Reči autorke : ’’Cilj ove knjige jest prezentacija tri teme značajne za razvitak i uspostavu radiofonije na ovim prostorima. Prva se tema odnosi na povijesni prikaz razvitka radijskog medija u svijetu i kod nas. Druga obuhvaća razvitak prateće legislative, a treća se odnosi na znanstveno istraživački rad s ciljem provjere u kolikoj je mjeri radijski medij pridonio demokratizaciji hrvatskoga medijskog prostora.’’

Radio-depeše Jugoslovenske vojske u otadžbini 1941-1942. Rade Ristanović, Milutin Živković, Miloš Čorbić Str 1021 Povez tvrd Stanje knjiga je nova OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi

Katalog radio opreme `CONRAD ELECTRONIC` Zapadna Nemačka,iz 1983 godine,sa tragovima pisanja i podvlačenja.

Na globalnom planu, u proteklih petnaest godina radiokomunikacije doživjele su neviđen razvoj javnih mobilnih sistema (2G i 3G), privatnih mobilnih sistema (TETRA), navigacionih sistema (GPS, GLONASS, GALILEO), bežinih širokopojasnih pristupnih sistema (WiMAX) i digitalnih radio- i TV-difuznih sistema (DRM, DAB i DVB). Pomenuti radio- sistemi značajno su uticali i nastavljaju da utiču na svakodnevni život pojedinca, ali su i bitno ubrzali teorijski, praktični i tehnološki razvoj radiotehničkih sklopova i arhitektura. Ostvaruje se, ne tako davno proklamovani cilj, da bežina veza treba da je raspoloživa svugdje i u svakom trenutku. Sada se tome dodaje i zahtjev da kapacitet bežinog kanala treba da bude komparativan sa kapacitetom fiksne telekomunikacione infrastrukture. S tim u vezi, aktuelni istraživački fokus u ovoj oblasti bitno je promijenjen u odnosu na onaj od prije petnaest godina - usmjeren je na multimedijalne (na primer, 3D film, daljinski medicinski servis, itd.) i multi-standardne bežine primopredajnike velikog kapaciteta (reda 100Mb/s)1. Naravno, to nameće specifične zahtjeve za primopredajnike, u koncepcijskom i u tehnološkom pogledu. U ovom kontekstu, u hodu, uspostavljaju se novi standardi u obrazovanju budućih projektanta radio-uređaja.

Izdavač: RADIO B92, Beograd 1. DNEVNIK APATRIDA 2. BAROKNO OKO 3. PRIVATNA PRAKSA 4. NOVI STANAR 5. STAROST U BERLINU 6. PROJEKT KASPAR 13,5 x 20 cm - Latinica / Mek povez

Novo, nečitano, nema posvete. Film i muzika - Borislav Stojkov Godina izdanja: 2016 Broj strana: 192 Povez: Mek Knjiga je rezultat zajedničke saradnje na pripremanju radio emisija emitovanih na programu Stereorama Radio Beograda tokom 2011-2012. godine. Emisije, sada pretočene u tekstove, imale su za cilj da važne segmente muzičke produkcije izvuku iz senke filmova i predstave ih na nov način. Tekstovi obiluju informativnim, stručnim, edukativnim i zanimljivim pojedinostima i temama vezanim ne samo za muziku već i za brojne filmove, njihove autore i protagoniste kao i za epohu i istorijski kontekst u kojima su nastali, uz bogat ilustrativni materijal. Ovaj radijski dijalog bio je prožet muzičkim numerama (koje su obeležene oznakom – od 1 do 92) čiji se spisak nalazi na kraju knjige.

Petar Marjanović-POZORIŠTE ili USUD PROLAZNOSTI Pozorište ili usud prolaznosti: studije i ogledi iz teatrologije Petar Marjanović Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju, 2001 - 298.str.,ilustrovana ⭐️ Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` ------------------⭐️ 1k

Živ i duhovit roman o poslednjoj utopiji dvadesetog veka u kojem se skladno prepliću fikcija, autorefleksija i dokumentarizam. Glavna junakinja je majka sa svojom beležnicom u koju zapisuje važne svetske događaje doživljene kroz medije (novine, televiziju i radio) kao i porodična dešavanja.

Glavni lik romana je jedan upropašćeni advokat koji je gurnut u slučaj koji je veći i opasniji od svih na kojima je ikada radio. Slučaj koji će ili ponovo pokrenuti njegovu karijeru ili ga zauvek upropastiti. Advokat Dan Galindo se sukobljava sa kolumbijskim narko kartelom...

Recnik knjizevnih termina, predstavlja enciklopediju svih pojmova vezanih za estetiku, jezik i lingvistiku kulturu, filozofiju ili istoriju, kao i za druge umetnicke discipline i medije - muziku, pozoriste, film, radio televiziju, slikarstvo i arhitekturu... Izdavac Logos Art Povez tvrd Strana 832 Godina 2010 drugo izdanje MOJ DUĆAN http://s.javorina.kupindo.com/kupindo Pogledajte moje ostale predmete `ALBUMI I SLICICE` https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=Kibo899&Grupa=995 STRIPOVI i CASOPISI https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=Kibo899&Grupa=

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5Tvrdi povez1 Drame2 Hleb i so3 Boj na Kosovu4 Duplo dno5 Kovačnica na ČakoviniЉубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности.БиографијаЉубомир Симовић потписује књиге за АдлигатРођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. [1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “ Видици” . Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „ Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “ Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “ Вестима” , “ Младој култури” , “ Омладини” , “ Студенту” , “ Летопису Матице српске” , “ Међају” , “ Политици” , “ Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда.Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др.Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности. [1]РецепцијаМиодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „ лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског” . [2]Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „ мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „ залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина10/5

Sebastian Malheur i udovica grofa od Camburyja stupiće u ljubavnu vezu koja za oboje može biti pogubna. Sebastian je jedan od najobrazovanijih razvratnika svoga doba - šta god radio on izaziva sablast, bilo svojim naučnim teorijama ili svojom nezasitošću u spavaćim sobama zaljubljenih žena. Violet Waterfield je ugledna žena koja se trudi da opravda svoju reputaciju. Međutim, upravo veza sa Sebastianom može joj upropastiti ugled u društvu. Kad Sebastian zapreti da će raskinti njihov dugogodišnji dogovor i otkriti njenu tajnu, Violet će učiniti sve kako bi to sprečila.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Agape antologija 6 - Aleksandar Gajšek Godina izdanja: 2020 Broj strana: 224 Povez: Tvrd Knjiga Agape Antologija 6 sadrži 12 razgovora o najznačajnijim rediteljima u istoriji filma. S profesorom Markom Babcem razgovarali smo o umetnosti Bergmana, Felinija, Tarkovskog, Čaplina, Bunjuela, Rifenštal, Petrovića, Zvjaginceva.Čitaoci mogu da pročitaju i intervjue koje je Aleksandar Gajšek radio s najvećim rediteljima današnjice kao što su Mihalkov i Sokurov.Prava poslastica za čitalačku publiku je i antologijski razgovor Vladete Jerotića i Emira Kusturice na temu stvaralaštva.

Gary Lovisi oduvek je bio vatreni obožavalac Šerloka Holmsa. On je u ovom romanu kroz tri priče pokušao da oživi jednog od najslavnijih detektiva svih vremena. Pisac je uspeo da spoji klasičnu detektivskku misteriju s elementima natprirodnog. Tri priče ,,Nestanak britanskog jedrenjaka Sophy Anderson", ,,Velika Mycroftova igra" i ,,Avantura nestalog detektiva", pokazaće nam šta je svih ovih godina radio Šerlok dok ga je svet smatrao mrtvim, kako se obračunao sa svojim najvećim neprijateljem, profesorom Moriartyjem, kako se pomirio s bratom Mycroftom i razotkrio tajno društvo koje vuče korene još iz drevnog Egipta.

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5Tvrdi povez1 Drame2 Hleb i so3 Boj na Kosovu4 Duplo dno5 Kovačnica na ČakoviniЉубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности.БиографијаЉубомир Симовић потписује књиге за АдлигатРођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.[1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “Вестима”, “Младој култури”, “Омладини”, “Студенту”, “Летопису Матице српске”, “Међају”, “Политици”, “Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда.Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др.Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.[1]РецепцијаМиодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског”.[2]Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина”.10/1310/5

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5 Tvrdi povez 1 Drame 2 Hleb i so 3 Boj na Kosovu 4 Duplo dno 5 Kovačnica na Čakovini Љубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности. Биографија Љубомир Симовић потписује књиге за Адлигат Рођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.[1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “Вестима”, “Младој култури”, “Омладини”, “Студенту”, “Летопису Матице српске”, “Међају”, “Политици”, “Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда. Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др. Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.[1] Рецепција Миодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског”.[2] Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5 Tvrdi povez 1 Drame 2 Hleb i so 3 Boj na Kosovu 4 Duplo dno 5 Kovačnica na Čakovini Љубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности. Биографија Љубомир Симовић потписује књиге за Адлигат Рођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.[1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “Вестима”, “Младој култури”, “Омладини”, “Студенту”, “Летопису Матице српске”, “Међају”, “Политици”, “Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда. Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др. Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.[1] Рецепција Миодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског”.[2] Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина”.[3]

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Život u rukavicama u centru svetske politike: Sećanja jednog diplomate - Prvoslav Davinić Godina izdanja: 2023 Broj strana: 479 Povez: Mek – VECERA SA ŠVEDSKIM KRALJEM– UBISTVO AMBASADORA ROLOVICA U ŠVEDSKOJ– KAKO JE STRADAO DAG HAMARSELD, GENERALNISEKRETAR UN– KAKO JE CIA REGRUTOVALA NAJVIŠE RANGIRANOGPREDSTAVNIKA SSSR-a U UN– DA LI JE IRAK RADIO NA IZGRADNJI NUKLEARNEBOMBE?– RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM IRAKA SADAMOMHUSEINOM– RAZGOVORI SA RADOVANOM KARADŽICEM O NJEGOVOJPOLITICKOJ BUDUCNOSTI– DA LI JE ZAKLJUCEN SPORAZUMKARADŽIC–HOLBRUK–MILOŠEVIC?– SVEDOCENJE PRED HAŠKIM TRIBUNALOM O NAPADU NAPIJACU MARKALE U SARAJEVU– POVERLJIVA PORUKA SLOBODANU MILOŠEVICU OPLANIRANOJ VOJNOJ INTERVENCIJI NATO-a PROTIV SRJ– ISTINA O RACKU I NJEGOVOJ ULOZI U NATO AGRESIJI

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Brojanice od žada - Boris Akunjin Izdavač: Informatika Godina izdanja: 2009 Broj strana: 554 Format: 22 cm Povez: Broširani Posle dvanaest romana o Erastu Fandorinu pred čitaocima je i trinaesta knjiga čuvene serije o ruskom detektivu. Brojanice od žada je hronika života Erasta Petroviča u poslednjoj deceniji XIX veka, sastavljena od tri veće i sedam manjih novela. Knjiga je, u već prepoznatljivom stilu Informatikinih izdanja, ilustrovana fotografijama i slikama vezanim za kulturni kontekst opisanog istorijskog vremena ili sakriveni smisao priča, i propraćena temeljito urađenim Pojmovnikom. Gde je bio i šta je radio Erast Petrovič… Poslednji put uživali smo u tome kako Erast Petrovič Fandorin svoj deduktivni metod koristi u borbi protiv japanskog kriminala, u romanu Dijamantska kočija. Nova knjiga Borisa Akunjina čitaocu otkriva gde je bio i šta je radio Erast Petrovič u pauzama između slučajeva već opisanih u prethodnim romanima ove serije. Dobićete i odgovare na mnoštvo zanimljivih pitanja – na primer, zašto je dobio ime Erast, odakle mu brojanice od žada od kojih se ovaj naš junak nikad ne odvaja, koja je predstavnica lepšeg pola u njegovom srcu zasenila divnu O-Jumi… Radnja se seli iz Japana u Sibir, iz Engleske u Ameriku, iz Rio de Žaneira u Podmoskovlje, iz Bristola u Moskvu… I kao uvek kod Akunjina, u tekst su utkane nenametljive postmodernističke igre. Svaki siže upućuje na klasike intelektualnog krimića ili prosto – klasike: Vašingtona Irvinga, Morisa Leblana, Edgara Alana Poa, Agatu Kristi, Umberta Eka, Artura Konana Dojla… Uz to, u igru se uključilo i uredništvo „sakrivši“ tu i tamo po knjizi nekoliko Akunjinovih razmišljanja o životu, koja možemo primiti i kao svojevrsne aforizme.

Ovo treće, poboljšano i prošireno, izdanje udžbenika cjelovito pokriva sva područja dinamičnog razvoja najnovijih tehnologija te dijagnostičkih i terapijskih postupaka. Tekst je obogaćen s 353 dijagnostički kvalitetna slikovna priloga (rentgenograma), tri tablice i jednom shemom. U općem dijelu govori se o fizikalnim osnovama primjene zračenja u medicini, o građi i načinu rada rentgenskih uređaja, sustavu stvaranja slike i novim tehnolo-gijama (CT, UZ, MRI). U klinič-kom dijelu obuhvaćeni su dijagnostički radiološki postupci svih organa i organskih susta-va, a posljednji dio obrađuje i terapijsko intervencijsku radio-logiju i njezine postupke. Udžbenik je namijenjen prven-stveno studentima medicinskih i stomatoloških fakulteta u dodiplomskoj nastavi, ali može poslužiti i za trajno usavršavanje liječnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

clio Budući da u životu savremenog čoveka mediji zauzimaju centralno mesto, početak XXI veka obeležila je ekspanzija njihovog proučavanja. Istraživačima u oblasti komunikacija i kulturoloških studija, stoga, ovo dragoceno štivo omogućiće lakše razumevanje suštine medija. Autor strogo razlikuje iskustvo stečeno potrošnjom medijskih proizvoda od spoznaje strukture i geneze medija. Delo ima za cilj proširivanje znanja stečenih svakodnevnim praćenjem medijskih sadržaja i čini korak napred u pogledu saznajnog domena koji nam obezbeđuju radio, televizija, dnevni i periodični listovi. Podjednako privlačna kako za zaposlene u medijskim kućama tako i za sve one koji shvataju značaj i ulogu medija u savremenoj kulturi – ova knjiga predstavlja doprinos u osvajanju stručnih znanja i veština, kao i opismenjavanja koje je neodvojivi deo savremene kulture.

Kosmos 2017 godina Da nije bilo jednog sna, ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Taj san, koji opisuje Džon Frimen u predgovoru, ubedio je Junga da treba, zapravo da je dužan da objasni svoje ideje onima koji nemaju posebnih znanja o psihologiji. U pitanju je poslednje Jungovo đelo na kojem je radio poslednjih meseci svog života. U ovoj knjizi, Jung i njegovi saradnici razvijaju ideju da čovek može postati celovito biće samo ako prihvati i istraži sopstveno nesvesno koje se u čovekovom životu najflagrantnije manifestuje kroz snove i simbole. Svaki san predstavlja direktno, lično i smisleno obraćanje sanjaču. To obraćanje koristi simbole zajedničke celom čovečanstvu, ali ih uvek uposebljuje na potpuno različit, individualan način.

Odlomak: Godine 1923. potres Veliki Kanto uzeo je sto četrdeset tisuća ljudskih života u Tokiu i Yokohami. Ubrzo nakon što sam došao u Japan, saznao sam da se takvi potresi događaju otprilike svakih sedamdeset godina. Znači, bilo je vrijeme. Kad se moja žena pripremala za porođaj, imala je zapakiranu putnu torbu u spavaćoj sobi. Sličnu sam torbu sada imao i ja, iako se nisam pripremao ni za kakav porođaj. U torbi se nalazila hrana i piće za tri dana, prijenosni radio, par platnenih rukavica – za raskrčivanje razbijenog stakla, i zviždaljka – kako bismo zviždali iz ruševina kada smo preumorni da zovemo upomoć. U slučaju jakog potresa treba “mirno čekati naredbe”. A zatim, s torbom u ustima, mirno otpuzati do najbližega groblja.

1930 Naslovnu stranu nacrtao Pjer Križanić Retko u ponudi Mihailo S. Petrović Kao na slikama Dobro očuvano za knjigu ove starosti Mihailo S. Petrović (1901–1949) je bio srpski novinar, predsednik Udruženja novinara Srbije, stalni saradnik i dopisnik časopisa „Politika”, ratni izveštač tokom građanskih ratova u Španiji, a pokrenuo je i radio-emisiju „Glas Jugoslavije” na Bi-Bi-Siju u Londonu. Interesovao se za istoriju štampe i razvoja novinarstva, za istoriju svoje zemlje i Beograda, a neka od poznatijih dela su: Kako je postao Beograd, Beograd pre sto godina, Borbe starog Beograda, Ogled iz istorije štampe, Oluja nad Francuskom, Londonska emigracija i dr. Prvo izdanje 1. Istorija Beograda Kroz istoriju Večiti grad Antikvarne knjige Srba srpskog naroda 19. vek xix veka

KOMPL7)BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE. Djeca propasti slijede iza romana Djeca vremena. Smješten je u isti svemir s novim likovima i uzbudljivim narativom. Čekalo je stoljećima, a sada je došlo vrijeme za pustolovinu… Prije nebrojenih tisuća godina program teraformiranja krenuo je put zvijezda. Na svijetu nazvanom Nod znanstvenici su otkrili vanzemaljski život – no njihov je zadatak bio da svijet izbrišu i ispune ga sjećanjem na Zemlju. No tada je veliko ljudsko carstvo propalo, a odluke izgubljene u vremenu. Eonima kasnije, čovječanstvo i njihovi paukoliki saveznici otkrili su fragmentarne radio signale koji su stizali sa zvijezda. Odaslali su istraživački brod u nadi da se otkriju sunarodnjaci sa stare Zemlje. No, ti drevni teraformeri su na Nodu probudili nešto što nisu trebali. A ono ih je jedva dočekalo…