Izabrane pesme poznatog publiciste, radio-urednika i pesnika, Ota Tolnaia (1940). U okviru izdanja Zavoda za kulturu Vojvodine, koje će obuhvatati sve relevantne pesnike sa područija Vojvodine, izlazi ovo remek - delo moderne poezije. Oto Tolnai je rođen u Kanjiži a studirao je mađarsku književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Pokretač i urednik mnogih književnih časopisa, zbog čega je jednom prilikom i bio osuđivan, jer su njegovi tekstovi ocenjeni kao neprijateljska propaganda. Poslednji predsednik Saveza književnika Jugoslavije. neoavangarda, vladimir kopicl, tribina mladih, bogdanka poznanovic, uj symposion, avangarda, postmoderna, kuca insekata, vujica resin tucic, judita salgo, katalin ladik...

59594) VELIKI KANCELAR , Mihail Bulgakov , Mono i Manana Beograd 2005 , Mihail Bulgakov je pisao znatan broj različitih verzija i redakcija skoro svih svojih dela. Na romanu Majstor i Margarita je radio punih dvanaest godina i izvršio osam redakcija. Radi upotpunjavanja suštinske praznine u izdanjima stvaralačkog nasleđa Mihaila Bulgakova, pripremljena je ova knjiga – Veliki kancelar. Reč je o trećoj redakciji Majstora i Margarite. Osnovni tekst rukopisa je dopunjen Prilozima uz koje su sastavljeni komentari. Trebalo bi napomenuti da se značajan deo tekstova, koji su uključeni u ovu knjigu, prvi put objavljuje. tvrd povez, format 16,5 x 24 cm , latinica, 448 strana

Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića; ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević? Broj strana : 560 Pismo: Latinica Povez: Mek Format:13x20 cm

Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića; ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević?

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Poslednja stanica Aušvic - Edi De Vind Godina izdanja: 2020 Broj strana: 248 Povez: Mek Moja ispovest o životu i preživljavanju u logoruJedinstven i univerzalan zapis koji nam govori da i u paklu ima nade.Godine 1943, na početku nemačke okupacije, Edi de Vind radio je kao lekar u Vesterborku, holandskom tranzitnom logoru. Nacisti su mu tamo odveli majku, ali je Jevrejski savet uveravao Edija da će je osloboditi ako nastavi da radi za njih. Kasnije je saznao da su je već prebacili u Aušvic.U Vesterborku se zaljubio u ženu po imenu Fridel i venčao s njom. Godinu dana kasnije deportovali su ih u Aušvic. Po dolasku, Fridel i Edija su razdvojili. Edi je u jednoj baraci radio kao bolničar, dok je Fridel u obližnjem bloku bila prepuštena nemilosti nacističkih eksperimentatora. Koristeći svaki trenutak da krišom porazgovara sa svojom voljenom, Edi je čeznuo za danom kad će zajedno biti slobodni.Napisana u samom logoru u nedeljama nakon što ga je Crvena armija oslobodila, Poslednja stanica Aušvic predstavlja veran opis Edijevih dana provedenih u Aušvicu. Njegova snažna poetična proza pruža jedinstven uvid u užase s kojima se suočio u koncentracionom logoru. Obogaćeni fotografijama iz Edijevog života pre Holokausta, tokom i posle njega, ovi potresni memoari objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha.Spasena od zaborava, ova knjiga predstavlja važan i trajan dokument, svedočanstvo o snazi ljudskog duha i upozorenje na ponor u koji možemo da potonemo kad predrasude prevladaju.„Neprikosnoveno svedočanstvo o Holokaustu.“ Heder Moris, autorka romana Tetovažer iz Aušvica

RETKO!!! Dobro očuvana. 1978 Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 — Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik.[1] Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige[uredi | uredi izvor] PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLjENjE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLjAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni entar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELjA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM RADOSLAV GRAIĆA IZ 1966.G. Poslata iz Beograda 1.avgusta 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 9 cm Radoslav Graić (1932- ) pevač, kompozitor i bivši muzički urednik Televizije Beograd. Na Muzičkoj akademiji studirao je solo pevanje, postao član Zbora Radio Beograda, sa kojim je nastupao četiri godine. Tokom 1958. je počeo samostalnu karijeru i izvodio je pesme narodne i starogradske muzike i šlagere. Sa Nadom Knežević je nastupio na festivalu Jugoslovenske radio-televizije u Opatiji 1959. godine. Tokom 1960. je počeo da komponuje. Već sledeće godine su u takmičarskoj konkurenciji festivala Beogradsko proleće bile dve njegove kompozicije, a pesma „Anđelina“ koju je izveo sa Đorđom Marjanovićem je osvojila prvo mesto. Učestvovao je na festivalima: Opatiji 1961, potom u Zagrebu 1964. i 1967. i na Beogradskom proleću u periodu od 1961. do 1968. godine. Na beogradskom festivalu je 1962. njegova kompozicija „Stjuardesa“,sa Đorđom Marjanovićem, osvojila prvo mesto, sledeće „Prolećni cvet“ sa Arsenom Dedićem, osvojila treće mesto. Njegove kompozicije su i u naredniom periodu izvođene na velikom broju drugih festivala u zemlji i osvojio je više nagrada. Zaposlio se kao urednik muzičke redakcije Televizije Beograd 1968. i te godine je prekinuo pevačku karijeru, mada se i dalje bavio komponovanjem. Komponovao je muziku za zabavne i narodne pesme, dečje pesme, televizijske emisije i serije, pozorište itd. Uređivao je nekoliko uspešnih muzičkih emisija, a više televizija sa prostora bivše Jugoslavije je emitovalo emisije posvećene njegovom stvaralaštvu. 2020. godine, povodom Dana državnosti Republike Srbije. odlikovan je Zlatnom medaljom za zasluge.

Lepo očuvano Ćamil Sijarić - OSLOBOĐENI JASENOVAC (Oslobođenje, Sarajevo / Jedinstvo, Priština, 1983, tvrd povez, 91 str., ilustrovano) Ćamil Sijarić je rođen 13. septembra 1913. godine u selu Šipovice. Osnovnu školu je završio u Godijevu kod Bijelog Polja, a potom od 1927. do 1935. godine pohađao Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju iz koje je istjeran zbog političkih aktivnosti. Školovanje je nastavio u Vranju i u tamošnjoj gimnaziji maturirao 1936. godine, nakon čega je prešao na studije prava u Beogradu. Diplomirao je 1940. godine, a za vrijeme Drugog svjetskog rata službovao je u Sarajevu, Mostaru, Bosanskoj Gradišci i Banja Luci. Za sekretara Suda narodne časti u Banjaluci izabran je 1945. godine, potom je bio novinar lista «Glas» i dramaturg Narodnog pozorišta u Banjaluci. U Sarajevo je prešao 1947. godine, radio u redakciji lista «Pregled». Nakon toga je bio u glavnom odboru Narodnog fronta i redakciji «Zadrugara». U literarnu sekciju Radio Sarajeva je prešao 1951. godine i tu je ostao sve do odlaska u penziju 1983. godine. Umro je 6. decembra 1989. godine. Djela Uredi «Ram bulja», 1953. pripovijetke, «Naša snaha i mi momci», pripovijetke, «Bihorci», roman, Sarajevo, 1956, «Kuću kućom čine lastavice», 1962, pripovijetke, «Sablja», 1969. pripovijetke, «Putnici na putu», 1969, pripovijetke, «Kad djevojka spava», 1972, pripovijetke, «Francuski pamuk», 1980, (dobitnik Andrićeve nagrade) «Priče kod vode», 1982, «Rimski prsten», 1985, Raška zemlja Rascija, roman, «Miris lišća orahova», 1991, «Konak», roman, «Mojkovačka bitka», roman, «Carska vojska», roman, «Zelen prsten na vodi», pripovijetke, «Zapis o gradovima»… Lirika, poezija, Beograd, BIGZ, 1988, Knjizevnost o logorima logoraska logori jasenovcu hrvatski zlocini ustase ustasa ndh

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Informatika - Beograd, 2009. god. Broširan povez, 22 cm. 558 str. Posle dvanaest romana o Erastu Fandorinu pred čitaocima je i trinaesta knjiga čuvene serije o ruskom detektivu. Brojanice od žada je hronika života Erasta Petroviča u poslednjoj deceniji XIX veka, sastavljena od tri veće i sedam manjih novela. Knjiga je, u već prepoznatljivom stilu Informatikinih izdanja, ilustrovana fotografijama i slikama vezanim za kulturni kontekst opisanog istorijskog vremena ili sakriveni smisao priča, i propraćena temeljito urađenim Pojmovnikom. Gde je bio i šta je radio Erast Petrovič… Poslednji put uživali smo u tome kako Erast Petrovič Fandorin svoj deduktivni metod koristi u borbi protiv japanskog kriminala, u romanu Dijamantska kočija. Nova knjiga Borisa Akunjina čitaocu otkriva gde je bio i šta je radio Erast Petrovič u pauzama između slučajeva već opisanih u prethodnim romanima ove serije. Dobićete i odgovare na mnoštvo zanimljivih pitanja – na primer, zašto je dobio ime Erast, odakle mu brojanice od žada od kojih se ovaj naš junak nikad ne odvaja, koja je predstavnica lepšeg pola u njegovom srcu zasenila divnu O-Jumi… Radnja se seli iz Japana u Sibir, iz Engleske u Ameriku, iz Rio de Žaneira u Podmoskovlje, iz Bristola u Moskvu… I kao uvek kod Akunjina, u tekst su utkane nenametljive postmodernističke igre. Svaki siže upućuje na klasike intelektualnog krimića ili prosto – klasike: Vašingtona Irvinga, Morisa Leblana, Edgara Alana Poa, Agatu Kristi, Umberta Eka, Artura Konana Dojla… Uz to, u igru se uključilo i uredništvo „sakrivši“ tu i tamo po knjizi nekoliko Akunjinovih razmišljanja o životu, koja možemo primiti i kao svojevrsne aforizme.

Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića; ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević?

Odlično stanje Retko Slavko Almažan (rum. Slavco Almăjan; rođen 10. marta 1940. godine u Orešcu) vojvođanski rumunski je pesnik, prozni pisac, imagolog, pisac radio-drama, eseja, režiser, prevodilac.[1] [2] Slavko Almažan Лични подаци Датум рођења 10. март 1940. Место рођења Orešаc, Vojvodina, Srbija Završio je gimnaziju u Vršcu; studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bio je predavač na Specijalističkim akademskim studijama u Novom Sadu gde je predavao alternativnu književnost i umetnost. Radio je kao novinar, a zatim urednik u Radio Novom Sadu i na Televiziji Novi Sad, bio je glavni urednik izdavačke kuće `Libertatea`, predsednik Društva za rumunski jezik i književnost, predsednik Društva književnika Vojvodine.[3] Član je Udruženja književnika Srbije odnosno Društva književnika Vojvodine, član Saveza književnika Rumunije, redovni član Međunarodne akademije umetnosti `Mihaj Eminesku` iz Krajove. Dobitnik je više značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Godinu dana je živeo u Njujorku, gde je započeo proučavanje uticaja američke kulture na iseljenike rumunskog porekla iz Srbije. Prevođen je na više jezika: srpski, mađarski, slovački, rusinski, engleski, francuski, italijanski, španski, švedski, turski, albanski, poljski. Uvršten je u Antologiju evropskog modernog pesništva XX veka kao i u Antologiju savremene svetske poezije. Dedeljeno mu je zvanje Ambasadora poezije.[4] Živi u Novom Sadu. Dela Уреди Poezija Pantomima za nedeljno popodne (1968) Muškarac u tečnom stanju (1970) Kuća pustinje (1971) Liman tri (1978) Rotativni lavirint (1986) Kako su patuljci zaboravili da rastu (1987) Pomeranje tačke (1988) Efekat kontrasta (1989) Antistress show (1996) Jahač iz Vavilona (1996) Post-restant u arhipelagu (1999) Izlazak iz peščanika (2000) Dela imaginarnog (2004) Fotograf iz Ronkonkome (2009) Epska sudbina (2011) Mansarda sa zapadne strane (2012) Riba je iskočila iz akvarijuma (2017) Proza Noć od hartije (1971) Klavir sa paukovima (1991) Zaumne priče (2011) Rođendanski piknik jednog anđela (2014) Eseji Metagalaksija manjina (1996) Hacijenda sa beladonama (2003) Kraljica žitnog klasja ili Paralelni život Marije Balan (2003) Slojevitost i fascinacija suprotnosti (2007) Bele noći na Devojačkom bunaru (2010) Bežanje sa ivice (2019) Književne nagrade Уреди Oktobarska nagrada za poeziju (1974); Povelja grada Novog Sada (1984); Grand Prix za poeziju „Lućijan Blaga”, Kluž-Napoka (1996); Zlatna značka, za celokupnu književnu aktivnost, Beograd (1996); Nagrada `Opera Omnia` Međunarodne akademije `Mihaj Eminesku`, Krajova (2000); Nagrada Marin Soresku(2003); Orden `Mihaj Eminesku` za književnost, Jaši (2003); Nagrada `Vasile Vasko Popa` Društva književnika Vojvodine (2004); Nagrada Međunarodne akademije `Mihaj Eminesku` za poeziju, Krajova (2006); Zvanje „Pesnik Jašija” (2014); Nagrda za prozu na Mađunarodnom festivalu poezije, Krajova (2015); Nagrada za životno delo Udruženja književnika Srbije (2015); četiri puta je bio dobitnik Nagrade za knjigu godine.[5] Poezija vojvođanske neoavangarde vojvođanskih

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ovo je knjiga koju je Gordon Williams napisao nakon Straw Dogs (film je snimljen prema njegovom romanu The Siege of Trencher`s Farm). Radeći u Sohou u to vrijeme usmjerio je svoj forenzički pogled na krajolik i likove oko sebe. Proglašen od strane jednog recenzenta zbog svoje mračne i nasilne vizije korumpirane subkulture Sohoa, Williams je jednostavno odgovorio `Većina događaja u ovoj knjizi se dogodila`. Gordon Maclean Williams (20. lipnja 1934. - 20. kolovoza 2017.) bio je britanski autor više od 20 romana. Također je radio kao ghostwriter i scenarist za filmove. Biografija Rođen u Paisleyu, Renfrewshire, Williams je bio sin policijskog pozornika koji se preselio na jug iz Aberdeenshirea. Školovao se na Institutu John Neilson, a sa 16 je otišao da postane novinar za Johnstone Advertiser.[1] Nakon što je završio nacionalnu službu u Kraljevskim zračnim snagama (RAF) u Njemačkoj, preselio se u London kako bi radio kao novinar. Pisao je za televiziju i bio je autor nekoliko romana, uključujući From Scenes Like These (1968.), koji je bio u užem izboru za Bookerovu nagradu 1969., Walk Don`t Walk (1972.) i Big Morning Blues (1974.). Ostali rani romani uključuju Logor (1966.), Čovjek koji je imao moć nad ženama (1967.) i Gornji vrt zadovoljstva (1970.). Bio je pisac duhova za autobiografije nogometaša saveza Bobbyja Moorea, Terryja Venablesa i menadžera Tommyja Dochertyja. Williamsova iskustva u RAF-u utjecala su na njegov drugi objavljeni roman The Camp.[2] Godine 1971., njegov roman The Siege of Trencher`s Farm je kontroverzno snimljen kao Straw Dogs. Kinematografski tretman Sama Peckinpaha označio je prekretnicu u prikazivanju seksualnog nasilja u kinu, iako najkontroverznije scene nedostaju u knjizi. Ostali filmski radovi uključuju Čovjeka koji je imao moć nad ženama, iz njegovog vlastitog romana, i Drvo ruku, kao scenarista iz romana Ruth Rendell. Williams je također napisao knjigu filma Ridleya Scotta The Duellists. Godine 1976. filmski producent Harry Saltzman angažirao je Williamsa da ponovno napiše scenarij za The Micronauts. Iako film nikada nije snimljen, Williamsova je novela objavljena 1977.; nakon toga je napisao dva nastavka. Dok je radio kao komercijalni menadžer u nogometnom klubu Chelsea, obnovio je suradnju s Venablesom, što je rezultiralo četirima koautorskim romanima. Iz romana je izrasla TV serija Hazell iz 1978., koju je par zajedno napisao pod zajedničkim pseudonimom P. B. Yuill. Pod imenom Jack Lang, Williams je također pisao meke knjige `za 300 funti po komadu`. Williams je odbio poziv redatelja Billa Forsytha da napiše scenarij za film iz 1981. Gregory`s Girl. Preminuo je 20. kolovoza 2017. u 83. godini života.

O knjizi: Novi roman turskog nobelovca, do sada objavljenog samo u Turskoj, sada u Srbiji! Čudan osećaj u meni je ljubavna priča i u isti mah moderan ep. Roman na kojem je nobelovac Orhan Pamuk radio šest godina, objavljen u Turskoj decembra 2014. godine, pripoveda o životu u Istanbulu bozadžije Mevluta i njegove ljubavi kojoj je tri godine slao ljubavna pisma. Da li je u ljubavi važnija čovekova namera ili njegova sudbina? Da li naša sreća ili nesreća zavise od naših izbora ili nam se događaju mimo nas? U potrazi za odgovorima na ova pitanja, ovaj roman dajesliku sučeljavanja porodičnog i života grada, gneva i bespomoćnosti žena unutar doma.

KOZJA KRV - Ivan Ivanović RUKOPISI - SVESKA 1 Autor: Ivan Ivanović Izdavač: Danas, Beograd Godina izdanja: 1981. Broj strana: 40 Povez: mek Format: 29cm Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Korice iskrzane i požutele, potpis na prvoj strani, izuzev toga u dobrom stanju. KOZJA KRV, sadrži šest novela. Na ovim novelama autor je radio od 1961. do 1980. godine. Prvu novelu, `Medved u Južnoj Srbiji`, završio je 1961. godine u zavičajnom Žitnom Potoku, poslednju novelu, `Holanđanin lutalica`, napisao je 1980. godine u Sremčici, gde se nastanio posle izgona iz Toplice. Ovih trinaest novela predstavljaju njegov izbor za koji drži da može dostojno da ga reprezentuje pred čitaocem.

O knjizi: Novi roman turskog nobelovca, do sada objavljenog samo u Turskoj, sada u Srbiji! Čudan osećaj u meni je ljubavna priča i u isti mah moderan ep. Roman na kojem je nobelovac Orhan Pamuk radio šest godina, objavljen u Turskoj decembra 2014. godine, pripoveda o životu u Istanbulu bozadžije Mevluta i njegove ljubavi kojoj je tri godine slao ljubavna pisma. Da li je u ljubavi važnija čovekova namera ili njegova sudbina? Da li naša sreća ili nesreća zavise od naših izbora ili nam se događaju mimo nas? U potrazi za odgovorima na ova pitanja, ovaj roman dajesliku sučeljavanja porodičnog i života grada, gneva i bespomoćnosti žena unutar doma.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM KRSTE PETROVIĆA IZ 1965.G. Poslata iz Beograda 3.februara 1965. godine Crno bela fotografija 14,5 x 9 cm Krsta Petrović (1928 -- 2001), velikan zabavne muzike. Diplomirao je 1974. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pevačku karijeru započeo je 1957. godine kao član KUD `Branko Krsmanović`, da bi kasnije nastupao u Pozorištu na Terazijama. Bio je član hora Radio Beograda. Zabavanu muziku počeo je pevati 1959. godine. Najveći uspeh, priznanja i nagrade, postigao je na jugoslovenskim festivalima zabavne muzike. Učestvovao je na `Opatiji`, 1960. i 1961. i na `Beogradskom proleću`, 1961. i 1962. godine. Krsta je bio poznat i u inostranstvu. Gostovao je u Sovjestkom Savezu, Rumuniji i Mađarskoj. Dobar deo pevačkog staža stekao je u Sovjetskom Savezu, gde je postao i počasni građanin Gruzije. Bio je skroman i jednostavan čovek. Sa turneja i gostovanja se vraćao bez pompe i reklame. Snimio je veliki broj pesama za Radio Beograd. Prvu samostalnu ploču za PGP RTB snimio je 1962. godine sa ansamblom Tomice Simovića. Kvalitet njegovog pevanja, muzikalnost i ozbiljnost njegovog interpretiranja doprineli su da se vrlo brzo uvrsti među naše najbolje pevače zabavne muzike. Krstin tenor dugo će pamtiti ljubitelji muzike, kao i njegove interpretacije pesama: `Divni Beograde`, `Hteo bih te videt` još jedanput mila`, `Mara devojka`, `Pred Senkinom kućom`, `Te tvoje oči zelene`... Singlovi: Angela (1964), Tbilisi (1965), Od zore do zore (1974) Penzionisao se kao pevač, istaknuti umetnik Udruženja džeza i zabavne muzike. Preminuo je u 73. godini, posle teške i duge bolesti. Sahranjen je 23. juna 2001. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

O knjizi: Najuži izbor za National Book Award 2014. Bestseler New York Timesa. Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja. Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost. Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta. „Otvoriti ovu knjigu znači otvoriti vrata čovečnosti. Njene rečenice trepere, njeni pasusi su blistaju jasnom, iskričavom lepotom.“ Washington Independent Review of Books „Ako se uspeh knjige može meriti njenom sposobnošću da dirne čitaoca i brojem junaka koji se ne zaboravljaju, onda ovaj roman nagrađivanog Entonija Dora odnosi pobedu na oba polja. On će ubediti čitaoce da rat – uprkos beznađu, okrutnosti i razornim moralnim izborima – ne može poništiti lepotu ovog sveta.“ Publishers Weekly „Sjajna knjiga koja teče brzinom trilera. Dor maštom dočarava onu nevidljivu dobrotu, nevidljivu svetlost koja, nekim čudom, izbija na površinu čak i u najtežim vremenima.“ San Francisco Chronicle

Opis "Tajna društva u Srbiji - od srednjeg veka do novog milenijuma - Nebojša Pajkić, Isidora Bjelica" Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića; ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević? Broj strana : 560 Pismo: Latinica Povez: Mek Format:13x20 cm

O knjizi: Najuži izbor za National Book Award 2014. Bestseler New York Timesa. Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja. Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost. Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta. „Otvoriti ovu knjigu znači otvoriti vrata čovečnosti. Njene rečenice trepere, njeni pasusi su blistaju jasnom, iskričavom lepotom.“ Washington Independent Review of Books „Ako se uspeh knjige može meriti njenom sposobnošću da dirne čitaoca i brojem junaka koji se ne zaboravljaju, onda ovaj roman nagrađivanog Entonija Dora odnosi pobedu na oba polja. On će ubediti čitaoce da rat – uprkos beznađu, okrutnosti i razornim moralnim izborima – ne može poništiti lepotu ovog sveta.“ Publishers Weekly „Sjajna knjiga koja teče brzinom trilera. Dor maštom dočarava onu nevidljivu dobrotu, nevidljivu svetlost koja, nekim čudom, izbija na površinu čak i u najtežim vremenima.“ San Francisco Chronicle

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! „Jurek Beker priča priču bez patetike i bez sentimentalnosti. On ne prikazuje otpor, herojsku borbu, već svakodnevicu u svetu u kome su se obe strane – i progonitelji i progonjeni... navikle na najstrašnije. [... ] Ovaj Jakob, prilično jednostavan čovek, ali ne bez fantazije i humora, daje stanovnicima geta ono što im je najpotrebnije – neku nadu“. Marsel Rajh-Ranički, Frankfurter Allgemeine Zeitung Jurek Beker (poljski i nemački Jurek Becker, rođeno ime Jerzi Bekker, poljski Jerzi Bekker, 30. septembar 1937, Lođ — 17. mart 1997, Tumbi) je nemački pisac i scenarista. Ježi Beker je rođen u poljskom gradu Lođu u jevrejskoj porodici. Otac budućeg pisca Mečislava Bekera (1900-1972) radio je kao prokurist u lokalnoj fabrici tekstila, a njegova majka Anet (rođena Levin) je radila kao krojačica. Tačan datum Bekerovog rođenja nije poznat, a moguće je da je otac naznačio 1937. da bi sina malo ostario i time ga spasio od deportacije iz geta. Tokom ratnih godina porodica je bila podeljena: Jurek je, zajedno sa majkom, poslat prvo u koncentracioni logor Ravensbrik, a potom u Zaksenhauzen; otac je završio u Aušvicu. Anet Beker je umrla od posledica iscrpljenosti 1945. nedugo nakon puštanja na slobodu, a Mečislav je uspeo da preživi zatvor i potom pronađe sina uz pomoć organizacije Joint. Godine 1945. Jurek se nastanio kod svog oca u Istočnom Berlinu i, po završetku škole 1955, prvo se pridružio Uniji slobodne nemačke omladine, a dve godine kasnije i SED-u. Godine 1957., odsluživši dobrovoljnu službu u redovima narodne policije, Beker je upisao Humbolt univerzitet u Berlinu na Filozofskom fakultetu, odakle je nakon tri godine studija izbačen. Godine 1960. Jurek je počeo da uči zanimanje scenariste u DEFA Filmskom centru u Babelsbergu. Od 1962. radio je kao pisac u studiju. Godine 1968. scenario za Jakoba lažova je odbijen i Beker je odlučio da ga prepravi u celi roman. Kao rezultat toga, knjiga, objavljena 1969. godine, ipak je snimljena. Istoimeni film, snimljen 1974. godine, bio je jedini DDR film koji je nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg filma na stranom jeziku. Godine 1999. Peter Kassovitz je režirao film Jacob the Liar, sa Robinom Vilijamsom u glavnoj ulozi. Beker se 1972. pridružio PEN klubu, a 1973. postao je član predsedništva Saveza pisaca DDR-a. Jurek je 1976. otvoreno istupio protiv isključenja Rajnera Kuncea iz Saveza pisaca i oduzimanja državljanstva Volfa Birmana. 1977. godine, uz dozvolu vlasti, Beker je napustio zemlju i preselio se u Zapadnu Nemačku. Kao rezultat toga, na teritoriji DDR-a obustavljeno je objavljivanje dela pisca. U Nemačkoj, Beker je nastavio svoje književne aktivnosti, predavao na raznim univerzitetima (Esen, Augzburg i Frankfurt) i učestvovao u pisanju scenarija za televizijske serije, uključujući nekoliko sezona Libling Krojcberga (eng. Liebling Kreuzberg), za koje je radio sa svojim prijateljem Manfredom Krug je dva puta nagrađen Grimme-Preisom.

Autor - osoba Drndić, Daša, 1946-2018 = Drndić, Daša, 1946-2018 Naslov Put do subote / Daša Drndić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1982 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 150 str. ; 21 cm Zbirka Savremena proza ; `82 (Broš.) Napomene Tiraž 2.000. Neobična povest o iskušenjima i iskustvima koja može doživljavati, u naše vreme i u našem svetu, jedno mlado ljudsko biće. Lišena onoga što se uobičajeno naziva materijalnim problemima, odrasla u ljubavi i u razumevanju, dobro školovana, mlada žena – glavna ličnost ove proze – uči se da živi i da sazreva uprkos (ili možda, zahvaljujući njima) dubokim usamljenostima, razorenim ljubavima, promašenim susretima. Nevinost mladalačkih uverenja meša se ovde sa tananom i nepatvorenom intelektualnom radoznalošću, sa težnjom za istinom po svaku cenu. Ova proza pisana je nepatetično a povremeno i namerno tvrdo, sa mnogo humora. Daša Drndić (1946, Zagreb – 2018, Rijeka), studirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao Fulbrajtova stipendistkinja magistrirala je dramaturgiju na Univerzitetu Južnog Ilinoisa, a potom je studirala i na Univerzitetu Case Western Reserve. Radila je kao urednica u izdavačkoj kući „Vuk Karadžić“, kao profesorica engleskog jezika na Narodnom univerzitetu „Đuro Salaj“ i urednica-dramaturškinja na Radio-televiziji Beograd. Doktorirala je na Sveučilištu u Rijeci, gde je na Odsjeku za anglistiku predavala modernu britansku književnost i kreativno pisanje. Objavljivala je prozu, književnu kritiku, analitičke radove i prevode u časopisima i književnim listovima te igrane i dokumentarne radio-drame. Objavljena prozna dela: Put do subote (1982), Kamen s neba (1984), Marija Częstohowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu (1997), Canzone di guerra (1998), Totenwnade (2000), Doppelgänger (2002), Leica format (2003), After Eight (2005), Feministički rukopis ili politička parabola (2006) Sonnenschein (2007), April u Berlinu (2009), Belladonna (2012) i EEG (2016). MG85 (N)

Stanje: Kao Novo - Nekorišćeno Naslov: Šapat ispod obešenih - iz mojih dnevnika za nemačke okupacije Autor: Voja Čolanović Izdavač: Službeni glasnik Ćirilica, Mek Povez, 20 cm, 185 str. _____ Za minulih sedam decenija, uzalud sam (opet i opet) pokušavao da dokučim ne zašto sam vodio dnevnik – činili su to i drugi (da ne zaborave ono što bi inače zaboravili; da zabeleže svoje misli i osećanja; da pročiste um, uspostave perspektivu, razlabave ligamente) – nego zašto sam to radio u grču, bez odlaganja, maltene fanatično. Kao da je u pitanju bio sam život. Što se ishoda tiče, i sad je isto: odgonetke nema. Sem ako dnevnik nisam tako predano i osobenjački vodio da ne bih poludeo. (Voja Čolanović)

FM Transmiter/Handsfree/3.5mm AUX - FM transmiter koji se priključuje na Vaš mobilni efon, tablet, MP3 plejer, laptop ili bilo koji drugi izvor muzike i emituje na radio frekvenciji koju sami izaberete, - LCD displej sa prikazom odabrane frekvencije i indikatorom stanja baterije, - Plavo pozadinsko osvetljenje displeja, - Sadrži ugrađenu litijumsku bateriju koja se puni putem USB porta, - Idealan za automobile; radi kao hands free. Odaberite frekvenciju gde nije jaka stanica, pozeljno da iskoristite početnu 87.5 MHz jrr je ona maltene svuda prazna i nema stanice koja bi smetala odašiljanju signala. - Podržava sve FM frekvencije, od 87.0-108.5MHz, - Rezolucija: 0.1MHz, - Maksimalni domet: 10m, - Memorisanje poslednje odabrane frekvencije, - Dimenzije: 57x21mm, - Isporučuje se sa USB kablom za punjenje. FM Transmiter/Handsfree/3.5mm AUX

Bluetooth adapter BTP13R Prosto Ponesite Vašu omiljenu muziku na telefonu i slušajte je preko AUX ulaza na auto radiju Slušajte muziku sa telefona, računara, TV prijemnika preko Vaših omiljenih slušalica u BT modu Sa ugrađenim punjivim akumulatorom, slušajte muziku čak do 12 sati sa jednim punjenjem Klasične audio uređaje možete pretvoriti u uređaje sa BT vezom Uređaj povežite preko 3,5 mm AUX utičnice sa jednim stereo uređajem sa audio ulazom i slušajte ga bežično u odličnom stereo kvalitetu BT adapter prima signale sa drugog BT uređaja i preko 3,5mm utičnice šalje slušalici, pojačalu ili sličnom uređaju Ovim rešenjem stare slušalice mogu da budu BT slušalice, HiFi uređaj ili auto radio može da postane BT kompatibilan uređaj

SVJETLO KOJE NE VIDIMO Autor: Anthony Doerr Pismo: ijekavica Izdavač: Šahinpašić, Sarajevo Povez: mek Broj strana: 463. Dobitnik Pulicerove nagrade za književnost 2015. Dobitnik Andrew Carnegie Medal for Excellence in Fiction 2015. Najuži izbor za National Book Award 2014. Bestseler New York Timesa. Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja. Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost. Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta. „Otvoriti ovu knjigu znači otvoriti vrata čovečnosti. Njene rečenice trepere, njeni pasusi su blistaju jasnom, iskričavom lepotom.“ Washington Independent Review of Books „Ako se uspeh knjige može meriti njenom sposobnošću da dirne čitaoca i brojem junaka koji se ne zaboravljaju, onda ovaj roman nagrađivanog Entonija Dora odnosi pobedu na oba polja. On će ubediti čitaoce da rat – uprkos beznađu, okrutnosti i razornim moralnim izborima – ne može poništiti lepotu ovog sveta.“ Publishers Weekly „Sjajna knjiga koja teče brzinom trilera. Dor maštom dočarava onu nevidljivu dobrotu, nevidljivu svetlost koja, nekim čudom, izbija na površinu čak i u najtežim vremenima.“ San Francisco Chronicle M/1