Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Mediamorphosis - Rodžer Fidler Izdavač: Clio Godina izdanja: 2004 Broj strana: 393 Format: 22 cm Povez: Broširani Iako je u studiji Mediamorphosis – razumevanje novih medija reč o tehnološkim promenama i savremenim medijskim tokovima, to nije tehnička knjiga. Cilj dela, kako naglašava sam autor, jeste da demistifikuje nastajuće medijske tehnologije i pruži strukturu za razumevanje njihovog potencijalnog uticaja na preovlađujuće medije: novine, radio i televiziju. Na osnovu svog bogatog iskustva, Fidler je ponudio jedno veoma široko razmišljanje o budućnosti, te knjiga može poslužiti kao koristan kontekst u razmišljanju o perspektivama medija. Smele prognoze o razvoju medija nisu, međutim, plod autorove mašte, već rezultat izuzetnog poznavanja istorije medija i razumevanja njihove „metamorfoze“. Ovo pristupačno i optimistički obojeno štivo ohrabriće sve one koji imaju više od prolaznog interesovanja za budućnost savremenih medija, a pre svega za pisanu reč.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Omladina bez boga - Eden fon Horvat Izdavač: Futura publikacije Godina izdanja: 2016 Broj strana: 300 Format: 30 cm Povez: Broširani Radnja ’Omladine bez Boga’ odvija se 1936. u nacističkoj Nemačkoj. Učenici jedne državne gimnazije vaspitavaju se za fanatizam. Na časovima uče preziranje ljudi, poslušnost i rasnu mržnju; prilikom nastave u prirodi i romantici logorske vatre uče ratni zanat. Tome se malo suprotstavljaju vlastima poslušni, samoživi i oportunistički roditelji. Vrednosti kao dostojanstvo, individualna sloboda i duhovna nezavisnost više ne važe. Omladincima nedostaju uzori i orijentiri. Slepo slede nove ideale koje oglašava radio i postaju povodljivi privrženici fašističke države. Humanistički nastrojen profesor primećuje rastuće osirovljenje svojih učenika, ipak iz oportunizma sledi naredbe nadležnih vlasti. Tek kad jedan učenik biva ubijen, profesor čuje unutrašnji glas i nalazi put do istine. Nekoliko učenika njegovu čestitost uzima za primer.

- Strujna utičnica sa daljinskim upravljačem, pogodna za uključivanje i isključivanje većine aparata u domaćinstvu (TV, radio, lampe, ventilatori…), - Jednostavno i lako se koristi, - Sistem se može proširivati bez ikakvih smetnji (mogu se dodavati utičnice i daljinski upravljači), - Jedan daljinski upravljač može da kontroliše 4 grupe strujnih utičnica (A, B, C, D), - MASTER on/off tasterom se mogu istovremeno kontrolisati sve utičnice, - Izvedba sa zaštitnim poklopcem na utičnici, pogodna i za spoljnu upotrebu, - Brend: HOME, - Tip: RF utičnica, - Napajanje: 230 V~ / 50 Hz, 1 x CR2032 3V baterija, u sklopu (daljinski upravljač), - Max. opterećenje: 4.3 A / 1000 W, - Domet na otvorenom: 40 m, - Radna frekvencija: 433.92 MHz, - Set: 1 daljinski + 1 utičnica, - IP zaštita: IP44, - Boja: Crna, - Prekidač: Da, - Zaštita od prenapona: Ne, - Zaštita za decu: Ne, - Kompatibilni artikli: Utičnice na daljinsko upravljanje THO1, THO2, WiFi utičnica NVS2RF

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Zločin i kazna - Fjodor Mihajlovič Dostojevski Izdavač: Kontrast Godina izdanja: 2015 Broj strana: 505 Format: 20 cm Povez: Broširani Tokom 1866. godine, časopis „Ruski glasnik“ objavio je u dvanaest mesečnih nastavaka tekstove koji će skupa biti objavljeni kao roman pod imenom „Zločin i kazna“. Sinopsis jednog od najvećih psiholoških romana u istoriji književnosti zaprepaščujuće je jednostavan: u agoniji zbog materijalne oskudice ruski student Rodion Raskoljnikov odlučuje da ubije zelenašicu Aljonu Ivanovnu. Moralne teskobe i duševne krize koje Raskoljnikova dovode na ivicu nervnog rastrojstva, a kroz te unutrašnje sukobe ekstremnog intenziteta Dostojevski je u širem smislu zapravo ispisivao svoju kritiku nihilizma ruskog društva. Strastven u svojoj veri, ali i svojim porocima, pisac „Zločina i kazne“ pružio je svevremenu i dubinsku analizu duhovnog stanja Evrope sredinom XIX veka, ispisavši za neverovatno kratko vreme (istovremeno je radio i na „Kockaru) jedne od najblistavijih stranica svetske književnosti.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. San pravednika - Volfgang Hilbig Izdavač: Radni sto Godina izdanja: 2018 Broj strana: 136 Format: 20 cm Povez: Broširani Volfgang Hilbig (1941–2007) za kojeg literarni svet tvrdi da je „najbolje čuvana nemačka književna tajna“, rođen je u Mojzelvicu, nadomak Lajpciga, u gradiću koji će postati upečatljiv junak njegove proze. Dugo je radio kao metalostrugar, mašinbravar, alatničar, pa ložač i radnik na održavanju kotlova. Bavio se boksom, pisao, i u NDR bezuspešno pokušavao da objavi poeziju. Sredinom osamdesetih dobija stipendiju i seli se u Zapadnu Nemačku gde je potom ostao da radi i živi do kraja života. Proza Volfganga Hilbiga koja kruži oko motiva odrastanja u posleratnoj Nemačkoj, pisanja i pozicije pisca, Štazi-kompleksa, spaja prošlost i sadašnjost, faktografsko i halucinatorno, individualno i političko. Nagradu Georg Bihner koju dodeljuje Nemačka akademija za jezik i književnost primio je 2002.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. En Veronika - Herbert Dž. Vels Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2022 Broj strana: 318 Format: 20 cm Povez: Broširani Moderna ljubavna priča Roman o „novoj ženi“ koji je izazvao senzaciju i kontroverzu. Bila sam poput lutke koja radi ono što joj se kaže – to jest kako joj vuku konce. Želim da budem svoja osoba i da sama vučem svoje konce. Radije bih se suočila s nevoljama i nedaćama nego da se drugi staraju o meni. Želim da budem to što jesam. Herbert Dž. Vels poznat je širokoj publici kao „otac naučne fantastike“ zbog romana Vremenska mašina i Rat svetova, ali je bio i hroničar društva, glasnik revolucije i promene, a njegovi nazori predstavljali su ohrabrenje za inicijative ženskog oslobađanja tokom XX veka. Roman En Veronika opisuje upornost mlade žene da se ostvari kao osoba, da ima pravo i slobodu da voli i živi u skladu sa sopstvenim izborima. Progresivnih shvatanja, ona se sukobljava s ocem, odlazi od kuće, pozajmljuje novac od starijeg muškarca kako bi samostalno živela. To će je dovesti u kompromitujuću situaciju, pa će se čak naći i u zatvoru kao pripadnica pokreta sifražetkinja. Zbog Velsovog poimanja ženske seksualnosti i njenog buntovništva, roman je po objavljivanju 1909. godine izazvao senzaciju, u štampi je bio oštro kritikovan a u bibliotekama zabranjivan. Herbert Džordž Vels rođen je 21. septembra 1866. u Bromliju, varošici u engleskoj provinciji Kent, kao četvrto i najmlađe dete Džozefa Velsa, profesionalnog igrača kriketa i dućandžije. Strast prema čitanju i književnosti mladi Herbert je razvio još kao dečak, kada je usled preloma noge morao da leži, a čitanjem je ispunjavao vreme. Čitanje ga je potom podstaklo i na pisanje. Kada je posao njegovog oca propao, Vels je jedno vreme radio kao pripravnik kod lokalnog trgovca tekstilom, i taj posao nikako nije voleo. Studirao je u Londonu biologiju kod slavnog Tomasa Henrija Hakslija, Darvinovog prijatelja i učenika. Pisanjem počinje da se bavi od 1893. godine, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista. Objavljivanje romana Vremenska mašina (1895) predstavlja književnu senzaciju, jer iako je siže bio zabavan, roman se obavio i društvenim i naučnim temama, od klasnih sukoba do evolucije. Zatim objavljuje romane Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897) i Rat svetova (1898). Verovatno je najpoznatija činjenica u vezi sa Ratom svetova ta da je na Noć veštica 1938. Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju Rata svetova, o vanzemaljcima koji su se spustili u Nju Džerzi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima. Vels se posle velikog uspeha naučnofantastičnih romana okreće pisanju ljubavnih romana u kojima najnovija naučna i tehnološka otkrića koristi da bi izneo svoja politička uverenja i poglede na društvo. Napisao je brojne eseje, članke i knjige iz oblasti publicistike. Radio je nekoliko godina i kao književni kritičar za Saterdej rivju, i promovisao Džejmsa Džojsa i Džozefa Konrada. Njegovi napredni stavovi i proročanska društvena kritika obeležili su njegov život, posvećen progresivnoj viziji na globalnom nivou. Predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na veb. Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nije dobio. To nimalo nije uticalo na značaj njegovog dela, niti na to što je nakon smrti, 1946. ostao upamćen kao „otac naučne fantastike“. Njegove priče i dalje fasciniraju publiku, a njegovi romani se i u trećem milenijumu adaptiraju za filmsko platno.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Partija pasijansa - Stefan Đukić Godina izdanja: 2023 Broj strana: 280 Povez: Mek Pasijans u sebi sadrži sav haos, ali i sav red koji nas može snaći na ovom svijetu do te mjere da čak i njegovo ime sugeriše neke istine o onom što spada u pitanja apstraktno kategorisana kao „smisao života“. Ova igra ima njemačko-skandinavske korijene ali je popularnost doživjela u Francuskoj u 19. vijeku. Njeno ime je kod nas i došlo iz francuskog jer „patience“ znači strpljenje. Nama je poznato i američko ime za nju, „solitaire“, s obzirom na to da je pod tim imenom nalazimo na kompjuteru. Tako prevedena znači „samoća“, „samica“. Ni poker, ni ajnc, ni preferans, nisu savršena metafora života, to je isključivo pasijans. Zato nas poziva da ga igramo. Poziva nas da ne ignorišemo postojanje ružne strane života, one koja je bezizlazna, one u kojoj možemo samo izgubiti. Tada nam igra pokazuje da računamo na sebe, da osjetimo ono Dilanovo – „there’s no success like failure, and failure is no success at all.“ Živjeti znači pokušati složiti jedan pasijans svih stvari na koje nailazimo, koje lete ka nama nevjerovatnom brzinom, crtajući nam ožiljke, mladeže i osmijehe. Svaki život je jedna igra, čudnih pravila i boja, čiji djelovi haotično jure prema nama a mi ih slažemo u kategorije – tamo pik, ondje tref, iza karo a svuda herc. Da odložimo keca za početak. Stefan Đukić je rođen 1986. godine u Baru, gdje je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na odsjeku Filozofija sa temom „Pojam razvoja u Hegelovoj filozofiji istorije”. Radio je kao profesor filozofije, etike, građanskog obrazovanja i istorije religije. Objavio je knjigu putopisa „Između polova”. Kao kolumnista i esejista, trenutno piše za portal „Velike priče” i magazin „Nedeljnik”. Ranije je objavljivao za „RTS Oko”, dnevne novine „Vijesti” te na mnogim internet portalima. Aktivan je kao analitičar i komentator savremenih političkih zbivanja u Crnoj Gori i regionu. Autor dokumentarnog filma „Šta ljevica želi”, vodio radio emisiju „Glasom protiv negativnog”, bio jedan od autora političkog podkasta „Sve po spisku”. Posvećen je građanskom aktivizmu, sa posebnim naglaskom na teme direktne demokratije, ekologije i pacifizma.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Spasavanje medija - Žilija Kaže Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2016 Broj strana: 118 Format: 21 cm Povez: Broširani Mediji su u krizi, ne samo klasična štampa koja se suočava sa konkurencijom digitalnih, manje kvalitetnih izdanja, već i televizija i radio. U ovoj knjizi koja počiva na produbljenoj analizi funkcionisanja i finansiranja medija u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, predlaže se novi model „neprofitnih informativnih društava“ u kojima su usklađeni komercijalnost i neprofitnost. Najbitnija je u stvari demokratija, to jest mogućnost da korisnik dobije što kvalitetnije informacije, čime postaje aktivniji učesnik u političkom procesu. Mediji bi u tom slučaju morali ustanoviti takvu strukturu vlasništva da što manje zavise od akcionara, velikih oglašivača i političkih moćnika. Žilija Kaže (Julia Cagé), francuska je ekonomistkinja mlađe generacije. Glavne oblasti interesovanja su joj ekonomija razvoja, politička ekonomija i ekonomska istorija. Uporedo predaje i radi u SAD (Univerzitet Harvard) i u Francuskoj (Institut za političke studije u Parizu). Supruga je poznatog francuskog ekonomiste Toma Piketija.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Demosten - S. A. Žebeljev Izdavač: Evoluta Godina izdanja: 2018 Broj strana: 110 Format: 21 cm Povez: Broširani Ocena Demostenove delatnosti nije jednodušna: jedni mu pevaju slavopojke, a drugi ga kude ili ne odobravaju njegov rad. Najsigurniji put da se njegov rad oceni, po mogućstvu nepristrasno i objektivno, jeste upoznavanje Demostenovog života na pozadini istorijskih zbivanja u kojima je radio. To nije tako teško učiniti: epoha u kojoj je živeo poznata je dosta dobro, a i okolnosti njegove biografije dokumentovane su toliko potpuno koliko se to može poželeti kad se piše o ličnosti odvojenoj od nas od hiljadama godina. *** Jedini sistematičan prikaz Demostenovog doba očuvan je u Istorijskoj biblioteci Diodora sa Sicilije. Nažalost, Diodor obraća glavnu pažnju na spoljašnju istoriju, a malo i površno govori o unutrašnjem stanju Grčke onog doba, o raspoloženju koje je vladalo u društvu i o partijskim borbama koje su u njemu plamtele. Sa svim tim stranama života onoga vremena upoznaju nas Demosten i Eshin.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Misli – Blez Paskal - Blez Paskal Izdavač: Biblos Godina izdanja: 2021 Broj strana: 133 Format: 21 cm Povez: Broširani “Još od svoje dvadeset i četvrte godine Paskal se počeo živo interesovati religijom i velikim problemima života. Pred kraj svoga života (živeo je svega trideset i devet godina) on je spremao materijal i beležio misli za jednu Apologiju hrišćanske religije. Govorio je da bi mu bilo potrebno deset godina zdravlјa da to delo dovriš, ali jedva da je radio na njemu i punu godinu dana. Posle njegove smrti prijatelјi su sakupili te njegove beleške i izdali ih pod naslovom Misli. Iako je tek u prvim konturama i fragmentarno, ovo delo po svojoj dubini i finoći zapažanja i po jednostavnosti i lepoti stila predstavlјa „jednu od velikih knjiga čovečanstva” (Lanson) i spada „u najviša i najjedrija dela književne istorije” (Bogdan Popović).” Ep. Hrizostom (Vojinović)

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Kompromis - Sergej Dovlatov Izdavač: LOM Godina izdanja: 2018 Broj strana: 274 Format: 20 cm Povez: Broširani Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjngradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Uloga: priče iz Rusije - Sergej Dovlatov Godina izdanja: 2021 Broj strana: 178 Povez: Mek Uloga je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Rusiji od 1965. do 1978. godine.Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjngradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.

Opis Vremenska postaja s bežičnim termometrom i meračem vlage Veliki zaslon s pozadinskim svetlom Radijom kontrolirani sat Vrijeme, datum, mjesec, dan, mjesečeva faza 12/24 odabir prikaza sati, alarm, snooze Max./Min. memorija termometra i merača vlage Ikone indeksa ugode Ikone vremenske prognoze Raspon prikaza unutarnje temperature: 0°C do +50°C Točnost izmjerene temperature: +1,5°C Preporučen raspon radne unutarnje temperature: 0°C do +40°C Raspon prikaza vanjske temperature: -20°C do +60°C Preporučen raspon radne vanjske temperature: -5°C do +45°C Unutarnja & Opseg vanjske vlage: 20% do 95% Točnost izmjerene vlažnosti: +8% Broj daljinskih jedinica: do 3 jedinice Radio frekvencija: 433MHz, Max.30m na otvorenom Napajanje: Glavna jedinica: 3 x 1,5V tip AA Odašiljač: 2 x 1.5V tip AAA Baterije nisu uključene Dimenzije Glavna jedinica: 185 x 135 x 35mm, Težina: 302g Odašiljač: 95 x 60 x 25mm, Težina: 56g Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine EAN: 8590669135943

Novo, nečitano, nema posvete. Nikad se ne opraštaj - Mark Entoni Broj strana: 220 Povez: Mek Svi mi patimo kada doživimo gubitak voljene osobe. Pružajući vam ohrabrenje, ova knjiga će vas voditi na vašem putovanju kroz tugu i podsticati vas dajući vam dokaze o postojanju života posle smrti.Mark Entoni se bavi advokaturom više od 20 godina, a istovremeno je i nadareni medijum koji je radio sa hiljadama klijenata. U ovoj knjizi on iznosi upečatljive istinite priče o kontaktu s duhovima i prenosi njihove poruke ispunjene praštanjem, zahvalnošću i prihvatanjem. Što je još izuzetnije, i vi sami ćete biti u stanju da prihvatite i uspostavite kontakt s duhovima svojih voljenih.Izuzetno uverljiva, utešna i inspirativna za ljude iz svih područja života i svih veroispovesti, ova knjiga nudi istinsko isceljenje kroz prihvatanje poruka nade s druge strane.„Ovoj dubokoj i emotivnoj knjizi suđeno je da postane klasik u oblasti metafizike.“ - Džojs Keler„Prosvetljujuće putovanje kroz suočavanje s bolom zbog gubitka i otkrivanje duhovne obnove. Moje najtoplije preporuke ovoj knjizi.“ - Džefri A.Vonds

Kao novo. Bez posvete. Spasavanje medija: kapitalizam, participativno finansiranje i demokratija - Žilija Kaže Godina izdanja: 2016 Broj strana: 118 Povez: Mek Mediji su u krizi, ne samo klasična štampa koja se suočava sa konkurencijom digitalnih, manje kvalitetnih izdanja, već i televizija i radio. U ovoj knjizi koja počiva na produbljenoj analizi funkcionisanja i finansiranja medija u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, predlaže se novi model „neprofitnih informativnih društava“ u kojima su usklađeni komercijalnost i neprofitnost. Najbitnija je u stvari demokratija, to jest mogućnost da korisnik dobije što kvalitetnije informacije, čime postaje aktivniji učesnik u političkom procesu. Mediji bi u tom slučaju morali ustanoviti takvu strukturu vlasništva da što manje zavise od akcionara, velikih oglašivača i političkih moćnika. Žilija Kaže (Julia Cagé), francuska je ekonomistkinja mlađe generacije. Glavne oblasti interesovanja su joj ekonomija razvoja, politička ekonomija i ekonomska istorija. Uporedo predaje i radi u SAD (Univerzitet Harvard) i u Francuskoj (Institut za političke studije u Parizu). Supruga je poznatog francuskog ekonomiste Toma Piketija.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Nenadmašni genije - Džon O`nil Broj strana: 324 Povez: Tvrd Nikola Tesla je jedan od najoriginalnijih mislilaca u istoriji ljudskog roda. Ne postoji nijedno područje tehničke civilizacije na kojem on nije radio kao preteča ili na kojem njegov rad nije ubrzao rad ostalih naučnika, pa se sa razlogom smatra stubom civilizacije.Biografi i obožavaoci Aristotela kažu da je civilizacija upravo onda počela kada se rodio ovaj veliki filozof. Nešto slično tome može se slobodno reći i za Teslu, jer je u savremenoj civilizaciji napravljen džinovski korak tek onda kada je Tesla dao rešenje problema obrtnog magnetnog polja i polifaznog sistema naizmeničnih struja i time omogućio prenos električne energije na velike daljine.Tesla je jedinstven genije koji nije pripadao samo našem narodu već celokupno čovečanstvu. Njegova genijalnost je utoliko veća što je nije upotrebio za brutalno uništenje naroda, već da kao filozof prirode ispita njene ćudi i da ih stavi na uslugu čovečanstvu.

Kao novo. Bez posvete. Štampa - kičma medija: novine u digitalnoj eri - Radivoje Petrović Godina izdanja: 2017 Broj strana: 173 Povez: Mek Prof. dr Radivoje Petrović koji na Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ na Katedri za sportsko novinarstvo predaje nekoliko predmeta nedavno je obogatio svoj stvaralački opus. Naš uvaženi profesor objavio je knjigu pod nazivom „Štampa kičma medija“, a ova svojevrsna monografija predstavlja jednu od retkih stručnih studija koja se u digitalnoj eri bavi štampanim novinarstvom.Na taj način, prof. dr Radivoje Petrović, koji je tri decenije radio kao novinar Politike, Glasa javnosti i Frankfurtskih vesti, pokušava da reafirmiše značaj štampe, pre svega zbog činjenice da relevantna istraživanja u 10 zemalja sveta, kao i brojna iskustva, pokazuju da je proizvodnja sadržaja vesti i dalje dominantna u štampi i na televiziji. Takođe, svi principi novinarstva, prilagođeni novim medijima, iznedreni su u štampi i dalje ostaju na snazi, a prema rečima autora bitka za dobro novinarstvo je upravo u očuvanju tih principa nastalih u doba štampe.

imam vrbu u dobrom stanju 2500.dinara bez prevoza ja ne radim prevoz zato sto nemam polozeno.

U dobrom stanju! Na engleskom jeziku! Dvadeset i četiri osnovne kompozicije Davida Bovieja, plus deset fotografija na punoj stranici. Dogovoreno za klavir / vokal, sa kutijama i akordima gitare. Naslovi su: `Sva luđaka`, `Svi mladi ljudi`, `Andi Varhol`, `Bevlai Brothers`, `Changes`, `Cignet Co.... Dejvid Robert Hejvord-Džouns (engl. David Robert Hayward-Jones; 8. januar 1947 — 10. januar 2016), poznat pod pseudonimom Dejvid Boui (engl. David Bowie), bio je jedan je od najpoznatijih britanskih rok muzičara, pevača, kompozitora i glumaca. Bouijeva muzička karijera trajala je više od pet decenija, a bio je sklon stalnom menjanju muzičkog stila i imidža, naročito od 1970. godine.[1] Preminuo je 10. januara 2016. godine[2], posle osamnaestomesečne borbe sa rakom jetre. Boui je rođen kao Dejvid Robert Džouns 8. januara 1947. godine u Brikstonu. Njegova majka, Margaret Meri „Pegi” (1913 – 2001.)[3][4] je rođena u vojnom kampu Šornklif, pored Čeritona u Kentu. Roditelji njenog oca su bili irski imigranti koji su se naselili u Mančester. Ona je radila kao konobarica u bioskopu Rojal Tanbridž Vels.[5] Njegov otac Hejvud Stenton „Džon” Džouns (1912–1969) je bio iz Donkastera i radio je kao promoter za dečiju humanitarnu organizaciju Bernando. Porodica je živela na granici između Brikstona i Stokvela u južnom Londonskom okrugu Lambet. Boui je pohađao školu za decu Stokvel do šestogodišnjeg doba i tada je dobio reputaciju nadarenog, jednoobraznog deteta i prkosne svađalice.[6] Boui se preselio sa porodicom u Bromli. Dve godine kasnije, započeo je pohađanje Brnt Eš osnovne škole. Školski hor je smatrao da ima „adekvatan” glas, a pokazao je nadprosečne veštine sviranja flaute. Kada je imao devet godina, njegov ples na časovima pokreta je bio veoma maštovit, toliko da su nastavnici nazivali njegove interpretacije „živopisno umetničkim”, a njegov stil „zadivljujućim” za dete.[6] Iste godine, porastao je njegov interes za muziku kada mu je otac kupio kolekciju ploča među kojima su bile ploče grupa Tinejdžers, Platers, Fets Domino, Elvis Prisli i Litl Ričard. Nakon slušanja pesme Litl Ričarda Tutti Frutti, Boui je kasnije rekao da je tada „čuo Boga”.[7] Boui je studirao umetnost, muziku i dizajn. Njegov polubrat Teri Berns je uticao na njegov entuzijazam kada je reč o džez muzici. Boui je tada naročito bio zainteresovan za Čarlsa Mingusa i Džona Koltrejna, zbog čega mu je majka kupila Grafton saksofon 1961. godine. Nakon toga je započeo časove kod baritona saksofoniste Ronija Rosa.[8] U školi je 1962. godine zadobio ozbiljne povrede oka kada se posvađao sa Džordžom Andervudom oko devojke. Imao je nekoliko operacija tokom petomesečnog perioda.[9] Tada mu je doktor rekao da šteta ne može u potpunosti biti otklonjena, zbog čega je Boui imao pogrešnu percepciju dubine i promenu u boji oka. Ovakvo oko je kasnije postalo najprepoznatljiviji znak Bouija.[10] Uprkos svađi, Boui je ostao u dobrim odnosima sa Andervudom, koji je kreirao umetnička dela za Bouijeve ranije albume. Muzičar Boui 1975. godine Najranija pesma kojom se proslavio bio je singl Space Oddity iz 1969, koji je zbog spuštanja na Mesec imao velik uspeh. Najznačajniji Bouijev album bio je The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars. To je bio konceptualni album sa pričom o vanzemaljcu koji dolazi na Zemlju, postaje megazvezda a na kraju ga ubijaju obožavaoci. Zaštitni znak turneje bio je ogromni stakleni pauk, posebno izrađen za tu priliku. Turneju za album `Rijaliti`(2005), morao je da prekine zbog manjeg srčanog udara. Diskografija David Bowie (1967) Space Oddity (1969, 1972 ponovno izdanje UK #17, US #16) The Man Who Sold the World (1970, 1972 ponovno izdanje UK #26) Hunky Dory (1971, US #93, 1972 ponovno izdanje UK #3) The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars (1972, UK #5, US #75) Aladdin Sane (1973, UK #1, US #17) Pin Ups (1973, UK #1, US #23) Diamond Dogs (1974, UK #1, US #5) Young Americans (1975, UK #1, US #9) Station to Station (1976, UK #5, US #3) Low (1977, UK #2, US #11) Heroes (1977, UK #3, US #35) Lodger (1979, UK #4, US #20) Scary Monsters (and Super Creeps) (1980, UK #1 US #12) Let`s Dance (1983, UK #1, US #1) Tonight (1984, UK #1, US #11) Never Let Me Down (1987, UK #6, US #34) Black Tie White Noise (1993, UK #1, US #39) The Buddha of Suburbia (1993, UK #87) 1.OUTSIDE (1995, UK #8, US #21) Earthling (1997, UK #6, US #39) `hours...` (1999, UK #5, US #47) Heathen (2002, UK #5, US #14) Reality (2003, UK #3, US #29) The Next Day (2013) Blackstar (2016) Smrt Sa suprugom Iman (2009) Cveće ispred Bouijevog apartmana u Njujorku, januar 2016. Boui je preminuo od raka jetre, 10. januara 2016. godine, samo dva dana nakon 69. rođendana i izdavanja albuma Blackstar.[11] Rak mu je dijagnostikovan 18 meseci ranije, ali nije iznosio ove vesti u javnost.[12] Belgijski pozorišni reditelj, Ivo van Hov, koji je radio sa pevačem na mjuziklu Lazarus, izjavio je da Boui nije mogao da dođe na probe zbog progresije bolesti. Takođe je rekao da je pevač radio i tokom bolesti.[13] Bouijev producent Toni Viskonti je napisao:[14][15] Uvek je radio ono što je hteo. I radio je to na svoj način i najbolje moguće. Njegova smrt se ne razlikuje od njegovog života - umetničko delo. Napravio je Blekstar za nas kao oproštajni poklon. Znao sam oko godinu dana da će ovako biti. Međutim, nisam bio spreman za to. Bio je izuzetan čovek, pun ljubavi i života. On će uvek biti sa nama. Za sada je prikladno plakati. — Toni Viskonti Nakon njegove smrti, fanovi su se okupili, položili cveće kod njegovog murala u rodnom gradu Brikstonu i pevali njegove pesme. Spomen obeležja nalaze se i u Berlinu, Los Anđelesu i kod njegovog apartmana u Njujorku. Posle njegove smrti, porasla je prodaja albuma.[16] Boui je insistirao da ne želi sahranu pa je kremiran u Nju Džerziju 12. januara.[17] Po njegovoj želji, pepeo je prosut na Baliju, u Indoneziji

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Harald Fritzsch (rođen 10. februara 1943. u Cvikau) je teoretski fizičar koji je dao važan doprinos teoriji kvarkova, razvoju kvantne hromodinamike i velikoj standardizaciji standardnog modela elementarnih čestica. Harald Fritzsch je sin izvođača radova Ericha Fritzsch iz predgrađa Zvickau u Reinsdorfu. Od 1957. do 1961. pohađao je srednju školu `Gerhart Hauptmann` u Zvickau, koju je diplomirao sa srednjom školom. Posle toga je od leta 1961. bio vojnik Narodne armije DDR-a u Kamenzu, gde je bio obučen kao radio-operater u vazduhoplovstvu. Studirao je fiziku od 1963. do 1968. godine u Lajpcigu. Godine 1968. on i prijatelj su bili inicijatori rizičnog, visoko publicitetskog protesta [1] protiv rušenja 700-godišnje Crkve Pavlina. Fritzsch je zajedno sa svojim prijateljem Stefanom Velzkom u julu 1968. godine uspio odvažnim bjekstvom preko Crnog mora od bivšeg istočnog bloka do Turske. Pomoću vanbrodskog motora odvezli su se od Zlatne plaže severno od Varne do g ofneada južno od granice između Bugarske i Turske. Nastavio je studije u Minhenu, gdje je radio sa Verner Heisenbergom, a 1971. godine pod vodstvom Heinricha Mittera sa tezom o algebarskoj strukturi promatranih u snažnoj interakciji doktorata. Godinu dana ranije, kao student doktorskih studija, proveo je šest mjeseci na Stanford Linear Accelerator Centru na Univerzitetu Stanford. Ovde je počeo da radi sa Murrai Gell-Mann-om. Po završetku doktorata, proveo je godinu dana u Evropskom istraživačkom centru CERN u Ženevi, gde je ponovo radio sa Gell-Mann. Zatim se preselio sa Gell-Mann na Kalifornijski institut za tehnologiju (Caltech) u Pasadeni. Fritzsch i Gell-Mann su uveli kvantni broj boja 1971. godine, pri čemu se simetrija boja smatrala egzaktnom simetrijom. Uz pomoć kvantnog broja boja Gell-Mann i Fritzsch zajedno sa Villiamom Bardeen-om bili su u stanju da objasne brzinu propadanja neutralnog piona. Godinu dana kasnije, Fritzsch i Gell-Mann su predložili teoriju kalibra za jaku interakciju [3], koja se danas naziva kvantna hromodinamika i smatra se ispravnom teorijom jake interakcije. Godine 1975. Fritzsch je napisao rad sa Peterom Minkovskim, u kome je grupa SO (10) prvi put diskutovana kao simetrija Velikog ujedinjenja. Ova teorija se danas smatra standardnom teorijom velikog ujedinjenja. U teoriji SO (10), neutrini imaju masu. Otkriće oscilacija neutrina u 1998. godini pokazuje masu neutrina, u skladu sa teorijom SO (10). Fritzsch je radio i na kompozitnim modelima za leptone i kvarkove, na masenim matricama kvarkova i leptona, na slabim raspadima teških kvarkova, na kosmologiji i na osnovnim konstantama u fizici. Godine 1979. Fritzsch je razvio teoriju masovnih matrica kvarkova i leptona u kojoj pojedini elementi nestaju (nulta tekstura). On može da izračuna uglove mešanja kao funkcije sopstvenih vrednosti mase. Rezultati mogu vrlo dobro opisati eksperimente. Od puštanja u rad akceleratora LHC čestica u CERN-u, Fritzsch je ponovo radio na `kompozitnim modelima` kvarkova, leptona i slabih bozona. Substruktura kvarkova bi uskoro trebala biti otkrivena na LHC-u ako je teorija Fritzsch-a ispravna. Od 1977. do 1978. bio je profesor na Univerzitetu u Vupertalu. Fizičar i dobitnik Nobelove nagrade Richard Feinman posjetio je Fritzsch 1978. godine u Vuppertalu i održao kolokvijum na koji su došli slušatelji iz cijele Njemačke. Godine 1979. Fritzsch se preselio na Univerzitet u Bernu. Od 1980. Fritzsch je profesor na Univerzitetu Ludvig-Makimilians u Minhenu. Fritzsch je punopravni član Berlin-Brandenburg akademije nauka. Fritzsch često radi u CERN-u u Ženevi i na DESI-u u Hamburgu. Počeo je od juna 2008. godine. Od tada radi uglavnom u inostranstvu (SAD, Australija, Kina, Japan, Južna Afrika, Singapur). [4] Fritzsch je član Gesellschaft Deutscher Naturforscher und Arzte (GDNA). 2003. i 2004. bio je predsjednik ovog društva i vodio veliku GDNA-konferenciju u Passauu. Fritzsch je počasni član Paulinerverein u Lajpcigu, koji je posvećen rekonstrukciji Paulinerkirche. Od 1998. godine zajedno sa Villibaldom Plessasom organizuje konferenciju o kvantnoj hromodinamici i standardnom modelu fizike elementarnih čestica, koja se od tada održava sedam puta u Obervolzu u Štajerskoj. U februaru 2010. Fritzsch je vodio veliku međunarodnu konferenciju na Tehnološkom univerzitetu Naniang u Singapuru povodom 80. rođendana Murrai Gell-Manna. Fritzsch je organizovao Međunarodnu konferenciju o masivnim neutrinima koja se održala u Singapuru u februaru 2015. godine, Međunarodnoj konferenciji o novoj fizici na `Velikom hadronskom sudaraču` (Singapur, mart 2016.), Konferenciji o kosmologiji i gravitacionim talasima u Singapuru (februar 2017.) Konferencija o fizici i kosmologiji čestica u Singapuru (mart 2018). Njegovi doktorski studenti su Dieter Lust, Ulrich Baur i Marcus Hutter. Deluj kao publicista Harald Fritzsch je takođe napravio ime za sebe kao autor popularnih naučnih knjiga. [6] Njegova knjiga `Kvarci`, objavljena u Minhenu 1980. godine, prevedena je na više od 20 jezika. Njegova knjiga o kosmologiji `Od velikog praska do raspada` takođe je bila uspešna. Sredinom osamdesetih Fritzsch je producirao šestostruku televizijsku seriju `Mikrokosmos` o VDR-u u Kelnu, koja je više puta prikazana u trećim programima nemačkih televizijskih stanica. Godine 1990. objavio je prvo izdanje svoje autobiografske knjige `Flucht aus Leipzig`, u kojoj opisuje svoj otpor režimu SED-a i kasniji let na Zapad 1968. godine. Knjiga je objavljena 2008. godine od strane Vorld Scientific na engleskom jeziku pod naslovom `Escape from Leipzig`. U svojim knjigama, objavljenim od 1992. godine, Fritzsch je izabrao retku prezentaciju znanja: Isaac Nevton, Albert Einstein i fiktivni savremeni fizičar Adrian Haller raspravljaju o teškim fizičkim temama. U svojoj knjizi `Formula menja svet`, Njutn, Ajnštajn i Haler razgovaraju o specijalnoj teoriji relativnosti Alberta Ajnštajna. Knjiga `Bent Space-Time` razmatra Ajnštajnovu teoriju opšte relativnosti. Knjiga `Apsolutno nepromenljiva` posvećena je osnovnim konstantama prirode. U knjizi `Grešite, Ajnštajn!` Opisane su rasprave između Alberta Ajnštajna, Ričarda Fejnmana, Adrijana Halera, Vernera Hajzenberga i Isaka Njutna o kvantnoj fizici. U svojoj fiktivnoj knjizi `Elementarne čestice` Fritzsch opisuje današnji standardni model fizike čestica. Knjiga `Mikrokosmos` opisuje diskusije između Alberta Ajnštajna, Murraija Gell-Manna, Adrian Hallera i Isaaca Nevtona o modernoj fizici čestica u kosmologiji. Fritzsch je 2015. objavio udžbenik `Teorija kvantnog polja` na Springer-Verlag-u. Nagrade Za svoju uspješnu seriju knjiga Fritzsch 1994. godine nagrađen je medaljom za znanstveno novinarstvo Njemačkog fizičkog društva. Diracova medalja Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji dodeljena je Fritzschu 2008. godine. Univerzitet u Lajpcigu dodijelio mu je počasni doktorat 16. maja 2013. godine.

Knjiga je kao nova. Vitičaste zagrade - Sergej Nosov Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2016 Broj strana: 241 Format: 20 cm Povez: Broširani Prozaistu i dramskog pisca Sergeja Nosova ne zanimaju ni zvek vojne bronze ni seobe naroda niti užarena isparenja hadskih pukotina od kojih prskaju tektonske ploče istorije. Nosov je tih pisac. Predmet njegovog interesovanja bili su i ostali “sitni oblici života” – čovek kao jedinka sa svim svojim besmislicama: praznim uvredama, zanimljivim fobijama i glupim predrasudama. Takav je i roman Vitičaste zagrade. Čarobna farmakopeja: fotografija, već živo platno koje diše. Odista, Nosov ume tako da nasmeje da čitaoca uhvati strah od sopstvenog smeha. Roman Sergeja Nosova napisan je kao “živa hronologija” čovekove sudbine, konkretizovana na iskustvu jednog običnog neobičnog čoveka. Ovom Nosovljevom romanu će prostor za veću čitanost otvoriti i sledeća činjenica: on se može čitati kao duhovita priča o neobičnom svetu učesnika osnivačke skupštine (kongresa) iluzionista, mikro i makromaga, ali može biti shvaćen i kao porodična priča o nesigurnosti, strahu i fovijama običnog čoveka kojim manipulišuonostrane i ovozemaljske “više sile”. Istine se u Nosovljevoj “živoj hronologiji” čuvaju kao najdublja tajna, zapretana između višestrukih vitičastih zagrada. Roman Vitičaste zagrade je jedna od “živih hronika” ruskog postsovjetskog tranzicionog društva. Zato činjenica da je dobio nagradu “Nacionalni bestseler” za najbolji ruski roman 2015. godine, poznavaoce ruske kulture nije iznenadila. Sergej Anatoljevič Nosov (Lenjingrad, 1957) na velikoj sceni ruske književnosti pojavio se kao peterburški pisac pripovedaka, romana i drama, devedesetih godina 20. veka. Diplomirao je na Lenjingradskom institutu za avio-instrumente (1980), a završio je i Književni institut “A. M. Gorki” (1988). Radio je kao inženjer, kao urednik časopisa Lomača i na Radio Rusiji. Autor je više desetina knjiga književne proze, eseja i drama: Dole pod zvezdama (1990), Spomenik Krivcu za sve (1994), Gazdarica istorije (2000), Član društva ili Gladno doba (2000), Dajte mi majmuna (2001), Ždralovi odleteli (2005), Muzej okolnosti. Eseji (2008), Tajna života peterburških spomenika (2008,2012), Jedan i po kunić (2012), Konspiracija ili Tani život peterburških spomenika – 2 (2012), Vitičaste zagrade (2015) i dr. Kao dramskom piscu najbliži mu je žanr tragikomedije. Najviše uspeha imale su njegove drame Don Pedro i Berendej. Dobio je nagradu “Andrej Tolubejev” (2010), “za umetničko istraživanje prirode dramskog apsurda”. Za roman Ždralovi odleteli dobio je 2006. književnu nagradu “N. V. Gogolj”, a roman Vitičaste zagrade 2015. osvojio je priznanje”Nacionalni bestseler” za ruski roman godine.

Minijatura ikone, rađena tehnikom gravure na ljusci jajeta. Jaje je obojeno tradicionalnim načinom. Dimenzije 6×4 cm. Radim minijature i ostalih ikona po narudžbini.

Minijatura ikone, rađena tehnikom gravure na ljusci jajeta. Jaje je obojeno tradicionalnim načinom. Dimenzije 6×4 cm. Radim minijature i ostalih ikona po narudžbini.

Minijatura ikone, rađena tehnikom gravure na ljusci jajeta. Jaje je obojeno tradicionalnim načinom. Dimenzije 6×4 cm. Radim minijature i ostalih ikona po narudžbini.

Minijatura ikone, rađena tehnikom gravure na ljusci jajeta. Jaje je obojeno tradicionalnim načinom. Dimenzije 6×4 cm. Radim minijature i ostalih ikona po narudžbini.