JAKO STARI RADIO LAMPAŠ STOJAO KAO UKRAS U KUĆI MISLIM DA NIJE ISPRAVAN A NE MOGU NI DA POTVRDIM JER NEMA GAJTAN( odsečen davno) VIZUELNO U EXTRA STANJU

čist zvuk na zvučnicima i u vizuelno dobrom stanju

Odlično očuvan ali na žalost nije ispravan.Ne znam šta je u pitanju ali je verovatno neka sitnica koja treba da se zameni

Radio A. D. Beograd (1929-1939) Spomenica (monografija) posvećena desetogodišnjici rada Radio Beograda Beograd 1939. Mek povez, ćirilica, bogato ilustrovano, 74 strane + strane sa fotografijama. Knjiga je odlično očuvana. D3 Retko 24 marta 1929 godine svečano je puštena u javni saobraćaj Beogradska radiostanica. Ove godine ona proslavlja svoju desetogodišnjicu i Uprava Radija Beograd želi da ovom Spomenicom sačuva od zaborava napore, teškoće i uspehe stanice u ovom početnom periodu svoga života, i da kao javna narodna ustanova, upozna kako državne vlasti tako i javnost i svoje pretplatnike sa svojim desetogodišnjim radom. Iz predgovora

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Philips iPod / iPhone postolje sa punjacem, elektronskim casovnikom, alaramom i FM radiom. Model No: AJ5305D/12 Alarm Clock radio for iPod/iPhone with Lightning connector, for iPod/iPhone, FM, dual alarm, 4W Vrlo kvalitetan uredjaj sa zaista neverovatnim zvukom! Ima LCD ekran za sat i obavestenja cija se jacina moze menjati. Poseduje dvostruki alaram, automatsko iskljucivanje budilnika, postepeno pojacavanje budilnika za prijatno budjenje, programator budilnika, mogucnost memorisanja radio stanica, ultra brzi Lighting prikljucak za punjenje, eksterna antena za radio, audio prikljucak za eksterne zvucnike / slusalice, instaliranje aplikacija sa AppStore za iPod/iPhone/iPad sa podrzanim operativnim sistemima iOS 4.3 do iOS 10.3. . Uredjaj dolazi sa ORIGINAL punjacem. Sa sitnijim tragovima koriscenja u stanju kao sa slika. Podrzani modeli uredjaja: iPod touch 5. generacije iPod nano 7. generacije iPhone 5 Specifikacije: Clock radio for iPod/iPhone iPhone 5 with Lightning connector iPhone compatibility • Compatible with: iPhone 5 iPod compatibility • Compatible with: iPod touch 5th generation, iPod nano 7th generation iPod/iPhone App • App name: HomeStudio, Free download from App store • Alarm: multiple alarms, sleep timer • Clock: analog display, digital display • 5-day weather forecast • Playback: playback controls, album/track navigation • Radio: FM radio, preset, scan, tune Audio Playback • Playback mode: Charging iPhone, Charging iPod Tuner/Receptio n/Transmission • Tuner bands: FM • Frequency range: 87.5-108 MHz • Auto digital tuning • Station presets: 20 • Antenna: FM Antenna Clock • Type: Digital • Time format: 12H, 24H Alarm • No. of alarms: 2 • Alarm source: Buzzer, Dock, FM radio • 24 hours alarm reset • Snooze (repeat alarm): Yes, 9mins • Sleep timer: 15/ 30/ 60/ 90/ 120 mins Convenience • Display type: LED display • Backlight color: Amber • Display Enhancements: Brightness Control • Display brightness: High/ Mid/ Low Sound • Sound System: Stereo • Output power (RMS): 4W • Volume control: up/down Loudspeakers • Built-in speakers: 2 Connectivity • Audio in (3.5mm) Power • Mains power: 100-240V, 50/60Hz • Power type: AC input, 5.9V, 2A Dimensions • Product dimensions (WxDxH): 155 X 144 X 92 mm • Packaging dimensions (WxDxH): 215 X 106 X 177 mm • Weight: 0.52 kg • Weight incl. Packaging: 0.85 kg Accessories • AC/DC adaptor • Quick start guide • World Wide Warranty leaflet

Prodajem dve motorole sa bazom za punjenje baterija. Motorole su upotpunosti ispravne bez ikakvih problema. Baterije na motorolama su dobre. Brend: TEVION Model: PMR-XR

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ferdinand Fried, Društveni prevrat, 1944 g. Retko !!! Preobrazaj u gospodarstvu i drustvu Ferdinand Friedrich Zimmermann (14. kolovoza 1898. - 11. srpnja 1967.) bio je njemački pisac i novinar. Za objavljivanje je koristio svoj pseudonim Ferdinand Fried. Zimmermann je rođen u Bad Freienwaldeu, studirao je ekonomiju i filozofiju u Berlinu i radio za novine Vossische Zeitung i Berliner Morgenpost prije nego što se pridružio časopisu Die Tat 1931. Pristaša nacizma pridružio se Schutzstaffelu 1934. i samoj Nacističkoj stranci 1931. .[2] Tijekom rata radio je na njemačkom sveučilištu Charles-Ferdinand u Pragu. Poslije rata našao je posao u novinama Sonntagsblatt i Die Welt. Godine 1931. objavio je knjigu Das Ende des Kapitalismus (Kraj kapitalizma), u kojoj je iznio stav da je laissez-faire kapitalizam mrtav, a da je njemačka autarkija budućnost.

ART in yugoslavia 1992 - 1995 PROJEKAT: FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO CENTAR ZA SAVREMENU UMETNOST IZDAVAČ: PUBLISHER RADIO B92 BEOGRAD 1996 EDICIJA POGLED No. 1 Koncepcija: DEJAN SRETENOVIĆ Tekstovi i hronologija: DEJAN SRETENOVIĆ LIDIJA MERENIK ............................................................ BROŠ LATINIVCA FORMAT 26 x 21 cm UPOREDNI PREVOD NA ENGLESKI !! NEKORIŠĆENO

IVAN IVAČKOVIĆ THE ROLING STONES UMETNOST POBUNE za početnike RADIO B92 1997 Pažnja !!! POSVETA AUTORA Ivana Ivačkovića, datirana, juli 1998 !!!! a) Rolingstounsi (vokalno-instrumentalni sastav b) Rok muzika ........................................................... Prednje korice: MICK JAGGER, Stadion RFK, Vašington, 1994 Fotografije Broš Latinica 132 strane NEKORIŠĆENO Sa POSAVETOM raritet !!!!!!!!!!!!!! Ekstra !!!!!!!!!!!!!!

VISLAVA ŠIMBORSKA IZABRANE PESME RADIO B92 BEOGRAD 1977 Biblioteka V R H O V I Pogovor: BISERKA RAJČIĆ Preveli s poljskog: PETAR VUJIČIĆ BISERKA RAJČIĆ ................................................................. BROJ PRIMERKA 282/500 LATINICA TVRDE KORICE OBELEŽIVAČ STRANICA O M O T NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO KOLEKCIONARSKI/ BIBLIOFILSKI PRIMERAK - 282 (od 500) Ekstra za POKLON ********** db/12

SPOMENICA PETSTOGODIŠNJICE SMEDEREVSKOGA GRADA DESPOTA ĐURĐA BRANKOVIĆA 1430-1930 - [историски део написао Љубомир Петровић, архитектонски део и чланак о лику Деспота Ђурђа написао Пера Ј. Поповић, део о предаји кључева града Смедерева Карађорђу написао Милан Ј. Константиновић ; илустрације по природи, графичке композиције и остале архитектонске цртеже радио Пера Ј. Поповић] Tvrd, šiveni povez, zlatotisk - format: 25x34cm, 147strana, V стр., [20] листова с таблама, [1] пресавијен лист с таблама : ilustrovano, izdavač: DRŽAVNA ŠTAMPARIJA - Beograd, na predlistu potpis - ostalo je sve u redu!!

Lale Andersen - Lili Marlen STrahov, Beograd, 1941. Dva lista, note. Osteceno pri vrhu, vidi se na slici. EKSTREMNO RETKO! Lili Marleen Lili Marleen (poznata i kao `Lili Marlen`, `Lilli Marlene`, `Lily Marlene`, `Lili Marlène` i sl.) njemačka je ljubavna pjesma koja je postala popularna tijekom Drugog svjetskog rata. Stihove je 1915. napisao Hans Leip, a uglazbio ju je Norbert Schultze 1938. godine. Pjesmu su preveli i Amerikanci, Rusi, Francuzi, a Britanci su na ratištu u Africi čak proglasili svojom pjesmom – “Eighth Army Song”. Izvorni naslov pjesme bio `Das Mädchen unter der Laterne` (Djevojka pod uličnom svjetiljkom), ali je postala popularna kao `Lili Marleen`. Njemačka varijanta snimljena je 1939. godine u izvedbi Lale Andersen, a verziju na engleskom jeziku pjevala je Marlene Dietrich. Nakon njemačkog zauzeća Beograda 18. travnja 1941. pjesma `Lili Marleen` u izvedbi Lale Andersen emitirana je svake večeri u 21:55 na tamošnjoj radio postaji Radio Beograd (tada radijska postaja njemačkih okupacijskih postrojbi pod nazivom „Soldatensender Belgrad“ („Vojnički radio Beograd“)), čiji se signal mogao dobiti diljem Europe i sjeverne Afrike. Tada je pjesma postala vrlo popularna. Njemački tekst Vor der Kaserne, Vor dem großen Tor, Stand eine Laterne. Und steht sie noch davor, So woll`n wir uns da wieder seh`n, Bei der Laterne wollen wir steh`n Wie einst, Lili Marleen. Uns`rer beiden Schatten Sah`n wie einer aus. Daß wir so lieb uns hatten, Das sah man gleich daraus. Und alle Leute soll`n es seh`n, Wenn wir bei der Laterne steh`n Wie einst, Lili Marleen. Schon rief der Posten, Sie bliesen Zapfenstreich, Es kann drei Tage kosten, Kam`rad, ich komm` ja gleich, Da sagten wir auf Wiedersehn, Wie gerne würd` ich mit dir geh`n, Mit dir, Lili Marleen. Deine Schritte kennt sie, Deinen schönen Gang, Alle Abend brennt sie, Doch mich vergaß sie lang. Und sollte mir ein Leid gescheh`n, Wer wird bei der Laterne steh`n Mit dir, Lili Marleen? Aus dem stillen Raume, Aus der Erde Grund, Hebt mich wie im Traume Dein verliebter Mund. Wenn sich die späten Nebel drehn, Werd` ich bei der Laterne steh`n Wie einst, Lili Marleen.

Najnoviji model, izuzetno kvalitetan i kristalno cist zvuk! Proizvođač: Xwave Model: B Lucky Naziv: Xwave BT zvucnik,TWS/5.0/30W/P.M.P.O 60W/USB2.0/FM/Aux/3000mAh/Rhythmic RGB LED/ Crni Funkcije: Bletooth TWS, FM radio, USB i AUX Line-In priključci Bluetooth: V5.0 Podrška: L2CAP / A2DP (AVCTP / AVDTP / AVRCP), može se primati AUDIO signal i kontrolisati uređaj koji je izvor AUDIO signala. Sistem: 2.0 Veličina drajvera: 2x3.5` Izlazna Snaga: 15W/4Ω Vršna snaga 30W/4Ω P.M.P.O. 60W Frekvencijski odziv: 85Hz - 16Khz Radna udaljenost: do 10m SNR: ≥80db Baterija: 3.7V, 3000mAh Vreme reprodukcije: 4h pri 50% maksimalne jačine Punjenje: DC5V / 3A (USB-Type C) Ulazi: USB podrška Line-in funkcija, za povezivanje sa PC-em, TV-om i drugim audio uređajima. Ostalo: FM radio Ručka za nošenje IPX5 zaštita, pogodan za plažu, bazen, čamac i druge primene na otvorenom TWS (True Stereo Sound) funkcija, bežično uparite dva ista zvučnika da dobijete stereo zvuk. Glasovni pomoćnik Hands-free funkcija sa ugrađenim mikrofonom Tri različita moda RGB dekorativnog svetla koje prati ritam muzike Preko ugrađenog A2DP Bluetooth protokola, bežično možete reprodukovati muziku sa bilo kog Bluetooth uređaja poput mobilog telefona, notebook-a, tableta.... Power bank funkcija za punjenje uredjaja sa izlazom od 5V/1A Funkcija uštede energije Prilagođen za Google i Siri pomoćnika. Dimenzije: 360 x135 x184 mm Težina: 2.2 kg Boja: Crna

Privredno bogatstvo i industrijski razvitak Sovjetske Rusije Фјодор Јевдокимович Махин је три пута постајао генерал. Једном црвени, једном бели и званично генерал-лајтнант тек у партизанској Титовој армији за заслуге које се и данас држе у тајности. Fjodor Mahin Datum rođenja april 1882. Mesto rođenja Nikolajevsk na Amuru Rusko carstvo Datum smrti 2. jun 1945. (63 god.) Mesto smrti Beograd, SR Srbija Jugoslavija Profesija vojno lice Član KPJ od 1939. U toku NOB-a član Vrhovnog štaba NOV i POJ Služba Vojska Kraljevine Srbije NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska armija 1915 — 1918. 1941 — 1945. Čin general-lajtant Načelnik istorijskog odeljenja Generalštaba JA. Odlikovanja Partizanska spomenica 1941. Fjodor Jevdokimovič Mahin – Ataman (1882—1945), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-lajtnant Jugoslovenske armije. Četnici su sve do 1942. godine mislili da je pukovnik Mahin vođa partizana.[1] Biografija Rođen je aprila 1882. godine u mestu Nikolajevsk na Amuru u Sibiru. Iz porodice orenburških kozaka. Otac, Jevdokim Vasiljević Mahin, zbog uvrede višeg oficira ražalovan i preseljen u Sibir gde se Fjodor rodio. Posle pomilovanja oca, vratio se u okolinu Orenburga. U Rusiji je završio Vojnu kozačku školu i generalštabnu akademiju. U Prvom svetskom ratu stupio je sa činom generalštabnog majora ruske carske vojske u Srpsku dobrovoljačku diviziju i s njom se, nakon borbi u Dobrudži, prebacio na Solunski front. Tokom rata unapređen u čin generalštabnog pukovnika. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta. Za vreme građanskog rata u Rusiji bio je član partije esera, i pripadao belima. Posle poraza belih, preko Sibira i Japana odlazi u Francusku. Godine 1923. došao je u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, gde je radio kao publicista i pisao je o Sovjetskom Savezu. Kao vojni istoričar i dobar poznavalac ratne veštine na operativnom i strategijskom nivou bio je priznat i popularan u Kraljevini Jugoslaviji.[2] Bio je simpatizer Komunističke partije Jugoslavije, a 1939. godine je postao i njen član. Učesnik je Narodnooslobodilačke borbe od 1941. godine. Radio je u propagandnom odeljenju Vrhovnog štaba NOV i POJ. U Narodno oslobodilačkoj vojsci, radio je na pisanju izveštaja ko je ko na jugoslovenskom ratištu, analizirao svetska ratišta, propagirao je NOV Jugoslavije. Zaslugama za razvoj i popularizaciju Narodno oslobodilačkog pokreta, dva puta posle rata unapređen u činove general majora i general lajtanta. Po završetku rata bio je prvi načelnik Istorijskog odeljenja Generalštaba Jugoslovenske armije. Po povratku iz `matuške Rusije` (tada SSSR-a), preminuo je 2. juna 1945. godine u Beogradu.[2] Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine. edicija SAVREMENA KNJIGA `BELI MEDVED` Beograd 1940 džepni format retko u ponudi na početku nekoliko str. podvučen tekst MAJ.21/10

Omot Pavle Bihaly, sjajna fotomontaža iz 30-ih godina. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bruno Traven Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo/first Godina: 1932 Uvez: tvrdi s klapnom Format: 14x20 Stranica: 312 Stanje omota kao na slici, unutra knjiga odlično očuvana. KC

Mil. K. Nikolić Rasinski austrougarski logor za Srbe 1914−1918 ILI KRVAVI LISTOVI IZ ZIVOTA SRBA U LAGERU. Novi Sad 1919 godina Knjižarnica Sv.F.Ognjanovica. Nežider je bio jedan od mnogih logora u prvom svetskom ratu na teritoriji crne monarhije. Posveta autora Petru Krstonošiću 104 stranice koje su odvojene od korica KRSTONOŠIĆ Petar – glumac, reditelj, pozorišni upravnik, dramski pisac i prevodilac (Velika Kikinda, 9. VI 1871 – Beograd, 16. II 1963). U rodnom gradu je izučio za trgovačkog pomoćnika i jedno vreme je radio u trgovini; zatim je stupio u putujuće pozorište Đorđa Jovanovića, pa u družine Đ. Peleša, P. Ćirića, M. Lazića Strica i Đ. Protića. Član SNP je bio u sezoni 1899/1900. i ponovo 1902. U međuvremenu je u dva maha osnivao sopstveno putujuće pozorište koje je davalo predstave po Srbiji i Vojvodini. Od 1905. je bio upravnik štamparije „Branik“, a od 1906. nominalni urednik Zmajevog lista „Starmali“. Iako nije imao urođenog glumačkog dara, rado je priman u najbolja putujuća pozorišta zbog ozbiljnosti, inteligencije i snalaženja u svim pozorišnim poslovima. Naročito je bio cenjen kao organizator u SNP posle Prvog svetskog rata, kada je u njemu radio kao glumac, reditelj i upravnik od 1921. do 1923. (izgleda da od rukovodećih poslova nije ni stizao da režira). Bavio se i novinarstvom prilozima u „Malom žurnalu“ (1901), „Braniku“ i „Zastavi“ (1905), a potom i u „Starmalom“. Napisao je dva nekada veoma popularna komada koji su igrani i u SNP: Krajiškinja (1896. i 1932) i Uskočnica (1928). SNP je izvelo i tri njegova prevoda: Ženidba na probu Karolja Gerea (1899), Mali ljudi Karla Karlvajsa (1900) i Rakija Geze Gardonjija (1907).

omot: Pavle Bihaly, fotomontaža iz kraja 30-ih godina. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. veoma dobro stanje, kao na slikama Služavkin sin : 1849-1871 / Johan August Strindberg ; [preveo Stevan Milović] tehnička oprema Pavle Bihalji (Pavle Bihali, Bihaly) Biblioteka Zenit 294 str. ; 20 cm Nolit Beograd 1939. retko izdanje mek povez sa omotačem August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 — Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Strindberg se smatra jednim od najznačajnih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine. Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. Izdanje !!! Roman izgubljenog narastaja Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. jun 1899 — Zagreb, 30. oktobar 1977) bio je hrvatski književnik.[1] Biografija Gustav Krklec rođen je u mestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dete u porodici Augusta i Hermine Krklec.[2] Detinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovom poetskom opusu. Gimnaziju je pohađao u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju.[1] U periodu između dva rata radio je različitim zagrebačkim redakcijama. Bio je urednik Nolita u Beogradu od 1929 do 1933. godine. [1] Drugi svetski rat zatekao ga je u Beogradu gde je doživeo bombardovanje grada. Zatim se u septembru 1941. preselio u Zemun. U Zemunu je radio kao državni činovnik i sarađivao u ustaškom listu “Graničar” sve do bombardovanja Zemuna, u martu 1944. U tom trenutku bio je predsednik Veslačkog kluba Zemuna.[3] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U septembru 1945. godine u Zagreb je došla i njegova supruga, te je od tada Krklec živeo i radio u Zagrebu sve do smrti.[4] Posle rata je bio dugogodišnji urednik u Nakladnom zavodu Hrvatske. Bavio se i novinarstvom. Od 1951. godine je član JAZU.[1] Posvetio se i pisanju za decu. Objavljivao je pesme u časopisu za decu Radost za koji je bio i jedan od glavnih osnivača.[4] Najvažniji deo Krklecovog književnog dela čini poezija. Njegovo antologijsko pesništvo kratkog, neposrednog i jasnog izraza odražava vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku teskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše sa ruskog, nemačkog, ali i sa slovenačkog i češkog jezika. Posebno se ističu njegovi prevodi Puškina, Prešerena, Brehta.[5] Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja.[5] Gustav Krklec je autor poetskih zbirki «Lirika» (1919), «Srebrna cesta» (1921), «Ljubav ptica» (1926), «Izlet u nebo» (1928). U vreme reakcije i nemačke okupacije u stihovima Krkleca pojavili su se osećaji bezizlaza, brige za sudbinu domovine (zbirke «San pod brezom», 1940, «Darovi za bezimenu», 1942, «Tamnica vremena», 1944). Pobedu nad nacizmom, i socijalno prestrojavanje u FNRJ opevao je u ciklusu stihova «Žubor života» (1955). Ljudska osećanja, rodni kraj, uloga pesnika u drušvu — osnovne su teme poezije Krkleca, u najvećem obimu napisane u vidu soneta. Njegova poezija za decu sadrži humorističke motive (Telegrafske basne, 1952). Nagrade Antunovska nagrada (1944)[3] Nagrada Vladimir Nazor za životno delo (1968) Disova nagrada Zmajeva nagrada Dela Lirika (1919) Srebrna cesta (1921) Beskućnici (1921) Nove pjesme (1923) Ljubav ptica (1926) Izlet u nebo (1928) San pod brezom (1940) Darovi za bezimenu (1942) Ranjeni galeb (1942) Tamnica vremena (1944) Lica i krajolici (1946) Pisma Martina Lipnjaka iz provincije (1956) Telegrafske basne (1952) Noćno iverje (1960) Povodom stogodišnjice rođenja Gustava Krkleca na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pesnik proveo detinjstvo. Matica hrvatska u Varaždinu i Opština Maruševec postavile su mu spomen-ploču. [4] U Varaždinskoj gradskoj biblioteci nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca Autor: Gustav Krklec Izdavač: Naklada St. Kugli Godina izdanja: 1921. Mjesto izdanja: Zagreb Broj stranica: 173 Format: 15×11 cm Uvez: meki Prvo izdanje.

Split 1919 mislim da je ilustraciju na koricama radio Marino Tartalja Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu« [2]. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Biografija Uredi Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava[3] i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“.[3] U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza[1]. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme.[4] Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić.[5] Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka.[3] Gvido Tartalja painting.JPG Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi.[7] Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu[8] na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci.[3] Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine [9]. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić.[10] Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Bibliografija Uredi Posebna izdanja: Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. COBISS.SR 124185095 Pesma i grad, izd. „Raskrsnica“, Beograd, 1923. COBISS.SR 46760967 Lirika, s predgovorom Jovana Dučića, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. COBISS.SR 58675719 Začarani krug, poema, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. COBISS.SR 209853703 Sablazan sa duhovima, priče, izd. „Geca Kon“, Beograd, 1931. COBISS.SR 49830919 Dečja književnost, članci, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1934. COBISS.SR 96408332 Poema o pruzi, ciklus pesama, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1946. COBISS.SR 51775239 Pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1952. COBISS.SR 14333959 Pred-ratne pesme, izd. „Plato“, Beograd, 2013. COBISS.SR 189612300 Književnost za decu: Srmena u gradu ptica, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1927. COBISS.SR 93264647 Carstvo male Srmene, pesme, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1929. COBISS.SR 53957639, II izd. 1937. COBISS.SR 205116167 Čobanska frula, pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1933. COBISS.SR 7588871; II izd. 1934; III izd. 1937. COBISS.SR 14463495 Veseli drugari, priče i pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. COBISS.SR 203948807 Šarena knjiga, sa M. Matovićem i P. Bogdanovićem, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Školjke, priče, izd. Dželebdžić, Beograd, 1935. COBISS.SR 26465039 Mlado drvo, priče i pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Varjača, carev doglavnik, priča, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Mali glumci, monolozi, dijalozi, recitacije, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1938. COBISS.SR 95543808 Naša pozornica, monolozi, dialozi, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1941. COBISS.SR 51773959 Oživela crtanka, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1946. COBISS.SR 78388231 Priče o radnim brigadama, stihovi, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. COBISS.SR 46804999 Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. COBISS.SR 46720263 Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. COBISS.SR 46761735 Šta meseci pričaju, stihovi, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1949. COBISS.SR 6040641 Zagonetke, stihovi, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1953. COBISS.SR 28864519 Dečji prijatelji, pesme, izd. „Narodna knjiga“, Beograd, 1953. COBISS.SR 26465551 Prve trešnje, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1954. COBISS.SR 46762503 Kolačići, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1957. COBISS.SR 134787079 Vesela zoologija, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1957. COBISS.SR 42353671 Vrabac u zabavištu, pesme za malu decu, izd. „Narodna knjiga“, Cetinje, 1958. COBISS.SR 63738887 U šetnji, pesme, izd. „Svjetlost“, Sarajevo, 1959. COBISS.SR 88558855 Dedin šešir i vetar, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1960. COBISS.SR 88725511 Moj brat blizanac i ja, pesme, izd. „Grafički zavod“, Titograd, 1964. COBISS.SR 93876487 Gusarska družina, ciklus pesama, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1964. COBISS.SR 131941383 Od oblaka do maslačka, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1965. COBISS.SR 94124295 Životinje - naši pratioci, izd. „Vuk Karadžić“, Beograd, 1965. COBISS.SR 256143367 Koliko je težak san, pesme, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1967. COBISS.SR 100682503 Od kuće do škole, pesme, izd. „Interpres“, 1968. Dve priče, pesme, izd. „Borba“, biblioteka „Žar-ptica“, 1968.[3] COBISS.SR 83800071 Prvi let, pesme, izd. „Grafos“, 1973. COBISS.SR 112710407 Opet je tu proleće, izd. „Vuk Karadžić“, 1974. COBISS.SR 512058029 Fi-fo-fu, male scene, izd. „Dečje novine“, Beograd, 1974. COBISS.SR 512244134 Sjatile se pesme, izbor i pogovor Dušan Radović, izd. „Srpska književna zadruga“, Beograd, 1974. COBISS.SR 15604231 Moj časovnik nije kao drugi, pesme, sa pogovorom Milovana Danojlića, izd. „BIGZ“, Beograd, 1976. COBISS.SR 119974663 I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. COBISS.SR 74871052 I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. COBISS.SR 16621575 Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Сарајево, 1976. COBISS.SR 122021127 Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Male pesme, slikovnica, izd. „Zavod za udžbenike“, Beograd, 1979. COBISS.SR 41955591 Tajanstveno pero, izd. „Nolit“, Beograd, 1980. COBISS.SR 17260551 Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. COBISS.SR 45471495 S one strane duge, izd. „Nolit“ - „Prosveta“ - „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 1980. COBISS.SR 45364487 Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. COBISS.SR 18538759 Snovi i igračke, priredio Vladimir Milarić, Novi Sad, 1980. COBISS.SR 15950087; 1982. COBISS.SR 18864647 Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. COBISS.SR 46351623 Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. COBISS.SR 26218759 S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. COBISS.SR 10764807 Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. COBISS.SR 2461186 Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Drugari“, Sarajevo, 1989. COBISS.SR 997894 Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. COBISS.SR 3959052 Vesela zoologija, 1 - 6, izd. „Interpres“, Beograd, 1997. COBISS.SR 173677831 Cvetovi i gusari, priredio Dragan Lakićević, izd. „Bookland“, Beograd, 2007. COBISS.SR 136971020 Priredba, male scene i recitacije za decu, izd. „Bookland“, Beograd, 2011. COBISS.SR 186302476 Vesela zoologija, izd. „Kreativni centar“, 2013. COBISS.SR 199421196 Nasmejana lica, izd. „Pčelica“, Čačak, 2013. COBISS.SR 201973260 Neobični dečak Miša, Moj izdavač, Beograd, 2015. COBISS.SR 214447884 Dečija pozornica, Moj izdavač. Beograd, 2015. COBISS.SR 214066956 avangarda međuratna knjizevnost srpska poezija

Prvo izdanje Požutela na nekim mestima od starosti, inače lepo očuvano za svoje godine Druga knjiga u ediciji Pozorište Delo je kompletno Extra retko u ponudi Prelepa ilustracija na koricama Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Branislav Nušić Branislav Nušić 1904.jpg Branislav Nušić 1904. godine, fotografija njegovog kuma i fotografa Milana Jovanovića. Puno ime Alkibijad Nuša Nadimak Ben Akiba Datum rođenja 20. oktobar 1864. Mesto rođenja Beograd, Kneževina Srbija Datum smrti 19. januar 1938. (73 god.) Mesto smrti Beograd, Kraljevina Jugoslavija Nacionalnost Srbin Škola Velika škola u Beogradu (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) Supružnik Darinka Đorđević Deca Strahinja Ban, Margita, Olivera[1] Roditelji Đorđe (Georgijas) Nuša Ljubica Nuša[2] Najvažnija dela Gospođa ministarka Sumnjivo lice Narodni poslanik Retorika Nagrade Orden Svetog Save, Orden knjaza Danila I, Orden belog orla Potpis Zvanični veb-sajt https://nusicfondacija.rs/ Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku. Biografija Privatni život Odlikovanja Književna dela Uredi Spomenik Branislavu Nušiću na Trgu republike u Beogradu (1993) Komedije Uredi „Narodni poslanik“ (1883) „Sumnjivo lice“ (1887) „Protekcija“ (1889) „Običan čovek“ (1899) „Svet“ (1906) „Put oko sveta“ (1910) „Gospođa ministarka“ (1929) „Mister Dolar“ (1932) „UJEŽ - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena“ (1933) „Ožalošćena porodica“ (1934)[30] `Svinja` (1935)[31] „Dr“ (1936)[32] „Pokojnik“ (1937)[33] „Ne očajavajte nikad!“ „Vlast“ (nezavršena[34]) `Put oko sveta` - nastavak (nezavršen[35]) Plakat za predstavu Branislava Nušića u Pančevu iz 1942. godine Prva ljubav (komedija za decu) Romani Uredi „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“) (1902) „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) COBISS.SR 18077703 „Devetsto petnaesta“ (1920) [36] Autobiografska proza Uredi „Autobiografija“ (1924) Drame Uredi „Pučina“ (1901) „Tako je moralo biti“ „Jesenja kiša“ (1907) „Iza Božjih leđa“ (1910) „Kirija“ „Analfabeta“ Pripovetke Uredi Nušićev grob na beogradskom Novom groblju „Politički protivnik“ „Posmrtno slovo“ „Klasa“ „Pripovetke jednog kaplara“ Tragedije Uredi „Knez Ivo od Semberije“ „Hadži-Loja“ „Nahod“ Rasprave i udžbenici Uredi „Retorika“ Putopisi Uredi Kosovo, Opis zemlje i naroda

Miloš Ivković (Osijek, 1880–Beograd, 1950): Nekoliko dialektoloških napomena o `Pjevanici` Sime Milutinovića Nova štamparija Davidović - Beograd, 1909 godine Format: 33,9 x 16,2 cm Broj strana: 8 ( numerisano od 39-46 ) Solidno očuvano za svoje godine, jedan ćošak malo okrnjen ... Posvećeno mladome gospodinu Aleksandru Arnautoviću, saradniku Srpskog književnog glasnika. Potpis autentičan. ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, pismom ?-pitati za poštarinu... T1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vladimir Tkalcic Tkalčić, Vladimir, hrvatski muzeolog i kulturni djelatnik (Zagreb, 30. IX. 1883 – Zagreb, 11. XI. 1971). Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao zemljopis, povijest, arheologiju i povijest umjetnosti (1910). Od 1907. radio kao asistent Historijsko-arheološkoga odjela Hrvatskoga narodnoga muzeja (HNM) u Zagrebu. God. 1918. postao je kustos u HNM-u, odakle je 1919. prešao u novoosnovani Etnografski muzej, kojega je 1925–33. bio i ravnatelj. Od 1934. do umirovljenja 1952. ravnatelj Muzeja za umjetnost i obrt. Začetnik hrvatske muzeologije, izvrstan konzervator i fotograf. Postavio je temelje znanstvenoga i stručnoga rada u Etnografskom muzeju; autor je njegova prvoga postava (1919), organizator i provoditelj terenskih istraživanja uz primjenu fotografskoga i filmskoga snimanja te fonografskoga snimanja folklorne glazbe. Potaknuo je izdavačku djelatnost muzeja; pokrenuo je i uredio ediciju Zbirka jugoslavenskih ornamenata (I–VI, 1925–34) i Etnološku biblioteku (I–XXI, 1924–35). Pripremao je i inozemne etnografske izložbe (Barcelona, Pariz, Saarbrücken-Metz). Kao konzervator posebno je bio aktivan u spašavanju kulturnih dobara u I. i II. svjetskom ratu. Djela: Seljačke nošnje na području Zagrebačke gore (1925), Seljačko ćilimarstvo u Jugoslaviji (1929)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vladimir Tkalcic 30. str Tkalčić, Vladimir, hrvatski muzeolog i kulturni djelatnik (Zagreb, 30. IX. 1883 – Zagreb, 11. XI. 1971). Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao zemljopis, povijest, arheologiju i povijest umjetnosti (1910). Od 1907. radio kao asistent Historijsko-arheološkoga odjela Hrvatskoga narodnoga muzeja (HNM) u Zagrebu. God. 1918. postao je kustos u HNM-u, odakle je 1919. prešao u novoosnovani Etnografski muzej, kojega je 1925–33. bio i ravnatelj. Od 1934. do umirovljenja 1952. ravnatelj Muzeja za umjetnost i obrt. Začetnik hrvatske muzeologije, izvrstan konzervator i fotograf. Postavio je temelje znanstvenoga i stručnoga rada u Etnografskom muzeju; autor je njegova prvoga postava (1919), organizator i provoditelj terenskih istraživanja uz primjenu fotografskoga i filmskoga snimanja te fonografskoga snimanja folklorne glazbe. Potaknuo je izdavačku djelatnost muzeja; pokrenuo je i uredio ediciju Zbirka jugoslavenskih ornamenata (I–VI, 1925–34) i Etnološku biblioteku (I–XXI, 1924–35). Pripremao je i inozemne etnografske izložbe (Barcelona, Pariz, Saarbrücken-Metz). Kao konzervator posebno je bio aktivan u spašavanju kulturnih dobara u I. i II. svjetskom ratu. Djela: Seljačke nošnje na području Zagrebačke gore (1925), Seljačko ćilimarstvo u Jugoslaviji (1929)

retko! 1923 naslovni list ilustrovao Marino Tartalja Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu« [2]. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Biografija Uredi Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava[3] i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“.[3] U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza[1]. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme.[4] Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić.[5] Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka.[3] Gvido Tartalja painting.JPG Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi.[7] Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu[8] na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci.[3] Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine [9]. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić.[10] Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Bibliografija Uredi Posebna izdanja: Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. COBISS.SR 124185095 Pesma i grad, izd. „Raskrsnica“, Beograd, 1923. COBISS.SR 46760967 Lirika, s predgovorom Jovana Dučića, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. COBISS.SR 58675719 Začarani krug, poema, izd. „Vuk“, Beograd, 1924. COBISS.SR 209853703 Sablazan sa duhovima, priče, izd. „Geca Kon“, Beograd, 1931. COBISS.SR 49830919 Dečja književnost, članci, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1934. COBISS.SR 96408332 Poema o pruzi, ciklus pesama, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1946. COBISS.SR 51775239 Pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1952. COBISS.SR 14333959 Pred-ratne pesme, izd. „Plato“, Beograd, 2013. COBISS.SR 189612300 Književnost za decu: Srmena u gradu ptica, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1927. COBISS.SR 93264647 Carstvo male Srmene, pesme, izd. S. B. Cvijanović, Beograd, 1929. COBISS.SR 53957639, II izd. 1937. COBISS.SR 205116167 Čobanska frula, pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1933. COBISS.SR 7588871; II izd. 1934; III izd. 1937. COBISS.SR 14463495 Veseli drugari, priče i pesme, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. COBISS.SR 203948807 Šarena knjiga, sa M. Matovićem i P. Bogdanovićem, izd. „Skerlić“, Beograd, 1934. Školjke, priče, izd. Dželebdžić, Beograd, 1935. COBISS.SR 26465039 Mlado drvo, priče i pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Varjača, carev doglavnik, priča, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1936. Mali glumci, monolozi, dijalozi, recitacije, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1938. COBISS.SR 95543808 Naša pozornica, monolozi, dialozi, pozorišne scene, horske pesme, izd. J. Dželebdžić, Beograd, 1941. COBISS.SR 51773959 Oživela crtanka, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1946. COBISS.SR 78388231 Priče o radnim brigadama, stihovi, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. COBISS.SR 46804999 Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. COBISS.SR 46720263 Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. COBISS.SR 46761735 Šta meseci pričaju, stihovi, izd. „Novo pokolenje“, Beograd, 1949. COBISS.SR 6040641 Zagonetke, stihovi, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1953. COBISS.SR 28864519 Dečji prijatelji, pesme, izd. „Narodna knjiga“, Beograd, 1953. COBISS.SR 26465551 Prve trešnje, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1954. COBISS.SR 46762503 Kolačići, pesme za malu decu, izd. „Dečja knjiga“, Beograd, 1957. COBISS.SR 134787079 Vesela zoologija, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1957. COBISS.SR 42353671 Vrabac u zabavištu, pesme za malu decu, izd. „Narodna knjiga“, Cetinje, 1958. COBISS.SR 63738887 U šetnji, pesme, izd. „Svjetlost“, Sarajevo, 1959. COBISS.SR 88558855 Dedin šešir i vetar, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1960. COBISS.SR 88725511 Moj brat blizanac i ja, pesme, izd. „Grafički zavod“, Titograd, 1964. COBISS.SR 93876487 Gusarska družina, ciklus pesama, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1964. COBISS.SR 131941383 Od oblaka do maslačka, pesme, izd. „Prosveta“, Beograd, 1965. COBISS.SR 94124295 Životinje - naši pratioci, izd. „Vuk Karadžić“, Beograd, 1965. COBISS.SR 256143367 Koliko je težak san, pesme, izd. „Mlado pokolenje“, Beograd, 1967. COBISS.SR 100682503 Od kuće do škole, pesme, izd. „Interpres“, 1968. Dve priče, pesme, izd. „Borba“, biblioteka „Žar-ptica“, 1968.[3] COBISS.SR 83800071 Prvi let, pesme, izd. „Grafos“, 1973. COBISS.SR 112710407 Opet je tu proleće, izd. „Vuk Karadžić“, 1974. COBISS.SR 512058029 Fi-fo-fu, male scene, izd. „Dečje novine“, Beograd, 1974. COBISS.SR 512244134 Sjatile se pesme, izbor i pogovor Dušan Radović, izd. „Srpska književna zadruga“, Beograd, 1974. COBISS.SR 15604231 Moj časovnik nije kao drugi, pesme, sa pogovorom Milovana Danojlića, izd. „BIGZ“, Beograd, 1976. COBISS.SR 119974663 I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. COBISS.SR 74871052 I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. COBISS.SR 16621575 Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Сарајево, 1976. COBISS.SR 122021127 Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Male pesme, slikovnica, izd. „Zavod za udžbenike“, Beograd, 1979. COBISS.SR 41955591 Tajanstveno pero, izd. „Nolit“, Beograd, 1980. COBISS.SR 17260551 Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. COBISS.SR 45471495 S one strane duge, izd. „Nolit“ - „Prosveta“ - „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 1980. COBISS.SR 45364487 Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. COBISS.SR 18538759 Snovi i igračke, priredio Vladimir Milarić, Novi Sad, 1980. COBISS.SR 15950087; 1982. COBISS.SR 18864647 Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. COBISS.SR 46351623 Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. COBISS.SR 26218759 S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. COBISS.SR 10764807 Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. COBISS.SR 2461186 Koliko je težak san / Dedin šešir i vetar, izd. „Drugari“, Sarajevo, 1989. COBISS.SR 997894 Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. COBISS.SR 3959052 Vesela zoologija, 1 - 6, izd. „Interpres“, Beograd, 1997. COBISS.SR 173677831 Cvetovi i gusari, priredio Dragan Lakićević, izd. „Bookland“, Beograd, 2007. COBISS.SR 136971020 Priredba, male scene i recitacije za decu, izd. „Bookland“, Beograd, 2011. COBISS.SR 186302476 Vesela zoologija, izd. „Kreativni centar“, 2013. COBISS.SR 199421196 Nasmejana lica, izd. „Pčelica“, Čačak, 2013. COBISS.SR 201973260 Neobični dečak Miša, Moj izdavač, Beograd, 2015. COBISS.SR 214447884 Dečija pozornica, Moj izdavač. Beograd, 2015. COBISS.SR 214066956 avangarda srpska poezija književnost između dva rata

ЕМБРОУЗ БИРС ПРИЧЕ О ВОЈНИЦИМА И ЦИВИЛИМА СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА БЕОГРАД 1 9 9 6 З А Б А В Н И К 20 ПРИЧА ЕМБРОУЗ БИРС (1842-1914) амерички новинар, писац и мизантроп, 20 година радио за Рандолфа Херста, `краља штампе`, његовим писањем били су одушевљени Марк ТВЕН, Теодор РУЗВЕЛТ, британски премијер ГЛЕДСТОН, његов сарказам био је легендаран, исмевао је све редом - феминисткиње, сифражеткиње, глумце и глумице, раскринкавао јавне личности, поготово политичаре и бизнисмене, отворено се ругао судству и свештенству, сатирао је списатеље аматере, а није зарезивао ни `ту бесмртну гузицу просечног човека`. Био је шампион погрде, циник за сва времена. Осим што је немилице млатио пером ко` тољагом, волео је још вино и бренди у гаргантуовским количинама, усамљеничке шетње шумом. Нарочито је волео да подучава младе писце: ` И било би нужно да он (писац) зна и да стално буде свестан свега тога, како је ово свет будала и ниткова, заслепљених сујеверјем, морених завишћу, обузетих таштином, себичниХ, притворниХ, утуцаниХ илузијама - запенушаниХ од беснила!` (Михајло Грушић) .................................................................. ВОЈНИЦИ Син богова Коњаник на небу Љути мегдан Врста официра Изгинули код Ризаке Један официр, један човек Паркер Едерсон, филозоф Coup de grace Догађај са моста на Совином потоку Јупитер Гуз, бригадни генерал Мајорова прича ЦИВИЛИ Једне летње ноћи Мали скитница Чувено Гилсоново завештање Друм обасјан месечином Удовац Тирмор Хипнотизер Моје омиљено убиство Псеће уље .................................................... Поговор Ћирилица Шивен повез Тврде корице 173 страница НЕКОРИШЋЕНО дб49 (4)