Ultra retko iz 1930 god, od broja 21 do broja 42 u dobrom stanju svaki broj ima oko 30 strana veliki format i 1. broj Radio novosti iz 1928.

Stanje: Ploče : četiri ploče 5-/4+, na dve ploce na samom pocetku kao sitno zamagljenje, ploce su preslusane i ispravne su to ne utiče na njihovu reprodukciju, Omot: 4+, prednja strana omota je za ocenu 4 vidi se na slikama, ceo box je lepo ocuvan, ali zainteresovanim kupcima bih poslao slike, detaljno sve strane ovog kompleta pre kupovine ----------------------------- Label: PGP RTB ‎– 4 ЛП 3330036 Format: 4 × Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1982 Genre: Folk, World, & Country Style: Religious Tracklist A1 I Pуковет (`Из моје домовине`) A2 II Pуковет(`Из моје домовине`) A3 III Pуковет (`Из моје домовине`) B1 IV Pуковет (`Мирјана`) B2 V Pуковет (`Из моје домовине`) B3 VI Pуковет (`Хајдук Вељко`) C1 VII Pуковет (`Песме Из Старе Србије И Македоније`) C2 VIII Pуковет (`Песме Са Косова`) C3 IX Pуковет (`Песме Из Црне Горе`) C4 X Pуковет (`Песме Са Охрида`) D1 XI Pуковет (`Песме Из Старе Србије`) D2 XII Pуковет (`Песме Са Косова`) D3 XIII Pуковет (`Из моје домовине`) E1 XIV Pуковет (`Песме Из Босне`) E2 XV Pуковет (`Песме Из Македоније`) F1 Приморски Напјеви F2 Козар F3 Опелo G Литургиja H Литургиja - II Дeо

Ultra retko iz 1937. god, od broja 32 do broja 52 u dobrom stanju svaki broj ima oko 30 strana veliki format

Ultra retko iz 1930 god, od broja 1 do broja 20 u dobrom stanju svaki broj ima oko 30 strana veliki format

BROJEVI 36 I 37 SU UKNJIŽENI DVA PUTA Ultra retko iz 1929 god, od broja 26 do broja 42 u dobrom stanju svaki broj ima oko 30 strana veliki format

LP PLOCA 5 MINT OMOT 5- PGP RTB 2150174 NON MUSIC,RADIO PLAY,ELECTRONIC A1.RUKOPIS N`3284/69 A2.RADOJICA I MALE MACKE B1.PORUKA PRIJATELJSTVA B2.SREBRNE KASICICE

LP PLOCA 5 MINT PROMO PLOCA OMOT GENERIC PGP RTB none Non-Music,Folk, Interview - Radio emisija sa intervjuom sa Miroslavom Ilićem povodom izlaska njegovog 10. albuma u izdanju PGP RTB i 10 godina saradnje.

Beograd 1929. Naslovni list ilustrovao Jovan Bijelić Lik Matoša i Disa po sećanju radio Pjer Križanić Lik Ujevića crtao Mihailo S. Petrov RETKO!!! Antun Gustav Matoš Vladislav Petković Dis Tin Ujević Матош ; Дис ; Ујевић / Велибор Глигорић

Sanja & Sloba ‎– Δ Project Vinil je ocuvan za ocenu 5- / za omot pogledajte slike / prodaje se u stanju kao na slikama Sanja Ilic (Balkanika ) i Slobodan Markovic (koga nepismeni radio voditelj Igor Brakus oslovljava sa `cuveni Libero Markoni` (!?) ) ex Zdravko Colic bend

format: LP artist: V/A (razni izvođači), (Yugoslavia) title: Ventilator 202 – Demo Top 10 release date: 1983 label, Cat. No: PGP RTB, 2121336 style: alternative rock PERFEKTAN PRIMERAK: ploča je M (5), a omot NM (5-), skoro mint. Ružne i mučne 2020. godine je Zoran Modli, inicijator i mastermind radio projekta `Ventilator` odleteo u neku bolju dimenziju. Njegovo muzičko delo je ogromno, i tek će se istraživati i obeležavati. Ovde predstavljam prvu (od 3) LP kompilacije `Ventilator 202`, koja je bila odskočna daska tadašnjim demo bendovima. Na prvoj ploči se nalazi 11 pesama, među kojima i prvo vinilno pojavljivanje PARTIBREJKERSA (`Radio utopija`); neostvareni, a kultni BERLINEN STRASSE (`Maska`), MIŠKO PLAVI (`Hemija`, kasnije u Pilotima, Peđa D`Boys band...), PETAR I ZLI VUCI (`Moroni`), VIA TALAS (`Ti`, sa Bojanom pečarom, kasnije u EKV) i najveći gradski hit te 1982/83, bez koga se nije mogla zamisliti nijedna beogradska žurka – LAKI PINGVINI i sirova demo verzija `Možda, možda` (mnogo bolja nego one kasnije studijski peglane i šminkane`. Ostali bendovi takođe nisu bili loši (posebno Suba – REX ILUSIVII, da pomenem i njega), pogotovo za ono vreme... A1: BORA ĐORĐEVIĆ i ZORAN MODLI - Špica Ventilatora: `Bugi-vugi za disk džokeja` A2: REX ILUSIVII - Zla kob (4:12) A3: ŠTA SE VIDI KROZ DURBIN - Želi da ga zaboravi (2:57) A4: PARTIBREJKERS - Radio utopija (4:18) A5: BERLINEN STRASSE - Maske (2:17) A6: MIŠKO PLAVI - Hemija (2:08) B1: PETAR I ZLI VUCI - Moroni (2:50) B2: 39 LEGIJA - Smisao (2:40) B3: ZAK - Kosmička balada (4:18) B4: LAKI PINGVINI - Možda, možda (2:50) B5: VIA TALAS - Ti (5:00) ====================================================================== U svojoj prodajnoj koelkkciji imam sledeće ploče Zorana Modlija: ZORAN MODLI - kompletna diskografija (ploče na kojima je učestvovao kao izvođač, ploče koje je kompilovao i intervju promo ploče): 1) SP HAJDUK STANKO I JATACI - `Na putu za Stambol / Andjelija, čuvaj se Turaka (PGP RTB, 1975) https://www.kupindo.com/Ploce/74831661_SP-HAJDUK-STANKO-I-JATACI-Na-putu-za-S-1975-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74831681_SP-HAJDUK-STANKO-I-JATACI-Bora-Corba-1975-PERFEKTNA 2) SP SUNCOKRET & ZORAN MODLI – `Rock`n`roll Duku-duku / Gili, gili Blues` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/74831633_SP-SUNCIOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74831645_SP-SUNCIOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74831649_SP-SUNCIOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-vrlo-dobra 3) LP ZORAN MODLi (V/A) - `Leteća diskoteka` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP ZORAN MODLI (V/A) - `Disco Bus 2` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/74831449_LP-V-A-Zoran-Modli-Disco-bus-2-1977-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74831417_LP-V-A-Zoran-Modli-Disco-bus-2-1977-1-pres-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74831445_LP-V-A-Zoran-Modli-Disco-bus-2-1977-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74831461_LP-V-A-Zoran-Modli-Disco-bus-2-1977-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74831469_LP-V-A-Zoran-Modli-Disco-bus-2-1977-2-pres-VG-VG- 5) intervju LP ZORAN MODLI / ZLATKO PEJAKOVIĆ – `Radio emisija Zlatko Pejaković LP - Trn` (PGP RTB, 1981) 6) intervju LP ZORAN MODLI / RIBLJA ČORBA – `Radio emisija Riblja Čorba LP Mrtva Priroda` (PGP RTB, 1981) 7) intervju LP ZORAN MODLI / GENERACIJA 5 – `Radio emisija Generacija 5 LP Dubler` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/69663465_intervju-LP-GENERACIJA-5-i-Zoran-Modli-Dubler-1982- 8) intervju LP ZORAN MODLI / LEPA LUKIĆ – `Radio emisija PGP RTB` (PGP RTB, 1983) 9) LP ZORAN MODLI (V/A) - `Ventilator 202 Demo Top 10` (PGP RTB, 1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66483773_LP-V-A-Ventilator-202-Demo-Top-10-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74831601_LP-V-A-Ventilator-202-Demo-Top-10-1983-F-VG 10) LP ZORAN MODLI (V/A) - `Ventilator 202 Demo Top 10 - Vol. 2` (PGP RTB, 1984) 11) LP ZORAN MODLI (V/A) - `Ventilator 202 Demo Top 10 - Vol. 3` (PGP RTB, 1985)

odlično stanje prelepi časopisi iz ex yu ribolov smučanje izviđači logorovanje kampovanje u prirodi planinarenje izleti pioniri josip broz tito jugoslavija design ex yu yougoslavia yugoslavia obrazovanje u jugoslaviji sfrj titovi kako pricati price stolarski radovi za decu elektricar elektrika radio radionice ... tablice normi fizicko vaspitanje kultura zabava i razonoda pionira drustvene igre disciplina samodisciplina ugled škole učenje deci decije knjige decje ...

odlicno ocuvano za svoje godine, listovi prirodno malo pozuteli sa strane kao na slici omot vrlo dobro očuvan, iznutra učvršćen krep trakom (nije selotejp ne utice na kvalitet) izuzetno zanimljiva montaza na omotu retko u ponudi! podseca na montaze koje je radio Pavle Bihalji tags: avangarda predratni dizajn medjuratni medjuratne knjige predratna izdanja knjige zenit nadrealizam kolaž artists book casopis rok slobodan masic zenitizam dada jok dada jazz dragan aleksic ...

Zbirka pesama avangardnog pesnika iz 30-tih godina prošlog veka, Bore Kesića, člana grupe `Jato`. Štampano u Beogradu, 1932. god. Naslovnu stranu i lik autora radio avangardni atelje iz Hrvatske, Mirosavljević-Kocmut. Ovo je grupa mladih umetnika koji su uneli moderne poglede na književnost i umetrnost: Mirosavljević-Kocmut su umetnici koji su doneli avangardni plakat kao način oglašavanja u umetnost naših područja, a Bora Kesić, fudbaler-reprezentativac, pesnik, disident je bio deo avangardne grupe pesnika u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca... Knjiga je u mekom povezu, sa vidljivim znacima stajanja, ima fleka na korici i listovima, jedno oštećenje na korici.

novo,u celofanu bar kod 0196588291418 Start It Up 3:18 Find A Way 3:23 Da Booty 3:20 Steppin` It Up 3:22 Like It Like That 2:46 Common Ground (Get It Goin` On) 2:49 4 Moms 1:49 His Name Is Mutty Ranks 1:56 Give Me 3:52 Pad & Pen 3:23 Busta`s Lament 2:39 Hot 4 U 3:15 Against The World 3:59 The Love 4:02 Rock Rock Y`all 4:17 Scenario (Remix) 5:17 Money Maker 4:22 Hot Sex 2:45 Oh My God (Remix) 4:02 Jazz (We`ve Got) (Re-recording Radio) 4:19 One Two Shit

format: LP + AUTOGRAM !!! artist: BAŠ ČELIK (Serbia) title: Gunđaju ti za sitnice release date: 1983 label, Cat. No.: Diskos, LPD-9015 style: hard`n`heavy JEDINSTVEN PRIMERAK sa AUTOGRAMOM i POSVETOM ČLANOVA BENDA!!! Ovaj primerak su članovi grupe, gitarista i pevač Bega i solo gitarista Moki, poslali Radio Kraljevu, sa porukom: `Radio Kraljevu od Čelika, Bega i Moki`. Ploča: očito nije puno puštana na radiju pa je u VG+ (4+), pa i boljem stanju. Omot je malo slabiji: VG- (4-). Sve u svemu, i da nema autograma, ovo bi bio diskofilski cenjen primerak, a tek sa autogramom... Požarevački hard rokeri (metalci u pokušaju) su 1983. objavili album za Diskos koji je ostao, u ono vreme, poznat samo novinarima i retkim ljubiteljima ovog zvuka. Naravno i Požarevljanima, koji su svoj lokalni bend pratili i bodrili iz sve snage. Kao i druga Diskosova izdanja tog doba, i ovaj LP je izuzetno redak objavljen u 2000, a prodat možda u svega 500 primeraka), a posebno u MINT, ili odličnom stanju. Ovo je jedini diskografski trag ovog dobrog, ali nedovoljno ambicioznog benda, a ni članovi: Aleksandar Begović - Bega (vokal, gitara), Dane Kuzmanović (bas), Moma Milošević - Moki (gitare) i Dejan Milošević - Deja (bubnjevi), nisu više ništa objavili kao članovi drugih sastava. A1: Upomoć; A2: Pogrešna veza; A3: Nežna i neizbežna; A4: Budi hrabra; A5: Gunđaju ti za sitnice B1: Na pijaci se prodaje sreća; B2: Promeni sve; B3: Okreni se i beži; B4: Za prvi put ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče grupe BAŠ ČELIK: https://www.kupindo.com/Ploce/60752393_LP-BAS-CELIK-Gundjaju-ti-za-sitnice-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72704245_LP-BAS-CELIK-Gundjaju-ti-za-sitnice-1983-NM-M-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/60752453_LP-BAS-CELIK-Gundjaju-ti-za-sitnice-1983-AUTOGRAM https://www.kupindo.com/Ploce/72704461_LP-BAS-CELIK-Gundjaju-ti-za-sitnice-1983-VG-G

Metropola : roman / Upton Sinclair ; [preveo Bogdan Bilbija] Beograd : Nolit, 1930 (Beograd : Jedinstvo) 209 str. : autorova slika ; 21 cm dobro stanje kao na slikama RETKO U PONUDI!!! Oprema Pavle Bihaly, nacrt za korice po Erichu Mendelsohnu. Oprema Pavle Bihaly, sjajna fotomontaža iz 30-ih godina.Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. tags: avangarda konstruktivizam nadrealizam zenit casopis međuratni dizajn avangardni kaveri omotači korice knjiga p. bihaly srpska avangarda ...

POSVETA STEVANA DEDIJERA.Рођен је 25. јуна 1911. године у Сарајеву. Његов отац Јевто Дедијер био је доцент географије на Београдском универзитету, а млађи брат Владимир познати историчар и биограф Јосипа Броза Тита. Од 1924. до 1929. године похађао је Интернационални колеџ „Монте Марио“ у Риму. Године 1929. отишао је у Америку где је завршио физику на Универзитету у Принстону. Године 1936. године постао је члан Комунистичке партије. Када је почео Други светски рат, Стеван је позван у америчку обавештајну службу (ОСС). Било је планирано његово пребацивање у Југославију, у штаб Драже Михаиловића, али пошто се Стеван изјаснио као комуниста, избачен је из обавештајне службе. Касније је пребачен у 101. америчку ваздухопловну дивизију, у којој је био један од најбољих редова. Учествовао је у савезничком искрцавању у Нормандији, јуна 1944. године. Сам Двајт Ајзенхауер му је дозволио да се почетком 1945. године пребаци у Југословенску армију. Радио је као обавештајац за Удбу 1947. године за време грађанског рата у Грчкој.[1] После рата је био новинар у „Борби“, а потом извесно време уредник у „Политици“ и ТАНЈУГ-у. Од 1950. до 1957. године био је директор Института за нуклеарна истраживања у Београду и Института „Руђер Бошковић“ у Загребу. Заједно са Павлом Савићем радио је на југословенском нуклеарном програму. Године 1961. Стеван је напустио ФНРЈ и отишао у Шведску, где на Лунд универзитету формирао, прву у свету, катедру за обавештајну делатност у друштву и привреди. Почетком деведесетих година отворено је критиковао политику Слободана Милошевића и српску националну елиту, доводећи их у везу са идејом Велике Србије. Почетком 2003. године послао је отворено писмо премијеру Зорану Ђинђићу, у коме је предлагао да се распусти и потпуно реорганизује САНУ, јер се „не бави развитком креативне моћи српског народа у науци, технологији, у изумима и иновацијама“.[2] Женио се три пута и имао четворо деце.[3] Преминуо је 13. јуна 2004. године, у 93. години, у Дубровнику, у коме је провео последње године животa.DVRD POVEZ,367 STRANICA,ODLICNO OCUVANA

Upton Sinclair - Metropola Nolit, Beograd, 1929 209 str. tvrdi povez stanje: dobro, rikna je nešto labavija. PRVO IZDANJE NA SRPSKOM JEZIKU. Tvrdi originalni uvez, nacrt za korice po Erichu Mendelsohnu od Pavla Bihalya., knjiga sadrži fotografiju autora, 199 str, 13x19 cm Pavle Bihali, Bihali Pál Oprema Pavle Bihaly, sjajna fotomontaža iz 30-ih godina.Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja… naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Oprema Pavle Bihaly, nacrt za korice po Erichu Mendelsohnu. Izdanje Nolit 1929. godine. oštećenja.Ex Yugoslavia (1910-1945) avant – garde . Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Preveo Bogdan Bilbija The Metropolis

Retko Odlično stanje S posvetom Dušana Matića Ilustrovao Vladimir Veličković Dušan Matić (Ćuprija, 31. avgust 1898 — Beograd, 12. septembar 1980) bio je srpski pesnik, prevodilac, pisac i univerzitetski profesor.[1] Jedan je od pokretača nadrealizma u srpskoj književnosti i jedan od trinaest osnivača beogradske grupe nadrealista.[2] Bio je pesnik sa intelektualnim i filozofskim težnjama. Radio je kao profesor gimnazije pre rata i profesor Akademije za pozorište, film i televiziju Beograd posle rata. Kratko vreme, odmah posle rata, radio je u redakciji izdavačkog preduzeća „Prosveta“. Kao gimnazijski profesor predavao je 13 godina, a onda posle dva politička hapšenja biva bez osude penzionisan. Biografija[uredi | uredi izvor] Školovao se u Francuskoj - Grenoblu i Nici, Filozofski fakultet započeo u Parizu, završio u Beogradu. Kao mladić preživeo je povlačenje preko Albanije.[3] Godine 1922. diplomira na Filozofskom fakultetu u Beogradu i objavljuje prve tekstove u časopisu „Putevi“. Vraća se u Francusku, zatim putuje u Nemačku (Drezden, Vajmar, Berlin), Austriju, Belgiju, Holandiju i Dansku.[3] On je bio saradnik u avangardnim časopisima „Zenit“ i „Putevi“. Bio je jedan od osnivača grupe beogradskih nadrealista i potpisnik manifesta i jedan od osnivača, pokretača i urednika almanaha „Nemoguće-L`Impossible`. Tu je objavio fotokolaž Mutan lov u bistroj vodi. Sa Oskarom Davičom i Đorđem Kostićem napisao knjigu „Položaj nadrealizma u društvenom procesu“. Početkom rata je uhapšen i neko vreme proveo u Banjičkom logoru.[3] Bio je saradnik Radio-Beograda od 1944. do 1948, od 1952. do 1953. jedan od urednika lista Svedočanstva, od 1955 do 1968. sa Eli Fincijem uređuje Književnost.[4] Godine 1945. je kratko vreme bio urednik u izdavačkom preduzeću „Prosveta“.[3] Bio je član redakcije bibliotke Srpska književnost u sto knjiga.[4] Postavljen je za direktora Akademije za pozorišnu umetnost u Beogradu 1948. godine gde je i predavao savremenu književnost sve do odlaska u penziju 1966. godine.[3] Sarađivao je sa Aleksandrom Vučom - fotomontaže i roman Gluvo doba. Značajna je njihova saradnja na Vučovoj poemi za decu Podvizi družine „Pet petlića”, za koju je Matić napisao predgovor i uradio naslovnu stranu i ilustracije - pet tabli narativnih kolaža. U ovom predgovoru praktično je dao definiciju tehničke i semantičke logike kolaža beogradskih nadrealista.[5] Nakon nadrealističkog eksperimenta, Matić je svoj poetski izraz pronašao u misaonoj i intelektualnoj poeziji. Njegovi eseji odlikuju se preciznošću izraza, širokom erudicijom i stilskom jasnoćom. Prvu samostalnu knjigu, zbirku eseja „Jedan vid francuske književnosti“ (1952), objavio je tek u pedesetčetvrtoj godini života. Prvu pesničku knjigu, `Bagdala` (1954), u pedesetšestoj. Kasnije, sve do smrti, bio je plodan u obe oblasti, i u poeziji i u esejistici. Kao nadrealista, prošao je kroz sve faze, od nadrealističke preko socijalno-aktivističke do neomodernističke. U prvoj fazi obeležja njegove poezije su: antitradicionalizam, destrukcija pesničke forme, eksperimentalizam. Razračunavao se ne samo s određenim vidovima tradicije nego s poezijom kao takvom, s pesmom, s pesničkim jezikom. Tako su nastale njegove najpoznatije, „antipesme“ – Godišnja doba, Domaći zadatak, Zarni vlač i dr, u kojima se pesnik igra jezikom i smislom, pravi duhovite obrte i verbalne dosetke, izobličava reči.[6] Godine 1969. je izabran za profesora emeritus Akademije za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.[3] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izabran je 16. decembra 1965, a za redovnog člana 28. maja 1970.[1] 12. septembra 1980. godine umire u 82. godini na internoj B klinici u Beogradu.[3] Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor] Dušan Matić je dobitnik više nagrada i priznanja:[3] Nagrade Udruženja književnika NR Srbije (1953., 1957.). Sedmojulske nagrade Izvršnog veća NR Srbije za zbirku pesama „Buđenje materije“ (1960.), Zmajeve nagrade Matice srpske u Novom Sadu (1965.), Zlatne značke Sterijinog pozorja u Novom Sadu (1965.), Sedmojulske nagrade Izvršnog veća SR Srbije za životno delo (1966.). Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1968.), Plakete Univerziteta umetnosti u Beogradu (1974.), Nagrade AVNOJ-a (1975.), Ordena Republike sa zlatnim vencem (1978. Oktobarske nagrade grada Beograda za zbirku pesama „Munjevit mir“ (1978.) Nasleđe[uredi | uredi izvor] U Ulici Vojvode Dobrnjca u Beogradu postavljena je spomen-ploča na zgradi u kojoj je Dušan Matić dugo živeo.[3] Obeležje je postavljeno u sklopu velike akcije “Vratimo dug piscima” koju vode Ministarstvo kulture i “Večernje novosti” “Zavojitim stepeništem koje vodi do drugog sprata zgrade u Vojvode Dobrnjca 26, gde je stolovao, sanjao, pisao i razgovarao Dušan Matić, znameniti srpski i evropski pesnik, romansijer, esejista, prevodilac, na prstima su se uspinjali, gotovo ritualno, mladi pesnici, glumci, putnici namernici, boemi i mondeni... Dolazili su u ovu jedinstvenu pričaonicu sa uzbuđenjem iščekujući taj neopisivi razgovorni dril jer - ovde se učilo razgovoru...” Rekao je dr Draško Ređep, prilikom otkrivanja spomen-ploče na ulazu zgrade u kojoj je Matić proveo 39 godina, od 1941. do smrti 1980. godine. Gradska biblioteka u njegovom rodnom gradu, Ćupriji, nosi njegovo ime.[7] U Ćuprijskoj biblioteci se nalazi Legat — spomen-soba Dušana Matića, u kojoj se čuvaju lični predmeti velikog pesnika.[8] Matićevi dani[uredi | uredi izvor] U Ćupriji se godinama održavaju “Matićevi dani”. U okviru ove tradicionalne manifestacije od 8. do 15. septembra odvijaju se mnogobrojna zanimljiva kulturna dešavanja, okrugli stolovi, pozorišne predstave, izložbe slika, kao i dodela nagrade „Matićev šal“. Cilj manifestacije je promocija i afirmacija mladih literarnih stvaraoca kao i sećanje na delo i rad Dušana Matića.[3] Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Belgijska rok grupa T.C. Matic u svom nazivu nosi prezime ovog književnika. Dela[uredi | uredi izvor] „Položaj nadrealizma u društvenom procesu“ sa Oskarom Davičom i Đ. Kostićem „Gluvo doba“ sa Aleksandrom Vučom (1940) „Jedan vid francuske književnosti“ (1952) Knjiga pesama „Bagdala“ (1954) „Buđenje materije“ - pesme (1959) „Laža i paralaža“ (1962) Izbor ranije objavljenih tekstova (1966) „Knjiga rituala` „Prošlost dugo traje“ (1977) Veliki broj eseja, filozofskih rasprava, kritika i scenarija za radio emisije Nadrealizam mediala avangarda

Stanje : Ploča 5, Omot 5--, kao na slikama -------------------------- Godina izdanja: 1982 Žanr: Alternativni Rok, Rok Poreklo: Domaći izvođač Izdavač: HELIDON Tip: LP ROCK,PSYCHEDELIC ROCK, PROG ROCK,AVANTGARDE ------------------------------ Buldožer ‎– Zabranjeno Plakatirati Label: Helidon ‎– FLP 05-013 Format: Vinyl, LP, Album, Reissue Country: Yugoslavia Released: 1982 Genre: Rock Style: Avantgarde, Psychedelic Rock, Prog Rock Tracklist A1 Ne Brini Mama 6:50 A2 Dobro Jutro Madam Jovanović 9:15 B1 Helga 3:40 B2 Jeste Li Vidjeli Djevojčice 6:40 B3 Doktore Pomozite 3:45 Credits Bass – Vili Bertok Drums – Tone Dimnik Guitar – Uroš Lovšin Guitar, Vocals – Boris Bele Organ, Piano, Synthesizer [Moog] – Borut Činč Producer – Vitomir Simurdić Recorded By, Mixed By – Ištvan Tibai Vocals – Marko Brecelj Notes Recorded at studio Radio Novi Sad, 1976. Release date added according to Runout info Reissue from 1982 Barcode and Other Identifiers Matrix / Runout (Side A): FLP 05-013 A 30382 Matrix / Runout (Side B): FLP 05-013 B 30382 Rights Society: SOKOJ Veoma retko izdanje

PLOČA JE ODLIČNOM STANJU KAO NOVA! VINIL: 5 NM OMOT: 5 A1 Odnio Si Sunce, Vrati Se Po Tamu A2 Mislio Si Prevarićeš A3 Zašto Mi Majko Učini To A4 Uspio Si, Uspio B1 Šta Mi To Radiš Mangupe B2 Uzmite Me Sebi B3 Bez Tebe Sam Nesretna B4 Vjeruj, Nisam Kriva

Pripovetke Laze Kostića 1 (nije izašao broj 2 samo 1) Novi Sad : S. F. Ognjanović bez godine izdanja početak xx veka po svemu sudeći 64 str. ; 14 cm. extra retko u ponudi verovatno prvo izdanje, ne mogu da nađem više podataka Rođen je 1841. godine u Kovilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Otac mu se zvao Petar Kostić, a majka Hristina Jovanović. Imao je i starijeg brata Andriju, ali njega i svoju majku nije upamtio jer su oni preminuli dok je Laza još bio beba. Petar Kostić, Lazin otac, preminuo je 1877. godine. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, gde mu je učitelj bio Gligorije Gliša Kaćanski.[1] Gimnaziju je završio u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a prava i doktorat prava 1866. na Peštanskom univerzitetu.[2][3][4][5] Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu; zatim postaje advokat, veliki beležnik i predsednik suda. Sve je to trajalo oko osam godina, a potom se, sve do smrti, isključivo bavi književnošću, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana.[6] Kad je oslobođen, u znak priznanja, bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora, gde je, kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića, živo i smelo radio za srpsku stvar. Potom živi u Beogradu i uređuje „Srpsku nezavisnost”, ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je da napusti Srbiju. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina, kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. No i tu dođe do sukoba, pa se vrati u Bačku. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. Tu je deset godina bio predsednik Srpske narodne čitaonice koja se danas po njemu naziva. U Pešti se 1892. godine susreo sa Nikolom Teslom kome je 1895. preporučio za ženidbu Lenku Dunđerski, u koju je i sam bio potajno zaljubljen. Interesantno je da je Tesla pored Lenke Dunđerski odbio i slavnu glumicu Saru Bernar.[7] Umro je 1910. god. u Beču, a sahranjen je na Velikom Pravoslavnom groblju u Somboru. Ostaće zapamćen kao jedan od najznačajnijih književnika srpskog romantizma. Izabran je za člana Srpskog učenog društva 27. februara 1883, a za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909. Književni rad Poštanska marka s likom Laze Kostića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Kao politički čovek i javni radnik Kostić je vršio snažan uticaj na srpsko društvo svoga vremena. On je jedan od osnivača i vođa „Ujedinjene omladine“, pokretač i urednik mnogih književnih i političkih listova, intiman saradnik Svetozara Miletića. On se u Austriji borio protiv klerikalizma i reakcije, a u Srbiji protiv birokratske stege i dinastičara. Kad je zašao u godine, napustio je svoju raniju borbenost i slobodoumlje, pa je to bio razlog što se i njegov književni rad stao potcenjivati. Kostić je svoje književno stvaranje počeo u jeku romantizma, pored Zmaja, Jakšića i drugih vrlo istaknutih pisaca. Pa ipak, za nepunih deset godina stvaranja on je stao u red najvećih pesnika i postao najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma. Napisao je oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama, balada i romansi; tri drame: Maksim Crnojević, (napisana 1863, objavljena 1866) COBISS.SR 138395143 Pera Segedinac (1882) Uskokova ljuba ili Gordana (1890); Pismo književnika Laze Kostića prijatelju Jovanu Miličiću, Sombor, 14. jula 1908. g. Pismo je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine estetičku raspravu: Osnova lepote u svetu s osobenim obzirom na srpske narodne pesme (1880), filosofski traktat: Osnovno načelo, Kritički uvod u opštu filosofiju (1884), i veliku monografiju: O Jovanu Jovanoviću Zmaju (Zmajovi), njegovom pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovom dobu (1902).[8] Pored većeg broja članaka polemičnog karaktera, predavanja, skica i feljtona. Od prevodilačkog rada najznačajniji su njegovi prevodi Šekspira: „Hamlet“, „Romeo i Julija“ i „Ričard III“. U prozi je napisao i nekoliko pripovedaka („Čedo vilino“, „Maharadža“, „Mučenica“). Jedna od najpoznatijih dela su mu programska pesma „Među javom i med snom“, kao i „Santa Maria della Salute“ jedna od najvrednijih lirskih pesama srpske umetničke književnosti. Preveo je udžbenik rimskog prava „Pandekta” sa nemačkog jezika 1900. godine,[9][10] u to vreme veliki deo vremena je provodio u manastiru Krušedolu.[11][12] Nasleđe Jedna novobeogradska škola od 2005. nosi ime po Lazi Kostiću. Osnovna škola u Kovilju, rodnom mestu Laze Kostića, takođe nosi njegovo ime. Od 2000. godine u Novom Sadu postoji gimnazija koja nosi ime po Lazi Kostiću i verovatno je jedina srednja škola u Srbiji koja poseduje pravu školsku pozorišnu salu sa 215 sedišta i modernom pratećom opremom za profesionalan rad [13]. Njemu u čast ustanovljene su Nagrada Laza Kostić i Nagrada Venac Laze Kostića, a u čast pesme „Santa Marija dela Salute” organizovana je u Somboru manifestacija Dan Laze Kostića, na kojoj se svakog 3. juna odabranom pesniku se dodeljuje Venac Laze Kostića. Prvi dobitnik je Pero Zubac, a 2016. godine Duško Novaković i Stojan Berber. Nagradu je 2017. godine dobio novosadski pesnik Jovan Zivlak.[14] O njemu je 1985. snimljen film Slučaj Laze Kostića. Po njemu se zove Biblioteka „Laza Kostić“ Čukarica. Rekvijem Laze Kostića Srpski novinar i publicista Ivan Kalauzović Ivanus napisao je marta 2017. godine lirsku, elegičnu pesmu „Rekvijem Laze Kostića”, zamišljenu kao nastavak poeme „Santa Maria della Salute” i omaž Lazi Kostiću. Stihove „Rekvijema...” javnost je prvi put čula u Čikagu, pre projekcije filma „Santa Maria della Salute” Zdravka Šotre u bioskopu „Century Centre”. Pred punom salom, govorila ih je novinarka nekadašnjeg Radio Sarajeva Milka Figurić.[15] Vokalno izvođenje „Rekvijema Laze Kostića” emitovano je u okviru emisije „Večeras zajedno” Prvog programa Radio Beograda aprila 2017.[16] U ulozi oratora ponovo je bila Milka Figurić, čiji se glas tada čuo na talasima Radio Beograda prvi put nakon raspada JRT sistema. aza Kostić je srpski pesnik, pisac, novinar, kritičar, mislilac i estetičar. Rođen je 12. februara 1841. godine u Kovilju kod Novog Sada, a preminuo je 26. novembra 1910. godine u Beču. Smatra se jednim od najvećih srpskih pesnika. Napisao je najlepšu srpsku ljubavnu pesmu XX veka čiji je naziv „Santa Maria della Salute“. Otac Petar je bio graničarski podoficir, a majka Hristina je bila poreklom iz trgovačke porodice. Prva dva razreda osnovne škole je završio u rodnom mestu, a podučavao ga je Gligorije Kaćanski. Posle majčine smrti se preselio kod rođaka u Đurđevo gde je nastavio školovanje. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Pančevu i Budimu. 1864. godine je diplomirao, a 1866. godine je doktorirao na Univerzitetu Lorand Etvoš u Pešti. Odmah je postao profesor u Srpskoj gimnaziji u Novom Sadu. Iste godine je učestvovao u stvaranju političkog pokreta „Ujedinjena omladina srpska“ čije je geslo bilo „Srpstvo sve i svuda“. Pokret je bio aktivan do 1871. godine. 1867. godine je posetio izložbe u Parizu i Moskvi. Izabran je za beležnika u Novosadskom magistratu gde je radio pet godina. Posle toga je počeo da se bavi književnošću, novinarstvom i politikom. 1869. godine je lažno optužen da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila zbog čega je bio uhapšen. Drugi put je završio u zatvoru zbog antiaustrijskog govora na proslavi na kojoj je obeleženo punoletstvo kneza Milana. 1873. godine je izabran za poslanika u Ugarskom saboru i bio je jedan od najbližih saradnika Svetozara Miletića, predsednika Družine za ujedinjenje i oslobođenje Srbije. 1878. godine je bio sekretar Jovana Ristića na berlinskom kongresu. 1880. godine je postao sekretar srpskog poslanstva u Petrogradu, ali se posle četiri meseca vratio u Beograd. 1881. godine je počeo da uređuje novine Srpska nezavisnost. 1884. godine, zbog pritiska vlade, se preselio u Crnu Goru. Bio je saradnik kneza Nikole I Petrovića Njegoša i uređivao je Glas Crnogorca na Cetinju. Nakon sedam godina se vratio u Sombor. Radio je kao upravnik Srpske narodne čitaonice koja danas nosi njegovo ime. U prilog činjenici da je Laza Kostić bio cenjen i priznat u društvu u kome je živeo i stvarao, govori to što je 1883. godine postao član Srpskog učenog društva, a 1909. godine član Srpske kraljevske akademije. 1910. godine je otišao u Beč na lečenje, ali 26. novembra se upokojio. 11. decembra je sahranjen na Svetouspenskom groblju u Somboru. Nagrada Laza Kostića se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje u okviru manifestacije Dani Laze Kostića koja se održava svakog 3. juna u Somboru. Književni rad Laza Kostić je jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog romantizma. Njegov opus se sastoji od 150 lirskih pesama: tragedije „Maksim Crnojević“ (1863.); drame „Pera Segedinac“ (1882.); drame „Uskokova ljuba“ / „Gordana“ (1890.); estetičke rasprave „Osnova lepote u svetu s osobenim obzirom na srpske narodne pesme“ (1880.); filosofskog traktata „Osnovno načelo, Kritički uvod u opštu filosofiju“ (1884.); velike monografije „O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovom pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovom dobu“ (1902.); pripovedaka: „Čedo vilino“, „Maharadža“ i „Mučenica“. Pošto je govorio latinski, grčki, engleski, nemački, francuski, ruski i mađarski, Laza Kostić je preveo mnoga dela. Najznačajnije su drame engleskog pisca i pesnika Vilijama Šekspira: „Romeo i Julija“, „Ričard III“ i „Hamlet“, kao i Homerova „Ilijada“. Dobro je poznavao filozofiju i antičku književnost koju je čitao u originalu. Lazine najvrednije lirske pesme su: „Među javom i med snom“ (1863.) i „Santa Maria della Salute“ (1909.). 1879. godine je napisao pesmu „Dužde se ženi“ u kojoj je osudio sečenje borova u Dalmaciji koji su bili namenjeni za izgradnju crkve Gospa od Spasa. U delu „Santa Maria della Salute“ se pokajao zbog toga i zamolio je Bogorodicu za oproštaj. 1909. godine Matica Srpska je objavila sve njegove pesme. Privatni život Laza Kostić je bio poznat po tome što je prkosio odevanjem, stavovima, kritikama i poezijom zbog čega su ga zvali „Ludi Laza“. 1884. godine je zaprosio bogatu miradžiku Julijanu Palanački, ali se nisu venčali jer njena majka to nije dozvolila. Ubrzo je otišao u Crnu Goru gde se zadržao sedam godina. U leto 1891. godine pesnik je došao u dvorac „Sokolac“ na prijem kod porodice Dunđerski. Tada je upoznao 30 godina mlađu Lenku Dunđerski i odmah se među njima rodila ljubav. Pristao je da mu njen otac Lazar postane dobrotvor i narednih godinu dana je boravio kod njih. Lenka i Laza su često zajedno šetali, a jednom prilikom ona mu je rekla da bi mogla da se uda jedino za čoveka kao što je on. Pesnik je bio svestan da njena porodica, zbog njegove materijalne situacije i razlike u godinama, to neće dozvoliti. Zato je 1892. godine otišao u manastir Krušedol. Tada je napisao pesmu „Gospođici L. D. u spomenici“. Iste godine Laza je sreo Nikolu Teslu u Pešti i postali su prijatelji. U jednom pismu koje mu je poslao, pesnik je napisao da želi da ga oženi Lenkom. Za nju je rekao: „Devojka koju sam vam namenio može da savlada svakog ženomrsca“, ali Tesla je odrično odgovorio. Pošto je bio uveren da će je zaboraviti samo ako se fizički udalje, Laza se 1895. godine oženio Julijanom Palanački i preselio se kod nje u Sombor. Lazar Dunđerski mu je bio kum. Dva meseca nakon njegovog venčanja, Lenka je umrla u Beču od tifusa. Sahranjena je na pravoslavnom groblju u Srbobranu. Laza je to saznao dok je bio na medenom mesecu u Veneciji. U crkvi Gospa od Spasa se pomolio za Lenku i počeo je da piše svoju najlepšu pesmu. Od Sime Matavulja je tražio da mu pošalje Petrarkine pesme koje je posvetio Lauri, kao i prideve kojima ju je opisivao. Delo „Santa Maria della Salute“ je stvarao više od deset godina. Pesma je objavljena 1909. godine, a pesnik je umro godinu dana kasnije. Na osnovu ove ljubavne priče je snimljen film „Santa Maria della Salute“ koji je premijerno prikazan u decembru 2016. godine. Pročitaj više na: https://www.biografija.org/knjizevnost/laza-kostic/

LP PLOCA 5 MINT OMOT 5 GATEFOLD (SVE SUPER) HELIDON FLP 05028 Rock,Blues-Rock, Psychedelic Rock, Prog Rock,Avantgarde Rock A1.NAJPOGODNIJE MJESTO A2.ZIVOT TO JE FEFERON a)ZIVOT SRECA LJUBAV b)TRAMVAJ c)DJEVOJCICE MALA A3.STA TO RADIS BULDOZERU JEDAN a)JEDEM GOVEDJU SUPU b)BIKOVA OSVETA c)IDEM U RAJ B1.BLUES GNJUS B2.LJUBAV NA PRVI KREVET B3.YES MY BABY,NO a)SMRT JEDNOG TRANZISTORA b)YES MY BABY BLUE c)DALTONISTI I ONI DRUGI d)NO MY BABY BLUE e)I DON`T WANNA BE A PARAPLEGIC

format: 2LP gatefold artist: V/A - razni izvođači. KORNI GRUPA / MLINAREC, Drago / DOMICELJ, Tomaž / SEPTEMBER / TIME (Yugoslavia) title: Randevu s muzikom (20 godina Radio Novi Sadc) release date: 1977 label, Cat. No.: Jugoton, LSY 65 019/20 style: jazz rock/ blues / rock Ploče i omot - sve je MINT (5), PERFEKTAN PRIMERAK !!! Veoma važna ploča za rekonstrukciju istorije rock muzike u Jugoslaviji!!! Pritom i solidno retka. Na njoj se nalaze živi snimci velikih bendova i izvođača 70-ih. Moja generacija (rođena 1965/66) nije uspela da uživo gleda SEPTEMBER, pa je ova ploča, uz njihova pojavljivanja na pločama sa BOOM festivala, bila jedina prilika da steknemo nekakvu sliku o njihovoj instrumentalnoj virtuoznosti kao i živim nastupima, i da tako naslutimo kakav su moćan bend bili. Snimci KORNI GRUPE su ovde najmanje važni, jer su zabeleženi i na 2LP `Mrtvo more`. TIME uživo ovde nije iskazao svoj puni live potencijal, uostalom kao ni na 2LP `Pop paradi`, ali nam je to danas veoma važan `artifakt` da shvatimoi kakve su bile rock tendencije u 70-im godinama prošlog veka. I na kraju, ali ne manje bitno, tu su i `solo igrači` Mlinarec i Domicelj, svakako izdvojene ličnosti sa velikim uticajem na razvoj muzičke scene u SFRJ, od 60-ih, pa sve do 21. veka. Ploča je dosta retka, ali su je (skoro) svi koji su je kupili - dobro čuvali, i pažljivo slušali, pa se danas relativno lako nalaze dobro očuvani primerci, poput ovog koji prodajem u ovom oglasu. A1: KORNI GRUPA - Jedna žena A2: KORNI GRUPA - I ne tako običan život B1: DRAGO MLINAREC I PRIJATELJI - Dijete zvijezda B2: TOMAŽ DOMICELJ - Sit sam že Bluesa C1: SEPTEMBER – Gvendolina C2: SEPTEMBER – Zadnja avantura D1: TIME – Divlje guske D2: TIME – Život u čizmama sa visokom petom

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Isidor Bajić (Kula, 16. avgust 1878 — Novi Sad, 15. septembar 1915) bio je srpski kompozitor, učitelj, pedagog, melograf i izdavač. Osnovao je i bio prvi direktor Muzičke škole u Novom Sadu, jedne od prvih takvih institucija na tlu Vojvodine. Biografija Bista u školskom dvorištu u Kuli Gimnaziju je završio u Novom Sadu, a diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Budimpešti. Od 1901. do 1915. godine radio je u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (danas gimnazija Jovan Jovanović Zmaj) kao učitelj pevanja i pojanja, dirigent učeničkih horova, gudačkog i tamburaškog orkestra, hora SZPD Neven i organizator Svetosavskih beseda. Pomagao je darovitim učenicima u njihovim prvim kompozitorskim koracima. Kao rezultat Bajićevog pedagoškog rada nastao je Projekat za promenu učenja pojanja i pevanja u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji (1912). Osnovao je muzičku školu u Novom Sadu, 17. oktobra 1909. godine, posle Škole pjenija Aleksandra Morfidisa-Nisisa, prvu instituciju toga tipa na tlu Vojvodine (Srbija).[1] U skoro svim periodičnim časopisima i dnevnoj štampi toga vremena (Brankovo kolo, Letopis Matice srpske, Zastava, Sloga) objavljivao je tekstove iz oblasti muzike i muzičke pedagogije (Pevanje kao pedagoško sredstvo i korist njegova, Kako treba učiti muziku u preparandiji i bogosloviji, Naše crkveno pojanje i druge). Niz članaka o Savezu srpskih pevačkih društava prouzrokovali su oštru javnu polemiku sa Petrom Konjovićem. Pokrenuo je notnu ediciju Srpska muzička biblioteka i časopis Srpski muzički list (u istoriji srpskog izdavaštva, hronološki treći muzički list u Srba). Napisao je i objavio dva udžbenika: Klavir i učenje klavira (1901) i Teorija pravilnog notnog pevanja (1904).[2] Zapisivao je narodne i srpske crkvene melodije i koristio ih u svojim kompozicijama za klavir, horskim delima, komadima sa pevanjem i u operi Knez Ivo od Semberije. Srpsko crkveno pojanje je upoređivao sa pojanjem drugih naroda na putovanju za Hilandar sa horom karlovačkih bogoslova u leto 1911. godine. Obraćao se lično Lukijanu Bogdanoviću, pravoslavnom episkopu budimskom, u vezi sa predlogom za redigovanje srpskog crkvenog pojanja (1907).