Možda ste mladi i prepuni ambicija. Možda ste već zaradili nekoliko miliona, sklopili prvi ugovor, ili ste možda već postigli dovoljno da potraje za čitav život. Možda ste zapanjeni otkrićem koliko je prazno na vrhu. Možda vas optužuju da ste druge proveli kroz krizu. Možda ste upravo dobili otkaz. Možda ste upravo dotakli dno. Gde god da ste, šta god da radite, vaš najljući neprijatelj već živi u vama: vaš ego. Mislite da radite ono što bi trebalo. Društvo vas nagrađuje za to. Ali onda gledate kako vas dragi ljudi napuštaju jer više niste osoba kakva ste bili. Kako se desi ovako nešto? Jednog dana stojite na ramenima džinova, a onda narednog pokušavate da skupite komadiće iz ruševina? Pročitajte ovu knjigu pre nego što sujeta ne uništi vas i ljude koje volite.

Autor - osoba Miłosz, Czesław, 1911-2004 Naslov Spasenje : izabrane pjesme / Česlav Miloš ; izbor i prevod Petar Vujičić ; predgovor Zdravko Malić Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1982 (Banja Luka : Glas) Fizički opis 163 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vujičić, Petar, 1924-1993 = Vujičić, Petar, 1924-1993 Malić, Zdravko Zbirka Mala biblioteka svjetske poezije (Broš.) Napomene Prevod dela: Poezje I-II Str. 5-27: Pjesnik pamćenja : uvod u čitanje Miloszeve poezije / Zdravko Malić Slika autora na unut. str. prednjeg i zadnjeg kor. lista. Predmetne odrednice Miłosz, Czesław, 1911-2004 – Poezija Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „Kulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku. Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji. U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.

Psihijatar dr Brajan Vajs radio je sa svojom mladom pacijentkinjom Ketrin osamnaest meseci. Ketrin je patila od košmara koji su se ponavljali i čestih napada anksioznosti. Kada tradicionalne metode terapije nisu dale rezultat, dr Vajs je pribegao hipnozi i bio zapanjen i sumnjičav kada je Ketrin počela da se seća traumatičnih događaja iz svojih prošlih života, koji su, kako se činilo, predstavljali uzrok njenih problema. Njegov skepticizam je bio poljuljan kada je Ketrin počela da prenosi poruke iz „prostora između života“ koje su sadržale neverovatna otkrića u vezi sa njegovim životom. Ketrin je postala kanal preko kojeg su stizale informacije od visoko razvijenih entiteta koje je nazivala Učitelji, otkrivajući mnoge tajne o životu i smrti. Ovaj neverovatan slučaj je na dramatičan način promenio živote i Ketrin i dr Vajsa, obezbeđujući važne informacije o misterijama uma, nastavljanju života posle smrti i uticaju koji naši prošli životi imaju na naše sadašnje ponašanje. Dr Brajan Vajs je psihijatar koji živi i radi u Majamiju na Floridi. Završio je studije na Univerzitetu Kolumbija i Medicinskoj školi Univerziteta Jejl i bio je načelnik odeljenja psihijatrije Medicinskog centra Maunt Sinaj u Majamiju. Autor je svetskih bestselera Samo je ljubav stvarna, Jedna duša, mnogo života i Kroz vreme ka isceljenju.

Irski romanopisac, dramski pisac i scenarist Džon Banvil rođen je 1945. godine u irskom gradiću Veksfordu, gde je stekao obrazovanje u Školi hrišćanske braće i na Koledžu Svetog Petra. Radio je za vazduhoplovnu kompaniju Aer Lingus i bio književni urednik Ajriš Tajmsa od 1988. do 1999. godine. Živi u Dablinu s Patrišom Kvin, nekadašnjom direktorkom Umetničkog saveta Irske, s kojom ima dve kćeri.Prvo delo, zbirku pripovedaka Long Lankin, objavio je 1970. godine, a zatim romane Nightspawn (1971) i Birchwood (1973). Prvi značajniji uspeh postigao je naučnom tetralogijom koju čine romani Dr Copernicus (1976), Kepler (1981), The Newton Letter: An Interlude(1982) i Mefisto(1986). Roman Dr Copernicus osvojio je Memorijalnu nagradu Džems Tajt Blek, a za roman Kepler, priču o nemačkom astronomu iz 16. veka Johanu Kepleru nagrađen je Gardijanovom nagradom. Sledi trilogija The Book of Evidence (1986), nagrađena nagradom Ginis Pit Avijejšn i kandidvana za bukerovu nagradu, Ghosts (1993) i Athena (1995). Ostala značajna Banvilova dela su: The Untouchable (1997), Eclipse (Pomračenje) (2000), Shroud (Pokrov) (2002), The Sea (More) (2005), roman nagrađen Bukerovom nagradom, The Infinities (2009) i Ancient Light (2012). Godine 2011. Banvil je dobio Nagradu Franc Kafka, a 2013. nagrade Ajriš PEN za značajan doprinos irskoj književnosti i Austrijsku nagradu za evropsku književnost. Piše i kriminalističke romane pod pseudonimom Bendžamin Blek.

Psihijatar dr Brajan Vajs radio je sa svojom mladom pacijentkinjom Ketrin osamnaest meseci. Ketrin je patila od košmara koji su se ponavljali i čestih napada anksioznosti. Kada tradicionalne metode terapije nisu dale rezultat, dr Vajs je pribegao hipnozi i bio zapanjen i sumnjičav kada je Ketrin počela da se seća traumatičnih događaja iz svojih prošlih života, koji su, kako se činilo, predstavljali uzrok njenih problema. Njegov skepticizam je bio poljuljan kada je Ketrin počela da prenosi poruke iz „prostora između života“ koje su sadržale neverovatna otkrića u vezi sa njegovim životom. Ketrin je postala kanal preko kojeg su stizale informacije od visoko razvijenih entiteta koje je nazivala Učitelji, otkrivajući mnoge tajne o životu i smrti. Ovaj neverovatan slučaj je na dramatičan način promenio živote i Ketrin i dr Vajsa, obezbeđujući važne informacije o misterijama uma, nastavljanju života posle smrti i uticaju koji naši prošli životi imaju na naše sadašnje ponašanje. Dr Brajan Vajs je psihijatar koji živi i radi u Majamiju na Floridi. Završio je studije na Univerzitetu Kolumbija i Medicinskoj školi Univerziteta Jejl i bio je načelnik odeljenja psihijatrije Medicinskog centra Maunt Sinaj u Majamiju. Autor je svetskih bestselera Samo je ljubav stvarna, Jedna duša, mnogo života i Kroz vreme ka isceljenju.

Philip Roth - I Married a Communist Vintage, 1999 323 str. meki povez stanje: vrlo dobro, posveta na predlistu. The American Trilogy #2 I Married a Communist is the story of the rise and fall of Ira Ringold, a big American roughneck who begins life as a teenage ditch-digger in 1930s Newark, becomes a big-time 1940s radio star, and is destroyed, as both a performer and a man, in the McCarthy witchhunt of the 1950s. In his heyday as a star—and as a zealous, bullying supporter of `progressive` political causes—Ira marries Hollywood`s beloved silent-film star, Eve Frame. Their glamorous honeymoon in her Manhattan townhouse is shortlived, however, and it is the publication of Eve`s scandalous bestselling exposé that identifies him as `an American taking his orders from Moscow.` In this story of cruelty, betrayal, and revenge spilling over into the public arena from their origins in Ira`s turbulent personal life, Philip Roth—who Commonweal calls the `master chronicler of the American twentieth century—has written a brilliant fictional portrayal of that treacherous postwar epoch when the anti-Communist fever not only infected national politics but traumatized the intimate, innermost lives of friends and families, husbands and wives, parents and children. Fiction, Classics, 0375707212, Filip Rot

Autor:: Jurij Gagarin Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 21. oktobar 2020. Broj strana: 280 NOVO U CELOFANU Zapisi prvog čoveka u svemiru Prvi put na srpskom jeziku Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikavi „supermeni“, već najobičniji ljudi. Uostalom, graditelji sovjetskih svemirskih letilica, kao i moji drugovi kosmonauti, svi oni su obični ljudi, predstavnici naše radničke klase, naše inteligencije. Pre samo nekoliko godina ja sam radio kao livac, a sada sam postao Pilot-kosmonaut. Pogledajte me: zar vam ja ličim na „natčoveka“? Legendarno поехали, što na ruskom znači idemo, bila je poslednja reč koju je Jurij Gagarin izgovorio pre nego što se 12. aprila 1961. u letilici Vostok otisnuo u svemir. Čitav svet je ostao bez daha kad je dvadesetsedmogodišnji sin jednog stolara izvršio podvig koji niko pre njega nije uspeo da ostvari. U autobiografiji Put do zvezda Gagarin piše o detinjstvu provedenom pod nacističkom okupacijom, o školovanju za livca a kasnije i vojnog pilota, o ljubavi prema domovini i posvećenosti tadašnjoj Komunističkoj partiji i, konačno, o pripremama i prvom letu čoveka u svemir. „Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom najpre bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“ Konstantin Ciolkovski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Peter Haks (21. mart 1928 — 28. avgust 2003) je bio nemački dramaturg, pisac i esejista. Haks je rođen u Breslau (Vroclav), Donja Šlezija. Raseljen u Drugom svetskom ratu, Haks se nastanio u Minhenu 1947, gde se upoznao sa Tomasom Manom i Bertoltom Brehtom. Haks je zatim pratio Brehta u Istočni Berlin 1955. Međutim, do stalne saradnje između njega i Brehta nije došlo. Od 1960. Haks je radio kao dramaturg u Dojčes teatru (DT) u Berlinu. Kada je postavljanje njegove drame „Die Sorgen und die Macht“ (1962) izazvalo kritike zvaničnika, on je odustao od svoje pozicije dramaturga u DT-u i ponovo živeo kao slobodni [1] pisac. Njegov uspeh na svetskoj sceni – pre svega sa „Ein Gesprach im Hause Stein uber den abvesenden Herrn von Goethe“ (Rasprava u Štajnovom domu o odsutnom gospodinu Geteu) – doveo je do njegovog književnog prihvatanja u DDR-u i Zapadnoj Nemačkoj. Haks je bio komunista i podržavao je iseljenje pevača Volfa Birmana vlade Istočne Nemačke 1976. godine. Objavljena je njegova prepiska sa komunističkim istoričarem Kurtom Gosvajlerom. Osvojio je Deutscher Jugendliteraturpreis. Hakovi su umrli u Gros Mahnovu. Zajedno sa suprugom Haks je koristio pseudonim Saul O`Hara preko kojeg su mogli pisati i objavljivati bulevarske komedije (Riski brak).

Alan Bennett - The History Boys Faber & Faber, 2006 144 str. meki povez stanje: vrlo dobro (Faber Drama) An unruly bunch of bright, funny sixth-form boys in pursuit of sex, sport, and a place at university. A maverick English teacher at odds with the young and shrewd supply teacher. A headmaster obsessed with results; a history teacher who thinks he`s a fool. In Alan Bennett`s classic play, staff room rivalry and the anarchy of adolescence provoke insistent questions about history and how you teach it; about education and its purpose. The History Boys premiered at the National in May 2004. Alan Bennett is an English author and Tony Award-winning playwright. Bennett`s first stage play, Forty Years On, was produced in 1968. Many television, stage and radio plays followed, along with screenplays, short stories, novellas, a large body of non-fictional prose and broadcasting, and many appearances as an actor. Bennett`s lugubrious yet expressive voice (which still bears a slight Leeds accent) and the sharp humour and evident humanity of his writing have made his readings of his own work (especially his autobiographical writing) very popular. His readings of the Winnie the Pooh stories are also widely enjoyed. Fiction, Play, 0571224644

Stylos, 2002. Prevod sa slovačkog Mihal Harpanj Odlično očuvana. Najpoznatiji i najprevođeniji roman vodećeg savremenog slovačkog pisca Pavela Vilikovskog „Poslednji konj Pompeja“ je uzbudljiva priča u kojoj se u prvom planu pokazuju dva velika iskustva 20. veka. Jedno je politička represija ideološkog društva, kakvo je ono u kojem je junak romanu potekao. Drugo je iskustvo emigracije koje mu ostaje kao poslednji izlaz. Osnovni prostor događanja u romanu je London, a osnovno vreme šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka. Iz tog prostora i vremena se pružaju narativni kraci prema drugim prostorima i vremenima, najviše prema Čehoslovačkoj od početka prošlog veka do vremena aktuelnog pripovedanja. Pavel Vilikovski (1941) jedan je od najvažnijih savremenih slovačkih pisaca. Studirao je slovački i engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Bratislavi. Radio je kao urednik u književnim časopisima i u izdavaštvu. Bavi se i prevođenjem sa engleskog i publicistikom. Objavio je knjige pripovedaka Sentimentalno vaspitanje u martu (1965), Eskalacija osećanja (1989), Surovi mašinovođa (1996) i Čarobni papagaj i preostali kič (2005), dve novele pod zajedničkim naslovom Konj na spratu, slepec u Vrabljina (1989), novelu Slovački Kazanova (1991), imaginarni dnevnik Silberputzen (2006), kao i romane: Prva rečenica sna (1983), Večno je zelen… (1989), Pešački događaj (1992), Poslednji konj Pompeja (2001), Vlastita biografija zla (2009) i Pas na putu (2010).

LAGUNA - 2009 - 586 STRANA, MEK POVEZ. Prva knjiga tetralogije Radž. „Blistavo delo.“ Guardian „Jedno od najznačajnijih proznih dela u posleratnoj literaturi… moćan književni doživljaj.“ The Times Indija 1942. Sve je u previranju. Drugi svetski rat je pokazao da Britanci nisu nepobedivi i lobi za samoupravljanje dobija brojne pristalice. U ovakvoj pozadini, Dafni Meners, mlada Engleskinja, brutalno je silovana u Bibigarskim vrtovima. Rasizam, brutalnost i mržnja koji su se obrušili na njenog mladog indijskog ljubavnika oslikavaju užasno nasilje koje je Dafni pretrpela i otkrivaju očajno stanje britansko-indijskih odnosa. Naprslina koja će Indiju, dragulj u kraljevskoj kruni, konačno izvući iz kolonijalne vlasti počinje da se širi. „Veliko delo, blistav spoj sjajne veštine, psiholoških opažanja i objektivnog izveštavanja… Retko su zvuci i mirisi i celokupna atmosfera tako slikovito dočarani.“ The New York Times „Zanosno i genijalno… Trijumf.“ The Evening Standard Pol Skot rođen je 1920. u severnom Londonu. Tokom Drugog svetskog rata bio je u vojsci Indije, posle čega je nekoliko godina radio u izdavaštvu i za književne agencije. Njegov prvi roman, Džoni-sahib, objavljen je 1952, a bilo ih je još dvanaest, od kojih je najpoznatija tetralogija Radž: Dragulj u kruni (1966), Dan sa škorpijom (1968), Kule tišine (1971) i Podela plena (1975). Njegov poslednji roman Iščekivanje (1977) osvojio je Bukerovu nagradu. Umro je 1978.

Irski romanopisac, dramski pisac i scenarist Džon Banvil rođen je 1945. godine u irskom gradiću Veksfordu, gde je stekao obrazovanje u Školi hrišćanske braće i na Koledžu Svetog Petra. Radio je za vazduhoplovnu kompaniju Aer Lingus i bio književni urednik Ajriš Tajmsa od 1988. do 1999. godine. Živi u Dablinu s Patrišom Kvin, nekadašnjom direktorkom Umetničkog saveta Irske, s kojom ima dve kćeri.Prvo delo, zbirku pripovedaka Long Lankin, objavio je 1970. godine, a zatim romane Nightspawn (1971) i Birchwood (1973). Prvi značajniji uspeh postigao je naučnom tetralogijom koju čine romani Dr Copernicus (1976), Kepler (1981), The Newton Letter: An Interlude(1982) i Mefisto(1986). Roman Dr Copernicus osvojio je Memorijalnu nagradu Džems Tajt Blek, a za roman Kepler, priču o nemačkom astronomu iz 16. veka Johanu Kepleru nagrađen je Gardijanovom nagradom. Sledi trilogija The Book of Evidence (1986), nagrađena nagradom Ginis Pit Avijejšn i kandidvana za bukerovu nagradu, Ghosts (1993) i Athena (1995). Ostala značajna Banvilova dela su: The Untouchable (1997), Eclipse (Pomračenje) (2000), Shroud (Pokrov) (2002), The Sea (More) (2005), roman nagrađen Bukerovom nagradom, The Infinities (2009) i Ancient Light (2012). Godine 2011. Banvil je dobio Nagradu Franc Kafka, a 2013. nagrade Ajriš PEN za značajan doprinos irskoj književnosti i Austrijsku nagradu za evropsku književnost. Piše i kriminalističke romane pod pseudonimom Bendžamin Blek.

Opis Najveći slučaj Aleksa Krosa i njegov najgori neprijatelj... Veliki Mozak se vratio željan osvete... Čuju se svadbena zvona Planovi za venčanje detektiva Aleksa Krosa i Bri moraju da pričekaju kad Aleksa pozovu na mesto savršeno izvedenog ubistva. Smaknuta su dva vašingtonska najkorumpiranija čoveka: prljavi kongresmen i nepošteni lobista. Neuhvatljivi snajperista se tu ne zaustavlja i nastavlja da ubija korumpirane političare, što pokreće bujicu teorija – je li strelac heroj ili zlikovac koji je prigrabio zakon u svoje ruke? Ubica se vraća Slučaj se razbuktava pa FBI određuje agenta Maksa Sigela da ga istraži. Dok se Aleks i Sigel bore oko nadležnosti, ubistva se i dalje ređaju. Svima je jasno da ih izvršava profesionalac koji zna pojedinosti o kretanju žrtava – a takve podatke može imati samo vašingtonski insajder. Uhvaćen u smrtonosnoj unakrsnoj vatri Usred svega toga Aleksu stiže telefonski poziv od njegovog najljućeg protivnika Kajla Krejga. Veliki Mozak je u Vašingtonu i neće se smiriti dok zauvek ne ukloni Krosa i njegovu porodicu. Uz supernapetu mešavinu akcije, obmane i iščekivanja Unakrsna vatra je najimpulsivniji i najuzbudljiviji roman Džejmsa Patersona o Aleksu Krosu. „Već dugo nisam čitao o tako jezivim prizorima ubistava... Visokooktansko štivo.“ Daily Express „Potpuno neverovatno... Priča je neumoljivo uzbudljiva.“ BBC Radio 5 Live Povez knjige : broširani Strana : 336 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[1] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut. Značajna dela Scientia sacra, duhovna baština drevnog čovečanstva (1988)[2] Patam I-III (1992–93) Karneval (1985) U određenom pogledu (1991) Naime (1991)

O knjizi: Nemci ga znaju kao Sfingu, a za ostale on je Aleks Volf, biznismen iz Evrope. On u Kairo dolazi preko pustinje, naoružan radiom, smrtonosnim sečivom i primerkom knjige Rebeka, koji će mu poslužiti za šifru... Na stolu su visoki ulozi, jer je britanska vlast nad Kairom dovedena u pitanje.

O knjizi: Nemci ga znaju kao Sfingu, a za ostale on je Aleks Volf, biznismen iz Evrope. On u Kairo dolazi preko pustinje, naoružan radiom, smrtonosnim sečivom i primerkom knjige Rebeka, koji će mu poslužiti za šifru... Na stolu su visoki ulozi, jer je britanska vlast nad Kairom dovedena u pitanje.

Sajla ručne doboš leva Informacije NE RADIMO UGRADNJU DELOVA. . . Radno vreme radnje: Radnim danima:  8h - 17h( poziv, poruka do 20h)Subota 8h-13h (poziv, poruka do 20h)Nedelja neradna (SMS poruka 8h do 20h)POTREBNI PODACI ZA SLANjE: • Ime i prezime• Ulica  • Mesto• Broj telefonaSlanje BEX ili AKS kurirskom službom

Mp3 transmiter V4 Bluetooth Mp3 transmiter V4. Podržava Bluetooth, usb fleš memoriju, memorijsku karticu mikro sd. Povezuje se preko iste frenkvecije, na auto radiu i mp3 transmiteru. Može da radi i kao klasičan punjač za mobilne efone i slične uređaje. Sklopiv je, odgovara za razne automobile. Mp3 transmiter V4 Bluetooth

MP3 FM Transmiter sa Bluetooth. 12V / 24V - MP3 FM Transmiter sa Bluetooth. - 12V / 24V. - Podržava USB flash memoriju, Mirko SD karticu, Bluetooth. - Povezuje se sa auto radiom preko iste frekvencije. - Za razliku od prethodnih ovaj model poseduje mogućnost da radi i na 24V. - Kvalitetan. - Garancija. MP3 FM Transmiter sa Bluetooth. 12V / 24V

O knjizi: Autobiografija najubitačnijeg snajperiste u istoriji vojske SAD. „Ovo je zaveštanje jednog od najvećih američkih heroja.“ American Riflemen On je najubojiti američki snajperista svih vremena. Neprijatelji koje je gonio zvali su ga Đavo, a njegova sabraća iz SEAL-a Legenda… Od 1999. do 2009. SEAL specijalac Kris Kajl postigao je najviše snajperskih pogodaka u istoriji vojske SAD. Pentagon je zvanično potvrdio da je Kris postigao više od sto pedeset pogodaka (prethodni američki rekord bio je stotinu devet), ali nije hteo da potvrdi neverovatan ukupan broj za ovu knjigu. Irački pobunjenici toliko su ga se plašili da su mu ucenili glavu. Kris je stekao status legende među američkim ratnicima, koje je sa smrtonosnom preciznošću štitio s krovova i skrivenih položaja. Uzbudljiva i nezaboravna, Krisova izvanredna priča o neverovatnim iskustvima sa ratišta spada među najbolje ratne memoare svih vremena. „Iz grupe elitnih ratnika jedan čovek se izdigao iznad svih i pokazao kao jedinstven. Taj čovek je Kris Kajl. Maestralni snajperista, Kris je video i radio stvari o kojima će budući naraštaji pričati.“ Markus Latrel, bivši pripadnik SEAL-a „Kris Kajl je bio neverovatan, najslavniji ratni heroj našeg doba, pravi američki junak u svakom smislu te reči.“ D Magazine „Moja knjiga godine. Američki snajperista Krisa Kajla neverovatno je podroban opis borbi u Iraku – humana, hrabra priča koja se čita sa lakoćom.“ Patriša Kornvel za New York Times Book Review

Knjiga je nova. ,,Dobitnik Nobelove nagrade. Mada deluje apsurdno, počeli smo da verujemo kako postoji određena veza između onog što nam se dogodilo i odvajanja Španije i Portugalije od Evrope, mora da ste čuli za to, Čula sam, ali u ovim krajevima nismo ništa primetili, ako pređemo preko ovih planina i spustimo se do obale, more je uvek isto, Bilo je na televiziji, Nemam televizor, Radio javlja vesti, Vesti su reči, nikad ne znate da li su reči zaista vesti. U ovoj političkoj alegoriji, na početku romana prisustvujemo fizičkom odvajanju Pirinejskog poluostrva od ostatka kontinenta. Tada Portugalija, koju je Evropa zanemarila, zajedno sa Španijom počinje da pluta prema severu Atlantika, dok Vladu nacionalnog spasa hvata panika a turisti i investitori beže sa novog, otcepljenog ostrva glavom bez obzira. Petoro stanovnika (dve žene i tri muškarca), svako za sebe, doživljavaju redak fenomen koji je, kako veruju, povezan sa otcepljenjem: jedno pravi neizbrisivu liniju na tlu zemlje, drugo postaje ljudski seizmograf, treće otkriva beskrajnu čarapu... Posle niza slučajnosti, kao i odanosti jednog psa lutalice – petoro ljudi i pas se nađu zajedno na okupu i otpočinju da čergare otcepljenim delom kontinenta u potrazi za uzrocima i smislom ovog odvajanja, a autor, u svom poznatom stilu i prepoznatljivim sopstvenim pravopisom, celu priču obavija mitovima, bajkama i osećanjem tragične sudbine čovečanstva.``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Neovisna i energična Bathsheba Everdene došla je u Weatherbury kako bi preuzela svoju poziciju farmera na najvećem imanju u tom području. Njezina odvažna prisutnost privlači tri vrlo različita udvarača: džentlmena-farmera Boldwooda, vojnika-zavodnika narednika Troya i odanog pastira Gabriela Oaka. Svaki, na različite načine, pokoleba njezine odluke i zakomplicira joj život, te dolazi do tragedije koja prijeti stabilnosti cijele zajednice. Prvo od njegovih djela smještenih u izmišljeni okrug Wessex, Hardyjev roman o brzoj strasti i sporom udvaranju prožet je njegovim evokativnim opisima ruralnog života i krajolika, te nepokolebljivom iskrenošću o seksualnim odnosima. Tomas Masterson Hardi (engl. Thomas Hardy; Stinsford, 2. jun 1840 — Dorčester, 11. januar 1928) bio je engleski romanopisac i pesnik. Biografija Veliki uticaj na Hardija imao je tragičan život njegovog oca, arhitekte koji je radio kao zidar, te njegova dela odišu pesimizmom. Prvi roman je napisao u 27. godini. Pisao je romane o Veseksu, svetu koji je bio polustvaran, poluizmišljen. Od 1898. godine piše samo poeziju. Aktivno je pisao do dana svoje smrti. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan „poslednjim velikim viktorijancem“, ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama (`Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D`Ubervila“, „Neznani Džud“, „Sudija iz Kasterbridža“).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nezavisna i duhovita Batšeba Everdin došla je u Vederberi da preuzme svoju poziciju farmera na najvećem imanju u ovoj oblasti. Njeno smelo prisustvo privlači tri veoma različita udvarača: gospodina-farmera Boldvuda, vojnika-zavodnika narednika Troja i odanog pastira Gabrijela Ouka. Svaka, na različite načine, poremeti svoje odluke i komplikuje njen život, a nastaje tragedija koja ugrožava stabilnost cele zajednice. Prvo od njegovih dela smeštenih u izmišljeni okrug Veseks, Hardijev roman brze strasti i sporog udvaranja, prožet je njegovim evokativnim opisima seoskog života i pejzaža, i nepokolebljivom iskrenošću o seksualnim odnosima. Tomas Masterson Hardi (engl. Thomas Hardy; Stinsford, 2. jun 1840 — Dorčester, 11. januar 1928) bio je engleski romanopisac i pesnik. Biografija Veliki uticaj na Hardija imao je tragičan život njegovog oca, arhitekte koji je radio kao zidar, te njegova dela odišu pesimizmom. Prvi roman je napisao u 27. godini. Pisao je romane o Veseksu, svetu koji je bio polustvaran, poluizmišljen. Od 1898. godine piše samo poeziju. Aktivno je pisao do dana svoje smrti. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan „poslednjim velikim viktorijancem“, ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama (`Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D`Ubervila“, „Neznani Džud“, „Sudija iz Kasterbridža“).

O knjizi: Autobiografija najubitačnijeg snajperiste u istoriji vojske SAD. „Ovo je zaveštanje jednog od najvećih američkih heroja.“ American Riflemen On je najubojiti američki snajperista svih vremena. Neprijatelji koje je gonio zvali su ga Đavo, a njegova sabraća iz SEAL-a Legenda… Od 1999. do 2009. SEAL specijalac Kris Kajl postigao je najviše snajperskih pogodaka u istoriji vojske SAD. Pentagon je zvanično potvrdio da je Kris postigao više od sto pedeset pogodaka (prethodni američki rekord bio je stotinu devet), ali nije hteo da potvrdi neverovatan ukupan broj za ovu knjigu. Irački pobunjenici toliko su ga se plašili da su mu ucenili glavu. Kris je stekao status legende među američkim ratnicima, koje je sa smrtonosnom preciznošću štitio s krovova i skrivenih položaja. Uzbudljiva i nezaboravna, Krisova izvanredna priča o neverovatnim iskustvima sa ratišta spada među najbolje ratne memoare svih vremena. „Iz grupe elitnih ratnika jedan čovek se izdigao iznad svih i pokazao kao jedinstven. Taj čovek je Kris Kajl. Maestralni snajperista, Kris je video i radio stvari o kojima će budući naraštaji pričati.“ Markus Latrel, bivši pripadnik SEAL-a „Kris Kajl je bio neverovatan, najslavniji ratni heroj našeg doba, pravi američki junak u svakom smislu te reči.“ D Magazine „Moja knjiga godine. Američki snajperista Krisa Kajla neverovatno je podroban opis borbi u Iraku – humana, hrabra priča koja se čita sa lakoćom.“ Patriša Kornvel za New York Times Book Review

Autor - osoba Prilepin, Zahar, 1975- = Prilepin, Zahar, 1975- Naslov Osmica / Zahar Prilepin ; sa ruskog prevela Radmila Mečanin Jedinstveni naslov VosЬmërka. srpski jezik Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Draslar partner, 2013 (Beograd : Draslar partner) Fizički opis 310 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Mečanin, Radmila, 1953- = Mečanin, Radmila, 1953- Zbirka ǂBiblioteka ǂPero / [Draslar partner] (broš.) Napomene Prevod dela: Vosьmërka / Zahar Prilepin Pravo ime autora: Evgeniй Nikolaevič Prilepin Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Prilepin, Zahar, 1975- Osnovu višeslojne priče čini potraga za šahovskom garniturom iz Monglana, gde onaj koji uspe da kompletira tablu i figure, obeležene simbolima sa magičnim znamenjima, dospeva do neslućene moći. Priča počinje sa pojavom garniture, tad u posedu Karla Velikog, i vodi nas kroz vekove do današnjih dana. Najveći deo radnje je smešten u vreme Francuske revolucije. Pred nama figuriraju i bore se, u potrazi za garniturom: Robespjer, Mara, Napoleon, Katarina Velika..., razne špijunske službe i moćnici, a svako poglavlje ovog uzbudljivog trilera prati jedan stadijum šahovske partije.  Osam priča u tradiciji proze Zahara Prilepina – likovi nastavljaju stremljenja njegovih ranijih junaka da se, iz najplemenitijih pobuda, dočepaju pravde i istine. Drski i neustrašivi u toj svojoj težnji, oni po svaku cenu postižu rezultat, ali to je uvek – drugo lice istine kojoj su težili, naličje koje nisu imali u vidu. Snaga izražene pobude za redom i žestina uverenosti da se to može postići voljom pojedinaca motivisali su režisera Alekseja Učitelja da iste 2012. godine, kad je objavljeno prvo izdanje ove knjige u Rusiji, snimi i dugometražni film „Osmica“, a pozorišna predstava reditelja Vladimira Delja „Saslušanje“, po istoimenoj priči iz ove knjige, rasprodata je mesecima unapred. Jevgenije Nikolajevič Prilepin (rus. Евгений Николаевич Прилепин; Iljinka u Rjazanskoj oblasti, 7. jul 1975) ruski je pisac, filolog i publicista. Veteran je rata u Čečeniji (kao komandir odreda specijalne policije), po političkom ubjeđenju je nacionalboljševik bio je član partije „Druga Rusija” Eduarda Limonova. Biografija Zahar Prilepin (rus. Захар Прилепин) je rođen 1975. godine u selu Iljinka u Rjazanskoj oblasti. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Nižegorodskog državnog univerziteta. Mladost je proveo u gradu Dzeržinsku. Radio je kao fizikalac, grobar, izbacivač u noćnim klubovima, komandant jedinice OMON-a (Odeljenja policije za posebne namene), učestvovao u borbenim dejstvima u Čečeniji, voditelj autorskih TV i radio programa, rok pevač i član grupe „Elefank”, sekretar saveza pisaca Rusije. Oženjen je i otac je četvoro dece. Sada radi kao novinar. Živi u zabitom selu Kerženec, ali i gradu Nižnjem Novgorodu. Književna dela objavljuje od 2003. godine. 6. maja 2023. godine automobil u kom se nalazio Prilepin, eksplodirao je u Nižegorodskoj oblasti u Rusiji, on je povređen, dok je vozač poginuo. Djela „Патологии“, Андреевский флаг, 2004. „Сањка“, Ad Marginem, Moskva 2006. „Грех“, roman, Вагриус, 2007. „Ботинки, полные горячей водкой“, knjiga pripovedaka, АСТ, 2008. „Я пришёл из России“, esej, Лимбус Пресс, 2008. „Война“, antologija kratkih priča, АСТ, 2008. „Terra Tartarara. Это касается лично меня“, АСТ, 2009. „Именины сердца. Разговоры с русской литературой“, autorova zbirka intervjua sa piscima i pesnicima, АСТ, 2009. „Революция“, antologija pripovedaka, АСТ, 2009. „Леонид Леонов: Игра его была огромна“, Молодая гвардия, 2010. Po njegovim delima su napravljene pozorišne predstave i o njemu je 2012. godine napravljen dokumentarni film. MG46 (N)