u antologijskoj knjizi Srpska umetnost od XIX (19-og) do pocetka XX (20-og) veka, ciji je autor Slobodan Maldini Videti i primer procene cene rada slicnih dimenzija lista sa aukcije u prilogu. Marko MURAT Autoportret, rukopis (1933) mastilo na kartonu 9,3 x 14,2 cm signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Марко Мурат Murat Marko.jpg Информације Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

Stojan Pacov- Beograd / Kosancicev venac koliko se secam, ulje. Signirano, dole desno. Kupljena od autora. Dimenzije 44x33cm ( bez rama) i 59,5x47,5cm. Na mom profilu imate ponudu za jos nekoliko njegovih slika, Aktove i Beograd, takođe ulje na platnu. Uramljena je u Fabrisu. Stojan Pačov je završio Akademiju za likovne umetnosti, odsek slikarstva 1958. godine u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića, u Beogradu. Izuzetan slikar i izvrstan pedagog. Postdiplomske studije je završio kod istog profesora 1960. godine, od kada je i član je ULUS-a. Živeo je i radio u Beogradu. Učestvovao je na više od 150 zajedničkih izložbi, a više puta na izložbama humanitarnih karaktera. Veći broj radova mu se nalazi u vlasništvu ustanova, galerija i privatnih kolekcija u zemlji i inostranstvu. Stvaralaštvo Stojana Pačova se deli na sedam tematskih oblasti - manastiri, gradski motivi, pejsaži, mrtva priroda, cveće, aktovi i ikone i portreti. Pored slikarstva bavio se i pedagoškim radom, bio je profesor likovnog vaspitanja u Zemunu.

Na prodaju hp envy 13-ah0012no ultra laptop visoke klase u gold boji. Laptop je odličnih performansi i vrlo lagan, napravljen od aluminujuma. Na njemu nema nikakvih oštećenja, vrlo malo korišćen. Dolazi u kompletu sa originalnim punjačem. Star nešto malo više od godinu dana, u hdd sentiner hard disk je radio ukupno 14 dana i 4 sata. Evo i nekoliko karakteristika: procesor: intel i5-8250u kaby lake r sa 4 jezgra i 8 tredova (1.6ghz, 6mb smartcache) ekran: 13.3" dijagonale fhd ips anti-glare led-backlit (1920 x 1080, mat premaz) memorije: 8gb lpddr3 2133mhz hard disk: 256gb ssd m.2 pcie nvme ultrabrzi hard disk najnovije generacije grafika 1: intel® uhd graphics 620 grafika 2: nvidia geforce mx150 konektori: 1 x thunderbolt™ (usb type-c™ connector), 2 x usb 3.1 gen 1 (1 charging), 1 x microsd card reader, 1 x ac power tastatura: hp premium collaboration keyboard spill resistant with drain, optional backlit audio: bang & olufsen, dual stereo speakers ostalo: realtek 802.11ac (2x2) wi-fi® and bluetooth® 4.2 combo, hd 720p kamera baterija: do 10 sati autonomije, hp long life 3-cell, 50 wh li-ion zamena za canon/nikon foto objektive uz doplatu za sva dodatna pitanja stojim na raspolaganju. Lično preuzimanje u obrenovcu ili slanje cityexpress i postexpress kurirskom službom. Pogledajte i moje ostale oglase.

Na prodaju Lenovo ThinkPad T490s laptop visoke klase. Laptop je odličnih performansi i vrlo lagan za nošenje, svega 1.3kg težine. Kupljen u Švedskoj, u odličnom stanju, nije mnogo radio što se vidi i u HDD Sentinel (ukupno 6 dana i 11 sati). Dolazi u kompletu sa originalnim punjačem. Poklon nov ranac za laptop Evo i nekoliko karakteristika: Procesor: Intel i5-8265u sa 4 jezgra i 8 tredova (1.6Ghz, up to 3.90 GHz with Turbo Boost, 6MB SmartCache) Ekran: 14" dijagonale IPS anti-glare, 400 nit, 94.1% sRGB (1920 x 1080 FullHD) Memorija: 8GB DDR4 2400 MHz Hard disk: Western Digital 256GB M.2 SSD (citanje 3400 MB/s, pisanje 2700 MB/s) ultrabrzi disk Grafika: Intel® UHD Graphics 620 Konektori: 2 x USB 3.1 Gen 1**, 1 x USB 3.1 Gen 1 Type-C, 1 x USB 3.1 Gen 2 Type-C / Intel Thunderbolt 3, Combo MicroSD card reader / Micro-Sim slot, Headphone / microphone combo, HDMI 1.4, RJ45 Gigabit Zvuk: Dolby Audio™ Premium Mreža: 4G modem za sim kartice Kamera: 720p HD with ThinkShutter privacy cover Ostalo: Intel 8265 802.11ac 2x2 Wi-Fi® , Bluetooth® 4.1 Combo, HD 720p kamera Baterija: 6 do 8 sati autonomije, 45 Wh Li-ion Cena je 700 eura ili 83.000, oo dinara fiksno Zamena za Canon/Nikon foto objektive uz doplatu Za sva dodatna pitanja stojim na raspolaganju. Telefon Lično preuzimanje u Obrenovcu ili slanje kurirskom službom uz prethodni dogovor.

HP-ov najširi zakrivljeni ekran Udobno gledajte svoj rad na velikoj dijagonalnoj krivulji od 95,25 cm (37,5"). Osjetite uranjanje sa radijusom od 2300 mm koji odgovara vašem prirodnom vidnom polju. To je slatko mjesto za svakodnevnu upotrebu. HP Z38c 37,5-inčni zakrivljeni ekran Jedan veliki ekran. Jedan besprijekoran radni prostor. Omogućite velikim idejama prostora za disanje unutar širokog omjera 21:9. Pogledajte cijeli svoj projekat bez okvira koji vas ometaju usred postavljanja dvostrukog ekrana. Jedno veliko područje gledanja čini vas produktivnijim kada radite u više aplikacija. HP Z38c 37,5-inčni zakrivljeni ekran Vaša vizija sa savršenim detaljima Pogledajte svaki aspekt svoje kreacije u kristalno čistoj 4K širini, 3840x1600 rezoluciji 2. Uz optimizovanu gustinu piksela vaše ikone i tekst su idealne veličine tako da možete potrošiti manje vremena na pomicanje i zumiranje, a više vremena na kreiranje. Zaokupite se svojim poslom HP Z27 27-inčni 4K UHD ekran, HP Z38c 37,5-inčni zakrivljeni ekran, HP Z4 G4 radna stanica, HP Z2 Small F Panoramsko iskustvo Doživite široke panoramske slike sa širokim uglovima gledanja ekrana dijagonale 95,25 cm (37,5"). Savršena kriva Pogledajte cijeli svoj projekat uz zadivljujuću visoku perifernu čitljivost zakrivljenog ekrana radijusa 2300 mm. 4K široka rezolucija Pogledajte svaku nijansu svog projekta u oštrim detaljima uz 4K-široku (3840 x 1600) rezoluciju 3. Sa 111 piksela po inču, vaš tekst i fontovi su prave veličine. Okvir sa mikro ivicama Maksimalno povećajte vidljivost površine ekrana pomoću 3-stranog okvira s mikro rubovima. Veličina ekrana (dijagonala) 37.5" Veličina ekrana (dijagonala) 95.3 cm (37.5") Tehnologija table IPS Funkcije ekrana Anti-glare; BrightView Panel; In plane switching; Language selection; LED Backlights; On-screen controls; Plug and Play; User programmable; Anti-static Paleta boja 98% sRGB Kontrole na ekranu Brightness; Color Control; Contrast; Image Control; Information; Input Control; Language; Management; Menu; Power Osnovna rezolucija UWQHD+ (3840 x 1600) Podržane rezolucije 800 x 600; 720 x 480; 720 x 400; 640 x 480; 3840 x 1600; 2560 x 1600; 2560 x 1080; 1920 x 1600; 1920 x 1200; 1920 x 1080; 1680 x 1050; 1600 x 900; 1600 x 1200; 1440 x 900; 1280 x 720; 1280 x 1024; 1024 x 768 Odnos kontrasta 1000:1 1 Odnos kontrasta boja ekrana (dinamički) 5000000:1 Svetlina 300 nits 1 Nivo piksela 0.229 mm Tip ulaza ekrana 1 DisplayPort™ 1.2; 1 HDMI 2.0; 1 USB Type-C™ (DisplayPort™ 1.2, power delivery up to 65 W) (1 DisplayPort™ 1.2; 1 HDMI 2.0; 1 USB Type-C™ (DisplayPort™ 1.2, power delivery up to 65 W)) (with HDCP support) Portovi 1 USB Type-C™ (DisplayPort 1.2, power delivery up to 65 W); 3 USB 3.0 1 USB Type-A 3 USB-A 3.2 Gen 1 Displayport™ 1 DisplayPort™ 1.2 HDCP Yes, DisplayPort™, HDMI and USB Type-C™ HDMI 1 HDMI 2.0 Audio port 1 Headphone Out Combo Jack Kamera No integrated camera VESA montiranje 100 mm x 100 mm Minimalne dimenzije (Š x D x V) 89.55 x 10.42 x 39.95 cm (Without stand) Dimenzije sa postoljem (Š x D x V) 89.55 x 24.8 x 55.87 cm Dimenzije paketa (Š x D x V) 106 x 45.2 x 55.5 cm Težina 13.8 kg (With stand) Težina paketa 21 kg Tretman ekrana Anti-glare kuka ±45° Nagib -5 to +20° Podržava dodir Not touch-enabled Horizontalni ugao vidljivosti 178° Vertikalni ugao vidljivosti 178° Odnos širina/visina 21:09 Maska 3-sided micro-edge Zakrivljenost 2300R Odvojivo postolje Yes Oblast ekrana (metričke merne jedinice) 87.96 x 36.65 cm Opseg prilagođavanja visine 120 mm Vreme odziva (tipično) 5ms GtG (with overdrive) 1 Bez podrhtavanja Yes Čvrstina 3H Dubina boja u bitovima table 10 bit osovina No pivot Rezolucija (maksimalno) UWQHD+ (3840 x 1600 @ 60 Hz) Mikrofon No Tip zvučnika No Softver za upravljanje HP Display Assistant Fizička bezbednost Security lock-ready (lock is sold separately) Napajanje Input voltage: 100 to 240 VAC Tip napajanja Internal Potrošnja energije (uključeni režim) 64 W Potrošnja energije (godišnje) 64 kWh Potrošnja energije (režim pripravnosti) 0.5 W Potrošnja energije (isključeni režim) 0.5 W Potrošnja energije 195 W (maximum), 80 W (typical), 0.5 W (standby) (Energy consumption 93 kWh per year, based on the power consumption of the unit operating 4 hours per day for 365 days. The actual energy consumption will depend on how the unit is used.) Opseg operativne vlažnosti vazduha 20 to 80% non-condensing Neoperativni opseg vlažnosti vazduha 5% - 95% Opseg operativne temperature 5 to 35°C Specifikacije održivog uticaja Arsenic-free display glass; Mercury-free display backlights; Low halogen 2 Klasa energetske efikasnosti G

Jedna zlata vredna REC & DVA harizmaticna imena Nadezdino pismo - dopisnica iz 1907. godine - bratu Rastku Petrovicu (nadrealisti, nadrealizam) za sta je moguce dobiti i fotosertifikat. Nadežda Petrović Izvor: Wikipedia Nadežda Petrović Autoportret Rođenje 1873 Čačak, Kneževina Srbija Smrt 1915 Valjevo, Kraljevina Srbija Nacionalnost srpska Polje slikarica Nadežda Petrović (Čačak, 1873. – Valjevo, 1915.), najznačajnija srpska slikarica s kraja 19. i početka 20. vijeka. Sadržaj/Садржај 1 Biografija 2 Umjetnički rad 2.1 Münchensko razdoblje (1898. - 1903.) 2.2 Srbijansko razdoblje (1903. - 1910.) 2.3 Pariško razdoblje (1910. - 1912.) 2.4 Ratno razdoblje (1912. - 1915.) 3 Bibliografija 4 Vanjske veze Biografija S obitelji se 1884. godine preseljava u Beograd. Višu žensku školu završila je u Beogradu 1891. godine. Sljedeće 1892. godine polaže ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama te postaje učenica u ateljeu Đorđa Krstića. 1896/97. godine pohađa školu kod Kirila Kutlika. Od 1898. godine počinje školovanje u Münchenu u ateljeu Slovenca Antona Ažbea. Već 1900. godine imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu. Godine 1901. započinje rad u ateljeu Juliusa Extera u Münchenu. Od 1904. godine angažira se u domovini oko Prve jugoslavenske umjetničke izložbe, osnivanja Lade i Prve jugoslavenske umjetničke kolonije (Sićevo, Pirot, 1905. godine). Do 1912. godine izlaže na mnogobrojnim izložbama: Izložba Lade; Izložba jugoslavenske kolonije 1907; Izložba srpskog umjetničkog udruženja 1908; Druga samostalna izložba u Ljubljani 1910; iste godine u Parizu na Jesenskom salonu i u Zagrebu u okviru grupe Medulić; sljedeće 1911. godine izlaže u srpskom paviljonu na Međunarodnoj izložbi u Rimu, na Salonu internacionalne unije i Jesenskom salonu u Parizu. U Beogradu 1912. godine otvara slikarsku školu i sudjeluje na četvrtoj jugoslavenskoj izložbi. U Prvom balkanskom ratu sudjeluje kao dobrovoljna bolničarka na bojišnici. Sa srpskom vojskom je ponovo 1913. i 1914. godine. Umrla je od tifusa u Valjevu gdje je bila na dužnosti dobrovoljne bolničarke. Umjetnički rad Slikarstvo Nadežde Petrović, najznačajnije srpske umjetnice s početka 20. vijeka uvodi srpsku umjetnost u tokove suvremene europske umjetnosti. Zahvaljujući njenom duhu koji je, iz male Srbije, stremio modernom svijetu, ali i sretnim okolnostima da se početkom 20. vijeka školovala u likovnim središtima Evrope, njeno slikarstvo ide, najvećim dijelom, u korak s evropskim ekspresionizmom, a ponekad se i približava tada još neafirmiranoj apstrakciji. Na njenim najboljim radovima dominiraju velike površine, njene omiljene užareno crvene boje i, njoj komplementarna, zelena. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristički vrtlog gdje se, pored ostalih, ističu fovistička ljubičasta, plava i crna boja. Snažni potezi kista i široki i gusti, pastozni namazi ponekad platno pretvaraju u dinamičnu reljefastu površinu. Voljela je slikati portrete i pejzaže, a njeno domoljublje ogledalo se i u čestom izboru tema iz nacionalne povijesti i slikanju ljudi i predjela Srbije. Djelo Nadežde Petrović, u cjelini, zrači strašnom ekspresijom, snagom i hrabrošću ove jedinstvene slikarice s Balkana. Školovanje u Münchenu, posjete Parizu i Italiji i stalni povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su trag na njenim platnima, te se njen opus može podijeliti na nekoliko razdoblja. Münchensko razdoblje (1898. - 1903.) Prvi dio - učenje u školi Antona Ažbea, slovenskog slikara (Bavarac, kopije starih majstora). Drugi dio - rad u ateljeu Juliusa Extera, jednog od osnivača münchenske Secesije (Bavarac sa šeširom, Vodenica, Iberze, Borova šuma, Jelova šuma, Akt s leđa) Bavarac sa šeširom, 1900. Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Vodenica, 1901, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Srbijansko razdoblje (1903. - 1910.) Prvi dio - poslije 1903. (Stablo u šumi, Resnik - više studija, Staro groblje, Žetva, Domaćin, Djevojče iz Sićeva, Sićevo - više studija, Guslar, Redovnik) Drugi dio - poslije Italije 1907. (Dereglije na Savi, Žena sa suncobranom, Anđa, Staro beogradsko groblje) Resnik, 1904, Narodni muzej Beograd Pariško razdoblje (1910. - 1912.) (Most na Seni, Kej na Seni, Kraljević Marko i Miloš Obilić, Bulonjska šuma, More, Plaža u Bretanji, Bogorodičina crkva u Parizu) Ratno razdoblje (1912. - 1915.) (Čaršija, Stari šedrvan u Prizrenu, Prizren, Gračanica - nekoliko studija, Kosovski božuri - nekoliko studija, Dušanov most, Vezirov most, Ruševine, Valjevska bolnica) Stari šadrvan u Prizrenu, 1913, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Gračanica, 1913, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Turski most Stari Prizren Bibliografija Stanislav Živković, Nadežda Petrović (1873-1915), ZLUMS, Novi Sad 1966. Miodrag B. Protić, Srpsko slikarstvo XX veka, knjiga I, Nolit, Beograd 1970. Lazar Trifunović, Srpsko slikarstvo 1900-1950, Beograd 1973. Katarina Ambrozić, Nadežda Petrović 1873-1915, Beograd 1978. K. Ambrozic, Nadežda Petrović (1873-1915), Bayerische Staatsgemuldesammlungen/Neue Pinakothek, München 1985. Katalog stalne postavke sa vodičem kroz zbirke, Umetnička galerija `Nadežda Petrović`, Čačak 1995. Nadežda Petrović 1873-1915, PUT ČASTI I SLAVE, katalog, Beograd 1998. Vanjske veze Commons-logo.svg Nadežda Petrović na Wikimedijinoj ostavi Umetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Надежда Петровић Из Википедије, слободне енциклопедије Надежда Петровић Надежда Петровић: Аутопортрет, 1907, Народни музеј, Београд Надежда Петровић: Аутопортрет, 1907, Народни музеј, Београд Информације Датум рођења 12. октобар 1873. Место рођења Чачак (Кнежевина Србија) Датум смрти 3. април 1915. Место смрти Ваљево (Краљевина Србија) Дела Надежда Петровић (Чачак, 12. октобар 1873 — Ваљево, 3. април 1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века. Садржај 1 Живот 2 Уметнички рад 2.1 I Минхенски период (1898 — 1903) 2.2 II Српски период (1903 — 1910) 2.3 III Париски период (1910 — 1912) 2.4 IV Ратни период (1912 — 1915) 3 Види још 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Живот Рођена у Чачку 12. октобра 1873. године од оца Димитрија - Мите Петровића и мајке Милеве, сестричине Светозара Милетића.[1] Њен млађи брат је књижевник Растко Петровић. Са породицом се 1884. године преселила у Београд. Вишу женску школу завршила је у Београду 1891. године. Следеће, 1892. године, полаже испит за наставницу цртања у средњим школама и постаје ученица у атељеу Ђорђа Крстића. 1896/97. године похађа школу код Цирила Кутљика. Од 1898. године почиње школовање у Минхену у атељеу Словенца Антона Ажбеа. Споменик Надежди Петровић у Пионирском парку, Београд, поклон града Аранђеловца поводом IX скупа Несврстаних земаља 1989. године Већ 1900. године имала је прву самосталну изложбу у Београду. Године 1901. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену. Године 1903, 26. августа са Делфом Иванић и Милицом Добри оснива хуманитарно друштво Коло српских сестара.[2] Друштво је настало као одговор на погроме над хришћанима у, како се тада сматрало Старој Србији, након Илинденског устанка. Надежда је са Милицом Добри крајем 1903. чак отишла у Македонију и тамо делила хуманитарну помоћ коју је друштво сакупило. Са њима је под маском пратиоца ишао и Војислав Танкосић који је радио на стварању српске четничке организације. Надежда је своје импресије са овог опасног путовања оставила у драми Војвода Мицко Поречки, где је главни лик војвода Мицко Крстић. Драма није објављена за њеног живота. Од 1904. године ангажује се у домовини око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања Ладе и Прве југословенске уметничке колоније (Сићево, Пирот, 1905. године). Бавила се и ликовном критиком. До 1912. године излагала је на многобројним изложбама: Изложба Ладе; Изложба југословенске колоније 1907; Изложба српског уметничког удружења 1908; Друга самостална изложба у Љубљани 1910; исте године у Паризу на Јесењем салону и у Загребу у оквиру групе Медулић; наредне 1911. године излагала је у српском павиљону на Међународној изложби у Риму, на Салону интернационалне уније и Јесењем салону у Паризу. У Београду је 1912. године отварила сликарску школу и учествовала на четвртој југословенској изложби. Сликарка Надежда Петровић као ратна болничарка Отац јој је умро априла 1911, а мајка 1912. године. Њихову смрт је тешко поднела.[3] У Првом балканском рату учествује као добровољна болничарка на фронту. Са српском војском је поново 1913. и 1914. године. Умрла је у Ваљеву 3. априла 1915. године, од пегавог тифуса, била је на дужности добровољне болничарке. Епидемија у Ваљеву је однела животе и лекарима Драгињи Бабић, Селимиру Ђорђевићу и другима. У чачку се од 1960. одржава сликарско бијенале под називом Меморијал Надежде Петровић. Уметнички рад Сликарство Надежде Петровић, најзначајнијег нашег уметника с почетка века, уводи српску уметност у токове савремене европске уметности. Захваљујући њеном духу који је, из мале Србије, стремио модерном свету, али и срећним околностима да се, почетком 20. века, школује и да посети ликовне центре Европе, њено сликарство иде, највећим делом, у корак са европским експресионизмом, а понекад се чак приближава, тада још неафирмисаној, апстракцији. На њеним најбољим радовима доминирају велике површине, њене омиљене, ужарено црвене боје и, њој комплементарна, зелена. Љубав према бојама ствара на неким платнима колористички вртлог где се, поред осталих, истичу фовистичка љубичаста, плава и црна боја. Снажни потези четкице и широки и густи, пастуозни, намази понекад платно претварају у динамичну рељефасту површину. Волела је да слика портрете и пејзаже, а њен патриотизам огледао се и у честом избору тема из националне историје и сликању људи и предела Србије. Место сахране 1915. године, сликарке Надежде Петровић у Ваљеву умрле од тифуса. гроб на Новом гробљу у Београду Дело Надежде Петровић, у целини, зрачи страшном експресијом, снагом и храброшћу