Stripoteka 398/399 Flaš Gordon - Krađa Uranijuma Gaša Gidža Mač Pravde - Prepad Spira i Ćira - Radio Poruka Iz Perecburga

Naslov: Achille Talon persiste et signe Autor: Michel Regnier - pseudonim Greg Izdavač: DARGAUD Godina izdanja: 1974. Povez: Tvrd Format: A4 Broj strana: 44 Stanje: Odlično (5-) Mišel Renjije - Greg (1931–1999) bio je belgijski i francuski pisac i crtač stripova. Njegov prvi serijal, Les Aventures de Nestor et Boniface, pojavio se u belgijskom časopisu Vers l`Avenir kad je imao samo šesnaest godina. Njegov najpoznatiji serijal je Achille Talon, koji je izlazio od 1963. i ima ukupno 42 albuma. Među drugim poznatijim ranim serijalima su mu Rock Derby i produžetak Sen Oganovog klasičnog serijala Zig et Puce. Renjije je bio glavni i odgovorni urednik časopisa Tintin od 1966. do 1974. i za to vreme uvodi jedan žanr koji je više namenjen odraslima, sa manje idealnih junaka, a više nasilja. U tom periodu stvara neke od svojih najslavnijih serijala, kao što su Bruno Brazil i Bernanrd Prince, a u časopis uvodi umetnike kao što je Herman. Godine 1975. postaje umetnički direktor izdavača Dargoa i pokreće časopis Achille Talon. Pod pseudonimom `Greg`, Renjije je bio jedan od najproduktivnijih autora francusko-belgijskog stripa i sarađivao je s brojnim evropskim umetnicima i scenaristima stripa. Uz Hermana, Greg je takođe radio i sa Andreom Frankenom, Edijem Paapeom, Danijem, Uderzom i Gosinijem i drugima. Procenjuje se da je kao pisac i crtač učestvovao u stvaranju oko 250 strip-albuma.

Samo moja knjiga Jasminka Petrović Dobrosav Bob Živković Genialna dal knjiga dal strip dal rokovnik odlucite sami za ljubitelje Dobrosav Bob Živković a prava prilika - nigde nije pisano!!! Na skoro svakoj strani urnebesne ilustracije poznatog crtača! Grupa 484, Beograd, 2003. 124 str. ilustrovano, 24cm. Добросав Боб Живковић (Пирот, 7. мај 1962) је српски илустратор, стрипар, карикатуриста и графички дизајнер. Дипломирао је „продукт дизајн“ 1987. на Факултету примењене уметности у Београду. Илустрацијом и стрипом, углавном у оквиру жанра научне фантастике, бавио се од 1984. Илустрације је објављивао у часописима „Студент“, „Видици“, „Велико двориште“, „Зека“ и „Тик-Так“. Илустровао је и корице за научнофантастичне едиције „Кентаур“, „Знак Сагите“, „Монолит“, „Зороастер“, „Сиријус“ и „Алеф“, текстове у „Дневном телеграфу“ и „Европљанину“ и преко двеста књига.[1] Стални је илустратор „Политикиног забавника“ и Креативног центра. Дуже време је радио као уметнички директор студија „Сачи и Сачи“ у Београду. Добио је пет награда Невен за најбоље илустровану дечју књигу и два пута је награђиван наградом Златно перо. За рад на НФ-илустрацијама добијао је водеће жанровске награде: „Лазар Комарчић“ (1985, 1986. и 1988.[2]) и Сфера (1988).[3] Предложен је и за Андерсенову медаљу, једну од најважнијих награда у стваралаштву за децу.[4] Живи и ствара у Новом Београду.[5] Према писању магазина „Мобилни“, Добросав Боб Живковић је најпознатији илустратор у Србији. Описан је као „сваштојед нових технологија“, захваљујући чему сваког дана подари по неку добру илустрацију. Његове илустрације су окарактерисане као лако препознатљиве, урнебесно смешне, али и болесне и чудне. Детаљи на њима су веома истакнути и неретко наглашени, па цртежи изгледају наказно.[6] Што се популарности тиче, магазин „Студент“ имплицира слично, наводећи да Боб Живковић има више фанова од других илустратора у Србији, а позивајући се на податке са Фејсбука.[7] Према часопису „City Magazine“ илустрације Живковића просто не могу да остану непримећене. Оне су духовите, понекад гротескне, понекад поетичне.[8] Сам аутор за своје цртеже каже да су као вицеви, којим исказује мишљење о одређеним појавама и догађајима. И сам признаје да су они увек мало претерани, смешнији и апсурднији него код других илустратора. При томе, ствари које га нервирају или плаше ретко црта.[9]

GIGANT Broj 8 Modesti Blejz Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Vanredno izdanje Eks almanaha Godina izdanja: 1983 Format: 29,5 X 21 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 128, crno-bele Strip revija Gigant, izlazila je u periodu od 1982 - 1991. godine, u izdanju `Dečijih novina` iz Gornjeg Milanovca. Svoj rad su bazirali na promociji malo poznatih ili gotovo nepoznatih junaka iz sveta stripa, na prostorima bivše YU, od kojih su najviše bili zastupljeni: Modesti Blejz, Džejms Bond, Bob Moran, Bruno Brazil, Bernard Prins itd. Modesti Blejz - Slučaj misis Drejk Modesti Blejz - Ujka Srećko Modesti Blejz - Izdajnik Modesti Blejz - Vikinzi Nova Novator Ovo je svakako najbolji britanski novinski strip i izuzetno je nacrtan, a autori su izbegli boljku ponavljanja i šablonskih priča, na isti kalup. Za nastanak i izgled Modesti najzaslužniji su Piter O’Donel, scenarista, i prvi crtač Džim Holdavej. Crtači su se posle Holdavejeve smrti 1970. smenjivali uglavnom sledeći zadatu matricu, a najveći trag posle Holdaveja ostaviće Romero, koji je strip radio osam godina, i Nevil Kolvin, koji je crtao priče od 1986. do kraja serijala, a između njih dvojice kratko su na stripu radili Džon Barns i Patrik Rajt, dok je sve priče pisao O’Donel, koji je testamentom zabranio nastavljanje stripa. Mislim da ne postoji strip revija u bivšoj SFRJ koja nije objavila bar jednu priču ovog serijala: „Stripoteka”, „Gigant” „Dečjih novina”, „Politikin zabavnik”, da pomenem samo one koji su objavili najviše epizoda. Kod nas je strip bio izuzetno popularan, čak je grupa „Bel tempo” 1992. objavila konceptualni muzički album „Modesty”. Ovo je strogo realistički strip špijunsko-kriminalnog žanra, ali sa mnogo suptilnijim pristupom od, recimo, Džemsa Bonda. Modesti neugodne situacije razrešava i upotrebom borilačkih veština i lukavstvom. Pošto je strip objavljivan u dnevnim novinama, autori su morali da poštuju pravila cenzure i izbegavaju scene koje bi se mogle protumačiti kao erotske, ali i pored toga što je zakopčana do grla, Modesti je uvek izazivala dečačke fantazije. Ona je tip čvrste, samosvesne žene, koja ne uzmiče od borbe sa muškarcima, što je možda i u skladu sa feminizmom 60-ih godina. Priče o Modesti su i dalje privlačne zbog svoje vešto vođene naracije i klasičnog, ali odličnog crteža. Različite su dužine, i to govori da je scenarista svakoj temi pristupao drugačije, ne sileći se da priču razvuče na određen broj strana. Osim stripa, O’Donel je napisao i nekoliko romana i kratkih priča o Modesti. Zanimljivo je da je Modesti uvek bila inspirativna i filmskim stvaraocima, pa postoje tri, manje uspešne ekranizacije (prva iz 1966. jeste odlična ilustracija mode Swinging Londona), dok je u novije vreme Tarantino imao ideju o filmu (ako vam je promaklo, u „Petparačkim pričama” Travolta čita ovaj strip), a Nil Gejmen je čak napisao i jedan scenario koji nije realizovan ***Odlično očuvano***