Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 41

Mek povez. U odličnom stanju.

ZAPISI O RADIJU, RADIO BEOGRAD 2, 2005. Pde

Stevica Smederevac: EVROPSKO MEDIJSKO PRAVO I ZAŠTITA NACIONALNOG INTERESA. Iz sadržaja: Međunarodno medijsko pravo i nacionalni interesi, Značaj pojma `nacionalni interes` u eri globalizacije, Pregled međunarodno - pravnih normi u oblasti radio difuzije od početka do danas, Zaštita nacionalnog interesa - uloga medija... itd. Izdavač: Radio - televizija Srbije, Beograd 2013. 192 strane, odlično očuvano. _______________________________________________________________________________________________ TAGS: Informisanje, kultura, umetnost, elektronski mediji, TV, štampa, film, RTS, stručna literatura

Informativne redakcije Prvog programa Radio Beograda izdanje za unutrasnju upotrebu Izdavac RTB 1975. 130 strana,20 cm. Dobro ocuvan.

Masovne komunikacije - dr Petar Ljubojev štampa, film, radio, televizija Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Pozornica dramskih umetnosti, 1996 (Novi Sad : Štamparija Izvršnog veća Vojvodine) 262 str. ; 20 cm Odlično očuvana knjiga, mestimično podvlačeno grafitnom olovkom. Skladište 5

Autor: Tomislav Gavrić. Iz sadržaja: Mehanizmi televizije, Modaliteti televizije, Specifičnosti televizije, Televizijski pogled na svet, Televizija kao kulturna industrija... itd, itd. Izdavač: Radio - televizija Srbije (Edicija `TV polica`), Beograd 2010. 208 strana, odlično očuvano. _______________________________________________________________________________________________ TAGS: Informisanje, kultura, umetnost, elektronski mediji, TV, štampa, film, RTS, stručna literatura

Izdavač: clio Godina izdavanja: 2004 Broj strana: 399 Povez: mek Format: 22 x 12 cm Iako je u studiji Mediamorphosis - razumevanje novih medija reč o tehnološkim promenama i savremenim medijskim tokovima, to nije tehnička knjiga. Cilj dela, kako naglašava sam autor, jeste da demistifikuje nastajuće medijske tehnologije i pruži strukturu za razumevanje njihovog potencijalnog uticaja na preovlađujuće medije: novine, radio i televiziju. Na osnovu svog bogatog iskustva, Fidler je ponudio jedno veoma široko razmišljanje o budućnosti, te knjiga može poslužiti kao koristan kontekst u razmišljanju o perspektivama medija. Smele prognoze o razvoju medija nisu, međutim, plod autorove mašte, već rezultat izuzetnog poznavanja istorije medija i razumevanja njihove „metamorfoze“. Ovo pristupačno i optimistički obojeno štivo ohrabriće sve one koji imaju više od prolaznog interesovanja za budućnost savremenih medija, a pre svega za pisanu reč

Nova, nekorišćena. Život i smrt u srpskom postkomunizmu. 3, Kroz klisurine / Teofil Pančić Jezik srpski Godina 2007 Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2007 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 406 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 166 Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 4. Predmetne odrednice Srbija -- Političke prilike -- 2003-2006 Srbija -- Kulturne prilike -- 2003-2006 Teofil Pančić je rođen 1965. godine u Skoplju. Kolumnista je i kritičar beogradskog nedeljnika « Vreme ». Kritičke i analitičke tekstove objavljivao je u nizu listova i časopisa iz Srbije i sa ex-jugoslovenskog područja, kao i u publikacijama iz SAD, Rusije i više evropskih zemalja. U Biblioteci XX vek objavljene su njegove knjige : Urbani Bušmani – Život i smrt u srpskom postkomunizmu (2001), Čuvari bengalske vatre – Život i smrt u srpskom postkomunizmu,2 (2004), Kroz klisurine. – Život i smrt u srpskom postkomunizmu,3 (2007) i Karma koma (2007). Kod drugih izdavača Pančić je objavio: Osobeni znaci (Beopolis, Beograd, 2006), Na hartijskom zadatku (Dnevnik, Novi Sad, 2006), Tih famoznih 400 kilometara (VBZ, Zagreb, 2007), Peščani sprud (Peščanik, 2008) i Pepeo bez bašte (Dnevnik, Novi Sad, 2009). Knjiga Kroz klisurine sadrži Pančićeve kolumne objavljene na Trećem programu Radio Beograda i u nedeljniku “Vreme” od marta 2003. do marta 2006. godine. Knjiga, kaže autor, prati “vreme restauracije”, odnosno “jedan samoskrivljeni pad, s namerom da mu- kad već ne može da ga zaustavi – barem izmeri dubinu”.

Clio, 2014. 188 strana, udžbenički format. Odlično očuvana. Knjiga Interaktivna televizija pregled je razvoja interaktivnih usluga od serije američke mreže CBS Vinki Dink i mi iz pedesetih godina dvadesetog veka, preko teleteksta i Berove igre Pong, do današnjih sofisticiranih digitalnih interaktivnih usluga, virtuelnih zajednica, telemedicine, korišćenja dva ekrana, izazova koje nudi digitalno interaktivno oglašavanje. Ova studija ukazuje na programski značaj ovih usluga analizirajući tehnologiju na kojoj su one zasnovane. Knjiga Interaktivna televizija dolazi u pravom trenutku jer nudi odličan uvid u najnoviji razvoj u ovoj oblasti i olakšava razumevanje interaktivnosti koja već danas pretvara televiziju u novi i znatno bogatiji elektronski medij, čija se vrednost sve više određuje upravo popularnošću i pouzdanošću dodatnih usluga koje može da ponudi. Aleksandar Luj Todorović: Kao inženjer elektrotehnike, proveo je preko četrdeset godina u različitim oblastima radija i televizije. Tokom devedesetih godina prošlog veka bio je direktor i dekan Međunarodne akademije za radio i televiziju u Montreu, Švajcarska. Predaje na redovnim i doktorskim studijama na univerzitetima u Podgorici, na Cetinju i u Beogradu. Autor je i koautor većeg broja knjiga i članaka iz oblasti elektronskih medija. Knjiga Umetnost i tehnologije komunikacija objavljena je 2009. godine u ediciji Multimedia. Među priznanjima koje je dobio za svoj rad ističu se zvanje doživotnog istaknutog člana SMPTE-a (Society of Motion Picture and Televizion Engineers), nagrada IBC-a (International Broadcasting Convention) i Velika diploma Zlatnog bora za režiju turističkog filma.

Dimni signali VODIČ ZA KRITIČKU UPOTREBU NOVINA I TELEVIZIJE autor Pjetro Pizara Izdavači TANJUG i Fondacija Konrad Adenauer, Beograd, 2008. 64 strane Odlicno ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! Prezentacija priručnika i delovanja KAS u medijskoj oblasti u Srbiji održana je 6. maja 2008, uz učestvovanje predstavnika medijskih kuća, novinara i studenata novinarstva. Predstavljena knjiga «Dimni signali – Vodič za kritičku upotrebu novina i televizije» delo je italijanskog publiciste Pjetra Pizara. U svojevrsnom pohodu za uzrocima i simptomima politizacije medija i pojave «politaintmenta», autor ne samo da uspeva da utvrdi slabe tačke novinarstva (i politike), već i da ih jasnim preporukama novinarima ponovo osnaži, kako bi se mediji iznova vratili svojoj neprikosnovenoj društvenoj ulozi. Imajući u vidu faktičko stanje u novinarstvu i, generalno, u medijskom sistemu Srbije, KAS je ciljano učestvovao u ovom projektu: novinarska sloboda je skučena, opterećena je redakcijsko-političko-ekonomskom spregom, no i profesionalnost novinara je na nezavidnom nivou. U Srbiji oko 35% konzumenata veruje svojim medijima, dok se u razvijenim demokratskim društvima taj procenat kreće oko 80–90 posto. U svetlu toga, objavljivanje ove medijske publikacije uz podršku KAS jeste nastavak njene podrške u kvalifikovanju novinara i studenata žurnalistike radi jačanja profesionalnog novinarstva. Direktorka predstavništva KAS, gđa Klaudija Nolte, ukazala je na konferenciji da su pitanja vezana za uticaj medija na javno mnjenje i na celokupni javni život u svim sredinama aktuelna, stoga su i svi koji rade u medijima – od novinara do urednika – veoma bitni. Od njihovog izbora i prezentacije informacija zavisi i stvara se konačna slika o nekom događaju, problemu ili političkom delovanju. Ova publikacija, između ostalog, ukazuje budućim i sadašnjim novinarima na načine kojima treba da pristupe informacijama, njihovoj obradi i prenošenju, a da pritom zadrže svoju profesionalnu distancu prema događaju. Takođe, ukazala je gđa Nolte, bitno je što se u ovoj knjizi obrađuje jedno od najaktuelnijih pitanja novinarske profesije u Srbiji, a to je umeće pravljenja razlike između izveštaja i komentara. Direktor Tanjuga, g. Luka Mičeta, zahvalio je Fondaciji Konrad Adenauer na pomoći i saradnji da «srpsko novinarstvo dobije jednu neveliku, ali izuzetno dragocenu knjigu». On je istakao da je pojava knjige od izuzetne važnosti, ne samo kada je reč o novinarskoj profesiji, već i o nizu društvenih segmenata koji su u najdirektnijoj vezi s medijima i njihovim delovanjem, neretko u kauzalnoj vezi, naročito kada je reč o odnosu medija i politike, odnosno medija i političara. Gosti na prezentaciji ove publikacije detaljnije su se interesovali za delovanje Fondacije u oblasti medija. Gđa Nolte tom prilikom predstavila je sve skorašnje medijskepublikacije koje je beogradsko predstavništvo Fondacije izdalo na srpskom jeziku. Takođe, ovom prilikom, direktorka KAS još jednom je ukazala na medijski program Fondacije: podrška profesionalizaciji medija i novinara kroz programe obuke, stručne seminare i javne debate, kao i objavljivanje knjiga, priručnika i drugih materijala u kojima se na stručan način obrađuju najaktuelnija pitanja profesije, među koje se ubraja i ova knjiga, «Dimni signali». Inače, polovinu tiraža ovog priručnika KAS i Tanjug poslali su na više od 750 adresa, među kojima su svakako univerziteti, radio i televizijske stanice, novinarska udruženja, i ostale društveno-političke institucije u celoj Srbiji. POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Robert Escarpit, rođen 24. travnja 1918. u Saint-Macaireu (Gironde, Francuska) - 19. studenog 2000. u Langonu (Gironde), bio je francuski akademik, pisac i novinar. Javnosti je najpoznatiji po svojim satiričnim člancima u novinama poput Le Mondea u kojima je od 1949. do 1979. pisao dvadesetak kolumni mjesečno.[1] Život Mladost Escarpit je djetinjstvo i mladost proveo u Girondeu. U dobi od osamnaest godina (1936.) odabrao je studij engleskog jezika, više iz potrebe i interesa jer je želio nastaviti studij. Završio je suradnički, diplomski i poslijediplomski studij te stekao titulu doktora književnosti. Radio je kao srednjoškolski profesor u Arcachonu (Gironde) od 1943. do 1945. Kao stručnjak za englesku književnost, autor je pedesetak knjiga između fikcije i socioloških eseja i romana. Novinar Escarpit je postao poznat po svojim satiričnim kratkim pričama u Le Mondeu i kao književni kritičar mnogih časopisa, kolumnist Le Matina 1983., zatim Sud-Ouesta. Profesor i sociolog Nakon Drugog svjetskog rata bio je glavni tajnik i direktor Francuskog instituta za Latinsku Ameriku u Meksiku. Kasnije je bio docent engleskog jezika i profesor komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Bordeauxu (1951.-1970.), te osnivač Sociološkog centra književnosti koji je otvoren 1960. (kasnije Institut za književnost i umjetnost masovnih tehnika). Escarpit je služio kao znanstveni direktor projekta `Međunarodni rječnik književnih pojmova` (DITL V.2), tekućeg projekta koji je financirala Međunarodna udruga za komparativnu književnost koju je od 1988. nastavio Jean-Marie Grassin.[2] Komunikologija Njegovim vlastitim riječima: `Da bismo izmjerili uloge u pisanju, moramo razumjeti što je čitanje, kako primiti tekstualnu poruku. Ovo je strogo znanstveni pristup.` Objavljivao je članke u časopisu Sveučilišta u Beogradu, Filološki pregled, 1963. Njegova knjiga Sociologija književnosti (franc. La sociologie de la littérature), objavljena na francuskom 1958., prevedena je na 23 jezika. Godine 1965. napisao je, na zahtjev UNESCO-a, Revoluciju knjige (franc. La révolution du livre). Knjiga, prevedena na 20 jezika, analizira fenomen masovne knjige mekog uveza i posljedice dolaska u svijet jeftinih knjiga. Otkrio je da se problem knjige mora proučavati kao problem komunikacije kroz pisanje. Tako je, uronjen u literaturu `komunikologije`, postao jedan od prvih znanstvenika koji je u Francuskoj uveo i promovirao znanost o komunikaciji. Karijera i priznanje CIS-a Godine 1960. utemeljio je `Centar za sociologiju književnih činjenica` koji je 1965. postao `Institut za književnost i umjetničke masovne tehnike`, a 1978. `Znanstveni laboratorij za informacije i komunikacije` (francuski: Laboratoire des Sciences de L`information et de la Communication). Ovaj bi centar bio prepoznat kao motor `Škole Bordeauxa`, vodeće u ovoj disciplini. Godine 1967. dobio je zadatak da osnuje `Školu u Bordeauxu`, koja se usredotočila na društvenu i socio-kulturnu zabavu, te je bio njen direktor od 1970. do 1975. godine. Godine 1972., u suradnji s drugim piscima, istraživačima i akademicima, uključujući Jeana Meyriata i Rolanda Barthesa, stvorio je grupu za pritisak čiji je cilj dobiti akademsko priznanje za informacijske i komunikacijske znanosti. To je dovelo do stvaranja Odbora za informacijsku znanost i komunikaciju, koji je postao Francusko društvo informacijske znanosti i komunikacije (SFSIC). Escarpit je postao predsjednik Sveučilišta u Bordeauu i profesor informacijskih znanosti i komunikacija između 1975. i 1978. godine. Njegovo istraživanje i njegova teorija informacijske znanosti i komunikacije Godine 1976. bio je pionir, barem u Francuskoj, izašavši s `Općom teorijom informacijskih znanosti i komunikacija`. Ova studija, koja predstavlja pregled današnje informacijske znanosti i komunikacija, ostaje nezaobilazna knjiga za svakoga tko se zanima za ovo područje znanosti. Potvrđuje potrebu uzimanja u obzir oba fenomena informacija, kako dokumentacije općenito tako i one koja se odnosi na komunikaciju. Kako sam kaže: „Za mene je informacija sadržaj komunikacije, a komunikacija prijenosnik informacije“.[3] Političko opredjeljenje Robert Escarpit bio je aktivist u SFIO (Section française de l`Internationale ouvrière) u vrijeme Narodne fronte. Angažiran u francuskom Pokretu otpora, sudjelovao je 1945. u borbama Médoca s Carnot Brigradeom. Bio je urednik Le Canard enchaîné tijekom alžirskog rata za neovisnost. Sljedbenik Francuske komunističke partije (PCF), Robert Escarpit s vremenom je postao član Regionalnog vijeća Akvitanije (1986.-1992.) i vijećnik na listama PCF-a. Escarpit je bio suosnivač `Društva francusko-albanskog prijateljstva`, direktor novina Albanie (Albanija) i podržavao je komunizam u Albaniji. U ožujku 1990. objavio je u dnevniku Le Monde svoju viziju budućnosti tadašnjih komunističkih zemalja u odnosu na Perestrojku. Uspoređujući komunističke partije s korisnim crkvama koje žele čuti drugačiji glas, ali žrtvama njihovog birokratskog funkcioniranja i strategija očuvanja uređaja, citirao je Ramiza Aliju, nasljednika Envera Hoxhe na čelu Albanske laburističke stranke u rujnu 1989., koji je ponovno potvrdio da `.. .Rasprava i sučeljavanje ideja, rješenja, alternativa, praksi sasvim su normalni”.[4] Pisac Escarpit je 1960. dobio nagradu `Peinture fraîche`. Objavio je nekoliko romana, uključujući Mladić i noć (Jeune Homme et la nuit) (1980.) i Lijep dan za umrijeti (Un si beau jour pour mourir) (1992.). Godine 1964. objavio je jedan od svojih najpoznatijih romana, Littératron. Ministricule je uslijedio nakon promjena vlasti 1968., a ismijava političare i gospodarstvenike. Osamdesetih godina prošlog stoljeća pisao je knjige za djecu koje je sam ilustrirao, uvrštene u seriju Rouletabosse. Zatim je napisao trilogiju Putovanja Azembata, biskajskog pomorca (francuski: Voyages d`Azembat, marin de Gascogne). Godine 1953., uz suglasnost Jeana Bruela, direktora osnivača pariškog Bateau Mouchea, Robert Escarpit napisao je biografiju fiktivnog Jean-Sébastiena Mouchea, u kojoj je suradnik Georgesa-Eugènea Haussmanna, izumitelja riječnih brodova, i tvorac policijskog inspektorata specijaliziranog za obavještajne poslove, `kolačiće`. Prijemu u čast stote obljetnice Jean-Sébastiena Mouchea prisustvovao je čak i ministar.

o autoru: `Borko Đorđević čuveni plastični hirurg je rođen u Pirotu, u Srbiji. Biografija Borka Đorđevića je ispunjena zanimljivim podacima, mnogobrojnim usponima, različitim uspesima, ali jednako tako i razočarenjima i ponekim padom. Školovanje je završio u Pirotu, Beogradu, Livingstonu, Montkleru, Filadelfiji, Kolumbusu. Međutim njegova mladost je vezana za Beograd i ovaj grad oseća kao deo svoga bića. Trudi se da najviše vremena provede u njemu koliko mu poslovne aktivnosti po svetu do dozvoljavaju. Živi i radi na potezu Beograd – Igalo – Dubai – Palm Springs (Kalifornija). Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu je završio u roku i kao mlad perspektivan lekar imao veliku želju da specijalizira ginekologiju, međutim nepravde su ga pratile od samog početka. U sasvim uobičajenim okolnostima tog doba, gde se nisu preterano cenile vrline, kao ni umeće, pravo na tu specijalizaciju biva dodeljeno drugoj osobi suprotnog pola. Onaj ko je odlučivao je znao šta mu je bilo potrebno, a to sigurno nije bilo nešto za dobrobit tadašnjeg socijalističkog društva, već radi lične koristi. Kakav ginekolog bi Borko Đorđević bio ostaće zauvek tajna, ali kakav je vrhunski plastični hirurg najbolje ilustruje BBC koji ga svrstava među deset najboljih u svetu ikada. Dela najbolje govore. Nisu slučajno baš od njega tražili da pravi dvojnike Sadamu Huseinu. Osim toga pravio je i dvojnike Elvisa Prislija, kao što su mnoge svetske zvezde poput Larija Kinga, Sir Eltona Džona, Džoan Kolins, sestara Gabor i druge ličnosti iz sveta sporta i javnog života. Revoltiran i razočaran napušta Jugoslaviju, teška srca ostavlja voljeni Beograd sa čvrstim obećanjem da će se vratiti kada za to dođe vreme, i odlazi u Sjedinjene Države. U Americi svako ima svoju šansu, bitno je samo da hoće da radi, da ne kuka i da se ne žali i uspeće. Tako je i Borko Đorđević zasukao rukave i posvetio svoj život pacijentima i nauci. Obrazovanje je ono što ga je kroz čitav život činilo ispunjenim i večito je težio za usavršavanjem. U to vreme na ceni su bili hirurzi i Borko Đorđević je prihvatio izazov. Američki san u bukvalnom smislu reči i ne postoji, postoje samo rad, odricanje i nespavanje. Brzo nostrifikuje diplomu i nastavlja sa stručnom praksom u Livingstonu, savezna država Nju Džersi(New Jersey). Prethodno je u Jugoslaviji obavljao stručnu praksu na Institutu za javno zdravlje, odnosno u JNA kao vojni lekar. Specijalizacija hirurgije biva novo poglavlje u njegovom životu i započinje je u Montkleru, u bolnici Mountainside. Nakon dve godine rada i specijalizacije prelazi u Pensilvaniju, u Filadelfiju gde nastavlja dodatno usavršavanje na ovom polju. Nakon što je postao specijalista opšte hirurgije, želja da što je moguće više pomogne svojim pacijentima odvlači ga na specijalizaciju plastične hirurgije. Kada god je mogao da bira profesor Đorđević je birao najteže i najveće izazove. Tako je bilo i sada, izabrao je rekonstruktivnu plastičnu hirurgiju šake i genitalija i naravno estetsku hirurgiju. Uspešno završava specijalizaciju rekonstruktivne plastične hirurgije i nakon šest godina dodatnog usavršavanja postaje plastični hirurg. Naravno dalju edukaciju nastavlja obilazeći i ostale države Amerike: Mičigen, Masačusets, Floridu, Ilinois, Kaliforniju, Luizijanu, Vošington DC, Teksas, Nju Jork... Nekako su ga ratna zbivanja početkom devedesetih vratila na naše prostore, pre svega kao vrsnog hirurga sa bogatim iskustvom što u lečenju ranjenika iz Vijetnamskog rata, tako i u lečenju ranjenika iz redovnih obračuna uličnih bandi i policije sa gradskih ulica. Tako doktorat brani u Beogradu i postaje Doktor medicinskih nauka. Iza toga postaje i vanredni profesor na Univerzitetima u Nišu i Beogradu. Karijeru kao privatnik započinje u Palm Springsu u Kaliforniji odmah nakon sticanja specijalističkog zvanja. U Americi diploma vredi godinu dana, iza toga se broje samo ostvareni rezultati i novac koji je zarađen. Po tome se vrednuju znanje i stručnost. Zarada nikome nije zagarantovana, kao ni posao. Za njih se čovek sam mora izboriti ili ih stvoriti. Profesor dr Borko Đorđević otvara privatnu ordinaciju u Palm Springsu i po svojim rečima pomalo drsko i bezobrazno postavja dvostruko više cene od ostalih. Očekivao je da neće imati mnogo posla kao što je imao prethodnih godina doks e usavršavao, već da će raditi manje, a zaraditi sasvim dovoljno. Međuti kvalitet usluge, kao i direktni marketing od strane njegovih pacijenata čine svoje. Profesorova ordinacija je puna, mnogi pacijenti srećni i zadovoljni, a novac počinje da pristiže. Popularnost srazmerno raste i jednostavno sve dolazi po nekom ustaljenom redosledu. Borko Đorđević kupuje najlepšu vilu u Palm Springsu vrednu 3 miliona dolara. Naravno taj status donosi samo još više pacijenata i posao cveta. Mnoge poznate ličnosti su prošle kroz njegovu ordinaciju, tako i majka sestara Gabor. Ona je izuzetno cenila sosptvenu lepotu i ulagala je u svoj izgled. Iako već u godinama ipak je insistirala na operacijama sa jednim pomalo čudnim zahtevom: ako umre u toku operacije da profesor završi tu operaciju jer ona mora da izgelda lepo i za sopstvenu sahranu. Međutim sve je prošlo u najboljem redu, ćerke bile oduševljene izgledom svoje majke, a Eva ostala zaljubljena u profesora Đorđevića. Tako je počela romansa. O tome možete pročitati ovde. I sama Eva se odlučila na operaciju fejsliftinga, međutim želela je da se to ne sazna u filmskoj industriji u strahu da neće dobijati uloge ili biti popularna koliko je bila. Humanitarni rad je nešto što je u kapitalističkom svetu na visokoj ceni i što pokazuje da ljudi nisu samo proračunate mašine koje samo zanima zgrtanje blaga, već da poseduju i dušu i srce. Borko Đorđević je učestvovao u nebrojenim humanitarnim akcijama i za zalaganje i trud koje je uložio društvo u kome je živeo, grad Palm Springs Stars mu je dodelio humanitarnu zvezdu. Tako je zauvek njegovo delo ostalo ovekovečeno u gradu u kome je živeo i radio. Humanitarna zvezda se nalazi na šetalištu, na pločniku u ovom gradu. Veliko umeće plastičnog hirurga Borka Đorđevića zbližava sa mnogim istaknutim ličnostima kako iz sveta šoubiznisa, sporta i kulture, tako i sa političarima. Nekako prirodno Borko Đorđević sebe pronalazi u Republikanskoj partiji s obzirom da oni polažu na sopstvene vrednosti, rad, trud, odricanja zarad postizanja uspeha za razliku od demokratske opcije koja se bazira na nasleđu. Svojim intelektom brzo izbija u prvi plan i doseže vrh političkog sistema, pa su mu tako poznanici i prijatelji mnogi senatori, kao i predsednici iz tog vremena. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, profesor Đorđević nakon što je gotovo ostvario sve svoje želje i snove, odlučuje da svoju sreću i zadovoljstvo postignutim podeli sa ljudima u zemlji u kojoj je rođen. Pre svega mu je osnovni cilj bio da pomogne mladim lekarima na njihovom profesionalnom putu, a zatim i razvoju medicine u tadašnjoj Jugoslaviji. Najpre postiže dogovor sa institutom „Simo Milošević“ u Igalu u Crnoj Gori. I tada otpočinje projekat Mediteranskog hirurškog centra koji i danas živi, radi, raste i razvija se i dalje pod vođstvom profesora dr Borka Đorđevića. Međutim već početkom devdesetih počinju nemiri u Jugoslaviji, zatim i rat koji se u najkrvavijem obliku javlja u Bosni i Hercegovini. Borko Đorđević na sve načine pokušava da pomogne svom narodu ne samo kao lekar već i svojim političkim uticajem. Iskoristio je svoju poziciju u okviru republikanske partije i na sve načine pokušavao da izdejstvuje što je više pomoći moguće za svoj narod. Tako i postaje na predlog gospodina Kartera i ambasador njegovog centra za humanitarnu pomoć. Ujedno zajedničkim snagama pokušavaju da svojim znanjem i uticajem nekako ubede zaraćene strane na mirno rešenje sukoba. O svim događajima iz tog perioda možete pročitati u knjizi profesora dr Borka Đorđevića Stakleni mir: Džimi Karter i opasni Srbi. U tom periodu profesor Đorđević je pre svega gledao da pomogne najmlađima i izvršio je preko hiljadu operacija dece koja su stradala u ratu. Prilikom dodele zvezde u Palm Springsu organizatori su dali poseban osvrt na to veliko humanitarno delo. Početkom 21. veka otvara i ordinaciju rekonstruktivne plastične hirurgije Timeless Beauty u Beogradu. Nastavlja da obučava mlade lekare za njihov budući humani poziv. U radu sa studentima ističe da mu je to zadovoljstvo zbog emotivne veze sa svojom otadžbinom. Profesor Borko Đorđević kaže da je u Americi naučio da čovek vredi onoliko koliko zna i ume, da nije bitno odakle ko dolazi, niti kako se krsti. Čovek vredi onoliko koliko mu je veliko znanje, koliki rad je spreman da uloži i koliko teži za usavršavanjem. Profesor neprekidno studentima želi upravo da usadi ove vrline. Ordinacija raste i širi se iz dana u dan i trenutno se završava nova operaciona sala koja će sadržati poslednja tehnološka dostignuća na polju medicine. Otvorena je svakim radnim danom i subotom za sve sadašnje i buduće pacijente iz ovog dela sveta. Godine 2010. stiže još jedno veliko priznanje za celokupni rad ptofesora Đorđevića: Medalja časti (Ellis island Medal of Honor). Ovu nagradu svake godine dobija 100 najistaknutijih ljudi u svetu u svom profesionalnom i humanitarnom radu.` BROJ STRANA: 252 IMA 12 STRANA DOKUMENATA. PISMO: LATINICA POVEZ: MEK