Kao što stoji u imenu proizvoda ovo je tastatura koja je namenjena za posao, ali se može koristiti u sve svrhe. Sada je pritisak mekši nego ikad, HP USB Slim Business. Jako komforna ukoliko radiš za kompjuterom, dugotrajno korišćenje ti ne predstavlja problem, osećaj je jako prijatan pri upotrebi. Još jednom ćemo logikom, pošto tastatura u imenu sadrži slim to znači da je tankog dizajna i veoma jednostavna za svaku kancelariju ili radni prostor. A da se prsti ne bi grčili dok je tastatura ravna na stolu, tu su pomoćne nogare koje možeš naći na istom mestu kao i na svakoj tastaturi, a to je na zadnjem delu. Za pojednostavljen rad, jednostavna tastatura. HP USB Slim Business Tastatura. Povezivanje: USB Slovni raspored: EN (US) Svrha upotrebe: Posao Tip tastera: Membranski tasteri Masa: 600g Boja: Crna Dužina kabla: 1.8m Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti svoj komentar. Dodajte svoj komentar

Sada je dosta lakše. LOGITECH B170 Wireless Miš. Iskoristi sve prednosti koje donosi bežičan miš, kablova više nema da ti smetaju već samo jedan Micro USB priključak preko kojeg povezuješ miš na uređaj. Domet miša je do nekih 10m, što znači da možeš da okačiš monitor na zid i da se udaljiš ukoliko to zahteva i opet bez problema da odrađuješ ono što si zamislio. Miš je prilagođen za korišćenje bilo kojom rukom, a ono što mu jako ide u korist su njegove dimenzije i masa, idealni za kancelarijske uslove ! Rezolucija od 1000 dpi takođe neka standardica kada su miševi u pitanju, da kažemo neka sredina. Miš radi na bateriju AA tipa, veoma jednostavno jel da ? Proširi radni prostor, šta god da radiš. LOGITECH B170 Bežični Micro USB Crni OEM Miš. Povezivanje: Bežični Frekvencijski opseg: 2.4 GHz Interfejs: USB Tip senzora: Optički Rezolucija: 1000dpi Boja: Crna Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti svoj komentar. Dodajte svoj komentar

Opremi gaming kutak sa A4 TECH V7M Bloody Gaming Optičkim mišem. Multitasking ti pruža prednost u bilo čemu, pa tako i u gaming-u. Podesiva rezolucija sa maksimalnih 3200 dpi, namesti je po svojim afinitetima i budi spreman kada naiđe protivnik. Dodatni tasteri služe za već pomenuti multitasking, isprogramiraj tastere tako da uvek možeš da radiš više stvari u isto vreme a da se pritom ne pogubiš. Na primer: Omogućio si push to talk opciju a nemaš tastere na mišu već moraš da držiš neko dugme na tastaturi kako bi te saigrači čuli, mnogo je teže tako. Dosta je lakše kada je sve pri ruci, jel da ? A4 TECH V7M Bloody Gaming Optički USB Miš. Povezivanje: Žični Interfejs: USB Tip senzora: Optički Rezolucija: 200dpi - 3.200dpi Dodatni tasteri: 8 tastera Dimenzije: 125mm x 64mm x 39mm Boja: Crna Svrha upotrebe: Gaming Svrha upotrebe: Kucna upotreba Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti svoj komentar. Dodajte svoj komentar

GIGANT Broj 8 Modesti Blejz Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Vanredno izdanje Eks almanaha Godina izdanja: 1983 Format: 29,5 X 21 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 128, crno-bele Strip revija Gigant, izlazila je u periodu od 1982 - 1991. godine, u izdanju `Dečijih novina` iz Gornjeg Milanovca. Svoj rad su bazirali na promociji malo poznatih ili gotovo nepoznatih junaka iz sveta stripa, na prostorima bivše YU, od kojih su najviše bili zastupljeni: Modesti Blejz, Džejms Bond, Bob Moran, Bruno Brazil, Bernard Prins itd. Modesti Blejz - Slučaj misis Drejk Modesti Blejz - Ujka Srećko Modesti Blejz - Izdajnik Modesti Blejz - Vikinzi Nova Novator Ovo je svakako najbolji britanski novinski strip i izuzetno je nacrtan, a autori su izbegli boljku ponavljanja i šablonskih priča, na isti kalup. Za nastanak i izgled Modesti najzaslužniji su Piter O’Donel, scenarista, i prvi crtač Džim Holdavej. Crtači su se posle Holdavejeve smrti 1970. smenjivali uglavnom sledeći zadatu matricu, a najveći trag posle Holdaveja ostaviće Romero, koji je strip radio osam godina, i Nevil Kolvin, koji je crtao priče od 1986. do kraja serijala, a između njih dvojice kratko su na stripu radili Džon Barns i Patrik Rajt, dok je sve priče pisao O’Donel, koji je testamentom zabranio nastavljanje stripa. Mislim da ne postoji strip revija u bivšoj SFRJ koja nije objavila bar jednu priču ovog serijala: „Stripoteka”, „Gigant” „Dečjih novina”, „Politikin zabavnik”, da pomenem samo one koji su objavili najviše epizoda. Kod nas je strip bio izuzetno popularan, čak je grupa „Bel tempo” 1992. objavila konceptualni muzički album „Modesty”. Ovo je strogo realistički strip špijunsko-kriminalnog žanra, ali sa mnogo suptilnijim pristupom od, recimo, Džemsa Bonda. Modesti neugodne situacije razrešava i upotrebom borilačkih veština i lukavstvom. Pošto je strip objavljivan u dnevnim novinama, autori su morali da poštuju pravila cenzure i izbegavaju scene koje bi se mogle protumačiti kao erotske, ali i pored toga što je zakopčana do grla, Modesti je uvek izazivala dečačke fantazije. Ona je tip čvrste, samosvesne žene, koja ne uzmiče od borbe sa muškarcima, što je možda i u skladu sa feminizmom 60-ih godina. Priče o Modesti su i dalje privlačne zbog svoje vešto vođene naracije i klasičnog, ali odličnog crteža. Različite su dužine, i to govori da je scenarista svakoj temi pristupao drugačije, ne sileći se da priču razvuče na određen broj strana. Osim stripa, O’Donel je napisao i nekoliko romana i kratkih priča o Modesti. Zanimljivo je da je Modesti uvek bila inspirativna i filmskim stvaraocima, pa postoje tri, manje uspešne ekranizacije (prva iz 1966. jeste odlična ilustracija mode Swinging Londona), dok je u novije vreme Tarantino imao ideju o filmu (ako vam je promaklo, u „Petparačkim pričama” Travolta čita ovaj strip), a Nil Gejmen je čak napisao i jedan scenario koji nije realizovan ***Odlično očuvano***

KAO NOV STRIP FANZIN 20 STR ZINFAN TRIPS zmcomics Eto, i novosadjani resise da naprave fanzin. Malo uspavana, da nekazem lenja, NS scena je sebe, svojom neagresivnoscu, gurnula u zapecak strip desavanja. Mnogo je tu faktora bilo u pitanju, od malodusnosti do suprostavljenih gledista na strip, od teskih vremena za ovu umetnost do potrage za nekim ko ce ih sve ujediniti, od,..do... bi se moglo nabrajati, ali najlakse je traziti izgovore a vremena su takva da ih je vrlo lako naci. Nisu vremena za strip sjajna, ali nisu bila ni onih dana kada je savremeni strip nastao, pa se taj period ipak danas zove `zlatnim godinama stripa`!? Sta to znaci? Pa, doslo je vreme da se prestane sa kukanjima i da se pocne raditi. Zato smo resili da pocnemo graditi buducnost. Izdavanjem fanzina cemo pokrenuti autore da sa vise elana krenu sa radom i da u dogledno vreme stvore odredjenu kolicinu kvalitetnih stripova koji se mogu kasnije objavljivati i u `pravoj`, ozbiljnoj, strip reviji. Zato je koncepcija ovog fanzina takva da ima za cilj prikupljanje i promovisanje strip materijala za jednu buducu strip reviju. Da li cemo to danas-sutra sami pokrenuti, ili cemo, kada se nakupi dovoljno brojeva, projekat Strip revije ponuditi nekom finansijski jacem, sto bi rekli, subjektu, je pitanje za buducnost. Za sada je cilj fanzina animiranje mladih, svakako talentovanih, autora da stvaraju i da se predstave siroj javnosti. Zasto se nas fanzin zove `ZinFan TripS`? Pa zato sto zelimo da to bude drugaciji fanzin. Cilj nam je da u njemu radimo strip serijale koji su nadasve potrebni na nasim prostorima. Nemamo za cilj da pravimo jeftinu industriju vec da se u potpunosti postuju autorski pristupi stripu, bilo da su u pitanju andergraund stripovi iliti stripovi glavnog toka (sta god svrstavali u te kategorije). Znaci stvaralacka sloboda je potpuna, jedini uslov je strip koji ima neki oblik serijalnosti, jer slozicete se (morate:) da citaoci u stripu to traze i da je to jedan od osnovnih strip elemenata. Naravno ne moraju to biti serijali sa klasicnim strip junacima, mogu to biti i serijali koji su povezani nekom osnovnom idejom ili temom kao na primer Kordejeve `zvezde` ili neki autobiografski zapisi, ili,... U ovom, prvom, broju su se nasli radovi Nebojse Bacica, Zeljka Katanica, Zlatka Milenkovica, Biljane Malesevic i Mladena Oljace.

Oslobodi radnu površinu, povećaj produktivnost ! DELL MS3320W Wireless Optički Miš. Sada nema kablova da te ometaju i zauzimaju prostora na stolu, iskoristi oslobođeni prostor za nešto bolje i povećaj svoju produktivnost ! Jako dobra stvar kod ovog miša je umanjena buka prilikom pritiska tastera, sada ne ometaš ostale kolege dok koristiš računar ! Povezivanje putem Bluetooth-a ti štedi vreme, više ne moraš da juriš Micro USB prijemnik ne bi li povezao svoj miš sa računarom ! Masa od samo 65g čini ga odličnim izborom za svakodnevno višečasovno korišćenje, ruka se ne umara i radiš punom parom. Rezolucija od 1600 dpi nekako standardna i veoma pogodna za sve vrste upotrebe. Da bi bio najbolji treba ti najbolje ! DELL MS3320W Wireless Bluetooth Optički Sivi Miš. Frekvencijski opseg: 2.4GHz Interfejs: Bluetooth™ Tip senzora: Optički Rezolucija: 1.600 dpi Podržane tehnologije: Indikator statusa baterije Dimenzije: 104mm x 60.5mm x 38.3mm Masa: 65g Boja: Siva Svrha upotrebe: Kucna upotreba Svrha upotrebe: Posao Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti svoj komentar. Dodajte svoj komentar

Multitasking je uvek dobar, povećaš svoju produktivnost šta god da radiš ! A kako da multitaskuješ prilikom gaming-a ? Sa Genius K6 Gaming Tastaturom i to je sada moguće. Pošto ima 19 Anti-Ghost tastera ova tastatura ti omogućava da tih 19 tastera koristiš u isto vreme dok igraš ! Na starijim tastaturama ili na tastaturama koje su predviđene za kancelariju i posao to neretko nije slučaj, pa ako se nađeš u gejmu i pokušaš da "multitaskuješ", a pola funkcija koje si pritisnuo neće da rade sada znaš razlog. Sa plavim podzadinskim osvetljenjem ova tastatura stvara jako prijatan gaming ambijent. Mehanički tasteri za potpuni užitak prilikom pritiska istih ! Nema više reportova zbog opreme, sada je sve na tebi. Za bolji fokus, za više odjednom. Genius K6 Scorpion Gaming USB US Crna Tastatura. Tip povezivosti: Žična Slovni raspored: EN (US) Dodatni tasteri: 19 anti-ghost tastera Osvetljena tastatura: Plavo pozadinsko osvetljenje Svrha upotrebe: Gaming Tip tastera: Mehanički tasteri Dimenzije: 449mm x 138mm x 37mm Masa: 747g Boja: Crna Dužina kabla: 1.8m Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti svoj komentar. Dodajte svoj komentar

Rimljani:Kroz Milenijum Stoleća crtež:Juleus,Tekst:Furtinger *Strip 00*03-2022 Dolazak Tatara u XIII.veku na Jadran Prosvjeta Zagreb 1986.g Crtez: Jules: Julio Radilović, Tekst: Furtinger Zvonimir, Prvo izdanje 1986.g tvrd povez,latinica, 183.strana, crno bele ilustracije, većiformat: 33 x 24 cm, težina 650 .grama stanje: vrlo dobro-nema ispisivanja, čelo u gormjem delu sanirano-sve ojačano * * * strip “Kroz minula stoljeća”, vjerojatno najpoznatiji iz radionice tandema Furtinger- Jules. Epiku dolaska “prvih Hrvata” na Jadran do provale Tatara u 13. stoljeću najprije je izuzetno vješto literarno izveo Furtinger, a uz Julesovu osvjedočen minuciozni pristup “filmskom” kadriranju na stripu to se (mnogo puta reprintirano) izdanje smatra jednim od najvažnijih Julesovih radova. Povijesnu sagu Kroz minula stoljeća, koja kroz svojih pet epizoda (Neobičan izlet, Priča o prstenu /Rimljani/, Priča o fibuli /Franci/, Priča o strijeli /Tatari/ i Sjena) obuhvaća razdoblje od dolaska Hrvata na Jadran do provale Tatara u trinaestome stoljeću i predstavlja istinsko remek-djelo hrvatskoga (i svjetskog!) stripa u kojemu se Furtingerovo enciklopedijsko znanje i umijeće umjetničkog oživljavanja suhoparnih povijesnih činjenica savršeno amalgamiraju s Radilovićevom poslovičnom predanošću detaljističkome stripskom crtežu koja podrazumijeva izučavanje izvorne odjeće, scenografije i običaja određenih razdoblja do najsitnijih pojedinosti. * * * Julio Radilović - Jules (Maribor, 25. septembar 1928.), hrvatski je crtač stripa. Julio Radilović rođen je 1928. u Mariboru. Od 1939. živi u Zagrebu. Crtačko-ilustratorsku karijeru započeo je 1945. u „pismoslikarskom” (firmopisačkom) ateljeu Marija Saleta (Mario Saletto). Radilović se profesionalno bavio stripom od 1955. do 1989, kada je penzionisan. Najčešće je sarađivao sa scenaristom Zvonimirom Furtingerom. Bio je prvi predsednik Društva autora stripa Hrvatske. Učestvovao je na mnogim samostalnim i zajedničkim izložbama. Na Prvom salonu stripa u Vinkovcima dobitno je `Grand Prix`, a na Šestom Nagradu za životno delo. Uvršten je u Svetsku enciklopediju stripa Morisa Horna i u Enciklopediju hrvatske umjetnosti u izdanju Leksikografskog zavoda. Najpoznatiji je po stripovima s tematikom iz hrvatske i svetske istorije. Od 1966. godine član je ULUPUH-a. Zvonimir Furtinger rođen je 12. studenoga 1912. godine u Zagrebu gdje je 1930. godine završio trgovačku školu. Neko je vrijeme studirao povijest i arheologiju, a onda se, za vrijeme ekonomske krize, bavio različitim, često i bizarnim zanimanjima. Bio je tako trgovački putnik, grobar, rudar, svirač i pjevač, kinooperater, statističar, šef reklamnog biroa pa čak i član neke egipatske mađioničarske trupe koja je krstarila po Bliskome istoku. Poslije povratka u Zagreb radio je kao grafički radnik, a zatim postaje suvlasnik rudnika lignita, pa direktor jednoga zagrebačkog kina i na kraju, početkom Drugoga svjetskog rata.

Logitech M590 Graphite bluetooth Unifying miš Logitech M590 Graphite MULTI-DEVICE Unifying miš. Bežični miš koji radi preko bluetooth konekcije ili Unifying prijemnika. Program Logi Options+ vam daje mogućnost različitih podešavanja. - Mogućnost kontrole do dva računara istovremeno, moguće raditi copy/paste teksta slika i fajlova sa jednog računara na drugi: Logi Flow vam omogućuje kopiranje-brzo prebacivanje fajlova sa jednog uređaja na drugi, tako što ćete prići ivici jednog ekrana, recimo na desnu ivicu monitora desktop računaru i kursor će se automatski prebaciti na ekran laptopa i to na ivicu kako podesite sa koje vam strane stoji računar a koje laptop. - Redukcija buke do 90%, - Visoko precizan scroll, Vrsta senzora miša: High Precision Optical Tracking Interfejs: USB Broj tastera: 7 Tilt scroll function Rezolucija: 1000 dpi Podržani sistemi: Unifying: Windows 10 i noviji, Windows 8, Windows 7, Mac OS X 10.05 i noviji, Chrome OS, Linux. Bluetooth Smart: Windows 10 i noviji, Windows 8, Mac OS X 10.10 i noviji, Chrome OS, Android 5.0 i noviji, Dimenzije: 103 x 64 x 40 mm Masa (uključujuči baterije): 101 g. Logitech M590 miš je dobro očuvan, savršeno funkcionalan. Prodaje se sa Logitech Unifying risiverom.

Oslobodi prostora na stolu, sve je sada lakše. A4 TECH FG35 FSTYLER Bežični Micro USB Sivi Miš. Kablovi su sada prošlost, dodatni prostor na stolu iskoristi na najbolji način i povećaj produktivnost. Ovaj miš ima široku vrstu upotrebe, možeš da ga koristiš za bilo šta od nekog gaming-a pa sve do svakodnevnog surfovanja preko interneta. Podesiva rezolucija u 3 nivoa, 1000 dpi, 1600 dpi i 2000 dpi, namesti po svojim afinitetima i baci se na posao. Isprogramiraj 6 dodatnih tastera i unapredi multitasking šta god da radiš, sada si u velikoj prednosti. Masa od 76g je idealna, miš nije težak tako da je pogodan za višečasovno korišćenje bez grčenja mišića i umora ruke. Povezivanje veoam jednostavno putem Micro USB priključka, oduzme ti svega par sekundi ! Dizajn je veoma zanimljiv, ima izbočen deo kako palac ne bi leteo u vazduhu i takvog je oblika da ruka ostaje u prirodnom položaju. Sve na jednom mišu. A4 TECH FG35 FSTYLER Wireless Micro USB Sivi Miš. Povezivanje: Bežični Frekvencijski opseg: 2.4 GHz Interfejs: Micro USB Tip senzora: Optički Rezolucija: 1.000 dpi, 1.600 dpi, 2.000 dpi Dodatni tasteri: 6 tastera Odziv: 125Hz Dimenzije: 105mm x 70mm x 42mm Masa: 76g Boja: Siva Svrha upotrebe: Posao Svrha upotrebe: Gaming Svrha upotrebe: Kucna upotreba Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti svoj komentar. Dodajte svoj komentar

Optički vertikalni miš za desnjake Ovaj miš je pun vitalnosti, inovativnosti i ima mnoge zdravstvene prednosti. Promenom načina na koji koristite zglob i ruke, efikasno ćete smanjiti bol i nelagodnost. Dodajte gumeni uljni premaz da sprečite klizanje znojavih prstiju. Od kancelarije do igara, korišćenje optičkog vertikalnog miša je udobno i zdravo. Ergonomski i nagnut dizajn od 60 stepeni Ergonomski dizajn Levi i desni tasteri su izbalansirani simetrično, jasan centralni točak, razbijanje tradicionalnih tastera za pritisak, osećaj je osetljiviji i nežniji. Strana nagnuta od 60 stepeni, čini vas prilagodljivijim, omogućava glatko kretanje i sprečava naprezanje zgloba izazvano tradicionalnim miševima. Poboljšana funkcionalnost dugmadi za nazad/napred Dodata dugmad za nazad/napred. Locirani palac u pravcu Kingvo, možete kliknuti na dugme napred/nazad kada pretražujete veb ili skenirate dokument sa podacima. Jednostavan za rukovanje, posebno za igrače i ljude koji dugo rade za računarom. DPI nivoi Jednostavno pritisnite dugme DPI i prelazite između nivoa DPI 800, 1200 i 1600 da biste prilagodili odziv miša tako da odgovara onome što radite. Tehnologija optičkog praćenja obezbeđuje veću osetljivost za precizno praćenje na širokom spektru površina. Ugrađena litijumska baterija Ugrađena litijumska baterija od 450mA i dolazi sa USB kablom za punjenje, biće potrebno tri sata da se potpuno napuni, jedno punjenje se može koristiti dugo vremena (Saveti: potpuno napunjeno pre upotrebe, traje duže) Tehnologija bežičnog prenosa od 2,4 Ghz 2.4G ​​dvosmerni prenos, aktivno skakanje frekvencije protiv smetnji, ultra-duga efektivna radna udaljenost, ako nije bilo prepreka, razdaljina prenosa će biti do 50 stopa. Podržani sistemi Vindovs 10 / 8 / 7 / Vista / KSP, Linuk, Mac OS Ks drugi mainstream operativni sistem. .

LOGITECH V100 ASUS USB Odličan za notebook računare, Model: V100 M-UAG120 Povezivanje: USB Rezolucija: 1000dpi Senzor: Optički Kompatibilnost: Windows XP/Vista/7/8/10 Ostalo: Laka instalacija, Jednostavno pretraživanje web stranama, kao i mogućnost zumiranja na skrol točkiću Radite i igrajte udobno, bez obzira gde idete sa ovim Logitech V100 3-Button Optical Tilt-Wheel Mouse! Njegov ergonomski dizajn čini ga idealnim za laptop, ali također odlično funkcioniše za korišćenje sa desktop PC ili Mac! Njegov oblik pruža poboljšanu udobnost bez obzira na to gde ćete koristiti svoj laptop! Sa Tilt Wheel Plus Zoom možete pomicati sa strane na stranu i zumirati bez napora! Side-to-side scrolling + zum - Tilt Wheel Plus Zoom je savršen za gledanje dokumenata. Plug and play - Samo ga priključite na USB. Dimenzija: 96 x 50 x 32mm, a masa je 70g. Pritisci na levi i desni taster spadaju među tiše. Kratak kabal 72cm, pošto je za laptopove. Manji miš, fino leži u ruci, ako neko ima veće šake, onda možda i nije za njega. Precizan, lep skrol i jako dobro reaguje na površine. Što bi se reklo možete vozati po butini, krevetu....gde god držite lap top. Kako poseduje simetričan oblik pogodan je kako za levoruke tako i za desnoruke korisnike, dok ergonomski dizajn osigurava prirodan položaj ruke u radu koji ne izaziva umor. Tilt Wheel plus Zoom - idealan sa pregled digitalnih fotografija i panoa većeg formata. Trenutni zoom in/zoom out. Osnovno kada je reč o udobnoj, pouzdanoj kontroli nad računarom. Jednostavan za podešavanje i korišćenje. Odlično očuvan, bez ogrebotina, sa normalnim tragovima korišćenja.

Svi stampaci su servisirani, pregledani i testirani na kraju. Niti jedan ne moze na oglase dok se ne testira niti u prodaju da ide. Stampac koji je na mojem oglasu znaci da je 100% ispravan i da radi sve ok. Osim ako za neki nije drugacije napisano. Garantujem za sve navedeno. Takodje vrsim i dopunjavanje inkjet kertridza svih vrsta kao i reciklazu i otkup praznih koji su mi potrebni. Stampac za koji napisem da je REZERVISAN to znaci da je prodat. Postoji mogucnost i narudzbe odredjenog modela stampaca koji neko trazi ako ga nemam na stanju. Uz svaki stampac se dobija i njegov originalan adapter kao i usb kabal. Odredjeni stampac se moze i licno preuzeti. U slucaju slanja bice upakovan propisno i poslat na navedenu adresu Nema uvek na stanju bas svaki stampac sa slika. Uglavnom aktuelne stampace trenutno koji su na stanju nalaze se na mojim oglasima. Inace stalno postavljam nove koji budu sredjeni i testirani. Zainteresovani imaju mogućnost uvek neke od modela aktuelnih da vide na mojim oglasima sa navedenim cenama. Ima uvek otprilike 5-6 komada koji su objavljeni na oglasima kod mene na pofilu. Nisu svi stampaci koje vidite na slikama dostupni uvek jer se prodaju. Ali uvek ima neki drugi stampac koji nije na slikama. Cene se krecu od 4500 rsd za obicne deskjet All in One stampace pa nadalje. Za neke modele je veca cena ali za to ima razlog. . . posebno oni sa wireless opcijom kao i veci i veliki stampaci iz Officejet Pro serije . . . te A3 stampaci . . . Ink Tank stampaci sa fabrickim ciss sistemom itd. Razlog malo vece cene može takodje da bude ako uz stampac idu potpuno novi kertridži a originalni. Jer originalni kertridzi su inace papreno skupi svuda dok su zamenski kerridzi dosta povoljniji. Napominjem i to da svaki stampac je garantovano ispravan 100% i testiran. Uz svaki model koji bude prodat stampam test stranice i pre samoga pakovanja na dan slanja i saljem sa stampacem kupcu. Takodje snimam video klip ali i video klip uzivo na Viber ko zeli da vidi stampu. To je dokaz da je poslat ispravan u potpunosti i time onemogucavam bilo koga da mi nesto prigovara kasnije. Nema slika, test stranica, video klipova jedino u slučaju kada je stampač nov jer nema sta da slikam ni snimam tada . U tom slucaju kertridzi ili ispisne glave idu nove neotpakovane buducem vlasniku zajedno uz stampac. Saljem Posteskpesom ili obicnom postom. Ne radim laserske stampace !

REVIJA ZA ISTORIJU I TEORIJU STRIPA BR. 7 MART 1978. Tematski broj: AMERIČKI AVANTURISTIČKI STRIP TRIDESETIH GODINA SADRŽAJ: Žika Bogdanović: SLIKOVNA SIMFONIJA ILI POVRATAK STRIPU 4–13 Delmer Lindzl: DEJVID LEVIN ILI „UNUTRAŠNJE BIĆE” 15–22 Eduar Fransoa: TIM TAJLOR ILI DOK JE SVET BIO MLAD 23–24 Lajmen Jang: „TIM TAJLOR” 25–47 Gilbert Seldes: LJUBAVNI SNOVI ILI JEDNA MAČKICA NE KAO DRUGE 48–54 Pjer Kupri: PRINC VALIJANT ILI NA RUBU ARTUROVOG MITA 55–58 Herold Foster: „PRINC VALIJANT“ 59–77 Bogdan Tirnanić: JEDAN STRIP U SVESKAMA ILI SUPERMENOVI DVOJNICI 78–87 Tibor Varadi: STRIPOVNA NARACIJA ILI PONOVNO ČITANJE „VIRUSA” 88–92 Karlo dela Korte: MANDRAK ILI VITEZ PRAVDE SA CILINDROM 93–95 Li Fok – Fil Dejvis: „MANDRAK MAĐIONIČAR“ 96–121 Milton Kanif: Mali Teri ili zaljubljen u pustolovinu 122–130 Moris Horn: DIVLJA DŽUNGLA ILI NE MOŽETE OBMANUTI SVOJE SNOVE 132–149 Bern Hogart: ČOVEK KAO TAKAV ILI KAKO SAM ZAMISLIO „TARZANA” 136–137 Pjer Karpl: DIVLJE ZVERI, DIVLJI LJUDI, ILI DŽENTLMEN IZ DŽUNGLE 150–153 Pjer Karpl: DUH KOJI HODA ILI MASKIRANI PRAVEDNIK 154–156 Li Fok – Fil Dejvis: „FANTOM“ 157–201 Pjero Zanoto: DEČAK OD DRVETA ILI STO PEDESETOGODIŠNJAK PINOKIO 202–206 Sedmi broj PEGAZA, koji se pred čitaocima i ljubiteljima stripa pojavljuje, posle dužeg zastoja, u novom obliku i sa obogaćenom sadržinom, tematski je broj i u celini je posvećen najznačajnijim autorima i ostvarenjima u američkom stripu tokom tridesetih godina. U ovaj izbor, međutim, usled izuzetnog obilja materijala, nije moglo ući ostvarenja Vilijema Rita i Klarensa Greja, „Brik Bradford”. Redakcija PEGAZA, iz tog razloga, namerava da u najskorije vreme izda i osmi broj časopisa, koji će činiti sastavni deo prethodnog broja, i u kome će, prvi put u nas, biti objavljena jedna celovita epizoda „Brika Bradforda” (sto šezdeset nedeljnih tabli), koja je izlazila u periodu od 1938. do 1941. godine. Deo ove epizode bio je objavljen u predratnom „Politikinom zabavniku” pod naslovom „Kapetan Grin.” Redakcija PEGAZA, u skladu s naporom da oplemeni i produbi analitičku vrednost materijala koji časopis objavljuje, planira i niz drugih tematskih brojeva. Jedan od sledećih, tako, biće posvećen savremenom evropskom stripu – čime se duboko uvažava činjenica da, tokom poslednje dve i po decenija, stari kontinent postaje jedno od središta zbivanja u savremenom stripu. TIM TAJLOR „Tim Tajlor” (Tim Tyler`s Luck) jedno je od ostvarenja sa najdužim kontinuitetom u istoriji stripa. Nastao je, gotovo istovremeno, u dve verzije: dnevnoj i nedeljnoj, u najranijim tridesetim godinama, 1930, odnosno 1931. godine. Čitavo vreme crtao ga je Lajmen Jang, obe verzije paralelno, kada je, 1948, rad na nedeljnim tablama ustupio drugim crtačima, a za sebe, do 1952, zadržao dnevnu verziju. Od 1952. u dnevnoj verziji sa Lajmenom je počeo sarađivati Bob Jang, dok su nedeljne table prešle u nadležnost Toma Mejsija. Kod nas se „Tim Tajler` počeo pojavljivati već u ranim danima nastanka „Mike Miša”, pri čemu su dnevna i nedeljna verzija izlazile bez nekog naročitog reda. Između „Mike Miša” i suparničkog lista „Truba” u jednom je trenutku izbio spor, vezan za pravo za objavljivanje „Tima Tajlora`; spor je razrešen u korist „Mike Miša”, koji je otad, u predratnim godinama, imao apsolutno pravo na objavljivanje ovog tada vrlo popularnog stripa. U posleratnom periodu, zahvaljujući možda i tome što je ovaj strip dosta izgubio na svojoj privlačnosti, „Tim Tajlor” se pojavljivao rede, sa samo ponekom epizodom. Bez obzira na činjenicu da se, sa izmenjenim svetom, i sam izmenio (ili, možda, upravo usled toga), „Tim Tajlor` ostao je zabeležen u istoriji stripa kao simbol, i izraz, tridesetih godina, i, istovremeno, kao jedan od prototipova avanturističkog žanra koji je cvetao upravo u ovoj epohi. Epizoda koju objavljuje „Pegaz” u ovom svom broju predstavlja dnevnu verziju, koja je prvi put izlazila od 6. aprila do 20. juna 1936. godine. PRINC VALIJANT Jedno od najveličanstvenijih ostvarenja uopšte u istoriji stripa, „Princ Valijant” (Prince Valiant) Herolda Postera ima veoma dugu tradiciju izlaženja i u našem podneblju. Obrađena znalački i nadahnuta, saga o apokrifnom vitezu Okruglog stola vezivala je za sebe naklonost nekoliko naraštaja jugoslovenskih čitalaca. Kao i većina ostvarenja koja su nastala pod okriljem King Fičersovog sindikata, i „Princ Valijant” je izlazio u predratnom „Mika Mišu”. Tu je stekao i slavu i popularnost, koju više nikad nije izgubio, te je i u posleratnim izdanjima, kroz brojne specijalizovane listove, u potpunosti zadržao. Poslednjih godina ovaj strip najčešće objavljuje novosadska „Stripoteka”, koja je, takođe, prvi put publikovala pojedine, potpuno nepoznate epizode „Princa Valijanta”. Imajući u vidu značaj ovog ostvarenja u istoriji stripa, kao i reprezentativnost „Princa Valijanta” za novi stvaralački medij, novosadska izdavačka kuća „Forum”, u saradnji sa Izdavačkim zavodom „Jugoslavija” iz Beograda, priprema objavljivanje integralne verzije ovog stripa, remek-dela Herolda Fostera, u petnaest tomova. U ovih petnaest tomova, sukcesivno bi bio objavljen celokupni opus Herolda Fostera, uključujući i stotinak nedeljnih tabli „Srednjevekovnog zamka”, koji predstavlja nadopunu „Princa Valijanta`. Prvi tomovi ove serije trebalo bi da se pojave već tokom sledeće jeseni. Epizoda koju „Pegaz` pruža na uvid čitaocima u ovom broju prvi put je u originalu bila objavljivana od 9. maja do 5. septembra 1954. MAN DRA K MAĐIONIČAR Predratnim čitaocima „Mike Miša` Mandrak (Mandrake the Magicien) je bio jedan od najomiljenijih likova – baš kao i čitaocima širom sveta u to doba. Li Fok ga je kreirao gotovo dve godine pre Fantoma – „Mandrak` se, kao dnevni strip, pojavio 11. juna 1934., a kao nedeljni 3.-februara 1935. godine – i, kao i prethodni, uspeo da ga kroz sva iskušenja provede sve do ovih godina. Zamišljen najpre kao lik koji će posedovati čudotvorna svojstva, Mandrak je bio vrlo brzo sveden na proporcije veštog i šarmantnog iluzioniste – čoveka koji svoje hipnotičke sposobnosti koristi kao snažno i efikasno oružje. Kao i Fantom, i Mandrak je posvećeni borac protiv kriminalaca i otpadnika od durštva, mada, za razliku od Fantoma, u toj misiji nije vezan nikakvom polumističkom zakletvom. „Mandrak` je u predratnom periodu bio jedan od glavnih stripova na kojima se zasnivao prestiž „Mike Miša”, dok se, poslednjih godina, pojavljuje gotovo isključivo u „Politikinom zabavniku” i „Stripoteci`. Njegov tvorac, Li Fok, ostao je sve do danas pisac scenarija, dok su se crtači smenjivali – prvi je bio Fil Dejvis, sa kojim je od 1942. godine sarađivala Marta Dejvis, a poslednji u nizu je Fred Frederiksen. Epizodu koju „Pegaz` objavljuje u ovom broju – epizoda je poznata pod naslovom „Gospodar Dementora` – crtao je Fil Dejvis, a prvi put je, kao nedeljna verzija, objavljivana od 14. marta do 29. avgusta 1937. godine. FANTOM „Fantom` (Phantom) predstavlja prvog velikog maskiranog junaka u istoriji stripa, i, bar kad je jugoslovenska čitalačka publika u pitanju, dosad neprevaziđenog. Nastao je iz mašte Lija Foka, koji je pisac njegovih brojnih avantura ostao sve do naših dana – uprkos relativno čestim izmenama crtača koji su uobličavali Fokova scenarija. Crtač koji ga je prvi, 17. februara 1936. godine, uobličio, i koji mu je dao nezaboravni vizuelni izraz, bio je Rej Mur. Docnije ga je, sa mnogo manje uspeha, zamenio Tomas Mek Koj, koga je, opet, znatno uspešnije, nasledio Saj Beri. Rej Mur se u međuvremenu još nekoliko puta vraćao svom omiljenom liku, kako u dnevnim verzijama tako i u nedeljnim (nedeljna verzija startovala je 28. maja 1939. godine). Ponovo je „Mika Miš” bio list koji je, u godinama pred rat, držao sva prava na objavljivanje „Fantoma”, publikujući nekoliko među najboljim tadašnjim dnevnim i nedeljnim epizodama. U posleratnom razdoblju „Fantoma` je objavljivalo više listova, dok konačno, tokom poslednjih godina, nije počeo da gostuje isključivo na stranicama „Stripoteke” i „Politikinog zabavnika`. Crtač epizoda koje se danas u nas objavljuju uglavnom je Saj Beri, koji, po pravilu, verno sledi koncepcijski izmenjen lik čije pustolovine i dalje potpisuje Li Fok. Kao i većina drugih avanturističkih stripova rođenih tokom tridesetih godina, koji su uspeli da prežive sve mene vremena i ukusa, i „Fantom” se morao prilagoditi. Zadržavajući osnovnu pretpostavku na kojoj je kao lik sazdan – posvećeni borac protiv kriminala i nepravde uopšte – Fantom je danas lišen nekadašnje mističnosti koja ga je u potpunosti okruživala. Prihvatajući nova obeležja, i novi duh vremena, Fantom je danas lik mnogo bliži stvarnosti. Epizoda koju „Pegaz” objavljuje u ovom broju nastala je 1938. godine, i, kao i većina predratnih epizoda „Fantoma`, bila je prvi put objavljena u „Mika Mišu`. Žika Bogdanović je rođen 1932. u Beogradu. Publicista je, istoričar umetnosti, filolog i novinar. Tokom svoje višedecenijske karijere bavio se filmom (kao kritičar Borbe, dobitnik je nagrade za filmsku kritiku Beograd film 1962., takođe je bio direktor Jugoslovenske kinoteke), televizijom (kritičar NIN-a), politikom (reporter TANJUG-a), džezom (urednik i voditelj serijala „Svet džeza“ na Radio Beogradu), uredništvom (urednik kulture NIN-a, direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika Liberal, osnivač i glavni urednik zadužbine „Ateneum“, osnivač i urednik mnogih književnih edicija kao što su „Kentaur“, „Plava ptica“, „Zenit“, „Polaris“…) i naravno stripom. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz iz 1974. godine. Za svoj rad na polju strip teorije je nagrađen 1983. Nagradom „Andrija Maurović“, ali i 1992. nagradom „Maksim“ za životno delo na području teorije i istorije stripa. Autor je velikog broja stručnih knjiga, kao i romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija iz pomenutih oblasti. Od gotovo dvadeset naslova iz različitih oblasti treba naglasiti one iz oblasti teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva iz 1975. godine, Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi iz 1975. godine, Umetnost i jezik stripa iz 1993. godine, Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934–1941. iz 2007. godine. Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse za nagradu za najbolje publicističko delo godine u Evropi. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima: Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. MG84 (L)

ZIGOMAR Maskirani pravednik Navojev-Vidiž-Bogdanović *000*STRIP „Zigomar`„Zigomar protiv Fantoma“,-Bič pravde” -„Leteći Zigomar” -„Misterije Egipta”-Zigomarov drugi otac priredio: Zdravko Zupan ,predgovor: Aleksandar Zograf 2011.g Izdavač: KULTURNI CENTAR PANČEVO decembar 2011.g ISBN 978-86-87103-36-8 crtež Nikola Navojev izdavač: KULTURNI CENTAR PANČEVO decembar 2011.g Povez mekši karton, 179.strana, latinica, crno-bele ilustracije,veliki format: 29,5 x 21 cm, težina 670.grama stanje: vrlo očuvan strip kao nov-prednja korica ojačana ispod mekšim kartonom -sada nema opasnosti od lomljenja korica U pitanju je kolekcija stripova prvobitno objavljenih u beogradskoj štampi tridesetih godina prošlog veka. Zigomar je srpski stripski junak kojeg su stvorili scenarista Branko Vidić i crtač Nikola Navojev. Strip je objavljen prvi put u Mikijevom carstvu 1939. godine. Ukupno je izašlo šest epizoda. Zigomar je bio jedan od najomiljenijih likova masovne kulture u Kraljevini Jugoslaviji. Reklamiran je kao „vrhunac uzbudljivosti, vrhunac senzacija, vrhunac svega što je do sada stvoreno!“. Strip teoretičar Žika Bogdanović je primetio jednu interesantnu slučajnost – prva epizoda Zigomara se pojavila u štampi iste godine i meseca (maj 1939) kad i prva storija Betmena (u strip izdanju `Detective Comics`, br. 27). Iako tu uglavnom prestaju sličnosti između ova dva lika, Bogdanović zapaža da je Zigomar pre Betmena u strip uveo maloletnog pratioca (dečak Robin se pojavljuje kao nerazdvojni Betmenov sadrug tek nekih godinu dana nakon što je serijal započet) Knjiga je posvećena jednom od najznačajnijih junaka koji su se pojavili na sceni beogradskog stripa u predratno vreme, i sadrži po prvi put na jednom mestu reprintovan i kritički obrađen kompletan opus stripa o Zigomaru. Mada se radi o `pozajmljenom` junaku iz francuskih petparačkih romana sa početka istog veka, čija je slava misterioznog negativca došla sve do Japana, srpski autori Nikola Navojev, Branko Vidić i Dušan Bogdanović stvorili su autentičnog superheroja. Reč je o bogatom mladiću iz američkog visokog društva, koji postaje maskirani borac protiv nepravde u svetu. Tako se, pored raznih paralela koje se povlače između našeg apokaliptičnog doba i tridesetih godina, može navesti i ova želja za pravednikom, bezinteresnim čovekoljupcem koji kažnjava zlikovce širom sveta. A ukoliko postoji svest o neostvarivosti ove fantazije tada, kao ni danas, potreba za emotivno-psihološkim pročošćavanjem kroz strip time je samo naglašenija. ROĐENJE ZIGOMARA: Možda kao odjek uznemirujućih priča o supernegativcu koje su se pokazale iznenađujuće popularnim među publikom, u Francuskoj se 1909. godine na stranama časopisa `La Matin` pojavio Zigomar, palp roman u nastavcima, čiji je autor bio Léon Sazie. Zigomar je predstavljen kao maskirani odmetnik, čiji je zaštitni znak bilo slovo Z koje je urezivao na mestu zločina, a uzvik po kojem se njegova banda raspoznavala bilo je: `Z je život ! Z je smrt!`, nakon čega su postavljali ruke u obliku ovog slova. Jedan od zanimljivih psiholoških fenomena bila je prikrivena ili otvorena očaranost publike negativnim junakom i njegovom moći da pobeđuje društvene norme. Zigomar je predstavljen kao vođa romske bande (čak i njegovo ime dolazi od unatraške pročitane reči `Ramogiz`, „Knjiga je opremljena obimnim tekstom istoričara stripa, Zdravka Zupana, o ljudima koji su radili na stvaranju Zigomara. U izdanju se nalaze sve epizode sabrane u veoma interesantno i uzbudljivo delo, koje je potpuno u skladu s onim što se dešavalo po pitanju stripa u celom svetu. Glavni junak je maskirani pravednik koji nastoji da izbavi ugrožene od strane sveprisutnog i opasnog zla koje vlada svetom. On želi da ostane anoniman, iza maske, što je i prepoznatljiv stil tadašnjeg američkog stripa. U nekim od stripova prikazan je susret Zigomara i američkog junaka Fantoma, nekada protivnika, a nekada saradnika, koji sebe vide kao borce protiv zla. Priča kaže da su počeli da se bore, zato što su ih zavadili indijski fakiri. Ono što je posebno interesantno u vezi Zigomara je to da je on decenijama bio zaboravljen i da je Zdravko Zupan godinama sakupljao originalna izdanja i crteže, koji su posetioci imali priliku da vide izložene večeras. Kroz sav taj detektivski rad on ustvari nastoji da rekonstruiše jedan veoma bitan period za naš strip. Silom prilika Zigomar je prestao da se izdaje u štampu pre početka Drugog svetskog rata i zato je u velikoj meri bio zaboravljen.” Zigomar je srpski stripski junak kojeg su stvorili scenarista Branko Vidić i crtač Nikola Navojev. Strip je objavljen prvi put u Mikijevom carstvu 1939. godine. Ukupno je izašlo šest epizoda. Sabrane epizode Zigomara – maskiranog pravednika, superjunaka srpskog stripa iz tridesetih godina prošlog veka, koje je upravo objavio Kulturni centar Pančeva, pojavljuju se pred čitalačkom publikom u pravom trenutku. Mada se radi o `pozajmljenom` junaku iz francuskih petparačkih romana sa početka istog veka, čija je slava misterioznog negativca došla sve do Japana, srpski autori Nikola Navojev, Branko Vidić i Dušan Bogdanović stvorili su autentičnog superheroja. Reč je o bogatom mladiću iz američkog visokog društva, koji postaje maskirani borac protiv nepravde u svetu. Tako se, pored raznih paralela koje se povlače između našeg apokaliptičnog doba i tridesetih godina, može navesti i ova želja za pravednikom, bezinteresnim čovekoljupcem koji kažnjava zlikovce širom sveta. A ukoliko postoji svest o neostvarivosti ove fantazije tada, kao ni danas, potreba za emotivno-psihološkim pročošćavanjem kroz strip time je samo naglašenija. Treba pomenuti da se Zigomar pojavljuje istovremeno sa klasičnim junacima ovog žanra, samo tri godine nakon Fantoma, a istovremeno sa Betmenom (maja 1939) i da je prvi superheroj koji dobija maloletnog pomoćnika, kineskog dečaka Či-Janga. Ovo `izdanje na koje se dugo čekalo` priredio je Zdravko Zupan, koji je i pisac propratnih tektova o autorima, a predgovor je napisao Aleksandar Zograf (Saša Rakezić). Zigomar, maskirani junak, nastao je po scenariju Branka Vidića, poznatijeg kao Brandon Vid po čijoj je ideji Nikola Navojev 1939. nacrtao prvu epizodu stripa. Zigomar je reklamiran kao tajanstveni pustolov i branioc slabih i predstavljao je odgovor redakcije “Mikijevog carstva“ na lik popularnog Fantoma koji je u to vreme objavljivala konkurentska kuća “Mika miš”. Priređivač knjige “Zigomar - maskirani pravednik”, Zdravko Zupan, najznačajniji je istoričar stripa iz ex-Yu regiona, smatra Saša Rakezić. - Zdravko Zupan je prisutan na našoj sceni već više decenija, pre svega kao istoričar, koji detektivskim radom sakuplja informacije u vezi sa istorijom stripa na teritoriji čitave negdašnje Jugoslavije, kazao je Zograf. Rakezić je učestvovao u izradi ove knjige i autor je predgovora. Interesantno je da je reč o stripu koji je kvalitetom bio u skladu sa stripovima objavljivanim u to vreme na Zapadu, kaže on. - Iste godine i iste nedelje pojavili su se maskirani junak Zigomar u Srbiji, i maskirani junak Betmen u Americi, dodao je Zograf. - Zigomar nosi masku preko lica, na ruci prsten sa ugraviranim slovom “Z”, poput Fantoma koji na ruci nosi prsten sa ugraviranom mrtvačkom lobanjom. Prsten kao nekakav pečat ostavlja žig na licu negativca koga on potkači. Kao i u slučaju Fantoma, mi u stvari ne znamo ko je Zigomar. Nesumnjivo je da je on najpopularniji junak, nastao na prostorima bivše Jugoslavije između dva svetska rata, objasnio je Zdravko Zupan. Građu za ovu knjigu Zdravko Zupan prikupljao je decenijama. - Kada sam se ozbiljnije zainteresovao za strip, krajem šesdesetih, bilo je nemoguće doći do primeraka lista “Mika miš” i “Mikijevog carstva” jer Narodna biblioteka je izgorela do temelja 1941. u nacističkom bombardovanju. U toku rata je počela njena obnova ali strip je bio u zapećku, tako da Narodna biblioteka ni danas nema komplet “Mikijevog carstva”, dodao je Zdravko Zupan. Uprkos značaju stripa o Zigomaru, zbog dešavanja tokom Drugog svetskog rata, decenijama je bio zaboravljen a tek sedamdesetih godina ponovo je reprintovan u našoj zemlji. - U ovoj knjizi, koja se pojavila u našem gradu, prvi put su sakupljene sve epizode Zigomara i objavljeno je nekoliko tekstova koji se bave istorijom ovog stripa, dodao je Zograf. Publika je bila u prilici da vidi izložbu originalnih tabli autora Nikole Navojeva i Dušana Bogdanovića, s kraja tridesetih i početka četrdesetih godina. A slikar Uroš Đurić koji se popularnom kulturom bavi dugi niz godina, za ovu priliku prikazao je jedno svoje delo inspirisano Zigomarom. - Bilo je zanimljivo da vidimo kako ovaj strip utiče, ne samo na one koji se bave istorijom stripa, već i na ljude koji se na jedan veoma živ način bave popularnom umetnošću u ovoj sredini, rekao je Zograf. U razgovoru o fenomenu Zigomar, Zdravko Zupan i Saša Rakezić pokušali su da objasne značaj koji ovo ostvarenje ima u sferi popularne kulture ovih prostora, kao i njegovu percepciju u svetu. Već tridesetih godina, jedna od bitnijih knjiga kuvarskih recepata u Francuskoj, zabeležila je recept za Zigomar – tortu. Organizatori GRRR! Programa pronašli su ovaj recept, napravili tortu i podelili je sa posetiocima. (Sa portala RTV Pancevo, autor priloga: Aleksa Vukelic, postavljeno 24.12.2011.)