SPECIFIKACIJE: Bluetooth verzija: 5.3 Povezivanje: Bluetooth, AUX, FM radio, USB flash, TF card Baterija: 6000mAh Izlazna snaga: 60W x 2 Veličina zvučnika: 6.5 inch Impedansa: 4Ω Domet: 10m Masa: 5.7kg Dimenzije (mm): 600 x 246 x 268

SPECIFIKACIJE: Bluetooth verzija: 5.2 Povezivanje: Bluetooth, AUX, FM radio, USB flash, TF card Baterija: 4500mAh/3.7V Izlazna snaga: 30W x 2 Impedansa: 4Ω Nivo vodootpornosti: IPX5 Domet: 10m Masa: 2000g Dimenzije (mm): 368 x 139 x 182

29 x 12 x 11 cm autor nepoznat samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad folk primitive art wooden sculpture figure hand made Alan Vladimirovič Čumak (rus. Алла́н Влади́мирович Чума́к; Moskva, 26. maj 1935 — Moskva, 9. oktobar 2017) bio je ruski samozvani iscelitelj, televizijski prezenter i autor nekoliko knjiga o alternativnoj medicini. Bio je predsednik regionalnog javnog Fonda za promociju istraživanja socijalnih i anomalnih pojava. Završio je žurnalistiku na Moskovskom državnom univerzitetu. Od 1965. radio je na televiziji, u početku kao sportski komentator. Radio je kao urednik u glavnoj redakciji Novinske agencije Novosti (APN). Krajem sedamdesetih, tokom pripreme članaka u kojim bi raskrinkao grupu bioenergetičara, Čumak je osetio da on poseduje neku moć, odnosno zasićenost energijom. Od 1983. radio je u Naučno-istraživačkom institutu opšte i pedagoške psihologije Akademije pedagoških nauka SSSR. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, počeo je da u Rusiji održava televizijske seanse. Tokom tih seansi, gledaoci bi držali pored ekrana tegle sa vodom, pomade, paste za zube i druge predmete na koje bi se prenela njegova isceliteljska energija. Nakon što je rusko Ministarstvo zdravlja zabranilo alternativnu medicinu, Čumakov rad je zabranjen. Kandidovao se na izborima za rusku Dumu 2000. godine u Samari i osvojio nešto više od 3% glasova. Umro je u Moskvi 9. oktobra 2017. Sahranjen je na Donskom groblju u Moskvi.

SPECIFIKACIJE: Veličina zvučnika: 6.5″+6.5″, 2″ tweeter Baterija: 3600mAh/7.4V Izlazna snaga: 30W Povezivanje: Bluetooth, AUX 3.5mm, FM radio, USB/TF Card input, mikrofonski ulaz Autonomija rada: 4-5h Vreme punjenja baterije: 2-3h Dimenzije: 50 x 25 x 24cm Masa: 4,7kg Ostalo: Bežični mikrofon, daljinski upravljač

SPECIFIKACIJE: Veličina zvučnika: 6.5″+6.5″, 2″ tweeter Baterija: 3600mAh/7.4V Izlazna snaga: 30W Povezivanje: Bluetooth, AUX 3.5mm, FM radio, USB/TF Card input, mikrofonski ulaz Autonomija rada: 4-5h Vreme punjenja baterije: 2-3h Dimenzije: 50 x 25 x 24cm Masa: 4,7kg Ostalo: Bežični mikrofon, daljinski upravljač

Vintage Sanyo prenosni stereo sistem u aktovki iz 1972 godine. Kolekcionarski primerak,predmet nije testiran, nema kabla za napajanje struje. Dimenzije 430 x 320 x 100 mm (videti prilozene slike). Stereo sistem poseduje, gramafon, kasetofon i radio sa dva rasklopljiva zvucnika koji se mogu izvaditi iz aktovke. Preporucuje se istinskim kolekcionarima ili osobama koji se bave popravkom istih.

Par fenjera - lampi na petrolej Odlicno ocuvani i ispravni Boja je kao na levom fenjeru, svetlo hrom ali na jednom fenjeru zbog godina nakupilo se patine. Stajao je u drugoj prostoriji pa je promenio boju, moze da se ocisti da budu isti ali to nisam radio, mozda nekom treba bas ovakav. Mozda su i posrebreni, ne razumem se. Visina 40cm

• Solarno punjenje • Ugrađena baterijska lampa • Punjiva baterija baterija 3.7V/1200mAh • Input: <25W • Output: 5W • Frekvencijski odziv 120Hz-20KHz 90dB • AUX ulaz (uključen kabl) • DC: 5V micro USB (uključen kabl) • Vreme punjenja 3-4 sata • Vreme reprodukcije 3 sata • Bluetooth V5.0 (domet 10m) • Držač za mobilni telefon • Hands-free funkcija • FM radio: 87,5 Mhz - 108 Mhz • TF kartica/USB/MP3 reprodukcija • L2CAP/A2DP/AVCTP podrška • Dimenzije 180/70/90mm • Težina 378 g

• Solarno punjenje • Ugrađena baterijska lampa • Punjiva baterija baterija 3.7V/1200mAh • Input: <25W • Output: 5W • Frekvencijski odziv 120Hz-20KHz 90dB • AUX ulaz (uključen kabl) • DC: 5V micro USB (uključen kabl) • Vreme punjenja 3-4 sata • Vreme reprodukcije 3 sata • Bluetooth V5.0 (domet 10m) • Držač za mobilni telefon • Hands-free funkcija • FM radio: 87,5 Mhz - 108 Mhz • TF kartica/USB/MP3 reprodukcija • L2CAP/A2DP/AVCTP podrška • Dimenzije 180/70/90mm • Težina 378 g

SPECIFIKACIJA MODEL PRENOSNIH ZVUČNIKA: TG-612 – Bluetooth V5.0 bežična veza – L2CAP/A2DP/AVCTP podrška - Maksimalna Bluetooth udaljenost 10m – FM radio: 87,5 Mhz – 108 Mhz – Input: <25W - Output: 5W – AUKS priključak za ulaz – Frekvencijski odziv 120Hz-20KHz 90dB – Dugme ON/OFF – Kontrola jačine zvuka – Solarno punjenje – Ugrađena baterijska lampa – Ugrađena baterija 3.7v / 1200mAh – DC: 5V microUSB – Vreme punjenja 3-4 sata – Vreme reprodukcije 3 sata – TF/USB kartica MP3 reprodukcija - Punjiva baterija – Hands-free funkcija – Dimenzije 180/70/90mm – Težina 378 g

SPECIFIKACIJA MODEL PRENOSNIH ZVUČNIKA: TG-612 – Bluetooth V5.0 bežična veza – L2CAP/A2DP/AVCTP podrška - Maksimalna Bluetooth udaljenost 10m – FM radio: 87,5 Mhz – 108 Mhz – Input: <25W - Output: 5W – AUKS priključak za ulaz – Frekvencijski odziv 120Hz-20KHz 90dB – Dugme ON/OFF – Kontrola jačine zvuka – Solarno punjenje – Ugrađena baterijska lampa – Ugrađena baterija 3.7v / 1200mAh – DC: 5V microUSB – Vreme punjenja 3-4 sata – Vreme reprodukcije 3 sata – TF/USB kartica MP3 reprodukcija - Punjiva baterija – Hands-free funkcija – Dimenzije 180/70/90mm – Težina 378 g

Kompletno popunjen album  Deutsche Märchen / Nemačke bajke iz 1939. godine. Slike su se kupovale u prodavnicama cigareta. Ilustracije je radio Paul Hey. 30 x 23 cm Korice su malo oštećene, neke stranice su zacepljene, ali svih 100. ilustracija je odlično očuvano. `Pol Hej je bio nemački ilustrator, grafičar i slikar. Poznat je po svojim mračnim, ilustracijama bajki, narodnih pesama, istorijskih događaja i neobičnog svakodnevnog života. Njegov rad je predstavljen u različitim  komercijalnom izdanjima kao što su razglednice, ilustracije knjiga i kolekcionarske kartice za cigarete.`

Bluetooth zvucnik ZQS-8210 2x8" Vrhunski model sa visokim kvalitetom zvuka Veličina zvučnika: 2 x 8″ inch Jačina: 2 x 20W DIN izlazna snaga: 40W Zvučni dijagram: 2.0 Osetljivost: 50dB Frekvencijski opseg: 45-18000Hz Podešavanje za BASS i TREBLE Kapacitet baterije: 4500 mAh Vreme punjenja: 2-3h, vreme rada 5-6h Bluetooth FM radio automatsko skeniranje stanica AUX ulaz USB ulaz TF ulaz za memorijsku karticu Bežični Mikrofon Daljinski upravljač Led osvetljenje podesivo Zaštita od vlage: Da Materijal kuc´išta: plastika Dimenzije: 72x29x28cm Težina: 5kg

Bluetooth zvucnik ZQS-8210 2x8" Vrhunski model sa visokim kvalitetom zvuka Veličina zvučnika: 2 x 8″ inch Jačina: 2 x 20W DIN izlazna snaga: 40W Zvučni dijagram: 2.0 Osetljivost: 50dB Frekvencijski opseg: 45-18000Hz Podešavanje za BASS i TREBLE Kapacitet baterije: 4500 mAh Vreme punjenja: 2-3h, vreme rada 5-6h Bluetooth FM radio automatsko skeniranje stanica AUX ulaz USB ulaz TF ulaz za memorijsku karticu Bežični Mikrofon Daljinski upravljač Led osvetljenje podesivo Zaštita od vlage: Da Materijal kuc´išta: plastika Dimenzije: 72x29x28cm Težina: 5kg

MILAN SIMIĆ - ORIGINALNI POTPIS 1874 [K-26] Poptisan ugovor, Milan Simić je potpisao kao upravitelj narodnog pozorišta. Ugovor je potpisala takođe i Bosiljka Hadžić - dramska glumica Milan A. Simić (Beograd, 17. marta 1827 - Beograd, 14. jula 1880) bio je pravnik, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Rođen je u Beogradu u poznatoj porodici Simić. Njegovi roditelji su bili Aleksa Simić, političar, i Katarina. Milan se nalazio u Parizu 1848. godine, gde je stvorio malu srpsku studentsku koloniju sa sunarodnicima Srbima koji su studirali na nemačkim fakultetima. Među njima nije bio jedini državni pitomac. 1858. godine Simić je podneo ostavku na državnu službu. Otišao je u Rumuniju, gde se dugo bavio trgovinom i bankarstvom, pre nego što se vratio državnim poslovima. Neko vreme je radio kao knjigovođa u Glavnoj kontroli. Veoma je zaslužan za otvaranje stalnog Srpskog narodnog pozorišta u Beogradu. 1863. godine sa Jovanom Boškovićem ušao je u književno odeljenje Odbora za otvaranje Narodnog pozorišta u Beogradu. [1] Do 18. oktobra 1870. pozorištem (osnovano 1868. godine) upravljao je „Pozorišni odbor“, sastavljen od 17 članova. Tada počinje imenovanje profesionalnih upravnika srpskog pozorišta. Zbog njegovih zasluga imenovan je dva puta, sa pauzom za upravnika Narodnog pozorišta. Ministar Stojan Novaković zamenio ga je sa mesta upravnika pozorišta, na koji je došao 11. decembra 1871. godine, [2] zbog odgovornosti za loš rad pozorišta, 22. oktobra 1875. Zatim je premešten na niže mesto , pomoćniku upravnika Fonda, gde je radio od 1875-1877. godine. Od 1877. godine vid mu je naglo počeo da slabi, uprkos lečenju koje je preduzeo u Beču. Ponovo je postavljen za direktora pozorišta [3] i ostaće na toj funkciji skoro do svoje smrti, do 1. marta 1880.

MILAN SIMIĆ - ORIGINALNI POTPIS 1874 [K-26] Ugovor je takodje potpisala Lenka Hadžić - dramska glumica Milan A. Simić (Beograd, 17. III 1827. – Beograd, 14. VII 1880) je bio pravnik, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Rodio se u Beogradu u poznatoj znamenitoj porodici Simić. Roditelji su mu bili Aleksa Simić političar i Katarina. Nalazio se Milan 1848. godine u Parizu, gde je sa kolegama Srbima koji su studirali nemačke fakultete, napravio malu srpsku studentsku koloniju. Među njima jedino on nije bio državni pitomac. Simić je 1858. godine dao ostavku na državnu službu. Otišao je u Rumuniju gde se duže vreme bavio trgovinom i bankarstvom, pre nego što je ponovo u državne poslove. Radio je izvesno vreme kao računoispitivač u Glavnoj kontroli. Veoma je zaslužan za otvaranje stalnog srpskog narodnog pozorišta u Beogradu. Sa Jovanom Boškovićem ušao je 1863. godine u literarni odsek, Odbora za otvaranje narodnog pozorišta u Beogradu.[1] Sve do 18. oktobra 1870. godine pozorištem (osnovanim 1868) je upravljao `Pozorišni odbor`, sastavljen od 17 članova. Onda počinje postavljanje profesionalnih upravnika srpskog teatra. Zbog zasluga postavljan je dva puta, sa prekidom za upravnika Narodnog pozorišta. Sa mesta upravnika pozorišta, na koje je došao 11. decembra 1871. godine,[2] smenio ga je zbog odgovornosti za slab rad teatra, ministar Stojan Novaković, 22. oktobra 1875. godine. Premešten je tada na niži položaj, za pomoćnika upravnika Uprave fondova, gde je radio 1875-1877. godine. Od 1877. godine vid je naglo počeo da mu slabi, i pored preduzetog lečenja u Beču. Ponovo je postavljen za upravnika pozorišta[3] i na toj funkciji će ostati skoro do smrti, do 1. marta 1880. godine.

POWERBANK Bluetooth Sandberg Survivor Lantern 420-90 zvučnik/FM/baterija/lampa Model Bluetooth Sandberg Survivor Lantern 420-90 Tip zvučnik/FM/punjač/lampa Ostalo Sandberg Survivor All-in1 lampa 10000 je savršen pratilac za kampovanje ili dobro planinarenje u divljini. Dobijate mnoštvo korisnih funkcija na jednom uređaju: Snažno svetlo sa podesivim intenzitetom, eksterna baterija za punjenje telefona itd, Bluetooth zvučnik, plus DAB i FM radio. A ako All-in1 lampa ostane bez struje kada ste u pokretu, može se jednostavno napuniti pomoću integrisane solarne ćelije ili ručke. Ugrađena u robusnu IPx5 sertifikovanu školjku, za potpunu sigurnost u teškim uslovima. Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

POWERBANK Bluetooth Sandberg Survivor Lantern 420-90 zvučnik/FM/baterija/lampa Model Bluetooth Sandberg Survivor Lantern 420-90 Tip zvučnik/FM/punjač/lampa Ostalo Sandberg Survivor All-in1 lampa 10000 je savršen pratilac za kampovanje ili dobro planinarenje u divljini. Dobijate mnoštvo korisnih funkcija na jednom uređaju: Snažno svetlo sa podesivim intenzitetom, eksterna baterija za punjenje telefona itd, Bluetooth zvučnik, plus DAB i FM radio. A ako All-in1 lampa ostane bez struje kada ste u pokretu, može se jednostavno napuniti pomoću integrisane solarne ćelije ili ručke. Ugrađena u robusnu IPx5 sertifikovanu školjku, za potpunu sigurnost u teškim uslovima. Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

potpisana grafika iz 1974. 97 / 200 inspirisano stihovima Božidara Kovačevića Mladen Srbinović 1925. - 1995. Mladen Srbinović rodio se 1925. godine u Sušici kod Gostivara. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beogradu. Studirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti od 1947. do 1951., a postdiplomske studije završio je 1953. godine. Za asistenta u Akademiji likovnih umetnosti bio je izabran 1953. kada je izabran i za člana ULUS-a. Penzionisan je u zvanju redovnog profesora Fakulteta likovnih umetnosti 1988. godine. Prvi put je izlagao 1948.. na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti , a samostalno 1952. godine u Grafičkom kolektivu. Pored mnogih samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, predstavljao je jugoslovensku umetnost na brojnim izložbama. Bio je član Grafičkog kolektiva i grupe Samostalni (od 1952), i jedan od osnivača i članova Decembarske grupe(1955). Izdao je dve grafičke mape (1953. i 1955.), inspirisane stihovima Lorke. Uporedo sa slikarstvom i grafikom od 1960. počeo je da radi mozaike i predloške za tapiserije koje su realizovane i izlagane. Izradio je u mozaiu: · zid u svečanoj sali Saveznog izvršnog veća (1962), · dve zidne kompozicije u Muzeju revolucije BiH u Sarajevu(1966), · dva ciklusa zidnih mozaika(1971.i 1988), i 17 podnih mozaika (1985), u svečanoj dvorani Skupštine opštine Kruševac, · zidne mozaike u Medicinskom centru Gamzigrdske banje (1975), · mozaičku kompoziciju u svečanoj sali fabrike Prvi maj u Pirotu( 1978, uništena u požaru 1992.), · dva mozaika u zgradi Radio-televizije Beograd u Košutnjaku(1979), · dva mozaike za crkvu Sv. Nikole u Rumi (1985), · mozaik na pročelju Investbanke u Beogradu (1989) i · mozaičke ikone za oltarsku pregradu u manastiru Žiči (1993). · Radio je i vitraže za Svečanu dvoranu Skupštine opštine Kruševac. Izabran je 1981. godine za dopisnog, a 1988. za redovnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti, a 1997. godine je izabran i za člana Makedonske akademije nauka i umetnosti . tags. pesnik Božidar Kovačević

ELEKTRICNA PISACA MASINA IBM 6784. POSTO DUGO NIJE KORISCENA SMATRAJTE DA NIJE ISPRAVNA. INACE JE NORMALNO RADILA ALI NEKI OD TASTERA SU LOSIJE RADILI. KORISTI CIRILICU KAO PISMO. VEROVATNO MOZE I LATINICU SAMO JA NISAM KORISTIO.PRODAJE SE U VIDJENOM STANJU. ZATO JE NAJBOLJE LICNO VIDETI.

Slika `Otmica`, autor Trajko Stojanovic Kosovac. Bakropis 5/6.  Stari rad, uramljen, sa oznakom galerije na poledjini. Format je 52x42.5cm sa ramom, sam rad 29x24cm. Trajko Stojanovic Kosovac rodjen je u Pristini 1934. godine. Osnovnu skolu zavrsio je u Pristini, a Skolu za primenjenu umetnost u Peći 1954. godine. Na Akademiji likovnih umetnosti u klasi prof. Božidara Prodanovića, diplomirao je 1958. godine. Radio je kao scenograf u Pokrajinskom narodnom pozoristu (1961-1971),  Jugoslovenskom narodnom pozoristu u Beogradu (1971-1974), da bi nakon toga presao u slobodne umetnike. Bio je na usavrsavanju u Parizu (1975-1978), studijski boravio u Strazburu, Briselu, Antverpenu. Bio je clan ULUS-a i imao status istaknutog umetnika. Izlagao je od 1954 godine.  Za zivota je imao 25 samostalnih, a ucestvovao na preko 220 kolektivnih izlozbi.

Originalna fotografija na kartonu (kartonka) velikih dimenzija (oko 21 x 13,5 cm) iz perioda oko 1890-te godine. Fotograf: Milan M. Prodanović Jovan Budisavljević, pop Jovo, (Pećane, 15. decembar 1844 — Donje Vrhovine, 19. januar 1894) bio je srpski pravoslavni svještenik i poslanik (narodni zastupnik). Potiče iz ugledne ličke familije Budisavljević. Jovanov djed bio je major Mijat Budisavljević, kome je austrijski car Franjo dodijelio plemićku titulu. Pop Jovin otac je Dane, Mijatov najmlađi sin, a stric mu je bio Bude Budisavljević (general). Otac Dane je kao najmlađi sin majora Mijata ostao kod kuće i bavio se zemljoradnjom. Oženio se Milicom i sa njom imao jednog sina, Jovu. Osnovnu školu pohađao je u Korenici i u Gospiću, gdje je stanovao kod strica Budislava (Bude) Budisavljevića. Po završenoj osnovnoj školi dvije godine je radio kao kompanijski pisar u Ličkom Osijeku. Potpomognut od strica, upisao se 1858. u Karlovačku gimnaziju. Pritisnut neimaštinom i teškom bolešću, napušta gimnaziju tokom četvrte godine i ne završivši je vratio se kući. Upisao se 1864. na Bogosloviju u Plaškom. Po završetku školovanja 1868. ostao je godinu dana u Bogosloviji kao zamjenik nastavnika i pisar kod Konzistorije. Kapelan u Vrelu parohije Koreničke rukopoložen je 12. aprila 1869. za đakona. Stečajnom ispitu za prezvitera podvrgao se 30. jula 1869. pred komisijom koju je u plaškom vodio protosinđel G. Jovanović. Iste godine postaje svjeptenik. Kraće vrijeme radio je kao kapelan u Tiškovcu i Vrelu Korenice, da bi od 1875. do smrti bio paroh u Donjim Vrhovinama. Kao pristalica narodnjaka dva puta je bio biran u Slavonsko-hrvatski sabor (1884, 1887). Često je vodio zapisnike saborskih sjednica. Bio je član Vladičanske konzistorije i Vladičanske skupštine. Njegov dopis listu Hrvatska od 4. juna 1890. dobro ilustruje njegovu aktivnost u Slavonsko-hrvatskom saboru i reakcije koje je ta aktivnost izazivala. Najstariji sin bio mu je Budisalav, a srednji sin bio je Milan. Jedan unuk popa Jove poginuo je 1916. na Kajmakčalanu kao srpski dobrovoljac. Kao na fotografijama.

Krajolik - monotipija kombinovano, 1989. godina Dimenzije 35 x 30cm (monotipija 20 x 20cm) Ivan Gundić Ćiso - Dalmata (Riđica, 1947 – 2000. ), bio je akademski slikar i profesor likovne umetnosti. Rodom je Hrvat. Rodio se je u bačkom selu Riđici 1947. godine. Školovao se za učitelja u Somboru. Pohađao je Likovni odsek VPŠ u Novom Sadu, a potom je otišao studirati u Rijeku, gdje je na Fakultetu likovnih umjetnosti u Rijeci u klasi Antona Depopea diplomirao te bio na postdiplomskom magistarskom studiju. U Riđici i Stanišiću je radio kao profesor likovne umetnosti i bio je vrlo omiljen. Svoje slikarske radove je pred kraj života potpisivao kao Dalmata. Djela je izlagao u zemlji i inostranstvu. Bio je član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije te Association Internationale des Arts Plastiques. Od 2009. se godine u Stanišiću održava Likovna kolonija u organizaciji mesnog Hrvatskog kulturnog društva Vladimir Nazor, a koja nosi ime njemu u čast. HKD V. Nazor je imenovao i likovnu sekciju svog društva po njemu.

Akvarel Dimenzije sa ramom 54x46cm,a sam rad 40x32cm Novosadski slikar Georgi Josifov (Dimitrovgrad, 1955 - Novi Sad, 2021) preminuo je posle duže bolesti. Pored slikarstva, bavio se ilustracijom knjiga i pozorišnom scenografijom. Radio je akvarele, pastele, ulja na platnu i crteže olovkom. Ostao je prepoznatljiv po crtežima arhitekture starog Novog Sada. U njegovom bogatom i raznovrsnom umetničkom stvaralaštvu posebno se izdvaja Mapa sa reprodukcijama crteža Novog Sada, serija crteža na kojima su ovekovečene stare novosadske ulice, kitnjasta arhitektura, dvorišta. Oslobodio ih je od automobila i ljudi i veštim crtačkim rukopisom dao im vanvremensku notu. Negovao je crtež kao samostalnu likovnu disciplinu smatrajući ga ravnopravnim sa svim drugim likovnim tehnikama. Živeo je i stvarao u Gradiću ispod Petrovaradinske tvrđave tako da je i taj jedinstveni barokni ambijent ostao sačuvan na njegovim crtežima, kao i sama Tvrđava. `Svojim talentom i radom krenuo je u nepoznato i ja sam mogao samo da se zadovoljno smeškam i da lagano uspostavljamo istu talasnu dužinu. Ne znam gde ćemo stići, ali je sigurno da ćemo biti dva slikara`, rekao je njegov profesor Boško Petrović. Stvorio je nešto novo. Napravio je sliku u slici. Sa sve ramom. Stvaralac bez istraživanja ne postaje umetnik, nego tek puki zanatlija. Posmatrača njegovih slika, koje se nalaze na svim kontinentima, plene i boje. Igra isprepletenih boja. Tako skladnih. Josifov zaista ume sa njima. On ih je pripitomio. Boje na njegovim platnima nisu sluškinje. One su prijateljice. Lepotice`, reči su književnika Miće M. Tumarića. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Dimitrovgradu, Višu pedagošku školu u Beogradu (likovni odsek), a zatim je diplomirao 1981. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo, u klasi profesora Boška Petrovića. Uradio je oko 200 slikarsko-scenografskih rešenja za pozorišne predstave u zemlji i inostranstvu. Ilustrovao je veliki broj knjiga za decu. Imao je 35 samostalnih izložbi u Srbiji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Argentini i učestvovao na preko 150 kolektivnih postavki kao i na brojnim likovnim kolonijama. Bio je umetnički direktor kolonije `Vojvodinašume` i dugogodišnji saradnik i scenograf Zmajevih dečjih igara. Poslednju samostalnu izložbu imao je 2019. u rodnom gradu Dimitrovgradu u galeriji `Metodi Petrov`. Radio je kao slikar u Srpskom narodnom pozorištu 12 godina, a u statusu samostalnog likovnog umetnika bio je 14 godina. Bio je član Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine od 1998. godine.

Јакостара машина за шивење, није коришћена задњих 15-20 година, пре тога је одлично радила. Требало би да се машина очисти, подмаже...