehnici PK je radila Slavka Morić i Slobodanka Savić, kao i kurirke, koje su držale vezu sa kuririma okružnih komiteta i predavale odgovore i materijal Pokrajinskog komiteta. Centralna ekspedicija tehnike PK nalazila se u stanu Miroslava i Olivere Parezanović, u Lastinoj ulici br. Pakovanje materijala i lista „Glas` za distribuciju obavljao je Kanački, koji je imao tačnu evidenciju dolaska i odlaska kurira. Materijal i „Glas` prenošeni su u raznovrsnoj ambalaži, koja je bila najpogodnija u odrećeno vreme, a koju je po zadatku Pokrajinskog komitega izraćivao Vučko Ivković. U cilju obezbećenja maksimalne sigurnosti, prijem i isporuka pošte vršili su se na različitim mestima, a bio je zabranjen i svaki kontakt među kuririma, osim po zadacima Partije. Funkcionisanje tehnike Pokrajinskog komiteta i distribucija materijala bili su uveliko uhodani u vreme šgampanja ,,Glasa`, što je omogućilo njegovo rasturanje. Pojava prvog broja „Glasa` imala je višestruki društveno-politički i agitaciono-propagandni značaj. Pokrenut u teškim uslovima u kojima se nalazio oslobodilački pokret u Srbiji i Beogradu, list ,,Gllas` pokazao je prijateljima i neprnjateljima narodnooslobodilačke borbe da oslobodilački pokret u Srbiji i Beogradu deluje, da je neuništiv. Pisana reč u „Glasu`, već od njegovog prvog broja, bila je ubojita kao vatreno oružje na frontu, s kojim su se NOP odredi pod rukovodstvom KPJ borili protiv okupatora i domaćih izdajnika za osloboćenje zemlje. Pisana reč u „Glasu` podizala je borbeni moral naroda i bila dokaz, uprkos neprijateljskoj propagandi o unišgenju komunista u Srbiji, da Komunistička partija postoji i deluje i da je neuništiva. Ubrzo posle izlaska iz štampe prvog broja „Glasa`, pala je u ruke specijalne policije SloG odanka Savić. Zahvaljujući njenom hrabrom držanju pred polgcijom, nije otkrivena tehnika Pokrajinskog komiteta. Nasgojeći da list i tehnički bude lepo urećen, Pokrajinski komitet je odlučio da se br. 2 i 3 za 1942. štampaju u štampgriji Centralnog komiteta KPJ, koja je raspolagala boljim tehničkim sredstvima za štampanje. Tehničku opremu lista uradio je Borće Andrejević-Kun, koji je u to vreme stanovao u štampariji CK KPJ. Slaganje i štampanje ovog dvobroja obavili su Slobodan Jović, slovoslagač, i Branko Bonović, mašinista, koji su od 1941. godine radili u štampariji CK KPJ, a rasturanje su vršili svi stanari te kuće: Milo Bošković, Zaga Jovanović, Ljubica Bonović, zatim Milada Rajter, Brana Perović i drugi. Sadržaj broja 2 i 3 za 1942. bio je znatno bogatiji u odnosu na prvi broj, jer je u njemu bilo više saradnika. U ovom dvobroju objavljen je članak Josipa Broza Tita „Mećunarodni značaj narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji i zamaskirani izdajnici`, zatim nekoliko članaka Neškovića, meću kojima i članak posvećen 25-godišnjici velike oktobarske socijalističke revolucije, kao uvodnik, i članci: „Ustavotvorna skupština Antifašističkog veća narodnog osloboćenja Jugoslavije`, „Osloboćena teritorpja`, „Za zimsku pomoć partizanima` i dr. U njemu su objavljena i dva članka Mirka Tomića, od kojih je od posebnog značaja: „Saradnja Mihailovića sa Nedićem i nemačkim okupatorom posle gubljenja slobodne teritorije u Srbiji`, u kome je dokumentovano prikazao izdajnički rad Draže Mihailovića i njegovih saradnika. U tom članku Tomić je predlagao da se ujedini ceo srpski narod u Jedinstveni narodnooslobodilački front za borbu protiv okupatora, kao što je to učinio slovenački narod u Osvobodilnoj fronti, Jedan od novih saradnika „Glasa` bio je i Borće Jovanović-Jarac, koji je za broj 2 i 3 napisao članak „Dva lica izdaje`. Brojevi 1—2 i 3—4 i broj 5 za 1943. štampani su u kući na Banjičkom vencu i u njima je saraćivao veći broj saradnika, a obezbećeni su dopisi iz raznih krajeva Srbije. Većinu članaka za prvi dvobroj za 1943. i dalje su pisali uglavnom članovp Pokrajiskog komigeta MeškoviN, Moma Marković i Vasilije Buha, dok je Mirko Tomić, kad je ovaj dvobroj pripreman za štampu, poginuo u borbi sa policijom januara 1943. U objavljenim člancima pisano je o aktuelnim pitanjima narodnooslobodilačkog pokreta i socijalističke revolucije. Nešković je za ovaj dvobroj napisao članke: ,,Na putu pobede, „Jedna pegina je naša`, „Svetli grobovi` i dr.; Moma Marković: „Drumovi će poželeti Turaka`, „Mi nismo sami`, „Mi smo ponosni`, nekrolog o Mirku Tomiću i dr.; Vasilije Buha: „Ko stoji iza Milana Nedića`, Borće Jovanović: „Štuka — kultura` i drugi. Ovaj dvobroj „Glasa` imao je 12 stranica teksta. U dvobroju 3—4 za 1943. koji je bio obima 8 stranica, osim tekstova Neškovića: „27. mart`, „Ofanziva i protivofanziva`, „Janko JTisjak-Puška` i drugih, štampani su i prilozi novih saradnika: Radivoja Jovanovića-Bradonje „Dražinovci kolju po Šumadiji`, Jovana Šerganovića „Kaznena ekspedicija u okrugu požarevačkom i smrt fašističkog zlikovca Henzela`, Vere Miletić „8. mart` i drugi. U broju 5 za 1943. ponovo je povećan broj stranica na 12, kao i broj saradnika. Tako su u ovom broju svoje članke objavili Petar Stambolić „Peta fašistička ofanziva — Peta velika pobeda narodnooslobodilačke vojske`, „Zadušnica krvopilaca`; Dragoslav Marković „Odjek sa Drine`, „Dražinovci po Kosmaju`; Marko Vranješević objavio je pesmu „U verigama`; Božidarka Dahmjanović-Kika „Kosmajski partizani se svete`; Milovan Milosavljević „Napad na Aranćelovac` i Dušan Petrović-Šane „Dražinovci i dalje kolju i pale po Šumadiji` i nekrolog Stanislavu Sremčeviću. Kao što se vidi, ovaj broj „Glasa` bio je raznovrsniji od svih prethodnih. Izdavanje „Glasa` u šgampariji CK KPJ moralo je krajem avgusta 1943. da bude obustavljeno, jer su Nemci kuću u kojoj se ona nalazila uzeli za smeštaj svojih vojnika. Svi stanari te kuće morali su biti iseljeni. Prilikom iseljavanja, Branko Bonović i Slobodan Jović noneli su sa sobom malu štamparsku mašinu marke „boston` i preneli je u sklonište koje se nalazilo u kući Milutina i Ratke Blagojević u Krajinskoj ulici broj 24, gde je pre toga bilo sklonište materijala za tehniku Pokrajinskog komiteta. U no vom skloništu je ubrzo montirapa štamparija, a mali „tigl` za njene potrebe izradio je Vučko Ivković prema nacrtu inženjera Jovana Jankovića. Na tom tiglu Jović i Bonović štampali su ostale brojeve „Glasa`, koji su izdavani u Beogradu krajem 1943. i tokom 1944. godine. Ovi brojevi su bili formata 24 X 30 cm. Iako se oskudevalo u hartiji, a bile su znatno smanjene i tehničke mogućnosti, broj 6 za 1943. izašao je na 6 strana u tiražu od 2.000 primeraka. I u ovom broju najviše priloga napisali su članovi Pokrajinskog komiteta: Petar Stambolić, Nešković i Buha. Stambolić je napisao članke: „Veliki uspesi naše narodnooslobodilačke vojske` i „Pobedonosni put Crvene armije na zapad`, Nešković „Davljenici` i „Akcije partnzanskih odreda u Srbiji`, a Buha „Omladinska tamniia u Smederevskoj Palanci`. To je bio i poslednji članak Buhe objavljen u „Glasu`, jer je početkom oktobra 1943. uhapšen od specijalne policije. U broju 6 objavljena je i jedna pesma Miloša Savkovića i njegov članak o Nediću, zatim nekrolog o Milošu Savkoviću, koji je napnsao Dušan Petrović-Šane, kratak osvrt Mome Markovića na poginule istaknute borce narodnooslobodilačke vojske i borce partpzanskih odreda u Srbnji i dva priloga Vere Miletić. Poslednji broj „Glasa`, 7 za 1943, izašao je na 4 strane. Ovaj broj i sledeće za 1944. uredio je Petar Stambolić, jer je Nešković otišao na teren u južnu Srbiju. Osim urećiva- 441 nja, Stambolić je broj 7 uglavnom popunio svojim člancima. Izmeću ostalog, pripremio je opširan komentar o Drugom zasedanju AVNOJ-a i stvaranju Nacionalnog komiteta narodnog osloboćenja Jugoslavije. Vesti o Drugom zasedanju AVNOJ-a koje je emitovala radio-stanica „Slobodna Jugoslavija` slušao je i zapisivao Marko Ristić, književnik, a prenosila ih je do Stambolića Krista Borćević. Samo dva priloga u ovom broju napisali su drugi autori. To je članak „Nacionalizam u okviru današnjice` Dušana Bogdanovića, potpredsednika Narodne seljačke stranke, koji je od 1941. saraćivao sa KPJ. U tom članku Bogdanović je razobličavao srpski nacionalizam i njegove predstavnike Nedića, Dimitrija Ljotića, Kostu Milovanovića-Pećanca i Dražu Mihailovića, koji su se stavili u službu okupatora, i nasuprot njima isticao borce narodnooslobodilačkog pokreta kao istinske borce za narodnu slobodu. Drugi članak je napisao Predrag Marković-Alimpije, pod naslovom „Jablanica i Toplica se dižu na oružje`. U toku 1944. izašla su u okupiranom Beogradu četiri broja „Glasa`. Dvobroj 1—2 za 1944. godinu štampan je na 8 strana, treći je izašao u martu, a četvrti u maju. Sve brojeve „Glasa` izdate u Beogradu, osim broja 1, složili su, prelomili i štampali Slobodan Jović i Branko Bonović, koji su 29. jula 1944. posle žestokog otpora izvršili samoubčstvo da ne bi pali policiji V ruke, kada je otkrila sklonište u Krajinskoj ulici. Sledeći brojevi „Glasa`, 5. i 6. za 1944, štampani su na slobodnoj teritoriji u južnoj Srbiji. Redakcija ovih brojeva imala je novi sasgav, a sačinjavali su je: Bogdan Pešić, Slobodan Ivanović-Lale, Tanasije Mladenović, Marko Vranješević, Sava Vučković i Milivoje Stefanović. Redakcija je bila smeštena u selu Gornji Statovci, u kome se nalazio Glavni štab narodiooslobodilačke vojske za Srbiju. Štampanje ova dva broja obavljeno je u štampariji Okružnog komiteta KPJ za Leskovac u selu Ivanju pod Radan-planinom, a svi člancn bili su potipisani punim imenima i prezimenima, za razliku od brojeva izdatih u Beogradu, koji su izlazili nepotpisani ili sa inicijalima ili pseudonimima. Osloboćenjem Beograda, „Glas` je ponovo štampan u glavnom gradu 7. novembra 1944. n nosio je broj 7. U izdanju „Glasa` pojavio se 24. oktobra list „20. oktobar`, u čast osloboćenja Beograda, u kome je stanovništvo šire obavešteno o borbama za osloboćenje Srbije i Jugoslavije.