PLOCE KAO NOVE MINT OMOT 5 INERI 5 Bijelo Dugme – Mramor Kamen I Željezo (Bijelo Dugme UŽivo) Bijelo Dugme - Mramor Kamen I Željezo (Bijelo Dugme UŽivo) album cover More images Label: Diskoton – LP-8282, Kamarad – LP-8282, Diskoton – LP 8282 Format: 2 x Vinyl, LP, Album, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1987 Genre: Jazz, Rock, Funk / Soul, Pop, Children`s Style: Blues Rock, Prog Rock, Hard Rock, Jazz-Rock, Pop Rock, Folk Rock A1 Mramor Kamen I Željezo 2:14 A2 A Milicija Trenira Strogoću 4:25 A3 Svi Marš Na Ples 3:58 A4 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 A5 Top 3:36 B1 Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 B2 Ako Možeš, Zaboravi 6:40 B3 Selma 2:21 C1 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 C2 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 C3 Meni Se Ne Spava 5:09 C4 Odlazim 5:23 D1 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 D2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 D3 Lažeš 4:48 D4 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 Recorded By – Tonska Kola 4 Radio Zagreba Printed By – GIP `Beograd` Lacquer Cut At – Jugoton – ULP 2147 Pressed By – Jugoton – ULP 2148 Backing Vocals – Amila*, Lidija*, Zu* Design – Bojan H. Halilović*, Dalida Duraković, Leila Mulabegović Engineer [Studio] – Rajko Bartula-Doktor Engineer [Tonska Kola 4 Radio Zagreba] – Mladen Škalec Executive-Producer, Tour Manager [General] – Radomir Marić - Raka* Lacquer Cut By – SB* Lighting – Dragan Zurovac - Kiki* Other [Driver] – Muslić Sulejman - Suljo, Petrušić Slobodan - Tata Other [External Associates] – Nino Sek I Dino Other [Sound Technician] – Željko Other [Stage] – Aki, Hari, Mirče, Joco Other [Tonska Kola 4 Radio Zagreba Crew] – Terenska Ekipa Radio ZGB Performer – Alen Islamović, Goran Bregović, Ipe Ivandić, Lazar Ristovski*, Vlado Pravdić, Zoran Redžić Photography By [1 Monochromatic on each Inner Sleeve] – Trio (5) Photography By [2 Monochromatic on side A and B inner sleeve] – Ivo Pukanić Photography By [Colour on both Inner Sleeves] – Goranka Matić Photography By [Monochromatic on both Inner Sleeves] – Kemal Hadžić Producer – Goran Bregović, Zoran Redžić Technician [Sound] – Božidar Lukić Cigo, Braco Radović Tour Manager [Bosnia and Herzegovina] – Milanović Hari* Tour Manager [Croatia] – Vladimir Mihaljek - Miha* Tour Manager [Macedonia, southern Serbia] – Velibor Džarovski - Džaro Tour Manager [Serbia, Montenegro] – Radomirović Vitomir - Vitko* Tour Manager [Slovenia] – Pavle Ilić (2) Tour Manager [Vojvodina] – Veljkovski Dragan - Džango* `OVA PLOČA JE NASTALA NA JUGOSLOVENSKOJ TURNEJI `87` = `This album is recorded on Yugoslavia tour 1987` on back cover (the tour was titled `Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo`, like the actual Bijelo dugme studio album). Two LP live album set packaged in plain (not gatefold) cover, discs come in printed inner sleeves out of paper with lyrics and monochromatic photographs on one side and colour photograph on the other side. Catalogue number with hyphen - LP-8282, appears on spine, back cover and inner sleeves, the one without hyphen, LP 8282, on side B and D centre labels. Track A1 is Serbo-Croatian cover of the song `Marmor, Stein und Eisen bricht` composed by Christian Bruhn based on the idea by Drafi Deutscher (`dam-dam, dam-dam`) and first released 1965 by Drafi Deutscher and His Magics, hier using the lyrics written by Toni Studeny of the first Yugoslav version - `Mramor, kamen i željezo (Mramor, Stein und Eisen)` - released on the 28th of June 1966 by Roboti. Its title and at the same time the album title are here misspelt, missing comma. Track A2 is cover of the song `A... Milicija trenira strogoću` composed by Goran Bregović (with the lyrics by Duško Trifunović) first released in February 1983 by Ratimir Boršić - Rača, the song title is here misspelt on back cover: `A, MILICIJA TRENIRA STROGOĆU` (comma instead of ellipsis) as well written alternatively on inner sleeve: `A MILICIJA TRENIRA STROGOĆU` and on centre label: `Milicija trenira strogoću`. Track B1 title misspelt on centre label: `Sve će to mila moja prekriti ružmarin, snjegovi i šaš` (`ž` instead of `z`) and on back cover: `SVE ĆE TO O MILA MOJA PREKRITI RUZMARIN, SNJEGOVI I ŠAŠ` (the word `o` appears in the lyrics but not in the song title). The title on inner sleeve - `SVE ĆE TO, MILA MOJA, PREKRITI RUZMARIN, SNJEGOVI I ŠAŠ` is orthographically correct but not identical to the original title on the album Bitanga i princeza where it is written without commas. Track B2 title misspelt on back cover: `AKO MOŽEŠ ZABORAVI` and centre label: `Ako možeš zaboravi` (missing comma), also track D1 title in the same way: `LIPE CVATU SVE JE ISTO K`O I LANI` on back cover as well `Lipe cvatu sve je isto ko i lani` on centre label. Track D4 title misspelt on centre label: `Sanjao sam noćas da te nema` (the closing `m` omitted). Matrix / Runout (Matrix on side B centre label): Ulp 2147 Matrix / Runout (Matrix on side D centre label): Ulp 2148 Matrix / Runout (Runout side A): ULP 2147 A 21 09 87 SB Matrix / Runout (Runout side B): ULP 2147 B 21 09 87 SB Matrix / Runout (Runout side C): ULP 2148 A 21 09 87 SB Matrix / Runout (Runout side D): ULP 2148 B 21 09 87 SB Rights Society: SOKOJ Other (YUgoslav Standard code): jus nn4

ODBLESCI U VODI velimir zivojinovic MASSUKA bgd,1928. tvrd povez. str 104, dim. 20 x 13,5 tiraz 100 knjiga. ovo je primerak broj 92. potpis autora Велимир Живојиновић Масука, Рођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани. Годину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу. Био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха`, а новембра 1919. са песником Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао`. У часопису „Мисао` објављивао је позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. Умро је у Београду 24. августа 1974. године.

Svečana Proslava 350-godišnjice grada Karlovca sa predavanjem akademika Dr. Ferde Šišića Napisao profesor J. N. ( Josip Nikšić ) Karlovac / Knjigo-tiskara M. Fogina, 1929 godine Format: 21,5 x 11 cm Broj strana: 64 Korice sa slika, unutrašnjost očuvana ( listovi fabrički još spojeni ... ) Josip Nikšić se potpisao 1938 godine kao direktor ( za direktora učteljske škole u Karlovcu je postavljen 1932 godine ). Knjižicu je posvetio Aleksandru Arnautoviću - inspektoru ministarstva prosvete ( koji je postavljen na mesto inspektora 1937 godine ) ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, preporučenom tiskovinom ?-pitati za poštarinu... 1

PRVA OBJAVLJENA KNJIGA LAZE KOSTIĆA! za svoje godine knjiga je odlično očuvana korice su kao na slici, tvrd povez unutra ima pečate prethodnih vlasnika kao što se vidi na slici extra RETKO! Maksim Crnojević : tragedija u pet radnja / Napisao Laza Kostić [Novi Sad] : Izdala `Matica Srbska`, 1866 (U Novom Sadu : Episkopska štamparija) [4], 123 str. ; 23 cm Lazar „Laza“ Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910) je bio srpski književnik, pesnik, doktor pravnih nauka advokat, poliglota, novinar, dramski pisac i estetičar. Rođen je 1841. godine u Kovilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Otac mu se zvao Petar Kostić, a majka Hristina Jovanović. Imao je i starijeg brata Andriju, ali njega i svoju majku nije upamtio jer su oni preminuli dok je Laza još bio beba. Petar Kostić, Lazin otac, preminuo je 1877. godine. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, gde mu je učitelj bio Gligorije Gliša Kaćanski.[1] Gimnaziju je završio u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a prava i doktorat prava 1866. na Peštanskom univerzitetu.[2][3][4][5] Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu; zatim postaje advokat, veliki beležnik i predsednik suda. Sve je to trajalo oko osam godina, a potom se, sve do smrti, isključivo bavi književnošću, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana.[6] Kad je oslobođen, u znak priznanja, bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora, gde je, kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića, živo i smelo radio za srpsku stvar. Potom živi u Beogradu i uređuje „Srpsku nezavisnost”, ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je da napusti Srbiju. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina, kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. No i tu dođe do sukoba, pa se vrati u Bačku. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. Tu je deset godina bio predsednik Srpske narodne čitaonice koja se danas po njemu naziva. U Pešti se 1892. godine susreo sa Nikolom Teslom kome je 1895. preporučio za ženidbu Lenku Dunđerski, u koju je i sam bio potajno zaljubljen. Interesantno je da je Tesla pored Lenke Dunđerski odbio i slavnu glumicu Saru Bernar.[7] Umro je 1910. god. u Beču, a sahranjen je na Velikom Pravoslavnom groblju u Somboru. Ostaće zapamćen kao jedan od najznačajnijih književnika srpskog romantizma. Izabran je za člana Srpskog učenog društva 27. februara 1883, a za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909. Književni rad Poštanska marka s likom Laze Kostića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Kao politički čovek i javni radnik Kostić je vršio snažan uticaj na srpsko društvo svoga vremena. On je jedan od osnivača i vođa „Ujedinjene omladine“, pokretač i urednik mnogih književnih i političkih listova, intiman saradnik Svetozara Miletića. On se u Austriji borio protiv klerikalizma i reakcije, a u Srbiji protiv birokratske stege i dinastičara. Kad je zašao u godine, napustio je svoju raniju borbenost i slobodoumlje, pa je to bio razlog što se i njegov književni rad stao potcenjivati. Kostić je svoje književno stvaranje počeo u jeku romantizma, pored Zmaja, Jakšića i drugih vrlo istaknutih pisaca. Pa ipak, za nepunih deset godina stvaranja on je stao u red najvećih pesnika i postao najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma. Napisao je oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama, balada i romansi; tri drame: Maksim Crnojević, (napisana 1863, objavljena 1866) COBISS.SR 138395143 Pera Segedinac (1882) Uskokova ljuba ili Gordana (1890); Pismo književnika Laze Kostića prijatelju Jovanu Miličiću, Sombor, 14. jula 1908. g. Pismo je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine estetičku raspravu: Osnova lepote u svetu s osobenim obzirom na srpske narodne pesme (1880), filosofski traktat: Osnovno načelo, Kritički uvod u opštu filosofiju (1884), i veliku monografiju: O Jovanu Jovanoviću Zmaju (Zmajovi), njegovom pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovom dobu (1902).[8] Pored većeg broja članaka polemičnog karaktera, predavanja, skica i feljtona. Od prevodilačkog rada najznačajniji su njegovi prevodi Šekspira: „Hamlet“, „Romeo i Julija“ i „Ričard III“. U prozi je napisao i nekoliko pripovedaka („Čedo vilino“, „Maharadža“, „Mučenica“). Jedna od najpoznatijih dela su mu programska pesma „Među javom i med snom“, kao i „Santa Maria della Salute“ jedna od najvrednijih lirskih pesama srpske umetničke književnosti. Preveo je udžbenik rimskog prava „Pandekta” sa nemačkog jezika 1900. godine,[9][10] u to vreme veliki deo vremena je provodio u manastiru Krušedolu.[11][12] Nasleđe Jedna novobeogradska škola od 2005. nosi ime po Lazi Kostiću. Osnovna škola u Kovilju, rodnom mestu Laze Kostića, takođe nosi njegovo ime. Od 2000. godine u Novom Sadu postoji gimnazija koja nosi ime po Lazi Kostiću i verovatno je jedina srednja škola u Srbiji koja poseduje pravu školsku pozorišnu salu sa 215 sedišta i modernom pratećom opremom za profesionalan rad [13]. Njemu u čast ustanovljene su Nagrada Laza Kostić i Nagrada Venac Laze Kostića, a u čast pesme „Santa Marija dela Salute” organizovana je u Somboru manifestacija Dan Laze Kostića, na kojoj se svakog 3. juna odabranom pesniku se dodeljuje Venac Laze Kostića. Prvi dobitnik je Pero Zubac, a 2016. godine Duško Novaković i Stojan Berber. Nagradu je 2017. godine dobio novosadski pesnik Jovan Zivlak.[14] O njemu je 1985. snimljen film Slučaj Laze Kostića. Po njemu se zove Biblioteka „Laza Kostić“ Čukarica. Rekvijem Laze Kostića Srpski novinar i publicista Ivan Kalauzović Ivanus napisao je marta 2017. godine lirsku, elegičnu pesmu „Rekvijem Laze Kostića”, zamišljenu kao nastavak poeme „Santa Maria della Salute” i omaž Lazi Kostiću. Stihove „Rekvijema...” javnost je prvi put čula u Čikagu, pre projekcije filma „Santa Maria della Salute” Zdravka Šotre u bioskopu „Century Centre”. Pred punom salom, govorila ih je novinarka nekadašnjeg Radio Sarajeva Milka Figurić.[15] Vokalno izvođenje „Rekvijema Laze Kostića” emitovano je u okviru emisije „Večeras zajedno” Prvog programa Radio Beograda aprila 2017.[16] U ulozi oratora ponovo je bila Milka Figurić, čiji se glas tada čuo na talasima Radio Beograda prvi put nakon raspada JRT sistema. dr laza kostic knjiga o zmaju srpska knjizevnost xix vek xix veka romantizam ...

PLOČA JE U ODLIČNOM STANJU, VINIL SAVRŠEN, KAO UPRAVO ODŠTAMPAN! VINIL: 5 NM OMOT: 5 A1 Kreni Prema Meni A2 Sunca Sin A3 Zemljotres A4 Ona Sve Zna A5 Najbolje Se Putuje B1 Ono Što Pokušavam B2 Hipnotisana Gomila B3 Daleko Od Srca B4 Ja Radim Teško B5 Reći Ću Ti

PLOČA JE NEKORIŠĆENA, NAIZVAĐENA IZ CELOFANA (MINT!)! VINIL: 5 MINT OMOT: 5 A1 Odnio Si Sunce, Vrati Se Po Tamu A2 Mislio Si Prevarićeš A3 Zašto Mi Majko Učini To A4 Uspio Si, Uspio B1 Šta Mi To Radiš Mangupe B2 Uzmite Me Sebi B3 Bez Tebe Sam Nesretna B4 Vjeruj, Nisam Kriva

PLOČA JE ODLIČNOM STANJU KAO NOVA! VINIL: 5 NM OMOT: 5 A1 Odnio Si Sunce, Vrati Se Po Tamu A2 Mislio Si Prevarićeš A3 Zašto Mi Majko Učini To A4 Uspio Si, Uspio B1 Šta Mi To Radiš Mangupe B2 Uzmite Me Sebi B3 Bez Tebe Sam Nesretna B4 Vjeruj, Nisam Kriva

m6 Vlasnik Jeremija Zivanovic Jeremija Živanović je bio srpski književnik. Rođen je u Vražogrncu kod Zaječara 17. septembra 1874. godine, a umro u Beogradu 27. oktobra 1940. godine. U Zaječaru je završio osnovnu školu i gimnaziju, fakultetske studije u Beogradu (jedan deo u Beču i Lajpcigu). Radio je kao srednjoškolski profesor u Zaječaru i Nišu (profesor maternjeg jezika i književnosti u gimnaziji Kralj Milan I ) zatim kao profesor i rektor Više pedagoške škole u Beogradu. Bio je narodni poslanik (1912—1914), načelnik Ministarstva prosvete (1918—1919), predsednik Glavne uprave ujedinjenog profesorskog društva i urednik časopisa Nastavnik, a svoje službovanje završio na visokoj dužnosti bana Moravske banovine sa sedištem u Nišu (1931. do 1935). Stvaralaštvo Pokretač i glavni saradnik časopisa Gradina (1900—1901), pokretač ideje o izgradnji zgrade Narodnog pozorišta u Nišu. Bavio se književnom kritikom, književnom istoriografijom, pisanjem proze i prevođenjem. Objavio književni ogled Rat i književnost (pisan u ratnim uslovima u Solunu, objavljen 1917. u Velikoj Srbiji), takođe, oglede o našim istaknutim piscima Lazi K. Lazareviću, Đuri Jakšiću, Janku Veselinoviću, Lazi Kostiću, Bogoboju Atanackoviću, Iliji Vukićeviću i drugima. Bio je osnivač, vlasnik i urednik književnog omladinskog lista Venac, koji je počeo da izlazi u Beogradu 1910. godine, i sa prekidima u vreme Prvog svetskog rata izlazio do 1935. Svoju prozu objavljivao je i pod pseudonimom S. Nedić.

LP PLOCA 5- OMOT 5- DISKOS LPD-20001633 Folk,World & Country,Folk - ANSAMBL JUZNI VETAR A1.ZASTO SI SE NAPIO A2.LJUBI ME LJUBI A3.IMA LI ZA MENE SRECE A4.SRECNO LJUBAVI A5.STA MI RADIS PROKLETI ZIVOTE B1.GDE STE SADA PRIJATELJI B2.7000 SUZA B3.RUZA I TRN B4.KADA ME PREGAZI VREME

format: LP artist: BREGOVIĆ, Goran, (Bosnia, Yugoslavia) title: Muzika za filmove release date: 1994 label, Cat. No.: PGP RTS / Kamarad, LP 211874 style: rock / pop / Gipsy/Romano music / world music / soundtrack Ploča: MINT (5), perfektna; omot: G+ (3+): ovo je bio novinartski promo primerak, pa mu je odsečen ćošak omota, što se radilo u većem delu sveta, a nekad i kod nas (ne uvek) da novinari ne bi besplatne primerke odneli u radnje da se (pre)prodaju. Veoma retka ploča objavljena 1994, kada se ploče više nisu kupovale (bilo je to doba kaseta), i retke izdavačke kuće su ih štampale u mini tiražima, za radio promociju. Sva izdanja PGP-a iz 1994/96 su danas veoma raritetna i kolekcinarski tražena, pa i skupa. Na ovoj kompilaciji Bregović je skupio pesme iz filmova za koje je radio muziku (1988-1993): `Dom za vešanje`, `Kuduz`, `Arizona Dream`, `Toxic Affair`, `La Nuit Sacrée`, `Mala` i `Kraljica Margo`. A1) SCOTT WALKER - Man From Reno (4:20); A2) IGGY POP - In The Death Car (5:12); A3) GORAN BREGOVIĆ - Tango (3:57); A4) DUŠAN PRELEVIĆ - La Nuit Sacree (2:15); A5) GORAN BREGOVIĆ - Mala (3:00); A6) BRANKICA VASIĆ - Dreams (3:52); B1) SCOTT WALKER - Indecent Sacrifice (4:07); B2) IGGY POP - Get The Money (4:51); B3) ZDRAVKO ČOLIĆ - Cantonero (3:20); B4) IGGY POP - TV Screen ( 5:15); B5) VASKA JOVANOVSKA – Ederlezi (3:55); ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće solo ploče i CD-e Gorana Bregovića: GORAN BREGOVIĆ: kompletna vinilna LP, MLP i SP diskografija: 1) SP GORAN BREGOVIĆ i BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza / I kad prođe sve pjevat ću i tad` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520449_SP-BIJELO-DUGME-BREGOVIC-Ima-neka-tajna-veza-ODLICNA 2) LP GORAN BREGOVIĆ - `Goran Bregović` (1976, PGP RTB) 3) LP GORAN BREGOVIĆ - `Dom za vešanje (Muzika iz filma Emira Kusturice)` (1988, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/64440381_LP-GORAN-BREGOVIC-Dom-za-vesanje-1988-MINT 4) LP GORAN BREGOVIĆ - `Kuduz (muzika iz filma Ademira Kenovića)` (1989, Diskoton) 5) SP GORAN BREGOVIČ - `Ederlezi (Extrait De La Bande Originale Du Film Le Temps Des Gitans)`, (1990, Philips) 6) LP GORAN BREGOVIĆ - `Le Temps Des Gitans / Kuduz` (1990, Philips) 7) LP GORAN BREGOVIĆ - `Arizona Dream (Original Motion Picture Soundtrack)` (1993, Mercury) 8) LP GORAN BREGOVIĆ - `La Reine Margot (Bande Originale Du Film De Patrice Chereau)` (1994, Philips) 9) LP GORAN BREGOVIĆ - `Muzika Za Filmove` (1994, PGP RTS) https://www.kupindo.com/Ploce/76223497_LP-GORAN-BREGOVIC-Muzika-za-filmove-1994-LP-MINT 10) LP GORAN BREGOVIĆ - `Music Inspired And Taken From Underground` (1995, mercury) 11) `10 MLP GORAN BREGOVIĆ - `Champagne For Gypsies` (2012, Mercury) 12) LP KAYAH % BREGOVIĆ - `Kayah & Bregović` (2015, Sony) 13) LP KRAWCZYK & BREGOVIĆ - `Daj mi drugie žycie` (2016, Sony) 14) LP GORAN BREGOVIĆ - `Three Letters From Sarajevo (Opus 1)` (2017, Universal) 15) 2LP GORAN BREGOVIĆ - `Welcome To Goran Bregović` (2018, Mercury) ---------------------------------------------------------------------- GORAN BREGOVIČ - selektivna CD diskografija https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61582417_CD-BREGOVIC-Arizona-Dream-1993-1-izdanje-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61582669_CD-BREGOVIC-Tales-and-Songs-2002-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61582833_CD-BREGOVIC-Kayah-amp-Bregovic-2002-MINT

LP PLOCA 5 MINT OMOT 5- DISKOTON LP-8423 - ORKESTAR BRANKA MACICA-MACKA FOLK,WORLD & COUNTRY,FOLK A1.ODNIO SI SUNCE VRATI SE PO TAMU A2.MISLIO SI PREVARICES A3.ZASTO MI MAJKO UCINI TO A4.USPIO SI,USPIO B1.STA MI TO RADIS MANGUPE B2.UZMITE ME SEBI B3.BEZ TEBE SAM NESRETNA B4.VJERUJ NISAM KRIVA

Stanje> Ploca 5-, Omot> 4/4+ ---------------------------- Opsirnije: ------------------------ Козметика је била југословенска и српска новоталасна/арт рок група из Београда. Познати су као пионири и промотери југословенског новог таласа који су промовисали преко омладинског магазина Изглед. Историјат Године 1974. под утицајем албума Diamond Dogs, Дејвида Боуија, сликар Владимир Јовановић, редитељ Марко Пешић, музички уредник Студија Б Слободан Коњовић и Саша Николић, власник прве дискотеке у Београду у Атељеу 212, основали су бенд Дијамантски пси. Међутим, каријеру бенда прекинула је затворска казна за њене чланове, због поседовања марихуане. Након пуштања из затвора 1976. године бенд је наставио да назив, мењајући назив у Спајалице, а коначно је преименован 1978. године у Козметика, а у њему су били Владимир Јовановић (гитара, вокал), Марко Пешић (синтисајзер), Слободан Коњовић (бас гитара) и Мишко Михајловски (ритам машина). Наредне године Јовановић је добио награду Седам секретара СКОЈ-а за своја дела као сликар, а тада је бенд почео да спрема први студијски албум. Истовремено, бенд је радио на издавању омладинског часописа Изглед, а управо на промоцији часописа одржаној у Студентском културном центру Београд, бенд је имао први наступ уживо. Наредне четири године бенд је снимао албум, стрпљиво радећи на свакој песми, на којима је гостовао велики број музичара. Албум Козметика објављен је 7. марта 1983. године под окриљем издавачке куће ЗКП РТЉ.[1] У снимању албума су учествовали Горан Вејвода (гитара), Драгана Шарић (вокал), чланови ВИС Идола Срђан Шапер (вокал) и Нејбоша Крстић (вокал), чланови YU групе Раша Ђелмаш (бубњеви), Вук Вујачић (саксофон), фронтмен бенда Горди Златко Манојловић (гитара), Зоран Радетић, члан Бијелог дугмета Горан Бреговић, Ђорђе Илијин (флаута) И Бора Павићевић (удараљке). Инспирисан музиком Брајана Иноа као и тадашњим музичким трендовима, бенд је радио у арт рок жанру, међутим албум се није превише афирмисао. Иако је бенд након издавања албума често наступао уживо, Козметика се расформирала. Након распуштања бенда Након распуштања Козметике, једини члан који је наставио музичку каријеру био је Мирослав Мишко Михајловски који је основао бенд Dʼ Boys са Предрагом Јовановићем, а који је постојао до 1985. године. Након тога Мишко је сарађивао и са Беби Дол.[2] Слободан Коњовић радио је као продуцент док је био члан Козметике, продуцирајући сва издања Пекиншке патке, укључујући њихова оба студијска албума, Плитка поезија и Страх од монотоније, као и ЕП Електричног оргазма, Варшава `81.[3] Године 2005. појавио се као вокалиста и композотир на албуму Here, Васка Серафимова.[4] Владимир Јовановић се у међувремену преселио у Холандију. Дана 2 децембра 2011. године Мирослав Михајловски је преминуо.[5] -------------------------------- Predmet prodaje je LP Kozmetika ‎– Kozmetika Label: ZKP RTVL ‎– LD 0859 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1983 Genre: Electronic, Rock Style: New Wave, Synth-pop Tracklist Hide Credits A1 Utisci Bass [Fender], Synthesizer [Clap Trap] – Slobodan Konjović Drum Programming [Rolland Rhythm Machine] – Mihajlo Mihajlovski* Drums – Raša Đelmaš Guitar – Goran Vejvoda Synthesizer [Casio Vl, Cat, Rolland String], Lyrics By – Marko Pešić Vocals – Nebojša Krstić 4:14 A2 Jedne Noći Na Terasi Na Moru Bass [Fender] – Slobodan Konjović Drums – Raša Đelmaš Guitar [Fender Telecaster], Synthesizer [Cat] – Vladimir Jovanović Saxophone – Vuk Vujačić Synthesizer [Cat, Rolland String] – Marko Pešić 3:38 A3 Kundalini Bass [Fender], Vocals – Slobodan Konjović Drum Programming [Rolland Rhythm Machine] – Mihajlo Mihajlovski* Guitar [Fender Telecaster], Vocals – Vladimir Jovanović Synthesizer [Cat], Vocals – Marko Pešić 1:07 A4 Ona Hoće Sve Da Zna Backing Vocals – Nebojša Krstić, Srđan Šaper Drums – Bora Pavićević* Electric Piano – Zoran Radetić Guitar – Goran Vejvoda Guitar [Fender Telecaster], Lyrics By – Vladimir Jovanović Guitar [Solo] – Zlatko Manojlović Synthesizer [Cat, Rolland String], Vocals [`neću Da Joj Kažem`] – Marko Pešić Vocals, Bass [Fender], Synthesizer [Rolland String] – Slobodan Konjović 4:10 A5 Belzebub Bass [Fender] – Slobodan Konjović Drums – Raša Đelmaš Guitar, Electric Piano – Goran Vejvoda Saxophone – Vuk Vujačić Synthesizer [Cat], Electric Piano [Yamaha] – Marko Pešić 2:28 A6 12-erac Bass [Fender] – Slobodan Konjović Drum Programming [Rolland Rhythm Machine] – Mihajlo Mihajlovski* Guitar [Fender Telecaster] – Vladimir Jovanović Guitar [Slide Solo] – Goran Vejvoda Synthesizer [Cat] – Marko Pešić 0:45 B1 Zanatlija Bass [Fender] – Slobodan Konjović Drums – Bora Pavićević* Synthesizer [String], Synthesizer – Žarko Kalmić Vocals, Guitar [Fender Telecaster], Percussion, Lyrics By – Vladimir Jovanović 2:49 B2 Ne Da/Ne Nego I/Ili Bass [Fender], Effects [Vocoder Voice], Backing Vocals – Slobodan Konjović Drums – Bora Pavićević* Effects [Vocoder] – Vlada Nikodijević Guitar – Goran Bregović, Goran Vejvoda Synthesizer [Cat, Rolland String] – Marko Pešić Synthesizer [String] – Žarko Kalmić Vocals – Dragana Šarić Voice, Lyrics By – Biljana Trifunović 4:25 B3 Bluz Kontrolora Letenja Bass [Fender] – Slobodan Konjović Drum Programming [Rolland Rhythm Machine] – Mihajlo Mihajlovski* Guitar [Fender Telecaster] – Vladimir Jovanović Synthesizer [Cat] – Marko Pešić 2:30 B4 Gaja Bass [Fender], Synthesizer [Rolland String], Guitar, Vocals – Slobodan Konjović Congas, Percussion – Bora Pavićević* Drum Programming [Rolland Rhythm Machine] – Mihajlo Mihajlovski* Flute, Flute [Block] – Đorđe Ilijin Guitar [Fender Telecaster] – Vladimir Jovanović Guitar [Solo] – Goran Vejvoda Synthesizer [Cat, Rolland String, Casio Vl], Vocals – Marko Pešić 7:26

Stanje: Ploča 5- , Omot: 5-- ----------------------------- Opsirnije: ---------------------- Филм је била југословенска и хрватска рок група која је основана 1978. у Загребу. Група је била једна од најпопуларнијих рок група југословенског новог таласа почетком 1980их. Вођа групе је био Јура Стублић. Историја Група је стекла велику популарност 1981. Њихов први хит је била песма „Неприлагођен“. У то време Стублић је написао хитове „Замисли живот у ритму музике за плес“, „Радио-љубав“, „Заједно“, „Кад си млад“, „Одведи ме из овог града“ и „Зона сумрака“. Њихов највећи концерт је одржан у загребачком клубу Кулишић 11. фебруара 1981. када су снимили и концертни албум. Године 1986. прва постава се распала. Недуго по распаду оригиналне поставе, Јура Стублић је основао нову групу Јура Стублић & Филм. Најпознатије песме овог састава су биле „Сјећам се првог пољупца“, „Глас срца“, „Добре вибрације“ и „Љубав је закон“. Група је 1992. објавила свој последњи албум „Храна за голубове“. На том албуму су биле две песме на тему рата, „Е мој друже београдски“ и „Били цвитак“. ------------------------------ Predmet prodaje je LP Jura Stublić & Film* ‎– Zemlja Sreće Label: Jugoton ‎– LSY 63322 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1989 Genre: Rock Style: Pop Rock Tracklist A1 Dobre Vibracije A2 Para A3 Uhvati Vjetar Arranged By – Stublić* Lyrics By – Miščević* Music By – Leitch* A4 Rob Ljubavi A5 Ponekad Poželim B1 Vlak Do Zemlje Sreće B2 Imam Samo Gitaru B3 Nosit Ću Tvoju Sliku B4 Doći Ću Ti U Snovima B5 Ljubav Je Zakon

PLOČA JE U DOBROM STANJU! A4 I A5 OŠTEĆENE DO NEMOGUĆNOSTI SLUŠANJA! OSTALO-SAVRŠENO! OMOTU POZADI NEDOSTAJE 3X4 CM, KAO NA SLICI! LP: 3 OMOT: 3 A1 Zašto Si Se Napio A2 Ljubi Me, Ljubi A3 Ima Li Za Mene Sreće A4 Srećno, Ljubavi A5 Šta Mi Radiš, Prokleti Živote B1 Gde Ste Sada, Prijatelji B2 7000 Suza B3 Ruža I Trn B4 Kada Me Pregazi Vreme

odlicno stanje za knjigu ovog tipa retko u ponudi Sarajevo 1921 Mihailo Miron je bio srpski pjesnik i dramski pisac. Rođen je u Pješivci, Stolac, 25. novembar 1879. Umro je u Sarajevu 1964. Biografija Potiče iz familije Pičeta. Ime je sam kasnije promijenio u Miron. Gimnaziju pohađa i završava u Mostaru. Na Bečkom univerzitetu od 1905, studira filozofiju i klasičnu filologiju gdje brani doktorsku tezu Platon i Šopenhauer (1910). Poslije Prvog svjetskog rata objavljuje dvije zbirke pjesama `Zaratustrin rat`, 1921. i `Romanija`, 1923. Napisao je raspravu Platon i Šopenhauer, 1923, kojom je i doktorirao na Bečkom univerzitetu. Sarađuje u Gajretu, urednika A. Hifzi Bjelevca, Narodu Pere Slijepčevića, te je saradnik SPKD Prosvjeta. Mironovo djelo Starina Novak izvedeno je u Narodnom pozorištu u Sarajevu 27.11.1927. godine. 27.11.1930. izveden je Mironov Herceg Stjepan, a tragikomedija Lovci, igrana je na sceni Sarajevskog pozorišta 12.12.1935. godine. Radio je kao profesor u Tuzli i Sarajevu do 1941, kada je penzionisan. Književni rad Književnim radom počeo se baviti veoma rano. Kao učenik objavljuje pjesme od 1902. u Bosanskoj vili, Srđu, Srpskom književnom glasniku, zatim u Književnoj kritici, na čelu s Borivojem Jevtićem, časopisu koji je na izvjestan način nastavljao tradicije Mlade Bosne. Bio je član Grupe sarajevskih književnika, sa Isakom Samokovlijom, Jovanom Palavestrom, Borivojem Jevtićem, Markom Markovićem, Hamidom Dizdarom i drugima. Dramska djela Starina Novak Herceg Stjepan Arslan-beg (1925) Stjepan Tomašević, posljednji kralj bosanski Sokrat Lovci (tragikomedija) tags: moderna poezija modernizam simbolizam predratna sarajevska izdanja avangarda simbolizam tako je govorio zaratustra fridrih niče ...

MEDICINA DIVINA (Božanstvena medicina): veština lečenja u svetlosti magije, filosofije i božanskog stvaranja Izdavač: Knjižarnica Milorada P. Milanovića, Beograd Godina izdanja: 1941 Povez: mek Broj strana: 335 Sadržaj priložen na slici. Potpis i pečat na prvom listu, 10-ak podvučenih rečenica crvenom bojicom i malo označavanja istom. Karakteristični tragovi starosti prisutni u sasvim maloj meri. Generalno, knjiga je veoma dobro očuvana. Prvo izdanje, izuzetno retko u ponudi. Petar Stanković je karijeru započeo kao seoski lekar. Suočen sa životnim izazovima shvatio je da znanje koje je poneo sa fakulteta može veoma malo da mu pomogne. Jer, kako je pirimetio, uopšte nije naučio šta je to život. Sa radoznalošću, a ne nadmenošću je prilazio svakom pacijentu i svakoj bolesti. Fascinirala ga je činjenica da prilikom porođaja žene u seoskim uslovima i majka i beba prežive, iako bi, po svemu što je na fakultetu učio, trebale ko zna čime sve da se zaraze i umru. To je bio početak njegovog učenja. Doktorirao je na psihologiji i radio u neuropsihijatrijskoj bolnici u Kovinu. Autor je knjige Božanska medicina i zagovornik sasvim drugačijeg pristupa lečenju psihičkih bolesnika. Osnovao je ``Muzikalnu psihoterapiju``, koja se sastoji iz tri dela. Jedan deo je plavo osvetljenje u prostoriji u kojoj boravi pacijent. Drugi deo je disanje, koje je preuzeto iz joge. I treći deo je opuštajuća muzika. Zvuči tako jednostavno, a rezultati su bili odlični. Uveo je alternativne metode u zvaničnu medicinu. Nažalost, niko od mlađih kolega nije nastavio u tom pravcu. Od strane stručne javnosti je potpuno zapostavljen. (K-106)

Pripovetke Laze Kostića 1 (nije izašao broj 2 samo 1) Novi Sad : S. F. Ognjanović bez godine izdanja početak xx veka po svemu sudeći 64 str. ; 14 cm. extra retko u ponudi verovatno prvo izdanje, ne mogu da nađem više podataka Rođen je 1841. godine u Kovilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Otac mu se zvao Petar Kostić, a majka Hristina Jovanović. Imao je i starijeg brata Andriju, ali njega i svoju majku nije upamtio jer su oni preminuli dok je Laza još bio beba. Petar Kostić, Lazin otac, preminuo je 1877. godine. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, gde mu je učitelj bio Gligorije Gliša Kaćanski.[1] Gimnaziju je završio u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a prava i doktorat prava 1866. na Peštanskom univerzitetu.[2][3][4][5] Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu; zatim postaje advokat, veliki beležnik i predsednik suda. Sve je to trajalo oko osam godina, a potom se, sve do smrti, isključivo bavi književnošću, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana.[6] Kad je oslobođen, u znak priznanja, bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora, gde je, kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića, živo i smelo radio za srpsku stvar. Potom živi u Beogradu i uređuje „Srpsku nezavisnost”, ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je da napusti Srbiju. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina, kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. No i tu dođe do sukoba, pa se vrati u Bačku. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. Tu je deset godina bio predsednik Srpske narodne čitaonice koja se danas po njemu naziva. U Pešti se 1892. godine susreo sa Nikolom Teslom kome je 1895. preporučio za ženidbu Lenku Dunđerski, u koju je i sam bio potajno zaljubljen. Interesantno je da je Tesla pored Lenke Dunđerski odbio i slavnu glumicu Saru Bernar.[7] Umro je 1910. god. u Beču, a sahranjen je na Velikom Pravoslavnom groblju u Somboru. Ostaće zapamćen kao jedan od najznačajnijih književnika srpskog romantizma. Izabran je za člana Srpskog učenog društva 27. februara 1883, a za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909. Književni rad Poštanska marka s likom Laze Kostića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Kao politički čovek i javni radnik Kostić je vršio snažan uticaj na srpsko društvo svoga vremena. On je jedan od osnivača i vođa „Ujedinjene omladine“, pokretač i urednik mnogih književnih i političkih listova, intiman saradnik Svetozara Miletića. On se u Austriji borio protiv klerikalizma i reakcije, a u Srbiji protiv birokratske stege i dinastičara. Kad je zašao u godine, napustio je svoju raniju borbenost i slobodoumlje, pa je to bio razlog što se i njegov književni rad stao potcenjivati. Kostić je svoje književno stvaranje počeo u jeku romantizma, pored Zmaja, Jakšića i drugih vrlo istaknutih pisaca. Pa ipak, za nepunih deset godina stvaranja on je stao u red najvećih pesnika i postao najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma. Napisao je oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama, balada i romansi; tri drame: Maksim Crnojević, (napisana 1863, objavljena 1866) COBISS.SR 138395143 Pera Segedinac (1882) Uskokova ljuba ili Gordana (1890); Pismo književnika Laze Kostića prijatelju Jovanu Miličiću, Sombor, 14. jula 1908. g. Pismo je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine estetičku raspravu: Osnova lepote u svetu s osobenim obzirom na srpske narodne pesme (1880), filosofski traktat: Osnovno načelo, Kritički uvod u opštu filosofiju (1884), i veliku monografiju: O Jovanu Jovanoviću Zmaju (Zmajovi), njegovom pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovom dobu (1902).[8] Pored većeg broja članaka polemičnog karaktera, predavanja, skica i feljtona. Od prevodilačkog rada najznačajniji su njegovi prevodi Šekspira: „Hamlet“, „Romeo i Julija“ i „Ričard III“. U prozi je napisao i nekoliko pripovedaka („Čedo vilino“, „Maharadža“, „Mučenica“). Jedna od najpoznatijih dela su mu programska pesma „Među javom i med snom“, kao i „Santa Maria della Salute“ jedna od najvrednijih lirskih pesama srpske umetničke književnosti. Preveo je udžbenik rimskog prava „Pandekta” sa nemačkog jezika 1900. godine,[9][10] u to vreme veliki deo vremena je provodio u manastiru Krušedolu.[11][12] Nasleđe Jedna novobeogradska škola od 2005. nosi ime po Lazi Kostiću. Osnovna škola u Kovilju, rodnom mestu Laze Kostića, takođe nosi njegovo ime. Od 2000. godine u Novom Sadu postoji gimnazija koja nosi ime po Lazi Kostiću i verovatno je jedina srednja škola u Srbiji koja poseduje pravu školsku pozorišnu salu sa 215 sedišta i modernom pratećom opremom za profesionalan rad [13]. Njemu u čast ustanovljene su Nagrada Laza Kostić i Nagrada Venac Laze Kostića, a u čast pesme „Santa Marija dela Salute” organizovana je u Somboru manifestacija Dan Laze Kostića, na kojoj se svakog 3. juna odabranom pesniku se dodeljuje Venac Laze Kostića. Prvi dobitnik je Pero Zubac, a 2016. godine Duško Novaković i Stojan Berber. Nagradu je 2017. godine dobio novosadski pesnik Jovan Zivlak.[14] O njemu je 1985. snimljen film Slučaj Laze Kostića. Po njemu se zove Biblioteka „Laza Kostić“ Čukarica. Rekvijem Laze Kostića Srpski novinar i publicista Ivan Kalauzović Ivanus napisao je marta 2017. godine lirsku, elegičnu pesmu „Rekvijem Laze Kostića”, zamišljenu kao nastavak poeme „Santa Maria della Salute” i omaž Lazi Kostiću. Stihove „Rekvijema...” javnost je prvi put čula u Čikagu, pre projekcije filma „Santa Maria della Salute” Zdravka Šotre u bioskopu „Century Centre”. Pred punom salom, govorila ih je novinarka nekadašnjeg Radio Sarajeva Milka Figurić.[15] Vokalno izvođenje „Rekvijema Laze Kostića” emitovano je u okviru emisije „Večeras zajedno” Prvog programa Radio Beograda aprila 2017.[16] U ulozi oratora ponovo je bila Milka Figurić, čiji se glas tada čuo na talasima Radio Beograda prvi put nakon raspada JRT sistema. aza Kostić je srpski pesnik, pisac, novinar, kritičar, mislilac i estetičar. Rođen je 12. februara 1841. godine u Kovilju kod Novog Sada, a preminuo je 26. novembra 1910. godine u Beču. Smatra se jednim od najvećih srpskih pesnika. Napisao je najlepšu srpsku ljubavnu pesmu XX veka čiji je naziv „Santa Maria della Salute“. Otac Petar je bio graničarski podoficir, a majka Hristina je bila poreklom iz trgovačke porodice. Prva dva razreda osnovne škole je završio u rodnom mestu, a podučavao ga je Gligorije Kaćanski. Posle majčine smrti se preselio kod rođaka u Đurđevo gde je nastavio školovanje. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Pančevu i Budimu. 1864. godine je diplomirao, a 1866. godine je doktorirao na Univerzitetu Lorand Etvoš u Pešti. Odmah je postao profesor u Srpskoj gimnaziji u Novom Sadu. Iste godine je učestvovao u stvaranju političkog pokreta „Ujedinjena omladina srpska“ čije je geslo bilo „Srpstvo sve i svuda“. Pokret je bio aktivan do 1871. godine. 1867. godine je posetio izložbe u Parizu i Moskvi. Izabran je za beležnika u Novosadskom magistratu gde je radio pet godina. Posle toga je počeo da se bavi književnošću, novinarstvom i politikom. 1869. godine je lažno optužen da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila zbog čega je bio uhapšen. Drugi put je završio u zatvoru zbog antiaustrijskog govora na proslavi na kojoj je obeleženo punoletstvo kneza Milana. 1873. godine je izabran za poslanika u Ugarskom saboru i bio je jedan od najbližih saradnika Svetozara Miletića, predsednika Družine za ujedinjenje i oslobođenje Srbije. 1878. godine je bio sekretar Jovana Ristića na berlinskom kongresu. 1880. godine je postao sekretar srpskog poslanstva u Petrogradu, ali se posle četiri meseca vratio u Beograd. 1881. godine je počeo da uređuje novine Srpska nezavisnost. 1884. godine, zbog pritiska vlade, se preselio u Crnu Goru. Bio je saradnik kneza Nikole I Petrovića Njegoša i uređivao je Glas Crnogorca na Cetinju. Nakon sedam godina se vratio u Sombor. Radio je kao upravnik Srpske narodne čitaonice koja danas nosi njegovo ime. U prilog činjenici da je Laza Kostić bio cenjen i priznat u društvu u kome je živeo i stvarao, govori to što je 1883. godine postao član Srpskog učenog društva, a 1909. godine član Srpske kraljevske akademije. 1910. godine je otišao u Beč na lečenje, ali 26. novembra se upokojio. 11. decembra je sahranjen na Svetouspenskom groblju u Somboru. Nagrada Laza Kostića se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje u okviru manifestacije Dani Laze Kostića koja se održava svakog 3. juna u Somboru. Književni rad Laza Kostić je jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog romantizma. Njegov opus se sastoji od 150 lirskih pesama: tragedije „Maksim Crnojević“ (1863.); drame „Pera Segedinac“ (1882.); drame „Uskokova ljuba“ / „Gordana“ (1890.); estetičke rasprave „Osnova lepote u svetu s osobenim obzirom na srpske narodne pesme“ (1880.); filosofskog traktata „Osnovno načelo, Kritički uvod u opštu filosofiju“ (1884.); velike monografije „O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovom pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovom dobu“ (1902.); pripovedaka: „Čedo vilino“, „Maharadža“ i „Mučenica“. Pošto je govorio latinski, grčki, engleski, nemački, francuski, ruski i mađarski, Laza Kostić je preveo mnoga dela. Najznačajnije su drame engleskog pisca i pesnika Vilijama Šekspira: „Romeo i Julija“, „Ričard III“ i „Hamlet“, kao i Homerova „Ilijada“. Dobro je poznavao filozofiju i antičku književnost koju je čitao u originalu. Lazine najvrednije lirske pesme su: „Među javom i med snom“ (1863.) i „Santa Maria della Salute“ (1909.). 1879. godine je napisao pesmu „Dužde se ženi“ u kojoj je osudio sečenje borova u Dalmaciji koji su bili namenjeni za izgradnju crkve Gospa od Spasa. U delu „Santa Maria della Salute“ se pokajao zbog toga i zamolio je Bogorodicu za oproštaj. 1909. godine Matica Srpska je objavila sve njegove pesme. Privatni život Laza Kostić je bio poznat po tome što je prkosio odevanjem, stavovima, kritikama i poezijom zbog čega su ga zvali „Ludi Laza“. 1884. godine je zaprosio bogatu miradžiku Julijanu Palanački, ali se nisu venčali jer njena majka to nije dozvolila. Ubrzo je otišao u Crnu Goru gde se zadržao sedam godina. U leto 1891. godine pesnik je došao u dvorac „Sokolac“ na prijem kod porodice Dunđerski. Tada je upoznao 30 godina mlađu Lenku Dunđerski i odmah se među njima rodila ljubav. Pristao je da mu njen otac Lazar postane dobrotvor i narednih godinu dana je boravio kod njih. Lenka i Laza su često zajedno šetali, a jednom prilikom ona mu je rekla da bi mogla da se uda jedino za čoveka kao što je on. Pesnik je bio svestan da njena porodica, zbog njegove materijalne situacije i razlike u godinama, to neće dozvoliti. Zato je 1892. godine otišao u manastir Krušedol. Tada je napisao pesmu „Gospođici L. D. u spomenici“. Iste godine Laza je sreo Nikolu Teslu u Pešti i postali su prijatelji. U jednom pismu koje mu je poslao, pesnik je napisao da želi da ga oženi Lenkom. Za nju je rekao: „Devojka koju sam vam namenio može da savlada svakog ženomrsca“, ali Tesla je odrično odgovorio. Pošto je bio uveren da će je zaboraviti samo ako se fizički udalje, Laza se 1895. godine oženio Julijanom Palanački i preselio se kod nje u Sombor. Lazar Dunđerski mu je bio kum. Dva meseca nakon njegovog venčanja, Lenka je umrla u Beču od tifusa. Sahranjena je na pravoslavnom groblju u Srbobranu. Laza je to saznao dok je bio na medenom mesecu u Veneciji. U crkvi Gospa od Spasa se pomolio za Lenku i počeo je da piše svoju najlepšu pesmu. Od Sime Matavulja je tražio da mu pošalje Petrarkine pesme koje je posvetio Lauri, kao i prideve kojima ju je opisivao. Delo „Santa Maria della Salute“ je stvarao više od deset godina. Pesma je objavljena 1909. godine, a pesnik je umro godinu dana kasnije. Na osnovu ove ljubavne priče je snimljen film „Santa Maria della Salute“ koji je premijerno prikazan u decembru 2016. godine. Pročitaj više na: https://www.biografija.org/knjizevnost/laza-kostic/

Nikolaj Šimić lepo očuvano kao na slikama izuzetno retka knjiga Іконостасъ славныхъ и храбрыхъ лицъ / Николаемъ Шимичь произведенъ Въ Будинѣ Градѣ : Писмены Кралевскаго Всеучилища Венгерскаго, 1807 138, [3] стр. ; 19 cm Садржај: Петръ Великїй ; Екатерина Вторая ; Станиславъ Аvгустъ ; Потемкинъ ; Суваровъ ; Косцїушко. Nikolaj Šimić je napisao prvu Logiku srpskog jezika. Znameniti filozofsko-prosvetiteljski pisac, direktor škola, senator i kapetan grada Sombora, Nikolaj Šimić, rođen je u Somboru 4. januara 1766. godine. U Somboru je završio osnovnu i latinsku gramatikalnu školu, gimnaziju u Segedinu, a dva tečaja filozofije (logiku i fiziku) i prava u Peštije položio i advokatski ispit. Po završetku studija otišao je u Rusiju, gde je jedno vreme bio ruski oficir kada se 1801. godine vratio iz Rusije, jedno vreme je radio kao advokat u Somboru, a posle kao senator grada Sombora i gradski kapetan. Posle penzionisanja Avrama Mrazovića 1811. godine postavljen je za direktora svih srpskih osnovnih škola u Ugarskoj. Njegova je posebna zasluga što se školska mreža proširila i na somborske salaše. Šimić je pisac mnogobrojnih knjiga, originalnih, prevedenih i prerađenih, kao što su: Logika (u dva dela), prvi sistematski priručnik logike u Srba, koji je 150 godina bio i jedina knjiga ove vrste kod nas, Ikonostas slavnih i hrabrih lic. (Biografije Petra Velikog, Katarine II, Stanislava Avgusta, Potemkina, Cyvopova i Tadeuša Košćuškog), Turčin Abdalah i Serbij Serboslava, naravoučitelenaja povest, Aristej i Acencira, egipatskaja naravoučitelnaja povijest i druge. Njegovi spisi, iako nisu originalni, izvršili su jednu određenu progresivnu kulturno-prosvetnu misiju. Znalac nekoliko jezika i široke kulture Nikolaj Šimić je jedan od najobrazovanijih i najznamenitijih Somboraca s kraja XVIII i početka XIX veka. Umro je u Somboru 1848. godine.

Naissus Jazz `83 (Treći Internacionalni Susret Džez Muzičara) Jazz Diskos / 1984 / Made in Yugoslavia Ploča sa snimcima niškog festivala iz 1983. godine. Na ovoj retkoj ploči sviraju između ostalih Branislav Nikolić, Koki Dimuševski (Leb I Sol), Zvonimir Skerl... Naslov albuma na omotu je odštampan reljefno. Stanje ploče/omota: 4-/4 (na vinilu je vidljivo nekoliko linija, ali ploča nigde ne preskače; na zadnjoj strani omota napisana je cena; pogledajte fotografije). Tracklist: A1 Kombo Džez Orkestar Bratislava Anastasijevića - Nostalgični Neven (Iz Bašte Jedne Stare Srpske Kuće) 7:25 A2 Kombo Džez Orkestar Bratislava Anastasijevića - Jedna Ekskluzivna Emocija 3:30 A3 Džez Orkestar RTB - Čovek Koga Volim 4:00 A4 Džez Orkestar RTB - Gospođo Budite Dobri 2:15 A5 Džez Orkestar RTB - Nema Više Jurnjave 4:35 B1 Džez Orkestar RTB - Ne Mogu Ti Ništa Dati 3:25 B2 Džez Orkestar RTB - Room 543 5:10 B3 Paskvalija - Pama 10:08 B4 Karlheinz Miklin Trio - Song For Che 6:40 Conductor – Zvonimir Skerl (tracks: A3, A4, A5, B1, B2) Contrabass – Branislav Nikolić (tracks: A1, A2), Ewald Oberleitner (tracks: B4) Design – Miodrag Despotović Drums – Bogoljub Golubović (tracks: A1, A2), Gerhard Wennemuth (tracks: B4), Žarko Serafimovski (tracks: B3) Electric Bass – Ljušče Ristovski (tracks: B3) Electric Guitar – Gradimir Šakić (tracks: B3) Electric Piano – Dragiša Soldatović (tracks: B3) Engineer – Slavoljub Spiridonović, Tomislav Aleksić Guitar – Dragan Stefanović (tracks: A1, A2) Keyboards [Mini Moog] – Koki Dimuševski (tracks: B3) Music Consultant – Jan Nosal Orchestra – Jazz Orkestar Radio-Televizije Beograd (tracks: A3, A4, A5, B1, B2) Piano – Bratislav Anastasijević (tracks: A1, A2) Producer – Džez Klub `Naissus` - Niš Tenor Saxophone – Karlheinz Miklin (tracks: B4), Miroljub Samardaković (tracks: A1, A2) Trumpet – Petar Bogdanović (tracks: A1, A2)

format: LP gatefold, 2. pressing artist: SUNCOKRET (Serbia, Yugoslavia) title: Moje bube release date: 1977 label, Cat. No: RTV Ljubljana, LD 0363 style: accoustic rock / folk rock PLoča: VG (4), omot: NM (5-). 2. pressing (od dva), sa istim matriksom, ali primernim razlikama na etiketi. Na 1. pressingu je na levoj strani, uokvireno, napisano SAKOJ, kao agencija za zaštitu autorskih prava (što je bila tehnička omaška, jer ova organizacija je 1975. promenila ime u SOKOJ). To je primećeno, pa je na 2. pressingu, to ispravljeno, i na njemu je sa desne strane (neuokvireno) napisano - SOKOJ. Beogradska akustičarska scena je početkom 70-ih bila jedna od jačih u svetu, ali je, na žalost, ostalo nedovoljno vinilnih, a posebno `dugosvirajućih` tragova o toj sjajnoj generaciji muzičara. Ovo `beogradska akustična scena` treba uzeti uslovno, jer su njeni glavni akteri rođeni u drugim srpskim gradovima, a u Beograd su (uglavnom) došli na studije gde su i oformili grupe. Evo i tih `dođoša`, koji su se u nemogućnosti da nabave električne gitare, prihvatili se akustara i ispisali neke od najlepših stranica srpskog rocka: Bore Čorba (Čačak), Ljuba Ninković (Smederevo), Bilje Krstić (Niš), Gorica Popović (Kragujevac). Bilo je i onih koji su došli iz drugih republika, poput Asima Sarvana (Modriča, BiH), Srđana Marjanovića (Banja Luka, BiH)... Naravno, bilo je i Beograđana (braća Đukić, Nenad i Tamara Pavlović, DAG, Robert Nemeček, Dr Spira...) SUNCOKRET je bio značajan iz više razloga, a posebno jer je sa 3 ženska vokala pomalo podsećao na MAMAS AND PAPAS, dok je snažnom implementacijom folk motiva pokazao da se to može raditi na veoma kulturan i pitak način, nasuprot agresivnom `pastirskom rocku` koji je nastajao u Bosni u isto vreme. I na kraju, kroz SUNCOKRET je prošla plejada muzičara koji će biti članovi skoro svih najvažnijih beogradskih bendova u narednim decenijama. Bora Ćorba je osnovao RIBLJU ČORBU, Bilja Krstić sa Balaševićem RANI MRAZ, a kasnije BISTRIK (i Bora je bio u ovom sastavu na samom početku), Branko Isaković (BULEVAR, IDOLI, KERBER), Ivan Vdović (ŠARLO AKROBATA, EKV, HEROJI), Dušan - Duda Bezuha (TILT, BALAŠEVIĆ, ZONA B), Bata Sokić (VRUĆ VETAR), Nenad Božić (VRUĆ VETAR, BISTRIK), Vlajko Golubović (BAJAGA, RIBLJA ČORBA). Priznaćete - impresivno. Dobro se sećam, a imao sam tada 8-9-10 godina, SUNCOKRET su imali jaku radijsku podršku, i njihove pesme se nisu `skidale` sa radio talasa, pa smo ih mi klinci - znali napamet. Posebno - `Kara Mustafu`, `Sviće novi dan`, `Dlakavo čudo`, i naravno `Moje bube`, `Prvi sneg` i `Uspavanku`. Takođe, grupa je snimila i nekoliko spotova, što je za ono vreme bila retkost, pa smo dobro znali kako izgledaju (dok smo za SMAK npr. to saznali tek mnogo kasnije). No, čini se da je ploča ipak zakasnila! Beogradski izdavači nisu uviđali potencijal ove akustičarske scene, pa su ključni albumi objavljivani za malu ljubljansku etiketu RTV Ljubljana. 1977. kada je ova ploča izašla, već se u svetu rađaju punk i NWOBHM, a i akterima ove scene je malo dosadilo da sa akustarama sviraju iste pesme godinama, i sve ih je više privlačio `električni zvuk`. Da je ova ploča objavljena 1975. - siguirno bi imala daleko veći efekat i značajno veći tiraž. A on nije bio veliki, i ploča je dosta retka, što je doprinelo da bude i kolekcionarski tražena širom sveta, pa i loše očuvani primerci imaju dosta visoku cenu. Ova ploča predstavlja dva muzička toka koja je SUNCOKRET gajio, jedan je bio akustični folk rock, sa etno motivima (`Kara Mustafa`, `Moj đerdane`, `Slučaj raskopčanog jeleka`...) - koje je rokerska publika manje volela. Ali baš su to volele `čike partizani`, dobro uhlebljeni u upravnim i drugim odborima TV i izdavačkih kuća, pa su oni forsirali baš te pesme. Sa druge starne, tu su i solidne mid-tempo rock numere (npr. `Moje bube`), ali i neke od najboljih srpskih rock balada svih vremena - `Prvi sneg` (koju je napisao Dr Spira, a Bora je značajno harmonski uprostio, i napravio veliki hit) i `Uspavanka`, numera koju prostom obožavam, uprkos tome što je gitarski solo skoro `od reči do reči prepisan` od Hoze Felisijana... Ta muzička raznolikost je verovatno pomagala da se koriste razni `marketing - medoijski kanali` za promociju, ali je i razbila celovitost i poruku koju ovakvi akustičarski bendovi jednostavno moraju imati (pogledajte samo opus C, S, N & Y, ili početnu fazu Dylana i Joan Baez npr.). No, uprkos zovim (minimalno kritičkim) opservacijama datim nakon više od 4 decenije od objavljivanja, ne možemo poreći da je ovo sjajan album koji je itekako preživeo sve testove vremena. A1 Kara Mustafa 3:44; A2 Ni sam ne znam kada 4:08; A3 Moje bube 3:46; A4 Moje tuge 2:21; A5 Moj đerdane 2:56; A6 Vuk i krava 1:25 B1 Pošalji mi pismo 2:30; B2 Slučaj raskopčanog jeleka 3:12; B3 Oglas 4:39; B4 Uspavanka 4:26; B5 Prvi sneg 4:15 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče bendova Bore Čorbe i Miše Aleksića pre no što će oformiti RIBČLJU ČORBU, tj. bendova SOS, ZAJEDNO, HAJDUK STANKO I JATACI i SUNCOKRET (1973-1979): I - SOS - kompletna vinilna diskografija: 1) SP SOS - `Nestvaran san / Stari sat` (1973, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74854853_SP-SOS-Nestvaran-san-Stari-sat-1973-PERFEKTNA 2) SP SOS - `Tražim / Magnovenje` (1974, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70625953_SP-SOS-Trazim-Magnovenje-1974-ODLICNA 3) SP SOS / ZAJEDNO - `O ruk, ćale / Glavna ulica` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72793773_SP-SOS-i-ZAJEDNO-O-ruk-cale-1975-NM-Bora-i-Mica 4) SP SOS - `Čovek i pčela / Znam kako je..` (1975, PGP RTB) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SOS - kompletna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Hit parada` (1974, PGP RTB) pesma: ZAJEDNO i SOS - `O ruk, ćale` 2) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: ZAJEDNO i SOS - `Veče uz radio` ********************************************************************** III - GRUPA `ZAJEDNO` - kompletna vinilna diskografija: 1) SP ZAJEDNO - `The Island Of Flowers / Ostrvo cveća` (1974, Ostrvo cveča / Studio B) https://www.kupindo.com/Ploce/74854825_SP-ZAJEDNO-Ostvo-cvijeca-1974-NOVA-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/74854821_SP-ZAJEDNO-Ostvo-cvijeca-1974-NIKAD-PUSTENA 2) SP ZAJEDNO - `Vizija / Goro moja` (1974, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74854837_SP-ZAJEDNO-Vizija-Goro-moja-1974-PERFEKTNA 3) SP ZAJEDNO - `Sve će biti dobro / Bespuće` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74854833_SP-ZAJEDNO-Sve-ce-biti-dobro-Bespuce-1975-PERFEKT https://www.kupindo.com/Ploce/74854841_SP-ZAJEDNO-Vizija-Goro-moja-1974-veoma-dobra-VG- 4) SP SOS / ZAJEDNO - `O ruk, ćale / Glavna ulica` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72793773_SP-SOS-i-ZAJEDNO-O-ruk-cale-1975-NM-Bora-i-Mica - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - ZAJEDNO - kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Hit parada` (1974, PGP RTB) pesma: ZAJEDNO i SOS - `O ruk, ćale` 2) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: ZAJEDNO i SOS - `Veče uz radio` 3) LP V/A - `Brigadirska pesma` (1976, PGP RTB) pesma: ZAJEDNO - `U naselju brigadira` ********************************************************************* V - HAJDUK STANKO I JATACI - kompletna vinilna diskografija: 1) SP HAJDUK STANKO I JATACI - `Na putu za Stambol / Andjelija, čuvaj se Turaka (PGP RTB, 1975) https://www.kupindo.com/Ploce/74831661_SP-HAJDUK-STANKO-I-JATACI-Na-putu-za-S-1975-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74831681_SP-HAJDUK-STANKO-I-JATACI-Bora-Corba-1975-PERFEKTNA ********************************************************************** VI - SUNCOKRET - kompletna vinilna LP i SP diskografija: 1) SP SUNCOKRET - `Kara Mustafa / Moje tuge` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74854317_SP-SUNCOKRET-Kara-Mustafa-Moje-tuge-75-PERFEKTNA 2) SP SUNCOKRET - `Gde ćeš biti lepa Kejo / Pusto more, pusti vali` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74846277_SP-SUNCOKRET-Gde-ces-biti-lepa-Kejo-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74846313_SP-SUNCOKRET-Gde-ces-biti-lepa-Kejo-1976-ODLICNA 3) SP MIŠA MARKOVIĆ / SUNCOKRET - Bipi / Kvas (1976, Studio B) https://www.kupindo.com/Ploce/74841377_SP-SUNCOKRET-MISA-MARKOVIC-Bipi-Kvas-1976-MINT 4) SP SUNCOKRET - `Rock`n`roll Duku-Duku / Gili, Gili Blues` (1976, Diskos) https://www.kupindo.com/Ploce/74831633_SP-SUNCOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74831645_SP-SUNCOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74831649_SP-SUNCOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-vrlo-dobra 5) SP SUNCOKRET - `Oj, nevene / tekla voda` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/66201269_SP-SUNCOKRET-Oj-nevene-1976-VG-NM 6) LP SUNCOKRET - `Moje bube` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/66201257_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-1977-1-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66201261_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-1977-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66201241_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-1977-1-pressing-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74846505_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-1977-1-pressing-G https://www.kupindo.com/Ploce/74846521_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-77-2-pres-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/66201253_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-1977-2-pressing-VG-NM 7) SP SUNCOKRET - `Imam pesmu za sve ljude / Čovek koga znam` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74853817_SP-SUNCOKRET-Imam-pesmu-za-sve-ljude-1976-ODLICNA 8) SP SUNCOKRET - `Dlakavo čudo / Noćna ptica` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74854409_SP-SUNCOKRET-Dlakavo-cudo-Nocna-ptica-79-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74854425_SP-SUNCOKRET-Dlakavo-cudo-Nocna-ptica-79-VG-VG- 9) SP SUNCOKRET - `Sviće novi dan / Tvoja mama gundja protiv mene` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74854037_SP-SUNCOKRET-Svice-novi-dan-1979-NM-M-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74853949_SP-SUNCOKRET-Svice-novi-dan-1979-VG-veoma-dobra - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VII - SUNCOKRET - kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Boom `76` (1976, PGP RTB) - live pesma: SUNCOKRET - `Moj đerdane` https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-Smak-Time-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival-Smak-Time-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 2) LP V/A - `Brigadirska pesma` (1976, PGP RTB) pesma: a) SUNCOKRET - `Ovog leta jedna četa` b) SUNCOKRET - `Balada o lepoj Rosi` 3) 2LP V/A - `Boom `77` (1978, Suzy) - live pesma: SUNCOKRET - `Prvi sneg` https://www.kupindo.com/Ploce/60776693_2LP-V-A-Boom-77-1978-Leb-i-Sol-Valjak-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72310761_2LP-V-A-Boom-77-1978-Suncokret-Leb-i-Sol-ODLICNA 5) LP V/A - `Pesme o Titu sa Festivala `Omladina` (1980, PGP RTB) pesma: SUNCOKRET - `Reč Titova` https://www.kupindo.com/Ploce/72379025_LP-V-A-Pesme-o-Titu-1980-Sobic-Jadranka-Suncokret 6) LP V/A - `Biće uvek Tito` (1985, PGP RTB) pesma: grupa SUNCOKRET - `Reč Titova`

LP PLOCA 5 MINT OMOT 5 GATEFOLD (SVE SUPER) HELIDON FLP 05028 Rock,Blues-Rock, Psychedelic Rock, Prog Rock,Avantgarde Rock A1.NAJPOGODNIJE MJESTO A2.ZIVOT TO JE FEFERON a)ZIVOT SRECA LJUBAV b)TRAMVAJ c)DJEVOJCICE MALA A3.STA TO RADIS BULDOZERU JEDAN a)JEDEM GOVEDJU SUPU b)BIKOVA OSVETA c)IDEM U RAJ B1.BLUES GNJUS B2.LJUBAV NA PRVI KREVET B3.YES MY BABY,NO a)SMRT JEDNOG TRANZISTORA b)YES MY BABY BLUE c)DALTONISTI I ONI DRUGI d)NO MY BABY BLUE e)I DON`T WANNA BE A PARAPLEGIC

U dobrom stanju! Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost knjige u dobrom i urednom stanju! Prvo Izdanje! Jako retko u ponudi!!! Dragutin Medenjak Inkiostri (18. oktobar 1866. Split – 16. septembar 1942. Beograd), dekorater i slikar (Srbija); zaslužan sakupljač narodnih ornamenata i rukotvorina; na osnovu njih pokušao da osnuje nacionalne dekorativne stilove, naročito srpski. Rođen je u Splitu pod imenom Karlo Inkiostri (Carlo Inchiostri), a po dolasku u Beograd menja ime u Dragutin, kada očevom prezimenu dodaje i majčino prezime Medenjak.[1] Svršio je osnovnu školu i pet razreda realke, a zatim se dao na slikarstvo koje je prvo učio kao samouk (1885—1892.) a zatim u Firenci. Posle toga je putovao po južnoslovenskim zemljama i radio na prikupljanju narodnih šara i živopisanju crkava. Krajem 1905. godine dolazi u Beograd i tu je ostao do 1911. gde je radio na ukrašavanju mnogih značajnih zgrada. Od 1912. godine nalazi se u Bosni gde je radio patriotske plakate i bio gonjen od austrijskih vlasti. Za vreme Prvog svetskog rata bio je u Italiji i Trstu. Jedno vreme je živeo u Ljubljani, a zatim je 1923. godine ponovo došao u Beograd. Radio je na osnivanju originalnih jugoslovenskih dekorativnih stilova, naročito srpskog. Svoje nazore je izlagao u člancima i knjigama. Inkiostri je, pored Slovenca Ivana Jagra, prvi dekorativni umetnik u ovim krajevima. Njegovo glavno teoretsko delo je „Moja teorija o dekorativnoj srpskoj umetnosti i njenoj primeni“ (1925.). Jedno od njegovih najznačajnijih dela je uređenje enterijera Doma Vukove zadužbine (tada zgrada Ministarstva prosvete) u Beogradu, 1912. Dragutin Inkiostri Medenjak 1866. - 1942. Dragutin Medenjak Inkiostri (18. oktobar 1866. Split – 16. septembar 1942. Beograd) Dragutin Inkiostri je rođen 18. oktobra 1866. u Splitu. Njegov otac, Antonio Inkiostri, poreklom je iz Venecije, dok je majka, Marija Medenjak, bila Srpkinja. Iz tog mešovitog braka, Inkiostri je bio vezan za Italiju zbog školovanja, ali se u jeku panslavističkog pokreta uvek osećao kao Srbin. Ocu, po profesiji arhitekti, Dragutin je još od malih nogu pomagao u poslu. Tako se vremenom razvila i njegova velika ljubav prema arhitekturi i umetnosti uopšte. Rano je prekinuo svoje školovanje kako bi se posvetio slikarstvu, jer se pokazalo da ima izuzetan dar za crtanje. Sa svega devetnaest godina napušta rodni Split i započinje svoje umetničko putovanje, postepeno gradeći likovni izraz. Prva stanica mu je bila Zadar, gde je u izlogu krojačke radnje izložio nekoliko slika. Takav vid reklame doneo je i prve porudžbine, mahom oltarske slike za crkve po okolnim mestima. Posle nekoliko godina, put ga vodi do Rijeke, gde dobija i prve porudžbine za oslikavanje prostorija bogataških kuća. Shvativši da dalje neće moći bez školovanja, odlučuje da ode u Italiju kako bi stekao adekvatno slikarsko obrazovanje. Pre toga se oženio kontesom Marijom iz zadarske italijanske porodice De Lupi, koja je bila izuzetno obrazovana žena. Govorila je nekoliko jezika, ali srpski nije znala. Imali su devetoro dece, od kojih se troje kasnije posvetilo slikarstvu. ZA NACIONALNI PREPOROD U UMETNOSTI Izabrao je Firencu i profesora Filadelfa Simija, ali je daleko više na Inkiostrija uticao arhitekta i teoretičar umetnosti Alfred Melani, koji je i sam bio zainteresovan za folklornu umetnost. Tokom boravka u Italiji, Inkiostri je savladao i fotografski zanat, koji će mu do kraja života biti glavni izvor prihoda. Njegov životni put nastavlja se u Zagrebu, gde otvara fotografski atelje. Biva angažovan da za „Milenijumsku izložbu” u Budimpešti pripremi album fotografija istorijskih spomenika. U Zagrebu stupa u kontakt i sa Vlahom Bukovcem, tada već nadaleko čuvenim slikarom, od kojeg je mnogo naučio. No, mladi umetnik se nije zadržao ni u Zagrebu. Godine 1900. odlazi u Karlovac, prvo mesto u kojem radi dekoraciju enterijera baziranu na narodnim motivima. Potom je u Sarajevu, gde se već čulo za njega, ali ne odlučuje ni tu da se skrasi. Nastavlja putovanje, počevši da skuplja etnografski materijal, koji će mu kasnije biti od velike koristi. Tokom celog tog perioda „lutanja i traženja” Inkiostri se zapravo pripremao da dođe u Beograd i Kraljevinu Srbiju, želeći da srpskoj umetničkoj sceni prikaže svoj program umetničke obnove. U potrazi za autentičnim narodnim motivima, prošao je celo Crnogorsko primorje, Makedoniju, Kosovo i Metohiju, Južnu Srbiju. Proputovao je Balkan, prikupivši i obradivši preko dve hiljade motiva iz narodnog veza, tkanja i rezbarije. Odmah po dolasku u Beograd 1905. dobija posao na dekoraciji Narodnog pozorišta, gde će i ostati da radi kao scenograf, dekorater i kostimograf. Da je bio uspešan i u toj oblasti umetničkog stvaralaštva svedoči činjenica da je pozvan da dekoriše bugarski Narodni teatar. Među prvima koji je angažovao još uvek nedovoljno afirmisanog umetnika bio je bogati industrijalac Đorđe Vajfert. Inkiostri je za njega dekorisao veliku dvoranu u Kolarčevoj pivnici portretima ličnosti iz srpske istorije, dok su zidovi bili ukrašeni narodnim ornamentima. Ta sala je uskoro postala centar kulturnog i društvenog života Beograda. Ovi prvi uspesi u srpskoj prestonici doneli su mu pohvale velikih stručnjaka za nacionalni stil Mihaila Valtrovića i Andre Stevanovića. Ubrzo su stigle i velike porudžbine, poput dekoracije Ministarstva finansija, Narodne banke i Ministarstva prosvete, gde je u saradnji sa Petrom Ubavkićem radio dekoraciju hodnika ulaza i ministrove sobe. Do danas su sačuvane alegorije Vere, Prosvete, Istorije i Umetnosti u hodniku. Tom prilikom se Inkiostri prvi put upustio u projektovanje nameštaja i pokazalo se da ima smisla i za ovu granu primenjene umetnosti. Iako je u tom periodu bio veoma tražen, finansijski je uvek bio na ivici egzistencije. ISPRESECANO RATOVIMA Inkiostrijev dizajn nameštaja dolazi do punog izražaja na „Balkanskoj izložbi” u Londonu 1907, gde je izložio kompletnu spavaću sobu i trpezariju u hrastovini, kao i dve keramičke peći. Pre nego što je nameštaj poslat za London, bio je izložen u Beogradu, gde ga je prvog dana videlo čak 1.500 posetilaca. Narednih godina oslikava Svečanu salu tada tek podignute Treće beogradske gimnazije. Međutim, pojavljuju se i prve negativne kritike i zainteresovanost za njegov rad postepeno počinje da slabi. Njegova teorija o srpskom dizajnu naišla je na osudu arhitekata, najviše Branka Tanazevića. Polemika između dva zastupnika nacionalnog preporoda u umetnosti dugo je trajala preko novina. I pored tih nesuglasica, bili su primorani da sarađuju na Srpskom paviljonu za „Svetsku izložbu” u Torinu 1911. Tanazević je, naravno, gledao da na svaki način sputa Inkiostrijevu kreativnost, ali su ovome ruke bile odrešene pri dekorisanju Turskog i Mađarskog paviljona, gde je takođe bio angažovan. Dragutin Inkiostri se nadao poslu na dekorisanju enterijera Narodne skupštine, čija je gradnja tada započeta, pa je jednom prilikom posetio Jovana Ilkića, autora projekta. Ovaj mu je obećao učešće, ali uzalud, jer su radovi na Skupštini nastavljeni tek posle Prvog svetskog rata. Usled sve veće neshvaćenosti, Inkiostri je čak pomišljao da se preseli u Budimpeštu, gde bi njegov rad bio više vrednovan, ali ga je u realizovanju te ideje sprečio Prvi balkanski rat. Iz tog vremena potiču i njegove prve patriotske slike: Orao i gusle, Sokolovi, Na oprezu, Soko i zmija... Vođen patriotizmom, u ratnom periodu krenuo je u obilazak južnoslovenskih zemalja, ostavljajući replike svojih patriotskih slika svakoj kući u kojoj mu je pruženo gostoprimstvo. Prvi svetski rat provodi u Italiji. Pošto je ostao udovac, ženi se po drugi put bivšom učenicom, Slavkom Korenjak, i nakon završetka rata boravi u Ljubljani. Radi plakate za Prvi jugoslovenski svesokolski slet. Tek se 1923. vraća u Beograd, gde biva postavljen za upravnika akcionarskog društva za izradu nameštaja u nacionalnom stilu. Narednih godina se u potpunosti posvećuje projektovanju nameštaja i izrađuje stolice od orahovog drveta za „Poštansku štedionicu”, ali i artdeco garnituru za tada tek otvorenu fabriku nameštaja braće Đorđević. Po njegovim nacrtima izrađivani su i ćilimi u fabrici Dunđerski. UVOĐENjE TOTALNOG DIZAJNA Krajem dvadesetih godina stari umetnik postepeno pada u zaborav, ali i dalje uspeva da ostvari remek-dela, poput paravana sa slikama na svili za Olgu Smederevac iz Pančeva, čiji je salon bio stecište umetnika između dva svetska rata. I Muzej Nikole Tesle bi sada krasila jedna soba po Inkiostrijevom nacrtu da kuću, tada u vlasništvu Đorđa Genčića, nije pogodila bomba u Drugom svetskom ratu. Pokušao je da skrene pažnju dvora na sebe poklonivši kralju Aleksandru I Karađorđeviću sliku Straže na Jadranu. Međutim, iz nepoznatih razloga poklon je bio odbijen. Umire 16. septembra 1942, u 76. godini. Dragutin Inkiostri je svoja najvrednija dela ostvario upravo u Beogradu i može se reći, iako je sam to poricao, da je bio pripadnik secesije. Kao potpunu novinu u Srbiji, uveo je tendenciju ka ukrašavanju celokupne životne sredine, što je za njegove evropskesavremenike bilokarakteristično. Nastojao je da ostvari ono što danas zovemo totaldesign, prenoseći tim putem narodnu mitologiju i magijsku simboliku oblika pretočenih u ornament. Upravo je zbog toga bilo teško kačiti slike na zidove koje je on oslikao, jer su oni već bili umetnička dela za sebe. Nažalost, tokom života nije naišao na mnogo razumevanja i ostao je usamljen u svom pokušaju da se tada formira srpska dizajnerska scena. Učenici Svoje veliko znanje na polju narodne ornamentike uspeo je da prenese đacima Umetničko-zanatske škole, gde je jedno vreme predavao. Kod učenika je najviše cenio individualnost, iako je to možda rezultiralo time da niko od njih nije nastavio njegovim putem u reformaciji nacionalnog stila. Kuća Jovana Cvijića Veliko priznanje bila je odluka Jovana Cvijića da poveri Inkiostriju ukrašavanje enterijera sopstvene kuće. S pravom se može reći da je to najbolje Inkiostrijevo delo u Beogradu. Deo tima bili su i dekorativni vajar, majstor za kaljeve peći, umetnički stolar i duborezac. Posao je teško napredovao, budžet je više puta bio prekoračen i nacrti menjani. Ideja vodilja je bila da svi motivi koji se budu pojavili u enterijeru ukazuju na Cvijićev poziv, pa je tako reljef orla sa čekićem predstavljao oštrinu geografove misli, dok su sova sa čekićem i knjigom aludirali na naučni rad. Istančanost i savremenost U projektovanju nameštaja, Inkiostri je bio vrlo istančan. Imao je smisla za funkcionalizam i udobnost, uvek koristio hrastovinu i orahovinu, koje se i danas smatraju za najkvalitetnije vrste drveta. Takav pristup, razume se, nije mogao da proizvede ni jeftinu, ni serijsku proizvodnju. Rado je i oslikavao nameštaj, što mu je, kao i rezbarija, davalo unikatnost. Ostavljao je uvek prirodnu boju drveta, smatrajući je najlepšom. Koliko je savremen bio njegov pristup govori činjenica da je uvek vodio računa o korisniku, projektujući tako da sve bude u skladu sa njegovim potrebama.

format: LP artist: KOZMETIKA (Serbia, Yugoslavia) title: Kozmetika release date: 1983 label, Cat. No.: ZKP RTVL, LD 0859 style: electro/new wave Ploča je MINT (5), a omot NM (5-). PERFEKTAN primerak. Imam, 2 primerka sa identičnim ocenama ploče (M, tj. 5) i omota (NM tj. 5-). Ipak postoje minimalne razlike jer ovaj skuplji (19.999 din) ima ploču koja je možda i neslušana, ali za nijansu slabiji omot od ovog drugog (19.499 din), koji ima bolji omot, blizu MINT stanja, a perfektnu, ali ipak par puta puštenu ploču. Pa odaberite po ličnom afinitetu. Uvek je bilo, kao i u drugim društvenim sferama, precenjenih i potcenjenih. Bendova i albuma. KOZMETIKA je jedan od precenjenih, kao i njihova ploča, koja na kolekcionarskom tržištu dostiže cenu i od 500 EUR (istina napolju), ali i kod nas je neki cene i po 300 EUR. Sloba Konjović se neuspešno 60-ih i 70-ih pokušavao baviti muzikom. Njegov `uradak` je zabeležen i u kultnom filmu `Kad budem mrtav i beo` (1967). Imajući ogromnu ljubav prema muzici, našao je način da živi od nje i za nju, postavši radio voditelj. Godinama i decenijama je promovisao avangardnu muziku različitih žanrova i izrastao u jednog od 2-3 najuticajnija radio voditelja u SFRJ. A na terenu novog talasa bio je No. 1. I onda je odlučio da se ponovo okuša u muzici, i skine Fender bas gitaru sa zida. Pozvao je stare drugare iz nekadašnjeg benda DIJAMANTSKI PSI (naravno, bend je bio pod uticajem BOWIE-a). Bendu su se pridružili i Miško Mihajlovski, koji je nakon svađe sa Peđom napustio D`BOYS, kao i sveprisutni Goran Vejvoda, za koga niko ne može da nabroji bendove u kojima je svirao (lakše je nabrojati one u kojima nije). Da sve bude još zabavnije, na nekim snimcima se pojavljuje i muzički nepismeni deo IDOLA - Krstić i Šaper. Bilo je tu i ozbiljnih muzičara koji su snimili po koju deonicu; da pomenem samo Zlatka Manojlovioća (GORDI, DAH...) i Rašu Đelmaša (YU GRUPA, ZEBRA...). Muzički ovo je neki `bass-driven electro/synth new wave`, sa lošim vokalima. Želja da se nadoknadi propušteno, kao i sindrom `uskakanja u (novotalasni) voz koji polazi`, ali i vidljiv generacijski jaz između tada vladajućeg novog talasa i momaka iz 40-i-neke, uticali su da album bude pompezan, ali i nekompaktan, pa i nezanimljiv. Jedina numera koja je imala hit potencijal bila je `Utisci` (da, tu peva nekadašnja Tadićeva, a danas Vučićeva podguzna muva, najnemuzikalniji član IDOLA – Krle). Da kojim slučajem Olja Bećković nije pokrenula TV emisiju `Utisak nedelje` i za špicu uzela baš ovu numeru, danas sigurno niko ne bi ni znao za ovaj bend, tj. bolje reći – projekat. Uprkos utrkivanju kolega novinara da hvalospevima i `jakim rečima` ishvale album, publika ga nije zavolela. Tačnije rečeno, ignorisala ga je, pa je prodat minimalni broj primeraka. Kada na to dodamo i poslovičnu opskurnu distribuciju malog slovenačkog izdavača ZKP u Srbiji, rezultat je - minimalni tiraž. A već smo naučili, kada je tiraž mali, kasnije ploča postaje veoma skupa. Tako je i sa ovom pločom, ali je opet enigma zašto baš ovaj LP ima tako visoku cenu. Ima i drugih takođe opskurnih ex-YU ploča sa još manjim tiržima, ali ne postižu ni 15% od cene ovog albuma. No, neka se time bave rock analitičari narednih generacija. A1 Utisci 4:14; A2 Jedne noći na terasi na moru 3:38 A3 Kundalini 1:07 A4 Ona hoće sve da zna 4:10 A5 Belzebub 2:28 A6 12-erac 0:45 B1 Zanatlija 2:49 B2 Ne da/ne nego i/ili 4:25 B3 Bluz kontrolora letenja 2:30 B4 Gaja 7:26 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče KOZMETIKE: LP KOZMETIKA - Kozmetika (1983, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/60810141_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76582017_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA

format: LP artist: KOZMETIKA (Serbia, Yugoslavia) title: Kozmetika release date: 1983 label, Cat. No.: ZKP RTVL, LD 0859 style: electro/new wave Ploča je MINT (5), a omot NM (5-). PERFEKTAN primerak. Imam, 2 primerka sa identičnim ocenama ploče (M, tj. 5) i omota (NM tj. 5-). Ipak postoje minimalne razlike jer ovaj skuplji (19.999 din) ima ploču koja je možda i neslušana, ali za nijansu slabiji omot od ovog drugog (19.499 din), koji ima bolji omot, blizu MINT stanja, a perfektnu, ali ipak par puta puštenu ploču. Pa odaberite po ličnom afinitetu. Uvek je bilo, kao i u drugim društvenim sferama, precenjenih i potcenjenih. Bendova i albuma. KOZMETIKA je jedan od precenjenih, kao i njihova ploča, koja na kolekcionarskom tržištu dostiže cenu i od 500 EUR (istina napolju), ali i kod nas je neki cene i po 300 EUR. Sloba Konjović se neuspešno 60-ih i 70-ih pokušavao baviti muzikom. Njegov `uradak` je zabeležen i u kultnom filmu `Kad budem mrtav i beo` (1967). Imajući ogromnu ljubav prema muzici, našao je način da živi od nje i za nju, postavši radio voditelj. Godinama i decenijama je promovisao avangardnu muziku različitih žanrova i izrastao u jednog od 2-3 najuticajnija radio voditelja u SFRJ. A na terenu novog talasa bio je No. 1. I onda je odlučio da se ponovo okuša u muzici, i skine Fender bas gitaru sa zida. Pozvao je stare drugare iz nekadašnjeg benda DIJAMANTSKI PSI (naravno, bend je bio pod uticajem BOWIE-a). Bendu su se pridružili i Miško Mihajlovski, koji je nakon svađe sa Peđom napustio D`BOYS, kao i sveprisutni Goran Vejvoda, za koga niko ne može da nabroji bendove u kojima je svirao (lakše je nabrojati one u kojima nije). Da sve bude još zabavnije, na nekim snimcima se pojavljuje i muzički nepismeni deo IDOLA - Krstić i Šaper. Bilo je tu i ozbiljnih muzičara koji su snimili po koju deonicu; da pomenem samo Zlatka Manojlovioća (GORDI, DAH...) i Rašu Đelmaša (YU GRUPA, ZEBRA...). Muzički ovo je neki `bass-driven electro/synth new wave`, sa lošim vokalima. Želja da se nadoknadi propušteno, kao i sindrom `uskakanja u (novotalasni) voz koji polazi`, ali i vidljiv generacijski jaz između tada vladajućeg novog talasa i momaka iz 40-i-neke, uticali su da album bude pompezan, ali i nekompaktan, pa i nezanimljiv. Jedina numera koja je imala hit potencijal bila je `Utisci` (da, tu peva nekadašnja Tadićeva, a danas Vučićeva podguzna muva, najnemuzikalniji član IDOLA – Krle). Da kojim slučajem Olja Bećković nije pokrenula TV emisiju `Utisak nedelje` i za špicu uzela baš ovu numeru, danas sigurno niko ne bi ni znao za ovaj bend, tj. bolje reći – projekat. Uprkos utrkivanju kolega novinara da hvalospevima i `jakim rečima` ishvale album, publika ga nije zavolela. Tačnije rečeno, ignorisala ga je, pa je prodat minimalni broj primeraka. Kada na to dodamo i poslovičnu opskurnu distribuciju malog slovenačkog izdavača ZKP u Srbiji, rezultat je - minimalni tiraž. A već smo naučili, kada je tiraž mali, kasnije ploča postaje veoma skupa. Tako je i sa ovom pločom, ali je opet enigma zašto baš ovaj LP ima tako visoku cenu. Ima i drugih takođe opskurnih ex-YU ploča sa još manjim tiržima, ali ne postižu ni 15% od cene ovog albuma. No, neka se time bave rock analitičari narednih generacija. A1 Utisci 4:14; A2 Jedne noći na terasi na moru 3:38 A3 Kundalini 1:07 A4 Ona hoće sve da zna 4:10 A5 Belzebub 2:28 A6 12-erac 0:45 B1 Zanatlija 2:49 B2 Ne da/ne nego i/ili 4:25 B3 Bluz kontrolora letenja 2:30 B4 Gaja 7:26 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče KOZMETIKE: LP KOZMETIKA - Kozmetika (1983, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/60810141_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76582017_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA

format: LP artist: PERGAMENT (Serbia) title: Vruća linija release date: 1988 label, Cat. No: Ghost House, NL00115 style: heavy metal Ploča: NM (5-), omot: VG+ (4+), ODLIČAN primerak Nezavisna etiketa Ghost House je nekada sa velikom mukom nalazila načine da distribuira svoja izdanja, a ni metal fanovi se nisu baš ubijali od kupovine ploča i kaseta domaćih bendova. Danas - daju i 100-200, pa i 500 EUR za neka od njih, jer ih je veoma malo na tržištu, a pride su većinu pokupovali inostrani kolekcionari. Novosadski metalci su snimili i jednu pesmu koja će se kasnije pojaviti na CD-u Armageddona koje sam objavio za Rock Express Records, samo na engleskom jeziku (tamo `Children of the savage kind of seed`, a na ovoj LP ploči - `Deca divljeg semena`). Imao sma u planu da objavio ovaj LP na CD-u za svoju etiketiu Rock Express Records, ali kako je i početkom veka interesovanje domaćih metalaca više bilo usmereno na kupovinu majica i dukseva, i trabunjanje i hejtovanje, nego na podršku i kupovinu izdanja domaćih grupa, odustao sam. Danas mi je zbog toga žao, ali šta je tu je. Omot za ploču je radio poznati strip crtać Zoran Janjetov (a za njihov kasetni EP još poznatiji i danas legendarni Bane Kerac, inače i bubnjar GEROMETALA). Wild Side A1: Vruća linija A2: Mala ti si vatra A3: Levijatan A4: Jahači noći Another Wild Side B1: Deca divljeg semena B2: Trokrsta gora B3: Ima nešto trulo u državi danskoj i još ponegde na kugli zemaljskoj B4: Mašina za pobedu B5: Ofelija ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče grupe PERGAMENT: https://www.kupindo.com/Ploce/72703413_LP-PERGAMENT-Vruca-linija-1988-PERFEKTAN-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/72703445_LP-PERGAMENT-Vruca-linija-1988-NM-VG-ODLICAN