originalna fotografija POTPISANA na poledjini 44 x 58 cm stanje dobro zlatibor , cajetina, sirogojno, uzice Rodjen 1927. godine u Velikoj Kikindi gde se skolovao i zavrsio gimnaziju. Studirao arheologiju na Beogradskom univerzitetu. Clan Foto kluba `Beograd` od 1950. godine , clan ULUPUDS-a od 1977. godine a likovne kolonije `Sopocanska vidjenja` od 1982. godine. Radio kao fotoreporter u : `Narodnom studentu` 1952/53. , Glavnom stabu ORB u Nisu 1958/60. , `Beogradskoj nedelji` od 1961. odakle 1964. godine prelazi u list `Politika`, gde ostaje do 1992. godine, kada odlazi u penziju. Dobitnik je zlatne plakete na izlozbi Foto-kino saveza Jugoslavije 1960. godine na temu `omladina`, 1989. godine dobija nagradu `Politike` za vise godisnji rad, a 1992. godine Zlatnu znacku Kullturno-prosvetne zajednice Jugoslavije. Preminuo je 1997. godine i sahranjen je u zlatiborskom selu Sirogojno. SAMOSTALNE IZLOZBE: Skoplje-Beograd 1963/64. - `Stan za sto dana` Tucepi 1979. - Kamen i zivot` Dubrovnik 1981. - `Dubrovnik grad lepote` Dubrovnik 1982. - `Dubrovacki krovovi - valovi grada` Novi Pazar 1983. - `Novi Pazar i okolina` Tucepi 1985. - `Staro selo` (stalna postavka) Sirogojno 1986. - `Ledja` (motivi pletilja) Beograd, Loznica, Novi Pazar, Tucepi, Split, Trsic 1987. `Trsic i Vukov sabor` Dubrovnik 1988. - `Dusa u kamenu` Beograd 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Tronosa 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Beograd - Bozicni dani na sajmu 1991. Plitvice 1991. - `Plitvice `90.` Sirogojno 1992. - `Ona i on` Topola 1992. - `Oplenac zaduzbina Kralja Petra I` Beograd, Sirogojno, Uzice 1992., Cacak, Kraljevo, Vrnjacka Banja, Novi Sad 1993. - `Muzej Staro selo Sirogojno` Zemun - kapetanija 1994. - `Gardos 1986/88.` Sirogojno 1994. - `Lepota kamena po Zlatiboru` Sirogojno 1995. - `Kupola 4000 T` KOLEKTIVNE IZLOZBE: Beograd 1951. - `Prva izlozba Foto-saveza Srbije` Beograd 1952-1958. - izlozbe Foto-kluba `Beograd` Beograd 1958. - `Omladina gradi` Beograd 1960. - `Omladina` Beograd 1977. i 1985. - `Oktobarski salon` Beograd 1979. ,1983. ,1986. ,1989. ,1990. ,1993. - `Majski salon ULUPUDS-a` Novi Pazar 1982. ,1985. ,1986. ,1988. ,1990. ,1992. - `Sopocanska Vidjenja` Beograd 1989. - `Izgradnja hrama Svetom Savi na Vracaru` Beograd 1995. - `Savremena pravoslavna srpska umetnost` Ucestvuje na svim izlozbama sekcije likovnih umetnika fotografije ULUPUDS-a i sekcije novinara fotoreportera. Svojim foto-prilozima obogatio je mnoge novine, casopise, knjige, monografije i kataloge. IZDAO JE MONOGRAFIJE-KATALOGE: `Dubrovnik - grad lepote` `Dubrovacki krovovi` `Dubrovnik - dusa u kamenu` `Novi Pazar i okolina` `Ledja` ( motivi pletilja Sirogojna ) `Vukov kraj 1987.` `Romana 88.` `Izgradnja spomen hrama Svetom Savi na Vracaru` `Plitvice `90.` `Ona i on` ( motivi iz Sirogojna ) `Gardos `86-88.` `Lepote kamena po Zlatiboru` `Ledja - almanah Dj. Storaci - Torino` `Znamenje Zlatibora i okoline`

originalna fotografija POTPISANA na poledjini 44 x 58 cm stanje dobro zlatibor , cajetina, sirogojno, uzice Rodjen 1927. godine u Velikoj Kikindi gde se skolovao i zavrsio gimnaziju. Studirao arheologiju na Beogradskom univerzitetu. Clan Foto kluba `Beograd` od 1950. godine , clan ULUPUDS-a od 1977. godine a likovne kolonije `Sopocanska vidjenja` od 1982. godine. Radio kao fotoreporter u : `Narodnom studentu` 1952/53. , Glavnom stabu ORB u Nisu 1958/60. , `Beogradskoj nedelji` od 1961. odakle 1964. godine prelazi u list `Politika`, gde ostaje do 1992. godine, kada odlazi u penziju. Dobitnik je zlatne plakete na izlozbi Foto-kino saveza Jugoslavije 1960. godine na temu `omladina`, 1989. godine dobija nagradu `Politike` za vise godisnji rad, a 1992. godine Zlatnu znacku Kullturno-prosvetne zajednice Jugoslavije. Preminuo je 1997. godine i sahranjen je u zlatiborskom selu Sirogojno. SAMOSTALNE IZLOZBE: Skoplje-Beograd 1963/64. - `Stan za sto dana` Tucepi 1979. - Kamen i zivot` Dubrovnik 1981. - `Dubrovnik grad lepote` Dubrovnik 1982. - `Dubrovacki krovovi - valovi grada` Novi Pazar 1983. - `Novi Pazar i okolina` Tucepi 1985. - `Staro selo` (stalna postavka) Sirogojno 1986. - `Ledja` (motivi pletilja) Beograd, Loznica, Novi Pazar, Tucepi, Split, Trsic 1987. `Trsic i Vukov sabor` Dubrovnik 1988. - `Dusa u kamenu` Beograd 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Tronosa 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Beograd - Bozicni dani na sajmu 1991. Plitvice 1991. - `Plitvice `90.` Sirogojno 1992. - `Ona i on` Topola 1992. - `Oplenac zaduzbina Kralja Petra I` Beograd, Sirogojno, Uzice 1992., Cacak, Kraljevo, Vrnjacka Banja, Novi Sad 1993. - `Muzej Staro selo Sirogojno` Zemun - kapetanija 1994. - `Gardos 1986/88.` Sirogojno 1994. - `Lepota kamena po Zlatiboru` Sirogojno 1995. - `Kupola 4000 T` KOLEKTIVNE IZLOZBE: Beograd 1951. - `Prva izlozba Foto-saveza Srbije` Beograd 1952-1958. - izlozbe Foto-kluba `Beograd` Beograd 1958. - `Omladina gradi` Beograd 1960. - `Omladina` Beograd 1977. i 1985. - `Oktobarski salon` Beograd 1979. ,1983. ,1986. ,1989. ,1990. ,1993. - `Majski salon ULUPUDS-a` Novi Pazar 1982. ,1985. ,1986. ,1988. ,1990. ,1992. - `Sopocanska Vidjenja` Beograd 1989. - `Izgradnja hrama Svetom Savi na Vracaru` Beograd 1995. - `Savremena pravoslavna srpska umetnost` Ucestvuje na svim izlozbama sekcije likovnih umetnika fotografije ULUPUDS-a i sekcije novinara fotoreportera. Svojim foto-prilozima obogatio je mnoge novine, casopise, knjige, monografije i kataloge. IZDAO JE MONOGRAFIJE-KATALOGE: `Dubrovnik - grad lepote` `Dubrovacki krovovi` `Dubrovnik - dusa u kamenu` `Novi Pazar i okolina` `Ledja` ( motivi pletilja Sirogojna ) `Vukov kraj 1987.` `Romana 88.` `Izgradnja spomen hrama Svetom Savi na Vracaru` `Plitvice `90.` `Ona i on` ( motivi iz Sirogojna ) `Gardos `86-88.` `Lepote kamena po Zlatiboru` `Ledja - almanah Dj. Storaci - Torino` `Znamenje Zlatibora i okoline`

originalna fotografija POTPISANA na poledjini 35 x 48 cm stanje dobro zlatibor , cajetina, sirogojno, uzice Rodjen 1927. godine u Velikoj Kikindi gde se skolovao i zavrsio gimnaziju. Studirao arheologiju na Beogradskom univerzitetu. Clan Foto kluba `Beograd` od 1950. godine , clan ULUPUDS-a od 1977. godine a likovne kolonije `Sopocanska vidjenja` od 1982. godine. Radio kao fotoreporter u : `Narodnom studentu` 1952/53. , Glavnom stabu ORB u Nisu 1958/60. , `Beogradskoj nedelji` od 1961. odakle 1964. godine prelazi u list `Politika`, gde ostaje do 1992. godine, kada odlazi u penziju. Dobitnik je zlatne plakete na izlozbi Foto-kino saveza Jugoslavije 1960. godine na temu `omladina`, 1989. godine dobija nagradu `Politike` za vise godisnji rad, a 1992. godine Zlatnu znacku Kullturno-prosvetne zajednice Jugoslavije. Preminuo je 1997. godine i sahranjen je u zlatiborskom selu Sirogojno. SAMOSTALNE IZLOZBE: Skoplje-Beograd 1963/64. - `Stan za sto dana` Tucepi 1979. - Kamen i zivot` Dubrovnik 1981. - `Dubrovnik grad lepote` Dubrovnik 1982. - `Dubrovacki krovovi - valovi grada` Novi Pazar 1983. - `Novi Pazar i okolina` Tucepi 1985. - `Staro selo` (stalna postavka) Sirogojno 1986. - `Ledja` (motivi pletilja) Beograd, Loznica, Novi Pazar, Tucepi, Split, Trsic 1987. `Trsic i Vukov sabor` Dubrovnik 1988. - `Dusa u kamenu` Beograd 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Tronosa 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Beograd - Bozicni dani na sajmu 1991. Plitvice 1991. - `Plitvice `90.` Sirogojno 1992. - `Ona i on` Topola 1992. - `Oplenac zaduzbina Kralja Petra I` Beograd, Sirogojno, Uzice 1992., Cacak, Kraljevo, Vrnjacka Banja, Novi Sad 1993. - `Muzej Staro selo Sirogojno` Zemun - kapetanija 1994. - `Gardos 1986/88.` Sirogojno 1994. - `Lepota kamena po Zlatiboru` Sirogojno 1995. - `Kupola 4000 T` KOLEKTIVNE IZLOZBE: Beograd 1951. - `Prva izlozba Foto-saveza Srbije` Beograd 1952-1958. - izlozbe Foto-kluba `Beograd` Beograd 1958. - `Omladina gradi` Beograd 1960. - `Omladina` Beograd 1977. i 1985. - `Oktobarski salon` Beograd 1979. ,1983. ,1986. ,1989. ,1990. ,1993. - `Majski salon ULUPUDS-a` Novi Pazar 1982. ,1985. ,1986. ,1988. ,1990. ,1992. - `Sopocanska Vidjenja` Beograd 1989. - `Izgradnja hrama Svetom Savi na Vracaru` Beograd 1995. - `Savremena pravoslavna srpska umetnost` Ucestvuje na svim izlozbama sekcije likovnih umetnika fotografije ULUPUDS-a i sekcije novinara fotoreportera. Svojim foto-prilozima obogatio je mnoge novine, casopise, knjige, monografije i kataloge. IZDAO JE MONOGRAFIJE-KATALOGE: `Dubrovnik - grad lepote` `Dubrovacki krovovi` `Dubrovnik - dusa u kamenu` `Novi Pazar i okolina` `Ledja` ( motivi pletilja Sirogojna ) `Vukov kraj 1987.` `Romana 88.` `Izgradnja spomen hrama Svetom Savi na Vracaru` `Plitvice `90.` `Ona i on` ( motivi iz Sirogojna ) `Gardos `86-88.` `Lepote kamena po Zlatiboru` `Ledja - almanah Dj. Storaci - Torino` `Znamenje Zlatibora i okoline`

str. 8 18 x 14 cm stanje LOSE Teodor Klefiš, rođen je u Italiji, 1879. godine. Njegov otac, Petar imao je u Italiji trgovinsko preduzeće, kada je 1901. godine odlučio da osnuje fabriku za preradu mesa i mesnih prerađevina u Jagodini. Fabrika se najpre bavila prometom živine i jaja. Do izbijanja rata, Fabrika je radila uspešno, međutim u toku Prvog svetskog rata, Klefiš je sa porodicom napustio Srbiju, a njegova Fabrika je pretrpela veliku materijalnu štetu.Teodor Klefiš, uspeva da obnovi i modernizuje proizvodnju i od sredine tridesetih godina do izbijanja Drugog svetskog rata, Fabrika uspešno posluje. Pored nje,Klefiš je imao svoje poslovnice u Beču, Pragu i Kelnu. Po izbijanju Drugog svetskog rata, Klefiševo preduzeće imalo je stratešku ulogu za nemačku okupacionu vlast u Srbiji. Maja 1943. godine, namačka okupaciona vlast preuzima deo fabrike. Početkom 1945. godine, Teodor Klefiš je uhapšen, kao saradnik neprijatelja i osuđen na kaznu smrti i konfiskaciju celokupne imovine. Posle mnogobrojnih žalbi, kazna je preinačena na doživotnu robiju, a 1948. godine oprošteno dalje izdržavanje kazne ali ostala je na snazi konfiskacija Klefiševe celokupne imovine. Posle oslobođenja, fabrika je nacionalizovana i tada dobila ime Državna fabrika salame i suhomesnatih proizvoda „Juhor“.

Napomena: rezervno napajanje ne podrazumenva i peglanje napona - AVR (Automatic Voltage Regulation) UPS napajanje 12V 10A za CCTV i kontrolu pristupa sa rezervnim napajanjem odnosno baterijom. Baterija nije ukljucena u cenu. Ima potpuno odvojeno punjenje baterije i korekcijom napona na izlazu ne menja se napon punjenja baterije što je ustvari najbitnije. Nakon nestanka struje baterija ce raditi jos odredjeno vreme do praznjenja, i kada dodje struja i dopuni se, ponovo se uredjaj sam pali i nastavlja rad. Ovo napajanje poseduje i Start dugme sa kojim je moguce startovati napajanje i kada struje nema. Ako na primer struje nema jako dugo, možemo doneti drugu, punu bateriju i startovati sistem bez prisustva AC mreže. Maksimalno optercenje po grani je 1.5 A ali se grane mogu paralelno vezati i tako dobiti 3 A, 4.5 A itd. -Sa eksternim C14 konektorom -Poseduje 2 rezervna osiguraca -Kvalitetno napajanje sa svim zasitama Materijal: Metal-plastificirano kucište Štelovanje napona: DA-trimer Štelovanje vremena za otvaranje brave: DA-trimer Ulazni AC napon: 100-260 V Izlazni DC napon: 11.5-13.5 V Max opterecenje:10 A-120W Max. Broj izlaza: 1 grana snage 10A Predvidjena baterija: 12V od 7 do 9Ah-nije ukljucena u pakovanju Hladenje: Prirodno

Gigabyte GA-F2A68HM-S1; AMD Athlon X4 830 Stock kuler za procesor. Cena je za sve sa slike!!! Kao sa slika dobijate matičnu ploču, procesor na njoj i fabrički kuler za procesor. Lično sam koristio ovu konfiguraciju. Ima problem, pravi spojeve, nekada neće da očita neki uređaj preko USB porta. Na primer navigacije i tako neke uređaje koji zahtevaju veću snagu. Takođe dešava se da kad ima 3,4 uređaja povezana na USB i stavim još jedan on ga ne prepozna. To se ne dešava uvek, to mi se pre dešavalo, sad sam je pred prodaju istesirao i radila je ok. Ako Vam nije jasno o kakvom problemu pričam pozovite me na pozivu ću Vam lakše objasniti. Nisam je servisirao i ne znam u čemu je kvar i mislim da pre mene nije bila servisirana. Takođe ne znam da li je to kvar u matičnoj ploči ili možda u procesoru. Može i odvojena prodaja u slučaju odvojene prodaje cene su sledeće: Procesor sa kulerom 3400 din. Samo procesor 3000 din. Samo kuler 400 din. Matična ploča 3000 din. IDE BEZ PRAVA NA REKLAMACIJU! ! ! Pogledajte i ostale moje oglase. . .

Proizvod: youtube premium - pretplata (1 godina) trajanje: 1 godina opis: youtube premium vam omogućava da gledate sve što želite na youtubeu, uključujući najnovije muzičke spotove, filmove, tv emisije, dokumentarce i još mnogo toga, bez ometanja reklama. Takođe, sa youtube premium možete gledati video sadržaj u visokoj rezoluciji i čak ga preuzimati za gledanje offline, što vam omogućava da uživate u sadržaju čak i kada niste povezani na internet. Ali to nije sve! Sa youtube premium, možete gledati i sadržaje sa youtube music bez reklama i slušati muziku u pozadini dok radite druge stvari na telefonu ili računaru. Youtube premium godišnja pretplata za samo 4500 rsd! To je prava prilika da uživate u svemu što youtube premium ima da ponudi, po povoljnoj ceni. Najbolje od svega, aktivacija youtube premium se vrši na vašem nalogu, što znači da ne morate da se brinete o tome da li ćete izgubiti svoj sadržaj. Samo naručite i uživajte u youtube premium iskustvu bez ograničenja. Ne propustite ovu priliku i pretplatite se na youtube premium već danas! Ako imate bilo kakvih pitanja ili želite da dobijete dodatne informacije o proizvodu, slobodno nas kontaktirajte. Radujemo se saradnji sa vama. Kontakt isključivo preko halooglasi poruka, hvala.

Научни ергономски дизајн подстиче здрав неутралан положај запешћа и руку за глаткије кретање и мање опште оптерећење. ✔ Висок одзив: Пребаците се између нивоа ДПИ 800, 1200 и 1600 да бисте подесили одзив миша. Технологија оптичког праћења обезбеђује већу осетљивост за прецизно праћење на широком спектру површина. ✔ НАПРЕДНА ФУНКЦИОНАЛНОСТ: Додати следећи/претходни тастери пружају погодност приликом прегледавања веб страница; Врхунски избор за сурфере интернета, играче и људе који раде за рачунаром. 【 НАПОМЕНА: Дугмад за прегледање уназад и унапред неће радити на Мацбоок-у. (Зато што производ компаније Аппле не подржава дугмад за спољне функције) 】. ✔ Улази у режим уштеде енергије (напајање је потпуно искључено) након 8 минута мировања, притисните десно или лево дугме да се пробуди. Десноруки миш. Димензије: 115 к 58 к 87 мм. &Тежина: 95г. ✔ Пакет укључује: 1 Јелли Цомб бежични вертикални ергономски оптички миш (2 ААА батерије нису укључене), 1 2.4Г УСБ пријемник (на дну миша), 1 упутство за употребу. Укрштање класе, удобности и функционалности. Миш за 21. век. Удобан и елегантан. Уморни сте од коришћења традиционалног захвата? Одморите се од превише незграпних или непријатно ситних мишева. Ергономски дизајнирани ослонци за палац и ручке се уклапају у контуру вашег длана за максималну удобност. Лако приступачно коришћење. дугмади вам даје побољшану контролу над системима вашег рачунара. Pogledajte ostale nase oglase hvala.

Primena: Posmatranje kože i promena na koži Posmatranje fosilnih uzoraka i hobi proveru Za procenu nakita, satova i rukotvorina Pregled industrije proizvodimo npr PCB-a Elektronske komponente inspekcije Vizuelna pomoć Tekstilne inspekcije Naučna istraživanja Možete da radite neke ozbiljne stvari, preglede, istraživanja, da ga koristite u obrazovanju ili da se jednostavno igrate Ono sto je jako bitno je da to što vidite u određenom trenutku možete i da snimite pritiskom na dugme i napravite video file ili fotografiju Paket sadrži: Mikroskop Nosač za mikroskop CD sa programima Micro-metar za merenje- kalibracioni Karakteristike: Snimajte živopisne slike u boji sa rezolucijom od 640 k 480 piksela Video slike se šalju na računar preko USB porta Lako se instalira softverski paket za pregledanje, uređivanje, čuvanje slika i još mnogo toga Senzor slike: 1,3 mega piksela (mak 5.0Mega) Objektiv: Dual Axis 20X i 500X Micro-Scope Lens Opseg fokusa: Manuelni fokus na oko 10mm Snap shot: softver i hardver (opciono) Video capture rezolucija: 1280k1024 (1.3M piksela), 640×480, 320×240, 160×120. 2560×2048 (5M piksela), 2304×1738 (4Mpiksela), 1600×1200 (2Mpiksela) Frame rate: Maks 30 f / s pod 600 Luk Osvetljenost Brzina zatvarača: 1 sek do 1 / 1000 sek Video format: AVI / Format Snap shot format: JPEG Svetlosni izvor: Bela svetlost 8 LED dioda sa ON / OFF prekidačem Odnos Uvećanje: 20x – 500X (ručno) Napajanje: USB port (5V DC) Dimenzije: 110 mm (dužina)

iPad 3. Oznaka modela: A1430; Verzija iOS-a: 9.3.6; Kapacitet 64 GB; Urađen mu je bajpas što znači da sim kartica ne radi tj. da ne može mobilni podaci preko Sim kartice da rede, nego mora da se koristi preko Wifija. Takođe ne sme da se radi restor preko računara, ne sme da se stavlja ceo nalog u podešavanjima, već može samo u App storu za aplikacije. U slučaju stavljanja celog naloga u podešavanjima zablokiraće i neće moći da se vrati na fabrička podešavanja. Vraćanje na fabrička podešavanja sme, s' tim što kad se vrati na fabrička podešavanja nema da birate jezik, nego automatski bude na engleskom jeziku i onda u podešavanjima birate drugi jezik koji želite. Ima stariju verziju oeprativnog sistema na kojoj ne radi Youtube( kao aplikacija) , nego mora da se gleda Youtube preko Safarija ili nekog drugog pregledača. Pogodan za decu, jer Youtube Kids dečija aplikacija radi. Zbog starosti iOSa( potrebno je prethodno da imate iCloud nalog i onda na nekom novijem telefonu ili iPadu iOS 15 ili noviji instalirate aplikacije koje želite i zatim taj isti nalog dodate na ovaj iPad i u App Store-u u odeljku kupljeno skinete prethodne verzije tih aplikacija i one će raditi). Neke aplikacije koje sam testirao da rade su: Netflix, IG(bez rilsova), Tiktok, FB, Messanger. Viber i Whatsapp zbog starosti iOS operativnog sistema ne rade. Pogledajte i ostale moje oglase. . .

Katalog (knjiga) fotografija V Marinkovica Salon fotografije, Beograd 1979, str. 67, dim. 22 x 16 cm spisak radova Led je krenuo .... (1- 17) Po Evropi (18- 28) Selu u pohode (29 - 43) Zagrebacke impresije (44- 50) Afrika (51-59) Trazenja (60 - 67) Vojislav Marinković (Leskovac, 2. oktobar 1911 — Beograd, 31. oktobar 2004) je bio likovni umetnik fotografije, majstor fotografije, fotografski pisac i kritičar. Nosilac međunarodnog fotografskog zvanja Ekselencija FIAP (EFIAP}. Završio Trgovačku akademiju (1931), Ekonomski fakultet (1942) i Visoku školu spoljne trgovine (1947) u Beogradu. Radio u bankarstvu, spoljnoj trgovini, diplomatiji i kulturi. Bavio se fotografijom od 1936. najpre kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva (SPD), a od 1938. i kao član Foto kluba „Zagreb“. Jedan od osnivača Kluba foto amatera „Beograd“ (KFAB), 1939. Bio član ULUPUDS-a. Bio urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv. Afirmaciju u fotografiji započeo 1938. kao član Foto kluba „Zagreb“, učešćem na izložbama. Formiran pod uticajem tzv. `zagrebačke škole“ fotografije, Marinković je, uz nekolicinu drugih, bio neka vrsta mosta između prekosavskog lirskog sfumata i beogradskog realizma. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih priznanja u Foto-savezu (jugoslovenskom i srpskom), ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji FIAP. Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Fotografije je grupisao u cikluse: Moj mali Beograd (1952-1960); Po Evropi (1952-1990); Pariske uspomene (1952-1990); Srpsko selo (1956-1970); Traženja (1956-1970); i Afrika (1970-1980). Sredinom pedesetih godina, delimično pod uticajem evropskih strujanja u fotografiji, Marinković je uneo u već sačinjen pikturalni sklop svojih dela jedno tada sasvim novo fotografsko mišljenje stvarajući fotografske dokumente prožete duhom nostalgije. Karakteristična dela u kojima se najviše ogleda ta nova vrednost su Muftaši; Lapavica (1953), Marenda; Sa pijace (1954), ili nekoliko godina docnije nastale, Bacanje kamena i Pod kupolom (1958). Tim delom svoga opusa izvršio je ne mali uticaj, ne samo na svoje savremenike nego i na nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovićev ogledao se i u njegovom hroničarskom radu. Pisao je fotografske kritike, osvrte, prikaze izložbi. Prvi tekst objavio je 1940. godine, a zatim se brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, svrstao među najplodnije srpske fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u fotografskoj literaturi na srpskom jeziku. Znatan deo svoga radnog veka posvetio je fotografskoj organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Na celom jugoslovenskom prostoru M. ostaje uvažavan kao ličnost čije su aktivnost i delo – umetničko, hroničarsko, organizaciono – značajno obeležili jugoslovensku fotografsku istoriju druge polovine XX veka. Izlagao na više od 200 grupnih izložbi na gotovo svim kontinentima. Potpuna lista izložbi navedena je u katalogu retrospektivne izložbe „Vojislav Marinković“, Salon fotografije, Beograd, 1979. Samostalno je izlagao u Beogradu (1975, 1995), Varšavi (1979) (zajedno sa Goranom Malićem), Novom Sadu (1980), Zagrebu (1980), Pančevu (1981), Smederevu (1981), Kruševcu (1982) i Boru (1985).

Multiple anti-interference wireless stable and not dropped. Provide stable and fast wireless coverage for budget hotels, small and medium enterprises, and small and medium sized consumer sites. Omnidirectional antenna covered Adopt the world anvanced chip, with high performance memory and CPU, guarantee the wireless network stability.With two high gain omni-directional antennas, 2X2 MIMO technology, which greatly improves the wireless speed and coverage.With radio frequency coverage optimization technology, effectively enhance the strength of the signal and penetrating power,In the indoor multi-occlusive environment, the signal coverage has no dead Angle, and it can be stabilized to cover 4-6 hotel rooms within 300 square meters by the actual measurement of several hotels. Multiple anti - interference technology makes wireless network more stable Through the built-in multiple anti-interference technology, which can automatically choose the optimal channel, greatly reduced the same frequency interference and other electromagnetic interference, which improve the quality of the wireless signal, make the wireless network is more stable. Dual power supply mode,flexible and convenient Compared with the single power supply mode of other products, i9 supports POE power supply and DC power supply. You can choose according to the actual situation, the deployment is simpler and the construction is more convenient. Reasonable allocation of wireless resources to ensure the quality of wireless I9 supports hollow scheduling and limited weakness signal terminal access. It can allocate the resources of wireless reasonably.Avoid low rate users to preempt empty resources,increasing the overall rate of wireless networks.It can adjust the threshold of low signal terminal access, reject the terminal access of low signal strength, which make sure the wireless network is more high-speed. Support multi-ssid and VLAN binding to protect data security It adopted multi-ssid design to support VLAN and SSID binding. According to the connection to different SSID, it can distinguish the internet access and data access rights which protect network data security. i9 Support AC unified management,easy management and maintenance i9 supports centralized management of wireless controllers, automatically detect and recognize AP without manually adding.In a wireless network, only one wireless controller can be used to manage all AP, and can monitor the operation of the whole network in real time. Hardware Dimension 184*184*40 Ethernet Interface 1 x 10/100Base TX Antenna 2.4GHz: 2 x 4dBi Button 1 x RESET LED Indicator 1 x SYS Maximum Power Consumption <8W Power supply standard 802.3af/at and DC: 12V 1A Wireless Frequency Band 2.4GHz Data Rate 2.4GHz:300Mbps Wireless Standard 802.11b/g/n Max Transmit Power 2.4GHz: 19.81dbm Sensitivity 802.11G: -77dbm Software MU-MIMO - Operating Mode AP/Client AP Hide SSID Support Max. No. of SSID 4 Max. connected clients 128 WEP Support WPA-PSK Support WPA2-PSK Support WPA Support WPA2 Support Access control Support Adjustable power transmit Support AP isolation Support Connected clients control Support RSSI Threshold Support WMM Support VLAN tagging for SSID Support LED control Support Diagnostics Support Schedule Reboot Support Reboot at specified interval Support Centralized Management Support System Logs Support Firmware upgrade Support Reboot Support Reset Button Support Backup configuration Support Restore configuration Support Others Default login IP 192.168.0.254 Default Login Username admin Default Login Password admin Operation Temperature -10? ~ 40? Operating humidity 10%~90% non-condensing Storage temperature -30? ~ 70? Storage humidity 10%~90% non-condensing

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM SANDRE DI IZ 1966. G. Poslata iz Holywooda 25. avgusta 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 9 cm Sandra Dee (1942 – 2005) bila je američka glumica, najpoznatija po nastupima u hollywoodskim filmovima krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka, koji su joj nakratko doneli status filmske zvezde kao i imidž `besprekorno dobre` devojke. Dee, rodom iz rusinske porodice, kao dete je radila kao manekenka, a vrlo mlada se udala za popularnog pjevača Bobbyja Darina kome je rodila sina. Već krajem 1960. ju je nekoliko komercijalnih promašaja potaklo da se postepeno počne prestati baviti glumom, čemu su doprineli problemi sa depresijom i anoreksijom. Sandra Dee je takođe poznata kao inspiracija za pesmu Look at Me, I`m Sandra Dee u popularnom brodvjeskom mjuziklu Briljantin, a u kojoj se njen lik satirički navodi kao ideal devičanstva i `dobre devojke`. U Beyond the Sea, biografskom filmu posvećenom Bobbyju Darinu, njen lik tumači Kate Bosworth. Njena prva i najznačajnija sapunica zasluga je njeno prikazivanje Amanda Cory u Drugi svet pa Smeli i lepi .Kasnije glumila je lopova dragulja u Plaža Sunset. 2005. godine privremeno se pridružuje glumačkoj ekipi u filmu Opšta bolnica i 2008. uloga dr. Charlotte Taylor NBC`s Dani našeg života. Njeni projekti uključuju epizode serije Odmetnik i Svilene progone, kao i epizoda serije Vruća linija. Sandra se pojavila u udarnim emisijama poput Dva i pol muškarca, CSI, između ostalih. Igrala je u filmovima - Ilegalno u plavom, Imitacija života...Letnje mesto - film je bio masovni hit, a te godine izlagači na američkoj blagajni proglasili su je za 16. najpopularniju zvezdu u zemlji.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM CILLA BLACK IZ 1967. G. Poslata iz Birminghama 21.marta 1967. godine Kolor fotografija 15 x 10 cm SILA BLEK 2015.godine, u 72- godini umrla je britanska pevačica silnog glasa Sila Blek, proizvod Liverpula iz doba Bitlsa, koja je postala nacionalno blago tokom 50-godišnje muzičke i televizijske karijere. Započevši svoju muzičku karijeru u ranim šezdesetim, potpomognuta svojim prijateljima Bitlsima, Sila Blek je postepeno postala jedna od najprodavanijih ženskih izvođača sa 11 numera koje su se našle na Listi top 10 singlova. Sila Blek je bila najprodavaniji britanski izvođač sa vrha brit-pop muzičke scene. Iako je bila uspešna pevačica, Sila je karijeru usmerila na filmsku industriju gde je započela svoj famozni rad kao TV prezenter i kratko radila kao komičarka. Kroz 80-te i 90-te, Sila je vodila dve najomiljenije zabavne emisije u Ujedninjenom Kraljevstvu: `Sastanak na slepo`(1985-2003) i `Iznenađence, iznenađence`(1984-2001), pozicionirajući se čtvrsto na vrh piramide britanske zabavne industrije. 1967 pevačica Sila Blek je debitovala u filmu `Posao...je reč od četiri slova`. Silina smrt 2015. je šokirala britansku publiku i izazvala izliv ljubavi prema pevačici, glumici i zabavljaču.Otuda ne čiudi što je snimljen mjuzikl “Sila – Mjuzikal” koji je u više navrata imao turneje po Ujedinjenom kraljevstvu: “Iznenađence, iznenađence, Sila ovde!” Sila priča neverovatnu priču o običnoj devojci iz Liverpula čiji tinejdžerski snovi o slavi je vode na putu da postane jedna od najomiljenijih britanskih zabavljača svih vremena. Ovaj dirljivi mjuzikl uključuje neke od najvećih pesama iz karijere Sile Blek, one su ultimativni muzički omaž šezdesetim, to su Silini vanvremenski hitovi: Svako ko je imao srce, Alfi i nešto mi govori, Twist and Shout od Bitlsa, Kalifornija sanja od Mamas i Papas i još mnoge.

Originalni bioskopski (filmski) plakat : ROBOCOP / ROBOKAP RoboCop je američki distopijski cyberpunk akcijski triler SF film iz 1987. koji je režirao Paul Verhoeven prema scenariju kojeg su zajedno napisali Edward Neumeier i Michael Miner. Glavne uloge tumače Peter Weller, Nancy Allen, Dan O`Herlihy, Ronny Cox, Kurtwood Smith i Miguel Ferrer. Film se odigrava u Detroitu u budućnosti, a radnja se odvija oko policajca Alexa Murphya (Weller) kojeg naučnici nakon udesa od kriminalaca preobraze u kiborga, robotskog policajca poznatog kao RoboCop, koji bi trebao zaustaviti tales kriminala u gradu po naredbi fiktivne megakorporacije OCP. Prema motivima filma snimljena su dva filmska nastavka, TV serija, animirana serija i napravljene video-igre. 2014. snimljen je i manje zapažen istoimeni remake. Iako su neki krugovi prigovarali filmu zbog nasilja, većina kritike je bila pohvalna te u filmu vidjela alegoriju na Reaganovu Ameriku 1980-ih, tj. privatizacije i sve većeg dovođenja neoliberalnog kapitalizma i korporatizma u društvo. Ostale teme u priči su sprega kriminala i korporacija, uticaj medija, gentrifikacija, korupcija, autoritarizam, pohlepa, privatizacija, kapitalizam, identitet i ljudska narav. Snimljen uz skroman budžet, RoboCop je postigao uspeh i zaradio 53,4 miliona $ te postao 16. najkomercijalniji film 1987. u američkim bioskopima. Sveukupno je zaradio preko 100 miliona $ širom sveta od prihoda u bioskopima i video tržišta. Smatra se jednim od najboljih akcionih filmova 1980-ih te je dobio i nekoliko nagrada, od kojih se naročito ističe nagrada Saturn za najbolji SF film, dok je nizozemski režiser Verhoeven ovim filmom uspeo proboj na američko tržište, u sklopu kojeg će uspešno raditi naredne decenije. Režija: Paul Verhoeven Producent: Jon Davison Scenario: Edward Neumeier, Michael Miner Uloge: Peter Weller, Nancy Allen, Dan O`Herlihy, Ronny Cox, Kurtwood Smith, Miguel Ferrer Kao na fotografijama.. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Osjećaj cool, zelena postavka Exto hladnjak za laptop napravljen je od recikliranih materijala, tako da vaš laptop ostaje hladan kao i vi - zbog zaštite okoliša. Veličina nije bitna. Za sve prijenosne računare do 16 inča, opustite svoj laptop Exto. Zaista je vjetar. Izvadite sve iz svog laptopa - podesiva brzina ventilatora omogućava vrhunske performanse čak iu vrućim situacijama. Hladni i opušteni kupci. Podesiva visina u 8 koraka za veću ergonomiju - na taj način ostajete hladni i opušteni dok radite i igrate se. Izdvajamo i detalji U 8 koraka podesiva visina - do 145 mm - za bolju ergonomiju Veliki ventilator od 180 mm za poboljšane performanse hlađenja Poboljšava performanse vašeg laptopa tako što ga održava hladnim Podesiva brzina ventilatora od "Still" - do "Performance" - moda sa LCD ekranom - za kućište za koje vam je potreban odmor ili PowerPerforirana aluminijska gornja ploča za elegantan izgled i optimalnu ventilaciju Odgovara svakom laptopu, do 16 inča Ekološki prihvatljiva proizvodnja: Izrađeno od recikliranog materijala Dostava Cooler Zahtjevi sustava USB veza (za napajanje) Karakteristike Podesiva po visini Pogodno za 15,24 cm (6"), 17,8 cm (7"), 19,9 cm (7,85"), 20,1 cm (7,9"), 20,3 cm (8"), 20 ,6 cm (8,1"), 21,3 cm (8,4"), 22,9 cm (9"), 22,6 cm (8,9"), 22,9 cm (9"), 23, 9 cm (9,4"), 24,4 cm (9,6"), 24,6 cm (9,7"), 25,4 cm (10"), 25,7 cm (10,1") , 25,9 cm (10,2"), 26,7 cm (10,5"), 26,9 cm (10,6"), 27,9 cm (11"), 29,5 cm (11, 6"), 30,5 cm (12"), 30,7 cm (12,1"), 31,0 cm (12,2"), 31,2 cm (12,3"), 31,8 cm (12,5"), 32,8 cm (12,9"), 33,0 cm (13"), 33,8 cm (13,3"), 34,3 cm (13,5"), 35 ,6 cm (14"), 35,8 cm (14,1"), 38,1 cm (15"), 39,1 cm (15,4"), 39,6 cm (15,6"), 40,6 cm (16") Tip proizvoda Stalak za hlađenje laptopa

UNIROTTAB11: univerzalna futrola za tablet koja se može okretati za 360° Da li tražite futrolu za tablet koja nudi sveobuhvatnu zaštitu i neuporedivu svestranost? Univerzalna futrola za tablet UNIROTTAB11 je specijalno dizajnirana da zadovolji vaše potrebe, nudi neverovatnu rotaciju od 360° i pouzdanu zaštitu za vaš uređaj. Evo zašto je naša univerzalna fuutrola za tablet idealan izbor: * Rotacija za 360°: Zahvaljujući sistemu rotacije od 360°, ova futrola nudi neograničenu slobodu u izboru ugla gledanja vašeg tableta. Možete ga sa lakoćom orijentisati u pejzažnom ili portretnom režimu, da gledate filmove, čitate, igrate igrice ili radite na udoban način. * Potpuna zaštita: Naša univerzalna futrola je napravljena od kvalitetnih materijala koji obezbeđuju potpunu zaštitu za vaš tablet. Čvrsta spoljašnjost i unutrašnjost od mekog materijala otpornog na ogrebotine štite vaš uređaj od udaraca, ogrebotina i prašine. * Univerzalna kompatibilnost: Futrola je dizajnirana da stane na razne tablete različitih veličina, od 9 do 11 inča. Bez obzira koji model tableta imate, možete biti sigurni da će se UNIROTTAB11 tačno uklopiti. * Elegantan, tanak dizajn: Naša futrola ima elegantan, tanak dizajn koji vašem tabletu dodaje sofisticirani stil. Sa svojom glatkom završnom obradom i čistim linijama, to je moderan dodatak koji savršeno odgovara vašem stilu. * Neograničena dostupnost: Futrola je precizno projektovana da omogući lak pristup svim portovima, dugmadima i funkcijama vašeg tableta, bez potrebe da skidate poklopac. Moći ćete da punite tablet, povežete slušalice ili koristite kameru bez ikakvih poteškoća. * Prenosivost i lakoća upotrebe: Univerzalna futrola je lagana i tanaka, što ga čini izuzetno prenosivim. Možete je lako nositi u torbici ili rancu, znajući da će vaš tablet biti zaštićen gde god da krenete. Otkrijte novi nivo zaštite i svestranosti za svoj tablet. Dodajte dašak stila svom tablet iskustvu i uživajte u beskompromisnom korisničkom iskustvu. Materijal: PUPrimarna boja: SivaVisina: 27 cmŠirina: 20 cmDužina: 2cmTežina: 180 gUniverzalno: ✔

str. 54, kompletno stanje : LOŠE samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Endi Vorhol (6. avgust, 1928. – 22. februar, 1987.) bio je američki umetnik, koji se smatra tipičnim predstavnikom pop arta. Bio je slikar, filmski reditelj, pisac i zvezda. Osnivač je časopisa Interview. Rođen je kao Andrew Warhola u Pittsburghu u Pennsylvaniji. Njegov otac Andrej Warhola (prezime se pisalo Varhola u Evropi, ali je promenjeno na Warhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinkog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (Danas Slovačka: Miková). Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U trećem razredu Worhol se razboleo od horeje, koja izaziva bezvoljne trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože, a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica. Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Warhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti. Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na Carnegie Mellon University u Pittsburghu. Godine 1949. preselio se u New York City i počeo je uspešnu karijeru u magazinu, baveći se ilustracijom i advertisingom. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u New Yorku u galeriji Bodley. Tokom 1960-ih Warhol je od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Na mnogo načina su Warhol i krug ljudi okupljeni oko njega definisali ovu deceniju. Tokom ove decenije Warhol je počeo da slika poznate američke proizvode, kao što su Campbell’s Soup Cans i Coca-Cola, kao i poznate popularne ikone, kao Marilyn Monroe, Troy Donahue i Elizabeth Taylor. Godine 1963. osnovao je „The Factory“ na Midtown Manhattnu i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate underground ličnosti. Počeo je da se bavi štampom na tkanini i slike je radio u serijama, postižući time ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da sama umetnost postaje masovni produkt. Izjavljujući da želi da bude mašina i umanjujući značaj svoje kreativnosti u produkovanju svoje umetnosti, Warhol je načinio revoluciju u umetnosti. Njegov rad veoma brzo postaje kontroverzan i popularan. Od ovog perioda njegov rad se kreće oko američke pop (popularne) kulture. Štampao je slike novčanica, zvezda, brendiranih proizvoda i slike iz novina. Teme njegove umetnosti bile su prepoznatljive i dostupne masi – ovaj aspekt ga je najviše interesovao. Na primer, Warhol komentariše dostupnost Coca-Cole: Odlična stvar u vezi sa ovom zemljom je to da je Amerika započela tradiciju u kojoj najbogatiji ljudi kupuju suštinski iste stvari kao i najsiromašniji. Možete da gledate TV i vidite Coca-Colu i znate da i predsednik pije Colu, Liz Taylor poje Colu i, zamislite, i vi možete da pijete Colu. Cola je Cola i ne postoje pare kojima možete kupiti bolju Colu od one koju pije propalica na uglu. Sve Cole su iste i sve Cole su dobre. Liz Taylor to zna, Predsednik to zna, propalica to zna i vi to znate. Tokom 1950-ih Warhol je, kao ilustrator, koristio asistente da bi povećao svoju produktivnost. Sarađivanje sa drugima će ostati prepoznatljiv (i kontroverzan) aspekt njegovog načina rada tokom cele karijere, a posebno tokom 1960-ih. Jedan od njegovih najvažnijih saradnika iz ovog perioda je Gerard Malanga, koji mu je pomagao u štampi, snimanju filmova, skulpturi i drugim radovima. Među drugima koji su činili njegovu grupu bili su i Freddie Herko, Ondine, Ronald Tavel, Mary Woronov, Brigid Berlin (od koje je dobio ideju da snima svoje telefonske razgovore). Tokom decenije Warhol je negovao boemsku ekscentričnost sa kojom je prezentovao svoje „Superstars“, među kojima su Edie Sedgwick, Viva, Nico, Candy Darling, Ultra Violet, Jackie Curtis, Holly Woodlawn i dr. Ovi ljudi su učestvovali u snimanju filmova u Factory-u i neki su, kao Berlin, ostali Warholovi prijatelji do njegove smrti. Vazne ličnosti iz njujorškog underground umetničkog i filmskog sveta (kao pisac John Giorno i reditelj Jack Smith) pojavljivale su se u njegovim filmovima, što ukazuje na Warholovu povezanost sa različitim umetničkim krugovima u tom periodu. Krajem decenije Warhol je već i sam bio zvezda i pojavljivao se često u štampi zajedno sa svojim Superstarovima iz Factory-a, kao što je Sedgwick. Valerie Solanas se 3. juna, 1968. pojavila u Factory-u i pucala u Warhola. Mario Amaya je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u Factory-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je S.C.U.M Manifest, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Warholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala Factory-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Warhol je bio ozbiljno ranjen i jedna je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva Factory je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj Factory-a 60-ih. U poređenju sa uspehom i skandalima iz 1960-ih, nova decenija je bila mnogo mirnija. Warhol je sada počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, među kojima su Mick Jagger, Liza Minnelli, John Lennon, Diana Ross, Brigitte Bordot i Michael Jackson, koje je portretisao. Njegov čuveni portret Mao Zedonga napravljen je 1973. zajedno sa Malangom osniva magazin Interview i objavljuje knjigu The Philosophy of Andy Warhol (1975). U knjizi prezentuje ideje o prirodi umetnosti: Pravljenje para je umetnost i rad je umetnost i dobar biznis je najbolja umetnost. Warhol je izlazio u Serendipity 3, a kanije u Studio 54, poznate noćne klubove na Manhattanu. Opisan je kao povučen, stidljiv i kao posmatrač koji uviđa detalje. Umetnički kritičar Robert Hughes ga naziva „bela krtica Union Square-a“ Tokom 1980-ih Warhol je ponovo doživljavao uspeh kod kritičara i u finansijama, delom i zbog njegovih novih prijateljstava sa mladim umetnicima, među kojima su Jean-Michel Basquiat, Julian Schnabel, David Salle, kao i sa takozvanim neo-ekspresionistima: Francesco Clemente, Enzo Cucchi i članovima Transavanrguardia grupe, koji su tada postali uticajni. Warhol je, takođe, cenio intenzivan hollywoodski glamur. Jednom je rekao: „Volim Los Angeles. Volim Hollywood. Tako su lepi. Sve je plastično, ali ja volim plastiku. Želim da budem plastičan.“ Warhol je bio jedan od prvih vodećih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su o njemu mislili kao o aseksualnoj osobi ili tek voajeru. To je međutim odbačeno od strane njegovih biografa (kao što je Victor Bockris), kao i članova scene Factory-a, poput Boba Colacella (u njegovoj knjizi Holy Terror: Andy Warhol Up Close) i akademaca, poput istoričara umetnosti Richarda Meyera. Pitanje kako je njegova seksualnost uticala na njegovu umetnost i oblikovala njegov odnos prema umetničkom svetu je glavna tema istoričara umetnosti, kao i pitanje koje je Warhol sam postavljao u intervjuima, u razgovorima sa savremenicima i u publikacijama (na primer: Popism: The Warhol Sixties). Tokom karijere Warhol je pravio erotske fotografije i crteže golih muškaraca. Mnogi njegovi čuveni radovi (poput portreta gej ikona, kao što su Liza Minnelli, Judy Garland, Elizabeth Taylor i fimovi kao My Hustler, Blow Job i Lonesome Cowboys) crpe snagu iz gej kulture i/ili otvoreno ispituju složenost seksualnosti i seksualne želje. Mnogi njegovi filmovi su premijerno pokazani u gej porno bioskopima. Neke od najinteresantnijih priča o njegovom razvoju kao umetnika jesu u vezi sa preprekama koje je njegova seksualnost u početku predstavljala dok se trudio da pokrene svoju karijeru. Prvi radovi koje je podneo galeriji bili su homoerotski crteži koji su odbijeni jer su bili isuviše otvoreno gej[1]. U Popism-u Warhol se seća svog razgovora sa rediteljem Emile de Antoniom o teškoćama koje je imao da bude prihvaćen od umetnika, kao što su Jasper Johns i Robert Rauschenberg, koji su takođe bili gejevi, ali ne outovani u to vreme. De Antonio objašnjava da je Warhol bio isuviše „swich“ (da je lako bilo pretpostaviti da je gej) i da ih je to plašilo. Warhol odgovara: „Nisam ništa mogao da kažem na to. Bio je isuviše istinito. Samo sam odlučio da ne brinem, jer su sve to bile stvari koje ionako nisam želeo da menjam, za koje sam mislio da ne treba da menjam... Drugi ljudi mogu da menjaju svoj stav o meni[2]. Ispitujući njegovu biografiju, mnogi definišu ovaj period – kasne 1950-e i početak 1960-ih – kao ključni za razvoj njegove ličnosti. Neki tvrde da njegovo često odbijanje da komentariše svoj rad i da priča o sebi (odgovarajući na pitanja novinara u intervjuima sa „Uhm, Yes“ i „Uhm, No“ i dozvoljavajući drugima da pričaju o njemu), pa i razvoj njegovog pop stila mogu da se prate do godina kada je Warhol odbijen od strane unutrašnjih krugova njujorškog umetničkog sveta. Warhol je praktikovao Katoličanstvo istočnog obreda. Redovno je volontirao u skloništima za beskućnike i opisivao je sebe kao religioznu osobu. Mnogi njegovi kasniji radovi sadrže skrivene religijske teme. Redovno je posećivao liturgije, a sveštenik crkve Saint Vincent Ferrer na Manhattnu je rekao da je Warhol u crkvu odlazio gotovo svakog dana. Na njegov rad je uticala ikonografska tradicija istočnog Hrišćanstva. Warholov brat je rekao da je Warhol bio „istinski religiozan, ali da nije želeo da ljudi to znaju, jer je to bila privatna stvar“. Warhol umire relativno rano, u svojoj 58. godini, 22. februara, 1987. godine u 6:32 u New Yorku. Prema novinskim izveštajima, Warhol se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kese u uglednoj New York Hospital pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Bolničko osoblje nije dobro pratilo njegovo stanje i posle operacije su ga „napunili“ tečnošću, zbog čega je došlo do hiperhidratacije, zbog čega je Warholov advokat podneo tužbu. Warhol je sahranjen na grkokatoličkom groblju u Bethel Parku, predgrađu Pittsburgha. Među ljudima koji su održali posmrtni govor bila je i Yoko Ono. Bilo je toliko puno predmeta koje je Warhol posedovao da je Sotheby’s devet dana izlagao njegove stvari na aukciji. Aukcijom se prikupilo više od 20 miliona dolara. Do početka 1960-ih Warhol je bio uspešni reklamni ilustrator. Warhol je bio toliko uspešan kao komercijalni ilustrator, da ga niko nije shvatao kao umetnika. Koristeći istu tehniku koju je koristio u ilustracijama, Warhol je uradio seriju crteža i podneo ih galeriji, koja ga je odbila. Počeo je da promišlja odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja stvarajući pop art. Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Neki od njih, kao što je Roy Lichtenstein kasnije će postati sinonimi za ovaj pokret. Warhol koji će postati poznat kao „Papa popa“ („Pope of Pop“) prihvatio je ovaj stil. Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Warhol svoje teme traži u samim ikonama popa – brendovima, zvezdama i dolarima – i isključuje svaki trag „ruke“. Warhol je tražio svoje teme, koje bi ga razlikovale od drugih pop-artista. Prijatelji su mu rekli da slika stvari koje najviše voli. Na sebi svojstven način da stvari shvata bukvalno počeo je da slika svoje omiljene stvari. Za svoju prvu veliku izložbu slikao je konzerve Campbell’s Soup, koje je jeo za ručak tokom celog života. Warhol je voleo novac, pa je slikao novčanice. Voleo je zvezde, pa je slikao i njih. Od ovakvih početaka razvio je svoj kasniji stil. Umesto da bira teme po kojima će biti prepoznatljiv, birao je prepoznatljiv stil, iz koga je polako istiskivao ruku u procesu stvaranja. Slike je počeo da radi kao štampu na tkanini. Od slikara Warhol je postao dizajner slike. U vrhuncu svoje slave, Warhol je imao nekoliko asistenata koji su radili po njegovim instrukcijama. Warhol se bavio i komičnim i ozbiljnim temama, birajući predmete od konzerve supe do električne stolice. Koristio je istu tehniku – tekstilna štampa, serijska reprodukcija i upotreba svetlih boja – bez obzira na to da li slika glamurozne zvezde, predmete iz svakodnevnog života ili slike samoubistava, saobraćajnih nesreća i sl. Slike iz serije „Dead and Disaster“ (1962-1963), kao što su „Red Car Crach“, „Purple Jumping Man“, „Orange Disaster“, transformišu ličnu tragediju u javnu spektakl i opominje medije da stalno prikazivanje ovakvih slika u medijima otupljuje publiku. Jedinstveni element njegovog rada je njegov keatonski stil – potpuna bezizražajnost. Ovo se ogledalo i u njegovom ponašanju – često se „pravio glup“ u medijima i odbijao je da objašnjava svoj rad. Poznat je po tome što je rekao da sve što treba da se zna o njemu i njegovom radu je već tu – na površini. U takvoj površnosti, bez oznaka iskrenosti, posmatrač je ostavljen da se pita i otkriva šta „pravi Andy“ misli. Da li je Andy užasnut smrću ili mu je ona smešna? Da li su njegove konzerve supe cinična primedba o bezvredosti popularne kulture, ili su „homage“ jednostavne udobnosti doma? Bez želje da odgovara na ova pitanja, njegov rad postaje interesantniji – ostavlja publici da interpretiraju njegovo značenje. Warhol je radio u mnogim medijima – slikarstvo, fotografija, crtež i skulptura. Pored toga, pravio je i filmove. Između 1963. i 1968. snimio je preko 60 filmova. Jedan od najpoznatijih filmova, Sleep (1963.) prati šestočasovno spavanje pesnika Johna Giorna. Film Blow Job (1963.) 41 minut prati izraz lica Toma Bakera kome Willard Maas čini felacio (kamera, međutim, prikazuje samo Tomovo lice). Film Empire sastoji se od osmočasovnog snimanja zgrade Empire States Building u sumrak. Njegov najpopularniji film koji je dobio i najbolje kritike je Chelsea Girls (1966). Film prikazuje dva filma istovremeno, sa različitim pričama. Posle pokušaja ubistva Warhol, koji je sada živeo povučenije, odustao je od snimanja filmova. Njegov asistent, reditelj Paul Morrissay nastavio je da pravi filmove za Factory, usmeravajući filmsku produkciju sa warholovske na više mainstream i filmove sa narativom, kao što su Flesh, Trash, Heat. Ovi filmovi, uključujući i Andy Warhol’s Dracula i Andy Warhol’s Frankenstein bili su više mainstream od bilo čega što je Warhol režirao. U ovim filmovima pojavljivao se Joe Dallesandro, koji je bio više Morrisseyeva nego Warholova zvezda. Warhol je prihvatio bend Velvet Underground kao jedan od svojih projekata tokom 1960-ih, „producirajući“ njihov prvi album The Velvet Underground and Nico i praveći naslovne slike. Njegova „produkcija“ ovog albuma se sastojala samo u plaćanju vremena u studiju. Posle ovog albuma Warhol i Lou Reed su počeli da se sukobljavaju oko ideje u kom pravcu bend treba da se razvija i konačno su prekinuli kontakt. Warhol je dizajnirao omote za dva albuma The Rolling Stones: Sticky Fingers (1971) i Love You Live (1977). Godine 1975. Warhol je uradio nekoliko portreta Mick Jaggera. Godine 1990. Lou Reed snima album Sons for Drella (jedan od Warholovih nadimaka bio je Drella, kao kombinacija imena Drakula i Cinderella (Pepeljuga)) sa John Caleom. Na albumu Reed se izvinjava Warholu zbog sukoba. Warhol je bio prijatelj sa mnogim muzičarima, uključujući Bob Dylana i John Lennona. Warhol je dizajnirao omot za Lennonov album Menlove Avenue, koji je posthumno izdat 1986. godine. Warhol se pojavljuje kao barmen u spotu pesme „Hello Again“ grupe The Cars i u spotu za singl „Mistif“ grupe Curiosity Killed the Cat. Warhol je imao veoma veliki uticaj na new wave/punk rock bend Devo, kao i na David Bowiea, koji je snimio i pesmu pod nazivom „Andy Warhol“ za album Hunky Dory (1971). Andy Warhol Museum u Pittsbughu je najveći američki muzej posvećen samo jednom umetniku. Čuva zbirku sa više od 12.000 umetničkih predmeta. Warholov brat, John Warhol i Warhol Foundation iz New Yorka osnovali su 1992. Warholov porodični muzej moderne umetnosti u Slovačkoj u mestu Medzilaborce, pored koga su rođeni Warholovi roditelji. U filmu The Doors (1991) Olivera Stona Warhola glumi Crispin Glover. David Bowie ga je glumio u filmu Basquiat Juliana Schnabela. U filmu I Shot Andy Warhol (1996), rediteljke Mary Harron glumio ga je Jared Harris, a Sean Gregory Sullivan u filmu 54. Poslednji film u kome se pojavljuje lik Andy Warhola je Factory Girl (2007) u kome ga glumi Guy Pearce. jon voigt, donyale luna, john lenon Andy Warhol`s Interview October 1974 Donyale Luna Philippe Petit Hiram Keller Michael Winner Martha Donyale Luna 5 Philippe Petit 8 Meet Your Maker 12 Michael Winner 14 Martha Reeves 18 Jon Voigt 20 The Andrews Sisters 24 Hiram Keller 30 Frederic Davies 34 Ray Bolger 36 Les Smiths de Monte Carlo 40 Richard Estes 42 Waylon Jennings 44 Making Faces 47 Buy n` Buy 49 Out 50 Smalltalk 52 I Cover The Waterfront 54 COVER: DONYALE LUNA IN HALSTON 3D LUMILAR SEQUINS: AND HIRAM KELLER IN HALSTON BLACK CASHMERE. PHOTOGRAPHED BY BILL KING. STYLED BY DENNIS CHRISTOPHER. COVER DESIGNED BY RICHARD BER NST E I N.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM DEBORE KER IZ 1966.G. Poslata 1966. godine Crno bela fotografija 15,5 x 10,5 cm Dama Debora Ker (1921 — 2007), škotsko–američka filmska i televizijska glumica. Šest puta je bila nominovana za Oskara, ali nikada nije nagrađena. Debora je bila zvezda blokbastera i jedna od najpopularnijih junakinja ljubavnih drama. Nakon nekoliko neuspelih filmova u Britaniji, Kerova je 1947. ostavila ljubavnika i preselila se u Sjedinjene Države, gde je potpisala ugovor sa kompanijom Metro-Goldvin-Mejer. I odmah je ostvarila zapažene uspehe. Nizala su se ostvarenja: drama Crni narcis, film Rudnici kralja Solomona, Edvarde, sine (nominovana za Oskara), Kvo vadis, Julije Cezar, gde joj je partner bio Marlon Brando, i film Kraljica devica, gde je igrala Elizabetu I. Ipak ljubavna drama Odavde do večnosti (1953) je postala njen najpoznatiji film, i za koji je bila predložena da dobije Oskara za najbolju glavnu glumicu, gde joj je partner bio Bert Lankaster, a scena u kojoj su vodili ljubav na plaži Halona na Havajima smatra se jednom od najromantičnijih scena svih vremena. Američki filmski institut je ovaj film stavio na dvadeseto mesto na listi 100 najboljih ljubavnih drama dvadesetog veka. Debora je nastavila da igra u blokbasterima, i postala je poznata kao junakinja ljubavnih filmova. Najpoznatiji od tih filmova su Kraj jedne ljubavne priče, kultni mjuzikl Kralj i ja, u kome joj je partner bio Jul Briner, Nebo zna, gospodine Alison, ljubavnu dramu Afera za pamćenje sa Kerijem Grantom. Američki filmski institut je ovu dramu proglasio za peti najlepši ljubavni film svih vremena. Postala je najstarija Bondova devojka 1967. kada je prihvatila ulogu u Kazino Rojalu. Krajem šezdesetih u potpunosti je napustila film i povremeno radila u serijama i TV-filmovima, i u pozorištu. Nakon filma Odavde do večnosti bila je nominovana za još četiri Oskara, ali nije dobila ni jednog – za uloge u filmovima Nebo zna, gospodine Alison, Kralj i ja, Odvojeni stolovi i Lutalice (1960). Kerova je 1998. proglašena za damu Ujedinjenog Kraljevstva, a četiri godine pre, dobila je Oskara za životno delo, odnosno „za besprekornu gracioznost i lepotu… karijeru tokom koje se zalagala za savršenost, disciplinu i eleganciju.“

BROWN-WESTHED,MOORE & Co - Tri plitka tanjira (1868-1883) Dekor: INDIANA Dimenzije Prečnik: 26,5 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 1730 g Na svim tanjirima sitni tragovi pribora na dnu. Na jednom tanjru tamna tačka bez glazure na dnu, na drugom tamna tačka sa donje strane, na drugom nekoliko takvih sitnih tačaka na obe strane. Na dva tanjira je glazura sitno mrežasto ispucala, na dnu i obodu su ta mesta i potamnila. Jedan tanjir potamneo je s donje strane ruba. Sve je vidljivo na slikama. Tri žiga na dnu svakog tanjira: (1) Štampani žig fabrike BWM & C (za “Brown-Westhead, Moore & Co”, u traci, preko štita ispod krune) INDIANA (unutar kruga oko štita) Rd 30587 Fabrika “Brown-Westhead, Moore & Co” koristila je ovaj žig u periodu od 1862. do 1904. godine. (2) Podglazurno utisnut žig fabrike T.C. BROWN-WESTHEAD MOORE & Co Fabrika ga je koristila posle 1862. godine. (3) Podglazurno utisnut registracioni žig (Registy Mark, `Diamond Mark`) Britanski Patentni Ured koristio je Registracioni žig u periodu od 1842. do 1883. godine, s izvesnim izmenama uvedenim 1868 godine. Žig je garantovao kupcu da se radi o proizvodu britanskog dizajna, a proizvođača je štitio od kopiranja njegovih proizvoda. Rimski broj u vrhu žiga označava tip materijala koji je korišćen. Broj “IV” označava proizvode od keramike. Ostali simboli sadrže datum kada je patent registrovan, dakle NE OZNAČAVAJU DATUM PROIZVODNJE. Utisnuti žig na tanjirima sadrži datum 25. septembar 1868. godine. Fabriku porcelana u engleskom mestu Hanley (Hanlej) osnovao je Job Ridgeway (Džob Ridžvej) 1802. godine. Posle zamršene sukcesije partnerstva fabriku su preuzeli partneri William Bates (Vilijem Bejts), Thomas Chappell Brown-Westhead (Tomas Čepel Braun-Vesthed) i William Moore (Vilijem Mor) 1859. godine. Radila je pod nazivom “Bates, Brown-Westhead & Moore” svega dve godine. U decembru 1861. godine William Bates se povukao iz posla, i fabrika je nastavila sa radom kao “Brown-Westhead, Moore & Co”. Thomas Chappel Brown-Westhead vodio je administraciju i finansije, dok je William Moore upravljao proizvodnjom kompanije. 1904. godine kompanija je registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću i preimenovana u “Cauldon (Brown-Westhead Moore & Co.) Ltd.” Vlasništvo i menadžment su ostali isti. Na proizvodima se koristio žig sa skraćenim imenom “Cauldon Ltd”. Kompanija je zapala u finansijske poteškoće, pa su kapital i broj akcija smanjeni. 1920. godine kompanija je bila primorana da objavi stečaj. Administraciju nad fabrikom je preuzeo Harold Robinson (Herold Robinson), a pod imenom “Cauldon Potteries Ltd.” kompanija je postojala do 1962. godine. Prodaju se bez držača za tanjire. (112/26-31/98-kp/1026)

Teško je palo Mikalu Nikoliću Kalči što je prepuna kafana, tada glavno mesto društvenog života Nišlija, videla kakvu mu je ulogu prijatelj Stevan Sremac dodelio u pripoveci „Ivkova slava“ – glavnu, najbitniju, ali ne i po njegovom ukusu… Još kao dete Kalča je došao u Niš, tako da skoro niko nije ni znao da nije rođeni Nišlija. On je bio Cincar rodom iz Kruševa u Makedoniji. Svoj kujundžijski zanat radio je kvalitetno i bio je dobar majstor. Međutim, više od zanata voleo je svog vernog psa Čapu i lov. Kao i ostale niške meraklije iz tog vremena, voleo je život, pesmu i svaki novi dan koji je započinjao obaveznim ratlukom i kafom. Kalču je znao ceo tadašnji Niš, a njegove priče, naročito lovačke, uveseljavale su čaršiju. Poznat kao veliki lažov, ali i dobar čovek, privukao je pažnju Stevana Sremca, koji je u Niš došao kao profesor gimnazije krajem devetnaestog veka, dve godine nakon oslobođenja ovog grada od Turaka. Sremac je zavoleo Niš, niški mentalitet i tradicionalni način života. Voleo je humor, lakoću sa kojom se živelo, intuitivnost, sklonost sevdahu, šaljivim podvalama, ali i veselju bez kraja. Mirisao je Niš tih godina na cveće, a iz kuća u sokacima sa zanimljivim imenima „Šefteli sokak“, „Sotiračevo sokače“, „Kevina mala“ čula se pesma i igra. U krivudavim ulicama starog grada proveo je najlepše godine. Ovaj deo Srbije i stari Niš svojim perom ovekovečio je i proslavio u svom književnom delu. Stevan je rođen u Bačkoj (u Senti na današnji dan-23. novembar 1855). Sremac je jedan od najpoznatijih proznih pisaca, bio je akademik, tradicionalista i idealista. Objavio je knjige „Božićna pečenica“ (1893. godine), „Ivkova slava“ (1895. godine), „Limunacija na selu“ (1896. godine), „Pop Ćira i pop Spira“ (1898. godine) „Iz knjiga starostavnih“ (od 1903. do 1909. godine), „Vukadin“ (1903. godine), „Čiča Jordan“ (1903. godine), „Kir Geras“ (1903. godine) i „Zona Zamfirova“ (1906. godine). Nakon smrti roditelja brigu o njemu preuzeo je njegov ujak Jovan Đorđević. Kako je i sam bio književnik, upisuje Stevana u gimnaziju nakon dolaska u Beograd, a potom i u Veliku školu gde završava studije istorije. Postaje profesor i predaje u Nišu i Pirotu. U Nišu je zabeležio mnoge priče, najviše o svom dobrom prijatelju Kalči – naočitom, dugih brkova i ozbiljnog pogleda. Sedeli su oni u kafani „Marger“ i pričali u nedogled. Zapravo, Kalča je pričao, a Sremac slušao i zapisivao u svoju beležnicu… Navraćao je Sremac i u Kalčin dućan, prvi put da bi mu popravio ćilibarsku muštiklu, a onda svakog dana za vreme odmora na kratak razgovor i kafu. Kalčine priče su bile zanimljive, živopisne, sa mnogo preterivanja, lagarija i izmišljotina. Posebno su se izdvajale one lovačke, poput susreta sa „afričkim zajcem“ koga je uhvatio golim rukama, bez puške i vernog Čape, iako je bio „velik kao tele i šaren kao zvečarka“. Sam Sremac nikada nije imao tu čast da sa Kalčom ode u lov… Sremac je za vreme svog jedanaestogodišnjeg boravka u Nišu najduže stanovao u Nikoletinom stanu, u maloj kućici na keju kraj Nišave. Posmatrao je sa trema život Nišlija, pa je tako i ispratio slavu jorgandžije Živka. I upravo njegova slava poslužila mu je kao inspiracija da napiše pripovetku „Ivkova slava“ i da je objavi kao posebnu knjigu 1895. godine. Zanimljivo je reći da je radnja pripovetke pisana po istinitim događajima, sa stvarnim glavnim likovima koji su u tom trenutku bili živi. Zato je Sremac odlučio da promeni njihova imena. Pored toga, i Živkovu slavu, Svetog Jovana, zamenio je Đurđevdanom, događaje uobličio, a „ponešto“ dodao i izmislio… Svoju knjigu sa posvetom Sremac je poklonio Kalči, ali kako je ovaj veliki lovac bio nepismen, nije mogao da pročita šta je to njegov prijatelj o njemu rekao. Sa velikim delom upoznao se tek u pozorištu „Sinđelić“ u niškoj kafani Evropa kada je 1896. godine „Ivkova slava“ izvedena na pozornici. Kalčin lik igrao je Čiča Ilija Stnojević, a Kalča je bio pozvan kao specijalni gost koji je došao čak dva sata ranije. U prepunoj Evropi njegovo prisustvo izazvalo je najveću pažnju, a naročito njegove reakcije kako je radnja predstave odmicala. Ljut i besan, negodovao je i dobacivao glumcima, govoreći da su svi lažovi, a Sremac veći i od njega. Ovakva reakcija bila je motiv Sremcu da napiše još jednu pripovetku „Kalča u pozorištu“… Priča o Kalčinom gostu iz Afrike poslužila je kao inspiracija Ivanu Felkeru, akademskom vajaru, prilikom stvaranja spomenika Kalči i Sremcu. Ideju za ovaj spomenik dao je pokojni glumac Mlađa Nedeljković. Na bronzanoj skulpturi prikazan je razgovor Kalče i Sremca gde mu pokazuje koliki je bio njegov ulov – „afrički zajac“. Pored njih sedi i Čapa, Kalčin verni pas sa „pedigreom“, čija je majka bila kučka čuvenog Turčina Belog Memeda. Hvalio se Kalča da je Čapa lovio toliko „zajaca“ koliko ni on nije mogao poneti. Čapu je dobio od Ibiš-age, koji je i sam bio lovac. Posebno je isticao da je njegovog jedinog vernog prijatelja „u lov vodio i kralj Milan.“ Skulptura se nalazi na samom početku kazandžijskog sokačeta u pešačkoj zoni i jedinom očuvanom delu stare niške čaršije, gde se krajem XIX i početkom XX veka nalazilo trinaest kazandžijskih radionica. Pored ovog spomenika „vesele družine“, na ulazu u čuveno niško „Kazančijsko sokače“ nalazi se i jedna prazna stolica za sve one koji bi da „razgovaraju“ sa piscem i lovcem. Do skulpture se nalazi i spomen–česma Stevanu Sremcu. Ovaj spomenik je ovekovečio priču o čoveku koji je danas zaštitni znak svih Nišlija i njegovom prijatelju i slušaocu koji ga je kroz svoja književna dela uveo u legendu.

Dragan Drobnjak: Velika činija/vaza `LUCIJA`(1965-1980) Dimenzije Visina: 29 cm Dužina: 27,5 cm Širina: 27 cm Prečnik dna: 10,5 cm Težina: 1520 g Sitnije nepravilnosti u strukturi stakla, najuočljivije je tamnije ispupčenje u unutrašnjosti - vidljivo je na posebnoj slici. Vazu/činiju `Lucija` dizajnirao je Dragan Drobnjak za fabriku stakla `9. oktobar` u Prokuplju. Proizvodila se, u različitim veličinama i bojama, od 1965. do 1980. godine. DRAGAN DROBNJAK (1941- ), srpski vajar i dizajner stakla. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu a školu primenjene umetnosti u Nišu. Diplomirao je na Akademiji primenjene umetnosti u Beogradu 1966. a magistrirao 1981. godine. Prvi je skulptor u Srbiji koji je diplomirao na skulpturi od stakla. Od 1969. do 1991. godine bio je zaposlen kao dizajner stakla u fabrici “9. Oktobar” u Prokuplju. 1991. godine dobio je zvanje samostalnog i istaknutog umetnika. Član je ULUPUDUS-a od 1960. godine. Imao je 30 samostalnih izložbi, a učestvovao u preko 100 kolektivnih u zemlji i inostranstvu, od kojih su najznačajnije “Jugoslovenska primenjena umetnost” u Parizu 1969. godine i “Primenjena umetnost i dizajn u Srbiji” u Njujorku 1962. godine. Radovi su mu zastupljeni u zbirkama muzeja stakla u Ruanu (Francuska), Galeriji stakla u Moskvi, Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu i mnogim drugim zbirkama. “Prvi sam umetnik koji je diplomirao dizajn stakla na Akademiji jer se u to vreme dizajn se tek pojavio kao izraz, i to sa desetkom. Kada sam došao u fabriku bili smo mladi, i fabrika i ja i može se reći da sam “rastao” sa fabrikom. Mene je taj materijal oduševio jer treba znati da se staklo topi na 1400 stepeni a radna temperatura mu je na 1200 stepeni, to je više tečnost u vidu meda. Kao vajar zaljubio sam se u taj materijal i u svakom predmetu sam tražio umetnost”. „9. OKTOBAR“ PROKUPLJE: Najstariji nalazi stakla u okolini Prokuplja datiraju iz prvog veka nove ere a proizvodnja i industralizacija stakla vezuje se za manifakturu Avrama Petronijevića na Crnom Vrhu 1846.godine. Stotinak godina kasnije i Prokuplje se upisalo na mapi gradova koji, pored Paraćina, Zaječara, Ali Bunara, imaju svoju fabriku stakla. Fabriku stakla osnovali su 1962. godine Milosav Popović i Božidar Simić na mestu dotadašnje radionice za obradu ravnog stakla. Jedno vreme je radila kao istureni pogon za ručnu obradu stakla Srpske fabrike stakla da bi se kasnije osamostalila. Proizvodi su bili originalni i van tokova klasičnog staklarstva. Proizvodilo se ručno duvano staklo, kao što se vekovima čini na venecijanskom ostrvu Murano. U fabrici je često boravio Đorđo Dinon iz Italije, kao stručni konsultatnt. Majstori fabrike pohađali su škole staklarstva u Italiji, Češkoj, Nemačkoj i tamo učili zanat. Tokom devedesetih godina fabrika je sve teže poslovala, i zvanično je bankrotirala 2003. godine. Hala nekadašnje fabrike stakla u prokupačkom naselju Mala Guba potpuno je izgorela u požaru 2019. godine. (118/23-39/pol-kp/1204)

KRISTER PORZELLAN-MANUFAKTUR -Veliki čajnik (1840-1895) Dimenzije Visina: 21 cm Širina: 28 cm Prečnik dna: 12 cm Prečnik otvora: 12 cm Zapremina : 1,6 l Težina: 980 g Zlatna boja na spoljnoj strani izlivnika i drške je delimično izbledela - vidljivo je na slikama. Žig na dnu: (Inicijali) KPM ( za Krister Porzellan-Manufaktur, ispod vertikalne crte koja imitira žezlo, kao što je i čitav žig imitacija žiga „Königliche Porzellan-Manufaktur Berlin“) Fabrika „Krister Porzellan-Manufaktur“ koristila je žig između 1840. i 1895. godine. Prvu fabriku porcelana u gradu Waldenburg (Valdenbug, danas Wałbrzych, u Poljskoj)) osnovao je C.S. Rausch (Rauš) 1820. godine i radila je veoma uspešno, iako je imala samo jednu peć. Privučen lokalnim mogućnostima drugu fabriku otvorio je biznismen Traugott Hayn (Traugot Hajn) 1829. godine. Dekorater Carl Franz Krister (Karl Franc Krister), zaposlen u Rauschovoj fabrici prešao je u fabriku Hayn i uskoro je postao njen vlasnik 1831. godine. 1833. godine otkupio je i fabriku Rausch, uloživši novac koji je zaradio kao vlasnik rudnika kaolina u Meißen-u. Od samog početka, Krister je pokušao da privuče kupce imitirajući žig i stil čuvene fabrike „Königliche Porzellan-Manufaktur” (KPM) iz Berlina. KPM je povremeno menjala žig da bi izbegla sličnost, ali je i Krister menjao svoj, ali uvek dovoljno oprezno, tako da su svi pokušaji KPM da to zaustavi sudskom odlukom bili neuspešni. Ali, Krister nije bio uspešan zahvaljujući kopiranju proizvoda čuvene fabrike: kvalitet njegovih proizvoda je bio izuzetno visok, i ubrzo je stekao mnogo bogatih klijenata. Izvoz kupcima širom Evrope i Severne Amerike počeo je oko 1849. godine. Tokom vremena, njegovi proizvodi postali su poznati širom sveta, čemu su doprinele i nagrade na sajmovima u Wroclawu (1852.) i Parizu (1867.). Carl Krister umro je 1867. godine, i posao su preuzeli naslednici iz porodice Haenschke (Henške). U vreme kada je umro, njegova fimna je bila jedna od dve najveće kojima rukovodi jedna osoba, pored fabrike Carla Tielscha (Karl Tilš) u Altwasseru (Altvaser). Porodica Haenschke dalje je unapredila fabriku koja je 1913. godine zapošljavala 800 radnika. 1920. godine vlasnici su odlučili da fabriku prevedu u akcionarsko društvo. Već sledeće godine većinski vlasnik je postala Rosenthal grupa, ali je stari naziv zadržan sve dok 1945. godine ruske trupe nisu ušle u Waldenburg. Čim se rat završio, bilo je jasno da će područje u budućnosti pripasti Poljskoj i svi nemački građani su morali da ga napuste, osim kvalfikovanih radnika fabrike koji su bili primorani da ostanu sve dok u posao ne upute poljske imigrante. Sama fabrika je nacionalizovana i preimenovana u “Porcelana Stolowa Krzysztof” 1952. godine. Oznaka “Wawel” uvedena je 1953. godine i koristila se godinama kasnije. Sama fabrika je brzo napredovala, konstantno je proširivana i modernizovana, i stekla je svetski ugled. 1995. godine pokrenut je proces privatizacije i fabrika je počela da izdaje akcije zaposlenima. Proces je završen 1999. godine, ali fabrika još godinama bila pod nadzorom države. Postala je jedna od najvećih kompanija u Poljskoj, čija poizvodnja obuhavata veliki broj stavki, od jeftine keramike do skupocenih servisa. Rosenthal grupa zadržala je pravo na zaštitni znak i brend do 2004. godine, kada je robna marka Krister definitivno ugašena. (114/29-15/56-kp/1121)

NIŠ – Pre 115 godine, Niš je dobio električno osvetljenje. U centru grada i na glavnom gradskom trgu Kralja Milana, prva sijalica zasvetlela je u istom trenutku kada je princ Đorđe Karađorđević, sin kralja Petra Prvog Karađorđevića, svečano pustio u rad prvi transformator hidrocentrale „Sveta Petka” na reci Nišavi kroz Sićevačku klisuru. Ova hidrocentrala, u narodu poznatija kao „Vila sa Nišave” puštena je u rad septembra 1908., ili 13 godina posle prve hidrocentrale na planeti, na Nijagari, koja je počela da radi 1895. godine. Sagrađena na dvadesetak kilometara istočno od Niša bila je četvrta u tadašnjoj Srbiji – pre nje bila je hidroelektrična centrala puštena u rad na reci Gradac kod Valjeva 9. maja 1900. i hidroelektrana sa Teslinim sistemom trofaznih struja pod gradom na Đetinji u Užicu, koja je počela da radi 2. avgusta iste godine, kao i hidrocentrala „Vučjanka” na istoimenoj rečici u Vučju, puštena u rad s proleća 1903. A posle „Sveta Petke” na Nišavi kod Niša, a pre Prvog svetskog rata, sagrađena je i 1909. godine počela da radi i hidrocentrala „Gamzigrad” na Crnom Timoku kod Zaječara. Prve sijalice u centru Niša, gde je bilo poznatih kafana, zanatskih radnji i dućana, zamenile su ulične fenjere na petrolej (gas). Tom događaju prisustvovalo je više hiljada Nišlija koji su došli da vide do tada čudo neviđeno – „kako svetli lampa na struju”. Prvi porodični objekat koji je priključen „na elektriku” bila je velika, sa prizemljem, spratom i balkonima, kuća modnog krojača Mihajla Popovića, kod koga su česti gosti bili Ljuba Davidović, predsednik tadašnje srpske vlade i Todor Milovanović, ugledni niški učitelj, predsednik niške opštine, narodni poslanik i učesnik ratova protiv Turaka za oslobođenje Niša, i mnoge druge uspešne i ugledne Nišlije. Struja, odnosno elektrika korišćenja je posle toga punih godinu i po isključivo za osvetljenje, da bi u proleće 1910. bila ponuđena preduzećima i zanatlijama. Na elektriku su se prvi priključili Predionica pamuka u vlasništvu Niške akcionarske štedionice za pokretanje svojih mašina, Fabrika šamija (marama) Mite Ristića, a posle toga i „Pivara” Jovana Apela i Fabrika leda Manojla Popovića. Prvo seosko naselje koje je dobilo struju u niškom kraju i iz hidrocentrale „Sveta Petka” bilo je, razumljivo selo Sićevo jer je hidrocentrala sagrađena na Nišavi u Sićevačkoj klisuri. Hidrocentrala nedaleko od ovog sela radila je po principima koje je izumeo i utvrdio slavni srpski naučnik Nikola Tesla, sa kojim su meštani Sićeva decenijama održavali prisne veze. Sedamnaest godina pre završetka izgradnje hidrocentrale „Sveta Petka”, odnosno još 1891. godine žitelji ovog sela proglasili su Teslu počasnim građaninom Sićeva na predlog meštanina sela Mate Radojkovića. Kako je zapisano u dokumentima i arhivi sela „Nikola Tesla bio je u finansijskoj oskudici” i zbog toga su meštani Sićeva „sproveli akciju prikupljanja novca i slali mu dobrovoljne priloge kako bi mogao da nastavi svoj naučni rad u Americi”. Decenijama su se Sićevčani dičili time i često su znali, u šali, da kažu kako su posinili i usvojili Nikolu Teslu... Hidrocentrala „Sveta Petka” na Nišavi u Sićevačkoj klisuri, nikada nije prekidala svoj rad. I danas je u funkciji, i danas se u njoj proizvodi električna energija i iz njenih postrojenja u Niš i za Nišlije redovno i uredno stiže struja.

CARL TEICHERT, Meissen - Četiri dezertna tanjira (1882-1929) Dekor: Blue Onion / Zwiebelmuster / Plavi luk Dimenzije Prečnik: 19,5 cm Visina: 2,5 cm Ukupna težina: 990 g Sitni, jedva vidljivi tragovi pribora na dnu tanjira. Žig na dnu: MEISSEN (u elipsi, s petokrakom zvezdom ispod elipse) Fabrika „ Meißner Ofen- und Porzellanfabrik (vorm. C. Teichert)“ koristila je žig od 1882. do 1929. godine. Gottfried Heinrich Melzer (Gotfried Hajnrih Melcer), do tada majstor u „ Königlich-Sä chsischen Porzellan-Manufaktur Meißen“ , razvio je 1840. godine novi postupak proizvodnje pločica za peći, koji je patentirao 1855. godine. Nezavisni proizvođač keramike Johann Friedrich Carl Teichert (Johan Fridrih Karl Tajhert) zainteresovao se za ovaj postupak i 1857. godine preuzeo Meltzerovu proizvodnju. Kako je do 1863. godine postojeća radionica postala nedovoljna za rastuću proizvodnju, Teichertova kompanija „ Carl Teichert Meißen“ izgradila je nove fabričke hale u Meissenu. Carl Teichert umro je u 41. godini kada je, za vreme francusko-nemačkog rata, boravio u poseti nemačkim trupama u Parizu 6. februara 1871. godine. U avgustu 1872. godine kompanija je pretvorena u akcionarsko društvo. 1879. godine počela je proizvodnja porcelana, posuđa i figura, koja je do tada bila monopol „ Königlich Porzellan-Manufaktur Meißen“ , i fabrika je preimenovana u „ Meißner Ofen- und Porzellanfabrik (vorm. C. Teichert)“ . 1891. godine u fabrici je radilo 460 radnika. 1891. godine počela je i proizvodnja zidnih pločica. 1896. godine odlučeno je da se izgrade novi pogoni za izradu pločica. Usled kašnjenja, koje je delom uzrokovano i velikim požarom u fabrici, puna proizvodnja počela je tek 1919. godine. Oko 1925. godine spojile su se fabrike „ Meißner Ofen- und Porzellanfabrik (vorm. C. Teichert)“ , „ Ernst Teichert GmbH“ (koja je pripadala Carlovom bratu Ernstu) i „ Wandplattenwerke Saxonia GmbH“ u grupu pod nazivom „ Teichert-Werke Meißen“ . 1929. godine proizvodnja porcelana je zaustavljena, a u aprilu 1930. godine licencu i originalne modele za proizvodnju predmeta sa plavim dekorom Zwiebelmuster (Blue Onion, plavi luk), po kojima je Teichertova fabrika bila poznata, preuzela je kompanija „ Porzellanfabrik Lorenz Hutschenreuther Selb“ . Proizvodi Teichertove fabrike bili su poznati kao „ Bürgerlich Meißen“ (građanski Meissen), dakle uglavnom namenjeni građanskom staležu u usponu, koji ipak sebi nije mogao da priušti skupe proizvode čuvene „ Königlich Porzellan-Manufaktur Meißen“ . Do danas, proizvodi ove dve fabrike se često brkaju, pa se Teichertov porcelan čak i reklamira i prodaje kao „ Meissen-porcelan“ . Verovatno zbog naziva „ Meissen“ u Teichertovom žigu, iako on nije ni nalik ukrštenim mačevima u žigu čuvenije fabrike. Dekor “ plavi luk” (blue onion, Zwiebelmuster ) prvobitno je nazivan “ sijalica” . U Evropi prvi ga je upotrebio “ Meissen Porzellan” u XVIII veku, ali je kopiran od strane drugih proizvođača još od XIX veka. Sličan dekor prvi su koristili kineski majstori slikanja na porcelanu. Najraniji primerci su plavo-beli porcelan sa dekorom oblika nara iz ranog perioda dinastije Ming. Kada je “ Meissen Porzelan” počeo da kopira dekor, pošto je tada nar bio u Saksoniji nepoznata biljka, slikari su smislili hibride koji su više ličili na biljke poznate Evropljanima. Takozvani “ luk” uopšte nije luk, već više liči na neku mešavinu breskve i nara, po uzoru na kineski original. Ceo motiv je genijalno zamišljeno grupisanje više cvetnih motiva sa stilizovanim božurima i lepim katama u centru, čije stabljike vetar povija oko bambusovog drveta. Pre kraja XVIII veka druge fabrike počele su da kopiraju Meissenov dekor, a u XIX veku gotovo sve evropske fabrike porcelana ponudile su svoju verziju ovog motiva. Dekor koji je Enoch Wedgwood počeo da koristi od 1870. godine čak je bio poznat pod nazivom “ Meissen” . (123/24-46/152-kp/1444)