LAMPA EABC 80-H3 - RADIO LAMPA EABC 80-H3 Proizvodjac lampe je Tungsram. Lampa je kupljena u prodavnici u inostranstvu pre mnogo mnogo godina. Nikada nije upotrebljena. Slikao sam `noge` pa mozete pogledati kako izgledaju. Na fotografijama mozete pogledati detalje. Ako Vam nesto nije jasno ili smatrate da nisam napisao pitajte i ja cu Vam odgovoriti. SLANJE-ISPORUKA-DOSTAVA -Saljemo navedenom kurirskom sluzbom i postom (kao vrednosno pismo sa otkupninom). -Placanje kupljenog predmeta je moguce samo na navedene nacine. -Postanske troskove placa kupac prema tarifi odabrane poste. -Licno preuzimanje je iskljucivo na mojoj adresi. -Ostale varijante slanja i placanja mi za sada ne odgovaraju.

Kao sto je vidljivo na slici,relej je bio na ispravnoj masini i radio vrlo kratko.Poseduje 4 para radnih kontakata i jedan par preklopnih radni-mirni kontakata.Napon napajanja je 24V DC.Relej je u potpunosti ispravan.

Ovaj modul je namenjen za arduino i slične projekte, gde je neophodno preko radio-induktivnog sistema očitati podatke sa kartica ili tokena. Pogoduje za bezbednostne projekte ili pak mašine gde je neohodno da se karticom proveri identitet rukovaoca. Karakteristike: Napajanje 5V RDM6300 čitački modul Induktivnost spulne: 47 ~ 68uH Frekvencija: 125 kHz Šifra: B1077

ŠIFRA: 109 - FM transmiter koji se priključuje na Vaš mobilni telefon, tablet, MP3 plejer, laptop ili bilo koji drugi izvor muzike i emituje na radio frekvenciji koju sami izaberete, - LCD displej sa prikazom odabrane frekvencije i indikatorom stanja baterije, - Plavo pozadinsko osvetljenje displeja, - Sadrži ugrađenu litijumsku bateriju koja se puni putem USB porta, - Idealan za automobile; radi kao hands free, - Podržava sve FM frekvencije, od 87.0-108.5MHz, - Rezolucija: 0.1MHz, - Maksimalni domet: 10m, - Memorisanje poslednje odabrane frekvencije, - Dimenzije: 57x21mm, - Isporučuje se sa USB kablom za punjenje.

Transformator je skinut sa opreme koja uopste nije radila,inace je proizvodjac Kina,proban radi normalno a karakteristike se vide i na slici i u naslovu.

Ovaj shield je namenjen za kontrolisanje do 4 relea. Pogodan je za višestruke projekte, jer se preko shielda može dalje dograđivati. Tehničke karakteristike: Napajanje: 5V (neće raditi sa 3.3V jer relei rade na 5V) LED indikacija stanja relea za svaki rele ponaosob Šifra: B1016

Na slici je vidljiv jedan kontaktor.Posedujem ih 5 (3 su sa komandnim naponom 24V 50Hz i 2 su sa komandim naponom od 110V 50-60Hz).Podaci su vidljvi na slici inace radili su vrlo malo oko cene je moguca korekcija ako se kupuje cela kolicina.Imaju po jedan mirni i po jedan radni pomocni kontakt.

BOKSER, Rajnhard Klajst, KOMIKO, Novi Sad, 2015, meki povez, c/b, 200 strana, tiraž 1000 komada, NOVO. Posle dugog zimskog sna, sa prvim zracima sunca, javio se i novosadski KOMIKO sa prvim ovogodišnjim strip izdanjem. I kako smo već navikli kad je ovaj izdavač u pitanju, opet se radi o remek-delu ! Moram da priznam da sam na kuloarske priče o objavljivanju nemačkog autora bio više nego suzdržan. Kao i u ostalim umetnostima, nemci u XX veku kaskaju za evropskim okruženjem, a šire da ne spominjem. Bavili se ljudi pametnijim stvarima kao što su ratovi i pravljenje boljeg sveta. A kad je to propalo krenuli su od toga da prave umetnost, što i danas rade. I upravo kao što su im ratovi bili surovi i brutalni, takva im je i umetnost. Kao i u njihovim ratovima, tako i na njihovu muziku, filmove i književnost niko nije mogao da ostane miran, netaknut i ravnodušan. Tako je na mene delovalo prvo čitanje BOKSERA Rajnharda Klajsta. Brutalno i surovo. Direkt u glavu. Pa nova stranica, kroše, pa sledeća - aperkat. Pa kratka serija u stomak, u želudac, pa opet u glavu... Mislio bi čovek da je na temu stradanja Jevreja u nemačkim logorima sve već rečeno posle 70 godina. Već su vidjena remek-dela na tu temu. S pravom je na zadnjoj korici spomenut Spigelmanov MAUS. Ali ovde su prikazani ljudi, a ne miševi i mačke, ovde su ljudska lica iskrivljena od straha, mržnje, bola, besa, ovde je sve mnogo brutalnije... Ovo je radio Nemac. Direkt u glavu. Pa u želudac...

ŠIFRA: 918 - Adapter sa 28- pinskog SMD kućišta (SOIC28/SOP28) na DIP8 kućište, - Adapter je neophodan u slučaju da imate memorijsko kolo u SOIC28/SOP28 kućištu koje treba reprogramirati, a programator sa kojim radite poseduje podnožje za kola koja su u DIP kućištu, - Nema potrebe za lemljenjem kola, već se ono lako postavlja i vadi iz adaptera, - Adapter poseduje duple pozlaćene kontakte, tako da se ostvaruje siguran kontakt sa pinovima kola koje postavite u njega, - Dimenzije modula: 25.4x27mm.

SOIC28 / SOP28 na DIP28 - 28-pinski SMD 1.27 to DIP wide adapter. Ovaj adapter vam je neophodan u slučaju da imate memorijsko kolo u SOP28 kućištu koje treba reprogramirati, a programator sa kojim radite poseduje podnožje za kola koja su u DIP kućištu. Nema potrebe za lemljenjem kola, već se ono lako postavlja i vadi iz adaptera. Adapter poseduje duple pozlaćene kontakte, tako da se ostvaruje siguran kontakt sa pinovima kola koje postavite u njega. Pogodan za sva SMD kola kao što su PIC16F876, STC12C5608, ...

SOIC16 / SOP16 na DIP16 - 16-pinski SMD to DIP adapter. Ovaj adapter vam je neophodan u slučaju da imate serijski EEPROM ili drugo memorijsko kolo u SOP16 kućištu koje treba reprogramirati, a programator sa kojim radite poseduje podnožje za kola koja su u DIP kućištu. Nema potrebe za lemljenjem kola, već se ono lako postavlja i vadi iz adaptera. Adapter poseduje duple pozlaćene kontakte, tako da se ostvaruje siguran kontakt sa pinovima kola koje postavite u njega. Raspon 1.27 mm Pogodan za sve ALL-11 serije, ALL-100GANG, LT-48 serije, Super PRO serije, itd. Podržava čipove: EN25T80, 25L8005, 25F16, W25x80, F80-100HCP, T80-75, ...

SOIC20 / SOP20 na DIP20 - 20-pinski SMD to DIP wide adapter. Ovaj adapter vam je neophodan u slučaju da imate memorijsko kolo u WIDE SOP20 kućištu koje treba reprogramirati, a programator sa kojim radite poseduje podnožje za kola koja su u DIP kućištu. Nema potrebe za lemljenjem kola, već se ono lako postavlja i vadi iz adaptera. Adapter poseduje duple pozlaćene kontakte, tako da se ostvaruje siguran kontakt sa pinovima kola koje postavite u njega. Pogodan za sva malo šira SMD kola (200-209 mil) kao što su serijski fleševi kakvi se koriste kao BIOS-i na novim pločama računara, ima ih u LCD televizorima, ruterima itd...

SIM800L Gsm Gprs modul je namenjen za povezivanje Arduina na GSM mrežu. Ima svoj konektor za antenu, kao i indikaciju preko LED-a o signalu. Ako sporo treperi, nadjen je signal ako brzo treperi, nema signala. Ne treba mu MAX232 za rad, koristi MicroSIM format kartica. Karakteristike Chip: SIM800L Napajanje: 3.7-4.2V OBRATITE PAZNJU NA NAPON NAPAJANJA ! ! ! ! ! ! Obratite paznju i na logiku(ne moze direktno da se poveze na 5V logiku) tako da nemojte da slusate nikoga ko vam kaze da sme da se poveze na arduino koji radi na 5V direktno na i/o pinove bez konverzije logickih nivoa. NE RADITE TO NIKAD. Povezan na 5V logiku ovaj modul ce mozda i da prezivi jedno vreme ali ce sigurno u jednom trenutku da bude ostecen. Pun je internet iznenadnog otkazivanja modula posle nekog vremena u radu bez prilagodjenja nivoa. Podrzane mreze: global quad-band network Radi sa nasim mrezama Velicina 2.5x2.3cm TTL logika na serijskom portu, moze da se poveze direktno na mikrokontroler ne mora da se koristi max232(samo vodite racuna da RX pin ne sme na 5V logiku )

79. Ovaj adapter se može koristiti za programiranje SPI Flash čipa u kolu. To znači da možete nadograditi BIOS matične ploče računara bez uklanjanja čipa sa matične ploče. Postoji mnogo faktora koji utiču na ISP programiranje u krugu. Jedan od glavnih problema je loš kvalitet signala jer mnoga kola nisu originalno dizajnirana za programiranje unutar kola. Loš kvalitet signala će uzrokovati nestabilnost ili kvar u programiranju u krugu. Ovaj adapter je dizajniran za poboljšanje signala prilikom programiranja u krugu. Postoji čip za drajver signala koji može učiniti signal programiranja u krugu jačim i programiranje učiniti pouzdanijim. Može uvelike poboljšati stopu uspješnosti programiranja unutar kola. Ovaj adapter može raditi na TL866II plus programatoru za programiranje SPI Flash čipova u krugu. Na primjer: nadogradnja matične ploče za BIOS čip W25X80. To može učiniti programiranje u krugu mnogo lakšim. *Robu šaljem kao preporučeno pismo u vazdusnoj koverti sa pracenjem, cime je postarina samo 200din. (na Vašu odgovornost) nakon uplate na moj racun ili Postexpressom kurirskom sluzbom (pouzećem) robu placate prilikom preuzimanja. Naravno moze i licno preuzimanje kome vise odgovara. *Molim za komunikaciju preko Kupindo poruka.

REVIJA ZA ISTORIJU I TEORIJU STRIPA BR. 7 MART 1978. Tematski broj: AMERIČKI AVANTURISTIČKI STRIP TRIDESETIH GODINA SADRŽAJ: Žika Bogdanović: SLIKOVNA SIMFONIJA ILI POVRATAK STRIPU 4–13 Delmer Lindzl: DEJVID LEVIN ILI „UNUTRAŠNJE BIĆE” 15–22 Eduar Fransoa: TIM TAJLOR ILI DOK JE SVET BIO MLAD 23–24 Lajmen Jang: „TIM TAJLOR” 25–47 Gilbert Seldes: LJUBAVNI SNOVI ILI JEDNA MAČKICA NE KAO DRUGE 48–54 Pjer Kupri: PRINC VALIJANT ILI NA RUBU ARTUROVOG MITA 55–58 Herold Foster: „PRINC VALIJANT“ 59–77 Bogdan Tirnanić: JEDAN STRIP U SVESKAMA ILI SUPERMENOVI DVOJNICI 78–87 Tibor Varadi: STRIPOVNA NARACIJA ILI PONOVNO ČITANJE „VIRUSA” 88–92 Karlo dela Korte: MANDRAK ILI VITEZ PRAVDE SA CILINDROM 93–95 Li Fok – Fil Dejvis: „MANDRAK MAĐIONIČAR“ 96–121 Milton Kanif: Mali Teri ili zaljubljen u pustolovinu 122–130 Moris Horn: DIVLJA DŽUNGLA ILI NE MOŽETE OBMANUTI SVOJE SNOVE 132–149 Bern Hogart: ČOVEK KAO TAKAV ILI KAKO SAM ZAMISLIO „TARZANA” 136–137 Pjer Karpl: DIVLJE ZVERI, DIVLJI LJUDI, ILI DŽENTLMEN IZ DŽUNGLE 150–153 Pjer Karpl: DUH KOJI HODA ILI MASKIRANI PRAVEDNIK 154–156 Li Fok – Fil Dejvis: „FANTOM“ 157–201 Pjero Zanoto: DEČAK OD DRVETA ILI STO PEDESETOGODIŠNJAK PINOKIO 202–206 Sedmi broj PEGAZA, koji se pred čitaocima i ljubiteljima stripa pojavljuje, posle dužeg zastoja, u novom obliku i sa obogaćenom sadržinom, tematski je broj i u celini je posvećen najznačajnijim autorima i ostvarenjima u američkom stripu tokom tridesetih godina. U ovaj izbor, međutim, usled izuzetnog obilja materijala, nije moglo ući ostvarenja Vilijema Rita i Klarensa Greja, „Brik Bradford”. Redakcija PEGAZA, iz tog razloga, namerava da u najskorije vreme izda i osmi broj časopisa, koji će činiti sastavni deo prethodnog broja, i u kome će, prvi put u nas, biti objavljena jedna celovita epizoda „Brika Bradforda” (sto šezdeset nedeljnih tabli), koja je izlazila u periodu od 1938. do 1941. godine. Deo ove epizode bio je objavljen u predratnom „Politikinom zabavniku” pod naslovom „Kapetan Grin.” Redakcija PEGAZA, u skladu s naporom da oplemeni i produbi analitičku vrednost materijala koji časopis objavljuje, planira i niz drugih tematskih brojeva. Jedan od sledećih, tako, biće posvećen savremenom evropskom stripu – čime se duboko uvažava činjenica da, tokom poslednje dve i po decenija, stari kontinent postaje jedno od središta zbivanja u savremenom stripu. TIM TAJLOR „Tim Tajlor” (Tim Tyler`s Luck) jedno je od ostvarenja sa najdužim kontinuitetom u istoriji stripa. Nastao je, gotovo istovremeno, u dve verzije: dnevnoj i nedeljnoj, u najranijim tridesetim godinama, 1930, odnosno 1931. godine. Čitavo vreme crtao ga je Lajmen Jang, obe verzije paralelno, kada je, 1948, rad na nedeljnim tablama ustupio drugim crtačima, a za sebe, do 1952, zadržao dnevnu verziju. Od 1952. u dnevnoj verziji sa Lajmenom je počeo sarađivati Bob Jang, dok su nedeljne table prešle u nadležnost Toma Mejsija. Kod nas se „Tim Tajler` počeo pojavljivati već u ranim danima nastanka „Mike Miša”, pri čemu su dnevna i nedeljna verzija izlazile bez nekog naročitog reda. Između „Mike Miša” i suparničkog lista „Truba” u jednom je trenutku izbio spor, vezan za pravo za objavljivanje „Tima Tajlora`; spor je razrešen u korist „Mike Miša”, koji je otad, u predratnim godinama, imao apsolutno pravo na objavljivanje ovog tada vrlo popularnog stripa. U posleratnom periodu, zahvaljujući možda i tome što je ovaj strip dosta izgubio na svojoj privlačnosti, „Tim Tajlor” se pojavljivao rede, sa samo ponekom epizodom. Bez obzira na činjenicu da se, sa izmenjenim svetom, i sam izmenio (ili, možda, upravo usled toga), „Tim Tajlor` ostao je zabeležen u istoriji stripa kao simbol, i izraz, tridesetih godina, i, istovremeno, kao jedan od prototipova avanturističkog žanra koji je cvetao upravo u ovoj epohi. Epizoda koju objavljuje „Pegaz” u ovom svom broju predstavlja dnevnu verziju, koja je prvi put izlazila od 6. aprila do 20. juna 1936. godine. PRINC VALIJANT Jedno od najveličanstvenijih ostvarenja uopšte u istoriji stripa, „Princ Valijant” (Prince Valiant) Herolda Postera ima veoma dugu tradiciju izlaženja i u našem podneblju. Obrađena znalački i nadahnuta, saga o apokrifnom vitezu Okruglog stola vezivala je za sebe naklonost nekoliko naraštaja jugoslovenskih čitalaca. Kao i većina ostvarenja koja su nastala pod okriljem King Fičersovog sindikata, i „Princ Valijant” je izlazio u predratnom „Mika Mišu”. Tu je stekao i slavu i popularnost, koju više nikad nije izgubio, te je i u posleratnim izdanjima, kroz brojne specijalizovane listove, u potpunosti zadržao. Poslednjih godina ovaj strip najčešće objavljuje novosadska „Stripoteka”, koja je, takođe, prvi put publikovala pojedine, potpuno nepoznate epizode „Princa Valijanta”. Imajući u vidu značaj ovog ostvarenja u istoriji stripa, kao i reprezentativnost „Princa Valijanta” za novi stvaralački medij, novosadska izdavačka kuća „Forum”, u saradnji sa Izdavačkim zavodom „Jugoslavija” iz Beograda, priprema objavljivanje integralne verzije ovog stripa, remek-dela Herolda Fostera, u petnaest tomova. U ovih petnaest tomova, sukcesivno bi bio objavljen celokupni opus Herolda Fostera, uključujući i stotinak nedeljnih tabli „Srednjevekovnog zamka”, koji predstavlja nadopunu „Princa Valijanta`. Prvi tomovi ove serije trebalo bi da se pojave već tokom sledeće jeseni. Epizoda koju „Pegaz` pruža na uvid čitaocima u ovom broju prvi put je u originalu bila objavljivana od 9. maja do 5. septembra 1954. MAN DRA K MAĐIONIČAR Predratnim čitaocima „Mike Miša` Mandrak (Mandrake the Magicien) je bio jedan od najomiljenijih likova – baš kao i čitaocima širom sveta u to doba. Li Fok ga je kreirao gotovo dve godine pre Fantoma – „Mandrak` se, kao dnevni strip, pojavio 11. juna 1934., a kao nedeljni 3.-februara 1935. godine – i, kao i prethodni, uspeo da ga kroz sva iskušenja provede sve do ovih godina. Zamišljen najpre kao lik koji će posedovati čudotvorna svojstva, Mandrak je bio vrlo brzo sveden na proporcije veštog i šarmantnog iluzioniste – čoveka koji svoje hipnotičke sposobnosti koristi kao snažno i efikasno oružje. Kao i Fantom, i Mandrak je posvećeni borac protiv kriminalaca i otpadnika od durštva, mada, za razliku od Fantoma, u toj misiji nije vezan nikakvom polumističkom zakletvom. „Mandrak` je u predratnom periodu bio jedan od glavnih stripova na kojima se zasnivao prestiž „Mike Miša”, dok se, poslednjih godina, pojavljuje gotovo isključivo u „Politikinom zabavniku” i „Stripoteci`. Njegov tvorac, Li Fok, ostao je sve do danas pisac scenarija, dok su se crtači smenjivali – prvi je bio Fil Dejvis, sa kojim je od 1942. godine sarađivala Marta Dejvis, a poslednji u nizu je Fred Frederiksen. Epizodu koju „Pegaz` objavljuje u ovom broju – epizoda je poznata pod naslovom „Gospodar Dementora` – crtao je Fil Dejvis, a prvi put je, kao nedeljna verzija, objavljivana od 14. marta do 29. avgusta 1937. godine. FANTOM „Fantom` (Phantom) predstavlja prvog velikog maskiranog junaka u istoriji stripa, i, bar kad je jugoslovenska čitalačka publika u pitanju, dosad neprevaziđenog. Nastao je iz mašte Lija Foka, koji je pisac njegovih brojnih avantura ostao sve do naših dana – uprkos relativno čestim izmenama crtača koji su uobličavali Fokova scenarija. Crtač koji ga je prvi, 17. februara 1936. godine, uobličio, i koji mu je dao nezaboravni vizuelni izraz, bio je Rej Mur. Docnije ga je, sa mnogo manje uspeha, zamenio Tomas Mek Koj, koga je, opet, znatno uspešnije, nasledio Saj Beri. Rej Mur se u međuvremenu još nekoliko puta vraćao svom omiljenom liku, kako u dnevnim verzijama tako i u nedeljnim (nedeljna verzija startovala je 28. maja 1939. godine). Ponovo je „Mika Miš” bio list koji je, u godinama pred rat, držao sva prava na objavljivanje „Fantoma”, publikujući nekoliko među najboljim tadašnjim dnevnim i nedeljnim epizodama. U posleratnom razdoblju „Fantoma` je objavljivalo više listova, dok konačno, tokom poslednjih godina, nije počeo da gostuje isključivo na stranicama „Stripoteke” i „Politikinog zabavnika`. Crtač epizoda koje se danas u nas objavljuju uglavnom je Saj Beri, koji, po pravilu, verno sledi koncepcijski izmenjen lik čije pustolovine i dalje potpisuje Li Fok. Kao i većina drugih avanturističkih stripova rođenih tokom tridesetih godina, koji su uspeli da prežive sve mene vremena i ukusa, i „Fantom” se morao prilagoditi. Zadržavajući osnovnu pretpostavku na kojoj je kao lik sazdan – posvećeni borac protiv kriminala i nepravde uopšte – Fantom je danas lišen nekadašnje mističnosti koja ga je u potpunosti okruživala. Prihvatajući nova obeležja, i novi duh vremena, Fantom je danas lik mnogo bliži stvarnosti. Epizoda koju „Pegaz” objavljuje u ovom broju nastala je 1938. godine, i, kao i većina predratnih epizoda „Fantoma`, bila je prvi put objavljena u „Mika Mišu`. Žika Bogdanović je rođen 1932. u Beogradu. Publicista je, istoričar umetnosti, filolog i novinar. Tokom svoje višedecenijske karijere bavio se filmom (kao kritičar Borbe, dobitnik je nagrade za filmsku kritiku Beograd film 1962., takođe je bio direktor Jugoslovenske kinoteke), televizijom (kritičar NIN-a), politikom (reporter TANJUG-a), džezom (urednik i voditelj serijala „Svet džeza“ na Radio Beogradu), uredništvom (urednik kulture NIN-a, direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika Liberal, osnivač i glavni urednik zadužbine „Ateneum“, osnivač i urednik mnogih književnih edicija kao što su „Kentaur“, „Plava ptica“, „Zenit“, „Polaris“…) i naravno stripom. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz iz 1974. godine. Za svoj rad na polju strip teorije je nagrađen 1983. Nagradom „Andrija Maurović“, ali i 1992. nagradom „Maksim“ za životno delo na području teorije i istorije stripa. Autor je velikog broja stručnih knjiga, kao i romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija iz pomenutih oblasti. Od gotovo dvadeset naslova iz različitih oblasti treba naglasiti one iz oblasti teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva iz 1975. godine, Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi iz 1975. godine, Umetnost i jezik stripa iz 1993. godine, Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934–1941. iz 2007. godine. Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse za nagradu za najbolje publicističko delo godine u Evropi. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima: Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. MG84 (L)