Miner je radio mesec dana, i odlicno radi. Moguce je korigovanje cene.

Prodajem navedeni rig sa 6x RX 580 8GB Power Color Red Dragon karticama jer sam kupio drugi. Rig je radio sasvim stabilo bez restarta. Temperature se kreću od 47-55 stepeni na 55% odnosno oko 2000rpm. Podešen je da kopa ETH (oko 181-182mhs).

Broj jezgara: Osam jezgara RAM (memorija): 12GB Interna memorija: 256GB Wi-Fi: WiFi Operativni sistem: Android Boja: Crna 4G (LTE): Ne GPS: Da Dijagonala ekrana: 11" Opis procesora: Octa-core (1x3.2 GHz Cortex-X3 & 2x2.8 GHz Cortex-A715 & 2x2.8 GHz Cortex-A710 & 3x2.0 GHz Cortex-A510) Opis grafike: Adreno 740 Operativni sistem: Android 13 Tip panela: AMOLED Opis kamere: Prednja 12 MP, (ultrawide) Features: HDR Video: 4K@30/60fps, 1080p@30fps Zadnja 13 MP, f/2.0, 26mm (wide), 1/3.4", 1.0µm, AF Features: LED flash, HDR, panorama Video: 4K@30/60fps, 1080p@30fps Proširenje memorije: microSD (TransFlash) do 1TB Mikrofon: Da Senzor: • Čitač otiska prsta (ispod displeja, optički) Opis Bluetooth: 5.3, A2DP, LE Zvučnici: Zvučni sistem sa 4 zvučnika Opis Wi-Fi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac/6e/7, tri-band, Wi-Fi Direct Bluetooth: Da SIM slot: 1 x Nano SIM Interfejs za punjenje: USB-C NFC: Ne Čitač otiska prsta: Da Thunderbolt port: Ne Lightning port: Ne FM radio: Ne Izlaz za slušalice: Ne Dimenzije: 165.8 x 254.3 x 5.9mm Kapacitet baterije: 8400 mAh Masa: 498g Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine

Na prodaju hp envy 13-ah0012no ultra laptop visoke klase u gold boji. Laptop je odličnih performansi i vrlo lagan, napravljen od aluminujuma. Na njemu nema nikakvih oštećenja, vrlo malo korišćen. Dolazi u kompletu sa originalnim punjačem. Star nešto malo više od godinu dana, u hdd sentiner hard disk je radio ukupno 14 dana i 4 sata. Evo i nekoliko karakteristika: procesor: intel i5-8250u kaby lake r sa 4 jezgra i 8 tredova (1.6ghz, 6mb smartcache) ekran: 13.3" dijagonale fhd ips anti-glare led-backlit (1920 x 1080, mat premaz) memorije: 8gb lpddr3 2133mhz hard disk: 256gb ssd m.2 pcie nvme ultrabrzi hard disk najnovije generacije grafika 1: intel® uhd graphics 620 grafika 2: nvidia geforce mx150 konektori: 1 x thunderbolt™ (usb type-c™ connector), 2 x usb 3.1 gen 1 (1 charging), 1 x microsd card reader, 1 x ac power tastatura: hp premium collaboration keyboard spill resistant with drain, optional backlit audio: bang & olufsen, dual stereo speakers ostalo: realtek 802.11ac (2x2) wi-fi® and bluetooth® 4.2 combo, hd 720p kamera baterija: do 10 sati autonomije, hp long life 3-cell, 50 wh li-ion zamena za canon/nikon foto objektive uz doplatu za sva dodatna pitanja stojim na raspolaganju. Lično preuzimanje u obrenovcu ili slanje cityexpress i postexpress kurirskom službom. Pogledajte i moje ostale oglase.

A. Marionnet nemački ovčari drzači graničnici za knjige od pozlaćene bronze umetnicki rad Albert Marionnet (1852-1910) jednog od najboljih francuskih skulptora koji su u to vreme radili sa bronzom. Postolje je od oksidisane bronze. Dimenzije postolja 14×11 cm. Visina 15 cm. Težina 1556 i 1600 g. Na poslednjoj fotografijia se vidi koja je cena sličnog držača istog umetnika. Cena je po komadu!

Na prodaju Lenovo ThinkPad T490s laptop visoke klase. Laptop je odličnih performansi i vrlo lagan za nošenje, svega 1.3kg težine. Kupljen u Švedskoj, u odličnom stanju, nije mnogo radio što se vidi i u HDD Sentinel (ukupno 6 dana i 11 sati). Dolazi u kompletu sa originalnim punjačem. Poklon nov ranac za laptop Evo i nekoliko karakteristika: Procesor: Intel i5-8265u sa 4 jezgra i 8 tredova (1.6Ghz, up to 3.90 GHz with Turbo Boost, 6MB SmartCache) Ekran: 14" dijagonale IPS anti-glare, 400 nit, 94.1% sRGB (1920 x 1080 FullHD) Memorija: 8GB DDR4 2400 MHz Hard disk: Western Digital 256GB M.2 SSD (citanje 3400 MB/s, pisanje 2700 MB/s) ultrabrzi disk Grafika: Intel® UHD Graphics 620 Konektori: 2 x USB 3.1 Gen 1**, 1 x USB 3.1 Gen 1 Type-C, 1 x USB 3.1 Gen 2 Type-C / Intel Thunderbolt 3, Combo MicroSD card reader / Micro-Sim slot, Headphone / microphone combo, HDMI 1.4, RJ45 Gigabit Zvuk: Dolby Audio™ Premium Mreža: 4G modem za sim kartice Kamera: 720p HD with ThinkShutter privacy cover Ostalo: Intel 8265 802.11ac 2x2 Wi-Fi® , Bluetooth® 4.1 Combo, HD 720p kamera Baterija: 6 do 8 sati autonomije, 45 Wh Li-ion Cena je 700 eura ili 83.000, oo dinara fiksno Zamena za Canon/Nikon foto objektive uz doplatu Za sva dodatna pitanja stojim na raspolaganju. Telefon Lično preuzimanje u Obrenovcu ili slanje kurirskom službom uz prethodni dogovor.

SENZACIONALNO.....JEDINSTVENO.....KULTNE LUTKE POLITICARA IZ SADA VEC VINTAGE EMISIJE-NIKAD IZVINI-KORISCENI ORIGINALI IZ EPIZODA KOJE SU ZASMEJAVALE SIROKE MASE,CENA JE ZAISTA NAJMANJE MOGUCA ZA OVAKVO NESTO,BEZ IKAKVE MOGUCNOSTI SNIZENJA.VISINA OKO 30 CM,REPRIRAN DONJI DEO SUNDJERA NA KOJOJ SU GLAVE,POMERAJU SE OCI I USTA,STANJE KAO NA SLICI,POJEDINACNA PRODAJA 600 EVRA PO LUTKI,LUTKE SU -VUK JEREMIC-MIRKO CVETKOVIC-I MISLIM VLADAN BATIC, TEKST ZA SERIJU JE RADILO INDEXOVO POZORISTE

Na prodaju Asus Rog Strix (GL502VT) gejmerski laptop. Računar je u odličnom stanju, nema oštećenja, nikad nije padao, nikad nije popravljan. Kupljen je u Gigatronu, garancija je verovatno istekla. Pre par dana je ubačen nov Samsung 970 EVo Plus 500GB SSD disk. Dolazi u kopletu sa originalnim adapterom/punjačem. Poklon nov ranac za laptop Evo i nekoliko karakteristika: Procesor: Intel i7-6700HQ sa 4 jezgra i 8 tredova (4 Core, 6M cache / 2.6GHz, up to 3.5GHz) Ekran: 15.6" dijagonale IPS anti-glare (3840 x 2160 UHD 4K) Memorija: 24GB DDR4 2666 Mhz Hard disk #1: Samsung 970 EVo Plus 500GB (citanje 3500 MB/s, pisanje 3200 MB/s) Hard disk #2: Samsung Spinpoint M8 1TB 5400rpm Grafika #1: Intel® UHD 530 Grafika #2: NVIDIA GeForce GTX 970M 6GB Vram GDDR5 192bit Konektori: LAN RJ45 Gigabit, 1x HDMI, 1x Mini DisplayPort, 3x USB 3.0, 1x USB-C (supports Thunderbolt 3), Headphone/microphone combo jack, SD čitač Zvuk: Dolby Audio™ Premium Kamera: 720p HD camera Tastatura: Svetleća sa numeričkim delom Baterija: 2 do 2.5 sati autonomije, u zavisnosti šta radite Operativni sistem: Windows 10 - Cena je 850 eura ili 101.000, oo dinara fiksno - - Zamena za Canon/Nikon foto objektive uz doplatu - Za sva dodatna pitanja stojim na raspolaganju. Telefon Lično preuzimanje u Obrenovcu ili slanje CityExpress i PostExpress kurirskom službom.

Opis proizvoda: • Rezolucija UltraWide QHD+ (3840x1600) ima tri puta više piksela na ekranu u odnosu na monitor za Full HD rezolucijom, što omogućava više sadržaja na ekranu, omogućavajući vam da budete produktivniji. • Monitor podržava širok spektar boja; 98% spektra boja DCI-P3 i 135% spektra sRGB, što je idealno za obradu slika i precizno prikazivanje boja digitalnog sadržaja. • Thunderbolt port omogućava prenos 4K sadržaja, podataka i punjenje povezanog uređaja (do 94W) preko samo jednog kabla. • Automatska kontrola osvetljenosti; Senzor za ambijentalno osvetljenje reaguje na svetlost, posvetljujući ekran u svetlim oblastima i zatamnjujući ga u tamnim oblastima da biste radili u optimalnim uslovima na ekranu. Dijagonala ekrana: 38" Pozadinsko osvetljenje: W-LED Tip panela: IPS Zakrivljen ekran: Da Ultrawide: Da Rezolucija: 3840 x 1600 Vreme odziva: 1ms (GtG - Gray-to-Gray) Osvežavanje: 144Hz Opis adaptivne sinhronizacije: AMD FreeSync Veličina piksela: 0.2291 x 0.2291 Osvetljenje: 450 cd/m2 Kontrast: 1000 : 1 Ugao vidljivosti - Horizontalno: 178° Ugao vidljivosti - Vertikalno: 178° Display port mini: Ne Ekran osetljiv na dodir: Ne Odnos stranica: 21 : 9 Audio ulaz: Ne Audio izlaz: Da Zvučnici: 2 x 5W Kamera: Ne Konektori: 2 x HDMI 1 x Displayport 1 x Thunderbolt; 94W PD, data 2 x USB-A 3.0 downstream 1 x 3.5mm audio out Boja: Crna Dimenzije: Sa postoljem: 895.4 x 583.7 x 285 mm Bez postolja: 895.4 x 393.4 x 97.4 mm Masa: Sa postoljem: 8.32kg Bez postolja: 6.45kg Ostalo: HDR10 DisplayHDR 600 Nano IPS Technology Wide Color Gamut Color Calibrated Auto Brightness Flicker Safe Super + resolution Dual controller PBP Tilt Swivel VESA: 100 x 100mm

Operativni sistem Windows 11 Pro Porodica procesora 12th Generation Intel® Core™ i7 procesor Procesor Intel® Core™ i7-1255U (do 4,7 GHz sa funkcijom Intel® Turbo Boost Technology, 12 MB L3 keš memorije, 10 jezgara, 12 niti) 1 2 Tehnologija performansi Laptop Intel® Evo™ Grafika Integrisano, Intel® Iris® X? Grafička karta Memorija 16 GB DDR5-4800 MHz RAM (2 x 8 GB) Slotovi memorije 2 SODIMM Unutrašnje skladište 512 GB PCIe® NVMe™ M.2 SSD Ekran 16" diagonal, WUXGA (1920 x 1200), IPS, anti-glare, 400 nits, 100% sRGB 3 4 5 6 Ekran Dijagonala 40,6 cm (16 inča), WUXGA (1920 x 1200), IPS, zaštita od odsjaja, 400 nitova, 100% sRGB 3 4 5 6 Dodirni ekran Ne Paleta boja 100% sRGB Svetlina 400 nita Minimalne dimenzije (Š x D x V) 35,87 x 25,1 x 1,92 cm Težina Počevši od 1,76 kg (Težina varira u zavisnosti od konfiguracije.) Uključeni softver HP optimizator veze; HP Image Assistant; HP Hotkey Support; HP MAC Address Manager; HP Support Assistant; HP Easy Clean; HP Power Manager; myHP; HP Privacy Settings; Touchpoint Customizer for Commercial; HP Notifications; HP QuickDrop; HP Quick Touch; HP PC Hardware Diagnostics Windows Dostupni softver HP Pametna podrška Licence bezbednosnog softvera HP Wolf Pro Security Edition (1 godina) 7 Funkcije upravljanja HP Client Management Script Library (preuzimanje); HP Driver Packs (preuzimanje); HP Manageability Integration Kit Gen4 (preuzimanje); HP Image Assistant Gen5 (preuzimanje); HP Patch Assistant (preuzimanje); HP Cloud Recovery; HP Connect for Microsoft Endpoint Manager 8 9 10 11 12 Tip baterije HP Long Life šestoćelijska litijum jonska baterija od 76 Wh Vek trajanja baterije (Baterija je internog tipa i nije moguća njena zamena od strane korisnika. Servisiranje u skladu sa garancijom.) Bežična veza Kombinacija Intel® Wi-Fi 6E AX211 (2x2) i bežične kartice Bluetooth® 5.3 Tastatura Tastatura HP Premium – otporna na prosipanja, sa pozadinskim osvetljenjem i numeričkom tastaturom Kamera Kamera od 5 megapiksela Zvuk Zvuk uz Bang & Olufsen, dvostruki stereo zvučnici, dvopojasni mikrofoni sa spoljašnje strane poklopca laptopa Uređaj za pokazivanje Klikped sa podrškom za pokrete više prstiju istovremeno, dodiri su podrazumevano omogućeni Portovi 1 čitač pametnih kartica 13 Optička disk jedinica Nije uključeno Napajanje HP Smart USB Type-C™ adapter od 65 W 14 Upravljanje bezbednošću Absolute Persistence Module; HP DriveLock i Automatic DriveLock; HP Secure Erase; HP Sure Click; HP Sure Sense; Mrežno ažuriranje sistema BIOS; HP Sure Admin; HP BIOSphere Gen6; HP Client Security Manager Gen7; Podobno za računar sa zaštićenim jezgrom; Bezbednosni čip TPM 2.0 (sertifikati Common Criteria EAL4+ i FIPS 140-2 Level 2); HP Sure Start Gen7; HP Wake on WLAN; HP Tamper Lock; HP Sure Run Gen5; HP Sure Recover Gen5 15 16 17 18 19 20 21 22 23 Čitač otiska prsta Senzor otiska prsta Ekološke oznake Sa TCO sertifikatom Garancija 3g HD kamera Povežite se sa ljudima na ličniji način pomoću konferencijskih funkcija ugrađenih u HP EliteBook 860. Ekran dijagonale 16 inča, 16:10 Performanse nastavljaju da se poboljšavaju sa novom tehnologijom koju koristi HP EliteBook 860. Prilagođava se okruženju HP Context Aware obezbeđuje optimizaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji kako bi se poboljšale performanse, udobnost i odziv. 3 Windows 11 Radite bilo gde bez ugrožavanja performansi ili bezbednosti u sistemu Windows 11 uz tehnologiju za saradnju i povezivanje kompanije HP. Visoke performanse, visok nivo mobilnosti Iskusite izuzetnu kombinaciju odziva, povezivanja i brzine uz dvanaestu generaciju Intel® Core™ procesora koji vam omogućava brzo i pouzdano pokretanje softvera i povezivanje. Bezbednost je osnovni prioritet HP Wolf Pro Security Edition pruža unapred konfigurisani poslovni nivo zaštite računara koji je podesan za mala i srednja preduzeća. Brza i efikasna bežična LAN mreža Mobilnost i pouzdanost brzog povezivanja određuju odakle ćete raditi. Uz gigabitno Wi-Fi 6 povezivanje ostvarićete brzu i pouzdanu vezu u sredinama sa zagušenim bežičnim vezama.

Stanje kao na fotografijama! Nacrtao: V. Badrov Proizvodnja Bosna Film 1951 god. Dimezije: 70cm x 100cm Veoma retko !!! Plakat u dobrom stanju! Scenario: - Drago Mazar - Bosko Kosanovic Rezija: - Bosko Kosanovic Snimio: - Aleksandar Sekulovic Muzika: - Boris Papandopulo U glavnoj ulozi - Dragomir Felba Na granici je jugoslovenski crno-beli kratki igrani film snimljen 1951. godine u režiji Boška Kosanovića, kome je to predstavljao režijski debi. Scenario za film su napisali Kosanović i Drago Mazar. Boško Kosanović (1913 - 1974) bio je jugoslavenski filmski režiser, najpoznatiji kao autor igranog filma Kuća na obali koja je 1954. godine predstavljala prvu važniju koprodukciju jugoslavenske i neke od zapadnih kinematografija. Kosanović je u filmski svijet ušao nakon kratke karijere u jugoslavenskoj tajnoj policiji OZNA, tokom koje je bio zadužen za ispitivanje zarobljenih škripara i drugih paravojnih formacija koji su pokušavali srušiti komunističku Jugoslaviju neposredno nakon Drugog svjetskog rata. Njegov filmski opus se uglavnom sastojao od dokumentarnih filmova. Filmografija Boško je uglavnom radio na dokumentarnim filmovima, a njegova najpoznatija ostvarenja u režiranju su filmovi Kuća na obali (1954) i film Male stvari (1957). Za sva svoja ostvarenja u režiji je pisao scenario, osim za film Male stvari. Dragomir Felba (7. jul 1921 — 13. jul 2006) je bio jugoslovenski i srpski filmski, pozorišni i televizijski glumac. Studirao je tehnički i pravni fakultet, a kasnije i Visoku filmsku školu u Beogradu koju je i završio 1950. Debitovao je u kragujevačkom Narodnom pozorištu ali je već 1952. godine prešao u Jugoslovensko dramsko pozorište. Već od 1956. godine ima status slobodnog umetnika. Prvu filmsku ulogu odigrao je 1948. godine u filmu „Sofka“ a proslavio se ulogom u filmu „Barba Žvane“. Za ulogu u filmu „Kozara“ je, na pulskom filmskom festivalu, nagrađen specijalnom diplomom. Aleksandar Stojković (1915 — 1972) bio je pozorišni i filmski glumac. Biografija Bio je brat poznatog glumca Danila Bate Stojkovića i suprug glumice Rahele Ferari. Boris Papandopulo (Honnef na Rajni, 25. veljače 1906. - Zagreb, 16. listopada 1991.), hrvatski skladatelj i dirigent; sin operne pjevačice Maje Strozzi-Pečić i oca grčkog plemenitaša Konstantina Papandopula. Kompoziciju je studirao u Zagrebu, a dirigiranje u Beču. Bio je zborovođa Kola u Šibeniku i Zvonimira u Splitu, te ravnatelj opere HNK i dirigent simfonijskog orkestra Hrvatskoga radija, ravnatelj opere u Rijeci, dirigent opere u Sarajevu, Zagrebu i Splitu. Autor je jednog od najvećih (oko 440 djela) opusa u hrvatskoj glazbi. Boris Papandopulo rođen je u Bad Honnefu na Rajni 1906. Papandopulo je u Zagrebu od 1921. studirao kompoziciju na Muzičkoj akademiji (teorijske predmete u razredu Frana Lhotke i Franje Dugana starijeg, glasovir u razredu Antonije Geiger-Eichhorn) i diplomirao u razredu Blagoja Berse 1929. U međuvremenu, na preporuku obiteljskoga prijatelja Igora Stravinskoga, 1925–28. u Beču studirao dirigiranje, isprva privatno u D. Focka, potom na Novom bečkom konzervatoriju u R. Niliusa. Zarana počeo skladati – glasovitu je Contradanzu za glasovir, prema vlastitoj izjavi, skladao za studija, a skladbu s oznakom op. 1, In petto degli amanti za sopran i komorni orkestar, 1924. kad i Prvi gudački kvartet (revidirao ga je 1927.). Godine 1928. u Beču mu je uspjelo praizvedena kantata Slavoslovije (Laudamus) za sole, mješoviti zbor i orkestar, a 1930. u Hrvatskom glazbenom zavodu održan je njegov prvi autorski skladateljski koncert: Antonija Geiger-Eichhorn praizvela je Prvu sonatu za glasovir op. 10, a Maja Strozzi-Pečić sudjelovala je u praizvedbi za nju skladanoga antologijskoga djela Concerto da camera op. 11. Kao dirigent je debitirao 1927. u Zagrebu ravnajući izvedbom vlastite skladbe Veče mladosti za mješoviti zbor i orkestar s Hrvatskim pjevačkim društvom »Kolo« i Zagrebačkom filharmonijom. Od 1929. do 1934. bio je umjetnički voditelj i dirigent »Kola«, ujedno 1930–35. dirigent Društvenoga orkestra HGZ-a i 1932–35. Učiteljskoga pjevačkoga zbora »Ivan Filipović«. Često je nastupao i kao pijanist u komornim sastavima, a ponajviše kao glasovirski pratilac pjevača. Nezadovoljan statusom u Zagrebu, odlazi u Split, gdje je 1935–38. nastavnik u Gradskoj glazbenoj školi i zborovođa Splitskoga muzikalnoga društva »Zvonimir«, ujedno 1936–38. nastavnik glazbe u dominikanskoj gimnaziji u Bolu. U Zagrebu 1938–46. ponovo vodi HPD »Kolo«, istodobno je u HNK od 1938. korepetitor, 1940–45. dirigent i 1943–45. ravnatelj Opere te na Hrvatskom krugovalu 1942–45. dirigent Simfonijskoga orkestra. Zaposlen na Radio-stanici Zagreb od kolovoza 1945. do svibnja 1946. kad mu je, zbog dužnosti koje je obnašao ratnih godina, odlukom Suda časti Udruženja kompozitora Hrvatske četiri mjeseca zabranjeno javno djelovanje. Potom je pozvan da preuzme neku od ponuđenih funkcija. Odlučio se za mjesto direktora Opere Narodnoga kazališta »Ivan Zajc« u Rijeci, gdje je za prvoga mandata 1946–48. obnovio ansambl i postavio opsežan repertoar. Godine 1948. imenovan je direktorom Opere Narodnoga kazališta u Sarajevu, gdje je, zadržavši se do 1953., ostavio trag na svim glazbenim područjima. Od 1949. bio je i nastavnik u sarajevskoj Državnoj muzičkoj školi. U Rijeci je ponovno na čelu Opere 1953–59.: iznimno pridonosi glazbenomu životu grada, usmjeruje opernu i koncertnu repertoarnu politiku i prema manje poznatim djelima, intenzivno sklada, često nastupa kao dirigent i pijanist te drži predavanja kako bi glazbenu umjetnost približio što većemu broju slušatelja. Od 1959. do 1965. dirigent je Opere HNK u Zagrebu, 1968–74. Opere HNK u Splitu, a istodobno gostuje ravnajući različitim ansamblima u nas (Simfonijski i Tamburaški orkestar RTV Zagreb, orkestar Zagrebačkoga gradskoga kazališta »Komedija«) te u Mostaru, Beogradu, Sarajevu i Kairu. Posljednjih desetljeća života bio je aktivan podjednako kao skladatelj i dirigent. Boris Papandopulo kao mladi umjetnik Skladajući nesmanjenim intenzitetom gotovo šest desetljeća, stvorio je opus od približno 440 djela. Skladao je orkestralnu (simfonijske pjesme, baletne suite, dvije simfonije), koncertantnu (za glasovir, violinu, fagot, čembalo, kontrabas, timpane), komornu, glasovirsku, vokalnu (solo-popijevke, zborovi), vokalno-instrumentalnu (16 kantata), glazbeno-scensku (osam opera, 12 baleta) i filmsku glazbu. Snažnu potrebu za istraživanjem zvukovnosti iskazuje zarana u trima tematskim krugovima: folklornom, sakralnom te onom temeljenom na tradicionalnim oblikovnim uzorima (ta će se načelna podjela vidjeti u cijelom opusu, premda ima i znakovito vrijednih otklona). Kompleksnost postupanja s glazbenom građom te niz rješenja netipičnih u usporedbi s djelima proizašlim iz folklorne tematike drugih hrvatskih skladatelja istoga razdoblja temelj su strukture njegovih vokalnih i vokalno-instrumentalnih djela. Tretirajući glazbeni folklor kao samo jedan od izvora različitih elemenata glazbe, nikad se nije podvrgnuo ideološkim pravilima koja su bitno obilježila neonacionalni stil u hrvatskoj glazbi između Prvoga i Drugoga svjetskoga rata. Ta neobvezatnost odnosa dopustila mu je mogućnost odabira, vlastitost što će se očitovati u svim etapama, od melodijske i ritamske invencije do konačnoga oblika partiture (romantični ep Utva zlatokrila, tekst V. Nazor, 1932.). Tijekom godina njegov će odnos prema glazbenom folkloru sve više apstrahirati tako što će se ishodišni predložak prepoznavati isključivo kao zvukovna, tonska građa lišena izvanglazbenoga sadržaja i razloga, ali često vezana uz kakvu specifičnu temu (Istarske freske iz Berma, 1973.; Osorski requiem, 1977.). Njegovo se stvaralaštvo temeljilo na uvjerenju da sve »stvari života« uvijek mogu biti i »stvari glazbe« i to je neprestano interferiranje funkcioniralo neovisno o tom je li pojedino djelo imalo i vlastitu, autonomnu priču. Komorni mu opus podrazumijeva skladbe za tradicionalne sastave, ali i djela s neobičnim sastavima, kojima kao da je uloga realizirati neku posve novu predodžbu zvučnosti. Istraživački poriv prema zvukovnoj boji iskazivao je već 1930-ih, što će, pokazat će se poslije, biti jedno od temeljnih obilježja njegova svekolikoga opusa. Zvučanje kao temeljni zakon podvrgava se jedino kretanju kao svojoj vremenskoj koordinati. U kretanju se sažimlju parametri melodijskoga crteža i njegove ritamske razvedenosti te čine ustroj skladbe unutar formalnoga okvira. Taj pak okvir iskazuje stanovitu dvoznačnost iz koje se na jednoj strani raspoznaju temelji tradicionalnoga oblika, a na drugoj oblik ovisi o izdržljivosti, o kapacitiranosti tematske građe, katkad čak i motiva, da reproducira, mijenja, obrađuje, transponira vlastite elemente. Česta je procjena njegove glazbe kao izrazito motorične, iako intencija prema ponavljanju segmenata građe može biti i u svezi s tradicijom ponavljanja kao obilježja folklornoga glazbenoga idioma. Izazov zvučanja svakako je nadređen svim skladateljskim postupcima bez obzira na to o kakvu je parametru riječ i jesu li posrijedi folklorom obojeni stavci ili se temelje na kakvu modusu ili možda čak i na dvanaestotonskom redoslijedu. Često se to vidi i u izboru glazbala, jedinstvenom za onodobnu skladateljsku praksu. U nekonvencionalne instrumentalne kombinacije upuštao se već u ranim djelima, a osobito je u tom bio inventivan u poslijeratnim godinama (Concertino za trubu i timpane, 1950.; Na teferiču za zbor, klarinet i veliki bubanj, 1952.; kantata Romaniji za zbor, četiri trube, četiri trombona i dva para timpana, 1953.; Groteska za tubu, glasovir i udaraljke, 1964.; Razgovor ugodni za flautu i čembalo, 1969.). Osim neobičnih zvukovnih kombinacija, prostor zvučnosti proširuje i čestim odabirom velikih vokalno-instrumentalnih sastava, poduprtih neuobičajenim glazbalima, većim brojem solista, otvarajući pritom i mnogobrojne mogućnosti u realizaciji formalnih zamisli. U istoj su ovisnosti o zvučnom učinku posljedično i česte promjene tonaliteta, njegovo proširenje ili pak potpuno napuštanje, uravnoteženo, ekonomično, ali i potpuno korištenje opsega i mogućnosti pojedinih glazbala, dok se od izvođača zahtijeva maksimum, jednako na razini umijeća kao i na suptilnijoj, kreativnijoj razini, koja će igri sa zvukovnom bojom udahnuti umjetnički život. Oblik u Papandopulovu djelu ovisi o njegovoj potrebi da sitnjenjem i ponavljanjem motiva, ili čak njegovih dijelova, u doslovnom, a češće u variranom obliku postigne dinamizam kretanja (neobarokna motoričnost). Očituje se to i u građenju velike forme nizanjem malih, u sebi zatvorenih oblika. Rijetko će se u tom golemom opusu susresti sonatni oblik, a uočljivo je pretežno baratanje s malim oblikom vrlo često jednostavnoga trodijelnoga ustroja. Slijed malih cjelina nerijetko je povezan u zbroj međusobno korespondentnih, gotovo samostalnih, zaokruženih odjeljaka kakva velikoga vokalno-instrumentalnoga djela. Živost glazbenoga protoka katkad zaokuplja pozornost na štetu melodijskoga tijeka, osobito kad se služi plesnim pokretom kao polazištem, a svaka ritamski složenija vodoravna linija teži ornamentiranju (triole, kvintole, sekstole, septole). Načelu okomitoga ritmičkoga kontrastiranja pogoduje intenzivna i gusta promjena metra, njegov omiljeni postupak, a krajnji je učinak na trenutke upravo fascinantna dinamičnost. Sve te sastavnice skladateljskoga izraza moguće je slijediti u njegovu stvaralaštvu koje sadržava gotovo sve tradicijom naslijeđene oblike, ali i mnoge nestandardne formacije koje su pokrenule spoznajne skladateljske vizure u hrvatskoj glazbi prve polovice 20. stoljeća, a da nisu zakoračile u prostore avangardnih glazbenih procesa koji su prodrli u hrvatsku glazbu potkraj 1950-ih. Boris Papandopulo uz pijanino Papandopulov opus, jedan od najvećih u cjelokupnoj hrvatskoj glazbenoj povijesti, ne samo opsegom nego i umjetničkom vrijednošću snažno je obilježio hrvatsku glazbenu umjetnost 20. stoljeća. Skladao je glazbu za igrane filmove Barok u Hrvatskoj i Lisinski (O. Miletić, 1942., 1944.), Bakonja fra Brne i Stojan Mutikaša (F. Hanžeković, 1951., 1954.), U oluji (V. Mimica, 1952.), Milioni na otoku (B. Bauer, 1955.) i Pustolov pred vratima (Š. Šimatović, 1961.), za 14 dokumentarnih filmova (Vlak broj 51, R. Sremec, 1947; Jadran kroz vjekove, Melita Filipović, 1948; Vincent iz Kastva, M. Katić, 1956) te animirani Susret na pijesku (B. Brajković, 1959.). Obrađivao je božićne pjesme za zbor i orkestar, redigirao djela Vatroslava Lisinskoga i Ivana pl. Zajca, skladatelja koje je promovirao i kao dirigent. U fonoteci Hrvatskoga radija sačuvano je više od 300 snimka njegovih skladba i oko 200 snimka njegovih dirigentskih interpretacija s različitim orkestrima i ansamblima. Ostavština mu se od 2006. čuva u knjižnici Hrvatskoga glazbenog zavoda u Zagrebu. Bio je redoviti član JAZU (današnja Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti) od 1965., počasni član Hrvatskoga glazbenog zavoda od 1977. Umro je u Zagrebu 1991. Pokopan je na zagrebačkome groblju Mirogoju. Drago Mažar (Bosanski Petrovac, 16. avgust 1918 — Banja Luka, 10. novembar 1991) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Bosne i Hercegovine i narodni heroj Jugoslavije. Biografija Rođen je 16. avgusta 1918. godine u Bosanskom Petrovcu. Ostao je bez oca s devet godina, kada se porodica već doselila u Banjaluku. Posle jednog đačkog incidenta sa nastavnicom francuskog jezika, Drago je iz gimnazije prešao na zanatsku školu. Pod uticajem starijeg brata Ivice, počeo je da se interesuje za revolucionarnu literaturu, a uskoro je bio i jedan od organizatora aktiva revolucionarno orijentisane srednjoškolske i radničke omladine u zanatskoj školi. Već 1937, postao je rukovodilac skojevske grupe. Pored aktivnosti u muzičkoj sekciji „Pelagić“ stizao je da se angažuje u raznovrsnim akcijama Kluba akademičara Banjaluke, te sportskog društva „Borac“. Isticao se i učešćem u demonstracijama, protestnim zborovima i štrajkovima. Tada je kuća Mažarovih bila sastajalište radničkih aktivista, skojevaca i komunista. U godinama početka Drugog svetskog rata u Evropi, vlada Cvetković-Maček formirala je tzv. radne vojne logore da bi neutralisala komuniste. U jedan od njih, koji se nalazio kod Ivanjice u Srbiji, bio je deportovan i Drago Mažar. Posle puča u martu 1941, ovaj logor bio je raspušten. Posle puča, Drago je na proputovanju kroz Beograd uhvatio vezu sa Veselinom Maslešom, koji mu je preneo direktivu KPJ da se javi u vojsku. Sa svojom jedinicom dočekao je kapitulaciju Jugoslavije u Sarajevu, bio zarobljen, ali je istog dana uspeo da pobegne. S KPJ i ilegalcima Sarajeva uhvatio je vezu preko Nisima Albaharija i uključio se u pripremu za oružanu borbu. Predstavljajući se nemačkoj komandi kao šef orkestra u hotelu „Evropa“, uspeo je da dobije propusnicu za slobodno kretanje noću, pa je iz nemačkog skladišta iznosio vojnička odela i drugu ratnu opremu. Krajem aprila 1941, kada se vratio u Banjaluku, četiri brata Mažara našli su se nakratko na okupu kod kuće i ubrzo je svaki krenuo na izvršenje svog zadatka koji je odredila KPJ. Prikupljajući oružje kao rukovodilac diverzantske grupe u gradu, jednom je prilikom obukao uniformu domobranskog narednika i tako ušao u Kastel, odakle je izneo municiju, a desetak pušaka bacio u Vrbas, koje je Karlo Rojc izvadio i sakrio na groblju. S ovim su oružjem u rukama prvi lokalni partizani otpočeli ustanak u Banjaluci. Drago Mažar se krajem juna 1941. nalazio među prvim partizanskim borcima iz Banjaluke koji su se okupili na Starčevcu iznad grada. Učestvovao je u borbama na relaciji Jajce–Mrkonjić grad. U avgustu je bio izabran za komandira čete, odnosno komandanta partizanskog štaba Prve čete za Bosansku krajinu. Tih su dana ustaše uhvatile u Jajcu njegovog brata Ivicu i streljale ga. Upravo je tada u njegovu četu iz Banjaluke došla sestra Nada. Tokom septembra i oktobra 1941, operisao je sa svojom jedinicom po centralnoj Bosni, koja je tada izvela niz uspešnih akcija kod Krupe na Vrbasu, Skender-Vakufa, na Čelincu i u Crnoj Rijeci. U jesen 1941, Drago je bio izabran za komandanta bataljona u Trećem, kasnije preimenovanom u Četvrti krajiški partizanski odred, koji je tokom zime 1941. i 1942. razvio veliku aktivnost u blizini Banjaluke. Kada je jednom posetio svoju majku, koja je još uvek živela na periferiji Banjaluke, a njena kuća bila ilegalno partizansko uporište, Drago je uspostavio saradnju s domobranskim satnikom Majerom, zapovjednikom domobranske jedinice, kojeg je majka Marija na to pripremila. Zahvaljujući tim okolnostima, Drago je 5. februara 1942. godine izveo jednu od najsmelijih akcija u Bosanskoj krajini. Majer je, po dogovoru, neutralisao svoju posadu u Debeljacima, obezbedio uniforme i ugovorene znake raspoznavanja, tako da je Drago sa 22 odabrana partizanska borca, preobučena u domobranske uniforme, došao usred dana pred žandarmerijsku kasarnu u Vrbanji. Posle borbe koja je trajala samo nekoliko trenutaka, poginulo je i ranjeno više žandara i domobrana, a 40 ih je zarobljeno. Kasarna je zapaljena, a kolona sa zarobljenim neprijateljskim vojnicima, koji su nosili plen, i dva poginula a dva teže ranjena partizana, uputila se na prevoje Ponira iznad grada. Ubrzo se nakon toga i majka Marija pridružila partizanima, sredinom februara 1942, noseći u naručju šestogodišnju unuku Nenu, ćerku najstarijeg sina Boška. Početkom maja 1943. godine, Drago je bio postavljen za komandanta Šestog partizanskog odreda, a po oslobođenju Prijedora za komandanta mesta Ljubija. Učestvovao je i u prvim borbama za vreme neprijateljske ofanzive na Kozaru, juna 1942. godine. Krajem jula ponovno je bio postavljen za komandanta Šestog partizanskog odreda, ali je već septembra iste 1942. preuzeo funkciju obaveštajnog oficira u Operativnom štabu za Bosansku krajinu. Od leta 1943, kao obaveštajni oficir Prvog bosanskog korpusa NOVJ, izveo je na čelu grupe obaveštajaca niz akcija u istočnoj Bosni. Kao major, Mažar je, 1944. u svojstvu šefa obaveštajnog odseka rukovodio kursom obaveštajaca. Do kraja rata, pretrpeo je još nekoliko gubitaka u užoj porodici; majka mu je umrla od tifusa, poginuo mu je drugi brat Josip, i naposletku najstariji brat Boško. Po završetku rata, Drago Mažar je radio u Upravi državne bezbednosti do 1952. godine, a po demobilizaciji, u činu pukovnika, obavljao je niz društveno-političkih funkcija na republičkoj i saveznom nivou. Bio je aktivan i u razvoju kulture i kao pisac i kao dugogodišnji upravnik Narodnog pozorišta Bosanske krajine. Umro je 10. novembra 1991. godine u Banjaluci, gde je i sahranjen. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih drugih jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.

Dizajniran za mešoviti stil rada Prefinjen, kompaktan dizajn za laku mobilnost sa alatima za saradnju koji poboljšavaju produktivnost tima. HP ProBook 450 15.6" G9 Notebook PC NaturalSilver T HDcam WLAN nonODD FPR Win11 CoreSet FrontLeft Svakodnevni poslovni učinak Upravljajte performansama pomoću najnovijeg Intel® procesora 4 i grafike 5, dugog veka trajanja baterije i SSD uređaja. HP ProBook 450 15.6" G9 Notebook PC NaturalSilver T HDcam WLAN nonODD FPR Win11 CoreSet FrontRight Zaštitio HP Wolf Security HP Wolf Security for Business stvara hardverski prinuđenu, uvek uključenu, otpornu odbranu. 6 Osnovne funkcije u modernom dizajnu HP ProBook 450 15.6 inch G9 Notebook PC - Lifestyle Visoke performanse, visok nivo mobilnosti Iskusite izuzetnu kombinaciju odziva, povezivanja i brzine uz dvanaestu generaciju Intel® Core™ procesora koji vam omogućava brzo i pouzdano pokretanje softvera i povezivanje. Brza i efikasna bežična LAN mreža Mobilnost i pouzdanost brzog povezivanja određuju odakle ćete raditi. Uz gigabitno Wi-Fi 6 povezivanje ostvarićete brzu i pouzdanu vezu u sredinama sa zagušenim bežičnim vezama. HP Sure Sense Maliciozni softver se neprestano razvija i konvencionalni antivirusni softver nije uvek u stanju da prepozna nove napade. Zaštitite računar od najnovijih pretnji uz HP Sure Sense, softver koji upotrebljava tehniku veštačke inteligencije „duboko učenje” za dostavljanje izuzetne zaštite od naprednog malicioznog softvera. Bezbedno pretražujte Koristeći HP Sure Click, bezbednosni sistem koji se zasniva na hardverskoj implementaciji, zaštitićete računar od veb-sajtova i otvaraćete isključivo u režimu za čitanje Microsoft Office i PDF priloge koji sadrže maliciozni softver, ransomver ili viruse. Operativni sistem: FreeDOS Porodica procesora: 12. generacija Intel® Core™ i7 procesora Procesor: Intel® Core™ i7-1255U (do 4,7 GHz sa funkcijom Intel® Turbo Boost Technology, 12 MB L3 keš memorije, 10 jezgara, 12 niti) 1 2 Skup čipova: Intel® integrisani sistem na čipu Grafika: Integrisano, Intel® Iris® Xe Grafička karta Memorija: 8 GB DDR4-3200 MHz RAM (1 x 8 GB) (Brzine prenosa do 3200 MT/s.) Slotovi memorije: 2 SODIMM Unutrašnje skladište: 512 GB PCIe® NVMe™ M.2 SSD Display: Dijagonala 39,6 cm (15,6"), FHD (1920 x 1080), IPS, uski okvir, antirefleksioni, 250 nits, 45% NTSC 3 4 5 Dodirni ekran: Ne Paleta boja: 45% NTSC Svetlina: 250 nita Minimalne dimenzije (Š x D x V): 35,94 x 23,39 x 1,99 cm Težina: Počev od 1,74 kg (Težina varira u zavisnosti od konfiguracije.) Uključeni softver: HP optimizator veze; HP Hotkey Support; HP MAC Address Manager; HP Support Assistant; myHP; HP Privacy Settings; Touchpoint Customizer za komercijalne; HP notifications; HP Quick Touch; Uslužni program HP PC Hardware Diagnostics Dostupni softver: HP Pametna podrška Funkcije upravljanja: HP Client Management Script Library (preuzimanje); HP Image Assistant (preuzimanje); HP Driver Packs (preuzimanje); HP Client Catalog (preuzimanje); HP Manageability Integration Kit Gen4 (preuzimanje); HP Power Manager 6 7 Tip baterije: HP Long Life troćelijska litijum jonska baterija od 42 Wh Trajanje baterije: (Baterija je internog tipa i nije moguća njena zamena od strane korisnika. Servisiranje u skladu sa garancijom.) Bežična veza: Kombinacija Realtek RTL8852AE Wi-Fi 6 (2 x 2) i bežične kartice Bluetooth® 5.2 Tastatura: Tastatura pune veličine sa numeričkim delom, otporna na prosipanje Kamera: 720p HD kamera za privatnost Zvuk: Dvostruki stereo zvučnici, dupli mikrofoni Uređaj za pokazivanje: Klikped sa podrškom za pokrete više prstiju istovremeno, dodiri su podrazumevano omogućeni Portovi: 1 USB Type-C® priključka brzine prenosa od 10 Gb/s (USB Power Delivery, DisplayPort™ 1.4); 3 USB Type-A priključka brzine prenosa od 5 Gb/s (1 za punjenje, 1 za napajanje); 1 napajanje naizmeničnom strujom; 1 HDMI 2.1b; 1 kombinovani priključak za stereo slušalice/mikrofon; 1 RJ-45 Optička disk jedinica: Nije uključeno Napajanje: HP Smart eksterni AC adapter za napajanje od 65 W 8 Upravljanje bezbednošću: Absolute Persistence Module; HP DriveLock i Automatic DriveLock; HP Secure Erase; HP Sure Click HP Sure Sense; Mrežno ažuriranje sistema BIOS; HP Sure Admin; HP BIOSphere Gen6; Bezbednosni čip TPM 2.0 (sertifikati Common Criteria EAL4+ i FIPS 140-2 Level 2); HP Sure Start Gen7; HP Wake on WLAN; HP Tamper Lock 9 10 11 12 13 14 15 16 Čitač otiska prsta: Senzor otiska prsta

HP-ov najširi zakrivljeni ekran Udobno gledajte svoj rad na velikoj dijagonalnoj krivulji od 95,25 cm (37,5"). Osjetite uranjanje sa radijusom od 2300 mm koji odgovara vašem prirodnom vidnom polju. To je slatko mjesto za svakodnevnu upotrebu. HP Z38c 37,5-inčni zakrivljeni ekran Jedan veliki ekran. Jedan besprijekoran radni prostor. Omogućite velikim idejama prostora za disanje unutar širokog omjera 21:9. Pogledajte cijeli svoj projekat bez okvira koji vas ometaju usred postavljanja dvostrukog ekrana. Jedno veliko područje gledanja čini vas produktivnijim kada radite u više aplikacija. HP Z38c 37,5-inčni zakrivljeni ekran Vaša vizija sa savršenim detaljima Pogledajte svaki aspekt svoje kreacije u kristalno čistoj 4K širini, 3840x1600 rezoluciji 2. Uz optimizovanu gustinu piksela vaše ikone i tekst su idealne veličine tako da možete potrošiti manje vremena na pomicanje i zumiranje, a više vremena na kreiranje. Zaokupite se svojim poslom HP Z27 27-inčni 4K UHD ekran, HP Z38c 37,5-inčni zakrivljeni ekran, HP Z4 G4 radna stanica, HP Z2 Small F Panoramsko iskustvo Doživite široke panoramske slike sa širokim uglovima gledanja ekrana dijagonale 95,25 cm (37,5"). Savršena kriva Pogledajte cijeli svoj projekat uz zadivljujuću visoku perifernu čitljivost zakrivljenog ekrana radijusa 2300 mm. 4K široka rezolucija Pogledajte svaku nijansu svog projekta u oštrim detaljima uz 4K-široku (3840 x 1600) rezoluciju 3. Sa 111 piksela po inču, vaš tekst i fontovi su prave veličine. Okvir sa mikro ivicama Maksimalno povećajte vidljivost površine ekrana pomoću 3-stranog okvira s mikro rubovima. Veličina ekrana (dijagonala) 37.5" Veličina ekrana (dijagonala) 95.3 cm (37.5") Tehnologija table IPS Funkcije ekrana Anti-glare; BrightView Panel; In plane switching; Language selection; LED Backlights; On-screen controls; Plug and Play; User programmable; Anti-static Paleta boja 98% sRGB Kontrole na ekranu Brightness; Color Control; Contrast; Image Control; Information; Input Control; Language; Management; Menu; Power Osnovna rezolucija UWQHD+ (3840 x 1600) Podržane rezolucije 800 x 600; 720 x 480; 720 x 400; 640 x 480; 3840 x 1600; 2560 x 1600; 2560 x 1080; 1920 x 1600; 1920 x 1200; 1920 x 1080; 1680 x 1050; 1600 x 900; 1600 x 1200; 1440 x 900; 1280 x 720; 1280 x 1024; 1024 x 768 Odnos kontrasta 1000:1 1 Odnos kontrasta boja ekrana (dinamički) 5000000:1 Svetlina 300 nits 1 Nivo piksela 0.229 mm Tip ulaza ekrana 1 DisplayPort™ 1.2; 1 HDMI 2.0; 1 USB Type-C™ (DisplayPort™ 1.2, power delivery up to 65 W) (1 DisplayPort™ 1.2; 1 HDMI 2.0; 1 USB Type-C™ (DisplayPort™ 1.2, power delivery up to 65 W)) (with HDCP support) Portovi 1 USB Type-C™ (DisplayPort 1.2, power delivery up to 65 W); 3 USB 3.0 1 USB Type-A 3 USB-A 3.2 Gen 1 Displayport™ 1 DisplayPort™ 1.2 HDCP Yes, DisplayPort™, HDMI and USB Type-C™ HDMI 1 HDMI 2.0 Audio port 1 Headphone Out Combo Jack Kamera No integrated camera VESA montiranje 100 mm x 100 mm Minimalne dimenzije (Š x D x V) 89.55 x 10.42 x 39.95 cm (Without stand) Dimenzije sa postoljem (Š x D x V) 89.55 x 24.8 x 55.87 cm Dimenzije paketa (Š x D x V) 106 x 45.2 x 55.5 cm Težina 13.8 kg (With stand) Težina paketa 21 kg Tretman ekrana Anti-glare kuka ±45° Nagib -5 to +20° Podržava dodir Not touch-enabled Horizontalni ugao vidljivosti 178° Vertikalni ugao vidljivosti 178° Odnos širina/visina 21:09 Maska 3-sided micro-edge Zakrivljenost 2300R Odvojivo postolje Yes Oblast ekrana (metričke merne jedinice) 87.96 x 36.65 cm Opseg prilagođavanja visine 120 mm Vreme odziva (tipično) 5ms GtG (with overdrive) 1 Bez podrhtavanja Yes Čvrstina 3H Dubina boja u bitovima table 10 bit osovina No pivot Rezolucija (maksimalno) UWQHD+ (3840 x 1600 @ 60 Hz) Mikrofon No Tip zvučnika No Softver za upravljanje HP Display Assistant Fizička bezbednost Security lock-ready (lock is sold separately) Napajanje Input voltage: 100 to 240 VAC Tip napajanja Internal Potrošnja energije (uključeni režim) 64 W Potrošnja energije (godišnje) 64 kWh Potrošnja energije (režim pripravnosti) 0.5 W Potrošnja energije (isključeni režim) 0.5 W Potrošnja energije 195 W (maximum), 80 W (typical), 0.5 W (standby) (Energy consumption 93 kWh per year, based on the power consumption of the unit operating 4 hours per day for 365 days. The actual energy consumption will depend on how the unit is used.) Opseg operativne vlažnosti vazduha 20 to 80% non-condensing Neoperativni opseg vlažnosti vazduha 5% - 95% Opseg operativne temperature 5 to 35°C Specifikacije održivog uticaja Arsenic-free display glass; Mercury-free display backlights; Low halogen 2 Klasa energetske efikasnosti G

Pisano Urosu Predicu. Priča o jednom iskrenom prijateljstvu Predić i Dunđerski upoznali su se u Starom Bečeju dok je Predić radio ikonostas u starobečejskoj pravoslavnoj crkvi. Sličnih pogleda na svet i sličnog senzibiliteta slikar i veleposednik su ubrzo postali prijatelji. Kada je Bogdan hteo da sazida kapelu na svom imanju, Predić je uradio ne samo svoj deo posla, koji se odnosi na izradu ikonostasa, već je nalazio i arhitekte, majstore, ugovarao poslove sa fabrikom za izradu mozaika, bankom, pregovarao sa patrijarhom. Nakon izgradnje kapele na svom imanju, Bogdanu Dunđerskom i mnogim Srbima u Vojvodini se 1918. godine ostvarila želja, Vojvodina se pripojila matici Srbiji. Bogdan je do kraja Prvog Svetskog Rata bio aktivni član mađarskog parlamenta, a ostvarenjem svih svojih snova, ujedinjenjem, prestao je da se bavi politikom. Danas je malo poznato koliko je Bogdan uradio da bi srpsko stanovništvo u Austro-Ugarskoj Vojvodini živelo bolje. Bez obzira na to, Bogdanu je 1920. godine agrarnom reformom umanjen posed. I pored jake želje da svoj posed vrati u pređašnje stanje, Bogdan čak ni svađom sa novoimenovanim Kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem, to nije dobio. Nakon agrarne reforme i novog imena za Srbe, Jugosloveni, Bogdan se povukao u sebe i zapao u strašnu duševnu krizu, a jedina veza sa spoljašnjim svetom mu je bila preko svog najboljeg prijatelja akademskog slikara Uroša Predića. Nije verovao nikom sem svojim najbližim prijateljima. Počeo je da sumnja čak i u crkvene velikodostojnike kojima je uvek iskazivao najdublje poštovanje. Dunđerski je, mada osetljiv i prefinjen, bio izuzetno jak i sposoban čovek, mnogo jači nego što je Predić pretpostavljao. Njegovo imanje je i pored svih nametnutih teškoća uspešno funkcionisalo, pa je 1923. godine da bi pokazao kralju koliko je on i dalje moćan počeo izgradnju dvorca po ugledu na francuske dvorce koje je video na putovanjima. Predić je poslao pismo u kome je upozoravao prijatelja da ga ovi novi troškovi mogu dovesti u nezgodnu finansijsku situaciju, ali briga Predića je bila suvišna, a dvorac je uspešno završen bez velikih finansijskih problema. Godine 1925. završen je dvorac u kome Bogdan nikada nije prespavao ni jednu noć, a kojim je prkosio Kralju. Testamentom Bogdana Dunđerskog, koji je napisan 23.marta 1940. godini veći deo imovine ostavio je Matici Srpskoj. Želja Bogdana Dunđerskog da siromašna i talentovana deca srpske nacionalnosti izučavaju poljoprivredu i ekonomiju na njegovom imanju posle njegove smrti nije ostvarena. Dvorac se ni danas ne zove (kako je on želeo) „Zadužbina Bogdana Dunđerskog“, nego je poznat po nazivu „Fantast“, što je ime jednog od trkačkih grla iz njegove ergele. Bogdan Dunđerski je u svom testamentu izričit kada govori o kosturnici koja se nalazi u kapeli pored novobečejskog dvorca. Njegova želja je nedvosmislena: „Na mojem salašu sagradio sam jednu crkvu ukrašenu umetničkim radom mojeg dobrog prijatelja, akademskog srpskog slikara, Uroša Predića. Moja je želja, te prema ovoj naređujem, da se na mojem salašu u mojoj kosturnici uzidanoj u samoj crkvi sahranim. Kako je moj prijatelj Uroš Predić još za svog života izrazio želju, da bude u toj crkvi i On sahranjen to molim Maticu Srpsku da izvrši moju želju, a i želju Uroša Predića, koga će o trošku zadužbine preneti u moju crkvu odande gde se bude rastavio od života... Zabranjujem za sva vremena, da se u mojoj crkvi uzidanoj kosturnici osim mene i mojeg prijatelja Uroša Predića još neko sahrani.“ U svom prvom testamentu iz 1918. godine, Bogdan pominje Maru i Maricu, ali je briga o Marinoj budućnosti uočljiva. U drugom testamentu iz 1940. godine Mara se ne pominje (te godine je umrla), ali je Marica nasledila veći deo pokućstva i obezbeđeno joj je pravo da doživotno uživa sve povlastice na Bogdanovom imanju. Poslednje pismo od Uroša Predića, Bogdanu, u koga su svi u Srbiji sumnjali da je narodni neprijatelj, jer je tako pisalo u ilegalnim partizanskom novinama iz Vojvodine. Beograd, 8. juna, 1942. Dragi Bogdane, Odkako je ova užasna nesreća snašla celo čovečanstvo i zapalila ceo svet kao nikad dosad, prekinute su mnoge stare veze između država i naroda; pa tako je i naše prijateljsko dopisivanje moralo da prestane. Ipak sam, zahvaljujući slučaju, našao mogućnosti da se raspitam o Tebi i o ostalim našim dragim, starim prijateljima, pa se nadam da si i Ti isto tako mogao da doznaš, da sam još živ i zdrav, i ako u duši duboko potresen i ožalošćen koliko našom opštom, možda definitivnom propašću kao narod i država, tako i gubitkom dragih članova moje najbliže rodbine: poginula mi 6. aprila prošle godine, prilikom strahovitog bombardovanja Beograda, moja snaja, Lenka sa svojom kćeri Sofijom u svojoj kući. Posle nastade svirepo tlačenje Srba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini; a šta je bilo u Bačkoj, to ćeš Ti bolje znati nego mi ovde; znamo samo da Dunav nosi sobom bezbroj leševa, pojedinaca i u grupama, a neke i povezane u snopovima. Pored toga opšta oskudica i nečuvena skupoća biva sve veća. Pa ipak se živi, kako se može. Ja s predanošću u moju sudbinu strpljivo snosim teret života i našu narodnu sramotu. Nikud ne idem, ne čitam novine, gde je samo reč o rušenju, potapanju brodova, i o ostalim strahotama, koje moderni rat sobom donosi. Po malo i radim, tek skrenem svoje misli na drugu stranu u carstvo ideala koje mi sad izgleda kao neka bajka iz davnašnjih, srećnih vremena. Kako je Bačka ponovo vraćena Mađarskoj koja smelo i sa uspehom ostvaruje svoj program sadržan u uskliku: „soha“!, to čujem da si i Ti ponovo postao poslanik na mađarskom Saboru, i to izaziva ovde kritiku ljudi koji Tebe ne poznaju. Ja naprotiv, koji poznajem Tebe, tvoj gvozdeni karakter, tvoje poštenje i Tvoju iskrenu odanost svome narodu, verujem da ćeš i sada kao što si i u prošlom velikom ratu činio, uzeti naš seljački srpski narod u zaštitu protiv nezasluženog nasilja iako se nikad nisi isticao u srpskoj javnosti kao „rodoljub“ od one sorte, koji se busa u grudi od silnog rodoljublja i na taj način gleda da se dočepa vlasti, pa da u svoju korist pljačka državu, vodeći je u sigurnu propast – kao što se i zbilo. Stavljam Ti na srce sudbinu našeg nesrećnog plemena koje je u svojoj nevolji pre dva i po stoleća zalutalo u ove plodne ravnice, da odbrani od Turaka granice zapadne Evrope, koja se mogla ovako zaštićena razvijati kulturno dok nije pronašla ova savršena tehnička oruđa za uništavanje ljudi i njihovih dobara, a ponajpre onog naroda, koji je najviše krvi prolivao za slobodu Evrope. Mi se možda nećemo više videti, jer ne znamo ni šta će nam sutrašnji dan doneti, a još manje, kad će se svršiti ovaj rat, pa zato Ti šaljem ovaj prijateljski pozdrav sa željom da ne zaboraviš da si Srbin i dobar drug tvoga odanog starog Uroša Predića Pismo nepoznatom prijatelju Predić nije poslao poštom, niti je naslovio imenom, što je potvrda da je bio pod nekom vrstom prismotre. Predić je ovo pismo pisao u svoj 91-oj godini. Bogdan Dunđerski umro je 1. novembra 1943. godine u 81-oj godini života, a bio je pet godina mlađi od Predića. Ovo pismo je dokaz o najstrašnijoj mogućoj vrsti cenzure koja je postojala u Jugoslaviji u periodu posle Drugog svetskog rata – cenzuri na prijateljstvo. Beograd, 21. jula 1948 Poštovani i dragi prijatelju, Vaše ljubazno pismo nateralo mi je suze radosti i tuge, radosti što me se sećate još uvek toplim prijateljskim osećajem koje ste onako dirljivo izrazili u Vašem pismu, – a tuge pod pritiskom života koji i ruši i stvara bez obzira na pojedine ljude, što mi starci naročito osećamo. Hvala onoj dobroj gospođici koja Vam na moju molbu odnela moj pozdrav. Moj rad i moje bavljenje u St.[arom] Bečeju čine vrhunac moga života. Ni kao umetnik nisam u svom dugom životu dao ništa veće ni bolje; ni kao čovek nisam nikad i nigde osetio toliko sreće i zadovoljstva kao u Bečeju, gde sam stekao nekolicinu uzoritih prijatelja, kakvi se retko nalaze u životu. Na vrhu toga odličnog društva bio je dom Vlahovića i moj neprežaljeni drug Bogdan Dunđerski. Ona prirodna otmenost duha pojačana dobrim vaspitanjem zračila je silnom privlačnom snagom, da je svak koji bi ma samo trenutno bio na njenom domahu, morao biti privučen i ispunjen trajnim poštovanjem. Duboka seta obuzima mi dušu pri pomisli, da je sve to sada samo jedan čaroban san, i da bih pri mom ponovnom dolasku u St.[ari] Bečej zatekao sve tako izmenjeno, da ne bih bio u stanju veselo pogledati oko sebe i ugledati iste domove, ali bez istih ljudi. Vi sa Vašim najbližima i poštovani prota Jova ostadoste kao dva stuba, žive statue sećanja. Bogdan je otišao iznenada, čovek koji je po svome zdravlju obećavao najduži vek, a koga je milostiva sudbina uklonila sa ovog svetskog meteža, koji prevazilazi sve što se u istoriji čovečanstva do sada dogodilo. I jadan Bogdan zlo bi se proveo, da je ostao živ. Njegova nadgrobna kapela sa mojim slikama ostaće ipak netaknuta, ako sam dobro izvešten od Matice, kojoj sam se bio obratio molbom, kada sam doznao da će kapela biti pretvorena u električnu centralu, da preduzme potrebne korake, da spase bar moje slike, što joj kao vlasniku Bogdanove zadužbine, i kao kulturnoj ustanovi, i bez moje molbe, spada u dužnost. Što se mene lično tiče, nemam ničeg veseloga ni pohvalnoga da Vam ja- vim. Radim još pomalo: „decrescendo, diminuendo e rilentando, al fine“ – da se izrazim muzičkim jezikom u ovom dobu svetske disharmonije. Zima – a to je u mojem atelje-u šest meseci, – ne radim zbog hladnoće, leti zbog nedostataka porudžbina i deficita u mojoj glavi. Dva člana moje rodbine poginula su pri bombardovanju Beograda od nemačke bombe. Ostajte zdravo. Ne verujem da ćemo se još videti, jer neću imati u svojoj devedesetprvoj godini elastičnosti tela i duha, da učinim put u Bečej; a kad umrem, sahraniće me ovde tiho i nečujno, a ne u Bogdanovoj kapeli. Ako nam tela neće biti zajedno, duše će nam se naći u vasioni, „gde njest boljezan ni pečal ni vozdihanij“. Vaš Čika Uroš Poslednja želja akademika Uroša Predića izrečena u pismu Akademiji Nauka. Beograd 4. april 1949. Srpskoj Akademiji Nauka Kao čovek u dubokoj starosti treba da pomišljam na blisku smrt. Da ne bih u tom slučaju beskorisno oduzimao vreme Akademiji oko moje sahrane, dužnost mi je izvestiti je o tome, da sam na molbu žitelja moga rodnog mesta Orlovata pristao, da moje telo bude odmah po smrti preneto u Orlovat i tamo sahranjeno u grobnici mojih roditelja, tiho i skromno kako priliči smernom trudbeniku kulture. Molim Akademiju da izvoli ovo obaveštenje primiti na znanje i ravnanje. S odličnim poštovanjem predani član Uroš Predić Magazin Tradicija Velika banatska gospoda Srpski uglednici s početka prošlog veka – veleposednici i zadužbinari – svojim širokim obrazovanjem, lepim manirima i preduzetničkim duhom parirali su evropskoj gospodi rušeći predrasude o „seljačkoj balkanskoj zemlji”. Takav je bio i Bogdan Dunđerski Bogdan Dunđerski Pripadao je jednoj od najimućnijih vojvođanskih porodica s kraja 19. i početka 20. veka. Bio je besprekorni gospodin, obrazovan, otmen i samouveren, ali i veliki boem. S jednakom strašću je voleo konje, vino, lepe žene i svoju pravoslavnu otadžbinu, Srbiju. Poštovao je umetnost, podržavao je donacijama, i rado kupovao u Beču i drugim evropskim prestonicama vredne primerke kojima je ulepšao svoj dvorac iz snova, podignut 1925. nedaleko od Starog Bečeja. Još više je cenio i podsticao najdražeg prijatelja, čuvenog slikara Uroša Predića, od kojeg je naručio da ukrasi unutrašnjost novosagrađene kapele na njegovom salašu. Bogdan Dunđerski (1862–1943) bio je slika i prilika prosvećenog veleposednika koji brine o napretku svog imanja, ali se ne lišava privilegija koje idu uz ime, bogatstvo i moć. Ostao je poznat po jedinstvenom belom zdanju sa visokom kulom i kapeli Svetog Đorđa koje je izgradio na nasleđenom imanju, po ljubavi prema Mari Dinjaški, koju je preoteo od muža, siromašnog kovača (bolje rečeno otkupio pozamašnim parčetom svojeg najplodnijeg zemljišta), kao i po najvećoj ergeli u tadašnjoj Austrougarskoj, sa oko 1.400 prvoklasnih konja. Ime najslavnijeg od njih (inače potomka možda najpoznatijeg trkačkog grla svih vremena Kazanove iz obližnje Zobnatice) dao je svom čudesnom dvorcu – „Fantast”. Tu je Bogdan, navodno, dovodio mlade lepotice iz grada da se nage kupaju u ogromnom otvorenom bazenu, a on da ih posmatra – i uživa u pogledu. Zapamćen je kao neobična, snažna i ponosna ličnost koja je ostavila traga među savremenicima, a potonjim generacijama poslužila kao „primer prave banatske, odnosno srpske gospode – da pokaže kako naši preci nisu svi bili neuki paori“, primećuje pisac Vanja Čobanov, autor knjige „Remedy for love” (u prevodu s engleskog „Lek za ljubav”) što je, u stvari, ime slavne porodice konja sa imanja Bogdana Dunđerskog. Istaknuti predstavnici te naše gospode bili su, svojim učtivim vaspitanjem, širokim obrazovanjem i uglađenim manirima, ali i preduzetničkim duhom, na ravnoj nozi sa evropskim uglednicima. Pa ipak, početkom 20. veka u javnosti nekih moćnih država Starog kontinenta, naročito u Nemačkoj, često su se mogli čuti, videti i pročitati tekstovi u kojima su srpski narod, plemstvo, pa čak i vladari omalovažavani i vređani. Kako u knjizi „Crni Petar i balkanski razbojnici” piše istoričar dr Milan Ristović, takve su predrasude i pogrde objavljivane čak i u nekim uvaženim nemačkim časopisima, ne samo onim konzervativnim i nacionalističkim. Kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji je bio veoma učen čovek, francuski đak, a poznavao je i engleski jezik i čak sa njega prevodio Džona Stjuarta Mila, nemački antisrpski karikaturisti su, recimo, prikazivali zlonamerno i podsmešljivo kao „malog, suvonjavog starca zlih očiju, iscepanog i zakrpljenog plašta, ponekad u opancima… a često kako iza leđa krije bombu ili bodež”, piše Ristović. Istina je, naravno, bila sasvim drugačija. Kako je zaista izgledala srpska vlastela tog vremena vidi se upravo na očuvanim fotografijama Bogdana Dunđerskog, veleposednika, intelektualca i poslanika u Ugarskom parlamentu od 1910. do 1918. „Štofove je nabavljao iz Engleske, od najfinijih i najskupljih vrsta, a odela je davao da mu se šiju uvek po meri, u Pešti… Šeširi su stizali iz Berlina, a cipele i čizme, ručno rađene, kupovao je kod prestižnih trgovaca u Beču ili u Italiji… Sve je moralo da bude prvoklasno i lepo: zlatne igle za kravatu, dugmad za manžetne, okovratnici, kravate, štapovi, buđelari, satovi…” opisao je Čobanov glavnog junaka svog istorijsko-ljubavnog romana. Za Bogdana Dunđerskog su, kažu, najpotresnija bila tri događaja (osim onog kad je njegovom nerazdvojnom pratiocu, pastuvu Inkvizitoru, stalo srce u ljubavnom zanosu pred mladom kobilom). Bolest i mučno umiranje voljene Mare, kojom se, doduše, nikad nije oženio i nije s njom imao poroda, ali je od Uroša Predića zatražio da je ovekoveči u liku Bogorodice na zidu kapele imanja. Prerana smrt obožavane sestričine Lenke, kćeri Lazara Dunđerskog (iste one u koju je bio nesretno zaljubljen pesnik Laza Kostić). Oduzimanje delova imanja (2.600 jutara prvoklasne starobečejske i srbobranske zemlje koju je Bogdan nasledio od oca Aleksandra), prvo za vreme agrarne reforme 1919. (zemlja je ustupana mađarskim doseljenicima), zatim i u doba nacionalizacije posle Drugog svetskog rata. Tek kad najzad bude usvojen i primenjen zakon o restituciji precizno će se znati koliko vredi oteti imetak Dunđerskih i ostalih srpskih veleposednika, poput zlatara Antonijevića, industrijalaca Teokarevića, hotelijera Minića, bankara i kolekcionara umetnina Veljkovića, trgovca Mitića… Ogorčen i razočaran kako u vlast, tako i u Pravoslavnu crkvu kojoj je prvobitno bio namenio imanje, svu svoju preostalu imovinu Bogdan Dunđerski je testamentom iz 1940. godine ustupio Matici srpskoj. Njegov salaš, dvorac i ergela su ubrzo bili opustošeni, skupoceni nameštaj, slike, kristalni lusteri i ostale vrednosti odneti… Šta je posle bilo? Na obnovljenom imanju danas se ponovo mogu videti (i jahati) rasni konji, potomci Bogdanovih pobedničkih atova, palata „Fantast” je pretvorena u luksuzni hotel, a na terasi natkriljenoj stablima u čijoj senci je Mara radosno dočekivala svog dragana i gospodara, sad goste zabavljaju tamburaši. I kapela je ponovo osveštana – ovo romantično mesto je omiljeno za krštenja i venčanja. Jedino je bazen ostao suv i urušen, da čeka nekog novog gazdu koji će ga urediti i opet napuniti vodom i ženskom lepotom. ........ Porodica iz koje potiče Bogdan Dunđerski doselila se u Vojvodinu krajem 17. veka iz Hercegovine. Osnivač loze je bio Avram Višnjevac zvani „dunđer”, iz sela Višnjice kod Gacka, piše Vanja Čobanov. Od Avramova dva sina, Nestora i Gedeona, ovaj potonji se smatra začetnikom veleposednika Dunđerskih: on je polovinom 19. veka kupio oko 2.000 jutara plodne vojvođanske zemlje, koju je 1876. podelio četvorici sinova (imao je i dve ćerke). Najstariji Aleksandar, Bogdanov otac, nasledio je srbobransku zemlju, a najmlađi Lazar Kamedin i Kulpun, kojima je sam kasnije dodao Čelarevo (gde je osnovao čuvenu pivaru), Novi Bečej i Hajdučicu. Lazarev sin Gedeon (1879–1939) bio je jednako, ako ne i više cenjen od svog rođaka Bogdana. Doktorirao je pravne nauke u Pešti, usavršavao se u Francuskoj, Nemačkoj i Rusiji, bio je predsednik Matice srpske, osnivač fabrike „Ikarus” i jedan od osnivača fabrike avionskih motora u Rakovici. Aleksandra Mijalković objavljeno: 03.07.2011. inShare facebook twitter stampanje pošaljite komentar komentari (6) Poslednji komentari Nikola M | 03/07/2011 18:55 Zemlja nije dodeljena ,,madjarskim doseljenicima`` vec SRBIMA optantima iz Madjarske, koji su 1921. god dosli na poziv Aleksandra Karadjordjevica. Postovani autore pripazite kad pisete ovakve clanke. Nije vas svejedno... A uostalom ako je bio toliko veliki gospodin, pravoslavac i Srbin onda mislim da mu nije tesko palo sto je mogao doduse ne bas samoinicijativno da pomogne sunarodnicima u nevolji! :) Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici najpre ugleda dvorac „Fantast` koji se nalazi nedaleko od Bečeja, odmah je jasno da je zalutao na jedan od starih poseda koji kriju sudbine mnogih porodica, uspone, padove, mržnje i ljubavi. Jedna od njih bili su i Dunđerski koji su početkom 19. veka došli iz Hercegovine u Vojvodinu koja je tada pripadala Austrougarskoj. Bogdan Dunđerski bio je, bez sumnje, najzanimljivija ličnost pomenute porodice i vlasnik čuvenog dvorca, danas poznatog kao „Fantast` koji je u tom vremenu, odslikavao svu njegovu moć i bogatstvo. Nikada se nije ženio i imao je tri velike ljubavi, žene, konje i vino. Bio je jedan od retkih ljudi koji je uspeo da ostvari svoje snove sagradivši dvorac iz mašte. Priča o boemu, veleposedniku Bogdanu Dunđerskom, živi još samo u priči kustosa Maje Dekanić koja svakodnevno vodi turiste u razgledanje ovog zdanja. Jedino su zidovi i vrata ostali autentični u dvorcu. Od raskošnog nameštaja, umetničkih slika i nakita nije ostalo ništa. Nakon oslobođenja 1945. godine, u nepoznatom pravcu su odneti tepisi, kristalni lusteri, srebrnina, a u dvorac su, namerno ili ne, puštene ovce. Tako je pod i deo zida bio potpuno uništen. Bogdan Dunđerski je drugovao sa Urošem Predićem i kad je odlučio da na svom imanju podigne kapelu Sv. Đorđa, jer je saznao da se nekada na tom prostoru nalazila crkva, Prediću je poverio da oslika ikonostas. Imao je samo jedan uslov, da Bogorodica dobije Marin lik. Turisti koji danas posete kapelu mogu da se dive radu visoke umetničke vrednosti. Na tom mestu Bogdan Dunđerski je i sahranjen, 1943. godine. U posleratnim godinama crkvi je bila namenjena sudbina električne centrale, ali je Uroš Predić uputio jedno značajno pismo Moši Pijade nakon čega je crkveno zdanje bilo „samo` zaključano. Danas je kapela ponovo osveštana. U njoj se organizuju krštenja, a ovo romantično mesto daje poseban ton brojnim venčanjima. Više od polovine celokupnog imanja zauzimala je ergela koja je pre rata brojala oko 1.400 rasnih konja. Po oslobođenju, preostali konji prodati su Italijanima po klaničnoj ceni. Danas se na imanju nalazi oko 80 grla u šest konjušnica, a postoji i staza za trening galopera. Mogu se videti i čuvena grla kao što su „Remedi for lav` što u prevodu znači „Lek za ljubav` zatim Jalna i Best Vetprom. Na ergeli se može videti i grob čuvenog konja Inkvizitora, naslednika inače najtrofejnijeg pastuva, Kazanove, koji je, kako kažu, umro slatkom smrću, prilikom skoka na kobilu. Za ljubitelje ovih plemenitih životinja organizovana je škola jahanja. Danas je dvorac, renoviran u luksuzni hotel, dolaze brojni domaći i strani turisti. Hotelske sobe u su smeštene u glavnu kulu. Objekat je otvorenog tipa i ima vrlo bogatu turističku ponudu. U prostranom parku francusko engleskog tipa nalaze se brojne staze za šetnju, teniski tereni, a radi se i na uređenju obližnjeg jezera. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja. Poput nekog monolita iz snova, ili čednosti koja se propinje, Fantast kao da je posvećen oblacima. Ono što najviše čudi i privlači pažnju, nije očuvanost parka i glavne zgrade, no ikona Stefana Prvovenčanog koja se nalazi na oltaru u kapeli Bogdana Dunđerskog. U ovoj kapeli, koju je čitavu oslikao Uroš Predić, nalazi se Bogdanov grob i ikona koja u svom desnom donjem uglu ima srebrni otisak nečijih usana. Ovaj otisak je primećen još na prvu godišnjicu Bogdanove smrti i čini se da je svakom narednom godinom taj trag postajao vidljiviji i sve svetliji. Kao da je neko mekotu svojih usana, svake godine iz zahvalnosti prinosio pred noge prelepom svecu. Kome te usne pripadaju? Može samo da se nagađa... Svake godine na Preobraženje, Sveti Stefan Prvovenčani dopušta vilovitoj duši Bogdana Dunđerskog da uzjaše senku svoga mrtvoga konja Inkvizitora i da obiđe svoje nekadašnje imanje. Ovaj čudni par prvo obilazi Inkvizitorov grob. Duša se naslanja na spomenik i osluškuje rzanje umrlog, dok Inkvizitorova senka odlazi da oseti miris sena i znoj živih konja. Konji ne vide ništa ali se neki čudan nemir uvlači u njih. Osećaju prisustvo velikog i dalekog oca, pa se zbijaju u gomile. Dok je senka Inkvizitora među svojima, Bogdanova duša obilazi kapelu, da bi pozdravila mesto gde joj se nalazi telo. Ponese po koji cvet da ljudi ne zamere, proveri da li se kapela održava, prinese se ikoni svetog Stefana na oltaru i preda se uspomenama... Ovde je sve u znaku konja - Ergela, Inkvizitorov grob, pa i sam zamak je dobio ime po konju Fantastu. Pa ipak, oličenje ovoga zamka je stari čuvar ergele, koga je još Bogdan doveo za života. Već više niko ne pokušava da mu odredi godine, ali mu svi priznaju magičnu moć nad konjima. Kažu da poznaje nemušti jezik i tajnu spravljanja trava koje će konje učiniti još plodnijima. Sem Bogdana je još jedino on smeo da uzjaše Inkvizitora i čini se da je od ljudi u Fantastu jedino on osećao dolazak dva čudna gosta na „Preobraženje`. On održava Inkvizitorov grob i vrlo često se može videti, kako naslonjen na spomenik konja, sa nekim razgovara. Veterinar iz Bečeja je pričao, kako je pre nekoliko godina jedan „dvogodac` slomio prednju levu nogu. Kada ga je pregledao, odlučio je da mu da injekciju ne bi li životinji skratio muke. Prišao mu je Andrija (kako zovu starog čuvara Ergele) i rekao mu: „Odlazi! Sok od Jagorčevine, pun mesec i dolazak konja - kneza na preobraženje, doneće isceljenje`. Veterinar je otišao i kada je slučajno došao nakon nekoliko nedelja („Preobraženje` je već bilo prošlo) video je otpisanog dvogodca kako trči u manježu. No, to je pripisao slučajnosti. Nakon što se zahvali Svetome Stefanu i u mislima pomiluje sve mrtve i žive, znane i neznane konje, duša Bogdana Dunđerskog se penje na najvišu kulu odakle je nekada puštala sokole. Tamo jedno vreme stoji, osluškujući ravnicu i nebesa, ne bi li odnekle čula lepet krila. No; svuda je tišina. Lepet se zaledio u nekim davnim košavama i duša sokolar nastavlja obilazak Fantasta, jer uskoro će noć; a do iduće godine ima puno. Treba baciti još jedan pogled na konje. Još uvek su čistokrvni, pa se i sa da duša sa ponosom nada, baš kao i onda kada je bila u Bogdanovom telu Sada više ove konje ne jašu vlastelini, ali se još uvek negde u njihovim grivama zadržalo milovanje gazda i radost pobednika. Ržu sigurno njuše Inkvizitorovu senku. Još jedno kratko vreme ostaju razdvojeni senka plodnoga konja i duša velikog čoveka. Senka poslednji put pogleda zamak, a duša je tada priziva metalnim ehom lava u vrtu. Nad „Preobraženjem` će uskoro veče. Tišina lagano opipava belinu Fantasta. Negde se začuje krik. Da li je to kliktanje sokola koje se ipak vratilo iz neke davne košave, ili je paun u vrtu. Da li to pozdravlja čudne goste koji odlaze, ili nekoga žali? Da nije Inkvizitor zgazio cvet u vrtu? A, možda se i nije desilo ništa. Da, sigurno se nije desilo ništa. Jednostavno se paun rastužio od beline i samoće. Noć. Pri punom mesecu, na sredini pustoga manježa, sedi konjušar Andrija i pokušava da sa svojih usana skine boju koja mu je ostala kada je celivao ikonu Svetog Stefana. (legenda preuzeta iz knjige `SNOVI ZATRAVLjENIH KULA` Milana Belegišanina)