Alat za skidanje Pioneer radia 65.235 60-645

IGOR NEWERLY CELULOZA Ilustracije na omotu - Edo Murtić Prevod - Wanda Nowinska Izdavač - Zora, Zagreb Godina - 1958 462 strana 21 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Suvremeni poljski pisac Igor Newerly oživljuje u Celulozi značajno razdoblje života Poljske između dva rata. U tom omašnom romanu autor je Oprema vlastitim riječima - imao svladati golemu građu s različitih područja znanja, sredina i zanimanja. Odlazio je među radnike u tvornicu celuloze i slušao njihove uspomene iz predratnog doba, živio je među splavarima, savjetovao se sa stručnjacima, radio radio u arhivu, prelistavao staru štampu, osobito ilegalnu, čitao životopise, dnevnike, da bi što vjernije na stranicama svoga romana oživio ljude i prilike u Poljskoj unatrag tridesetak godina. Ali nije, dakako, ostao samo na tom dokumentarnom materijalu, jer nije želio pisati povijesnu kroniku, već umjetničko djelo, kome je sav taj materijal poslužio kao podloga. Zato je u autentične događaje, probleme i ličnosti upleo ne samo fabulu nego i mnoga lica i tako na tlu stvarnosti sazdao roman, koji umjetničkim kvalitetama ilustrira jedno važno razdoblje iz života poljskoga radništva i seljaštva. Roman je doživio nekoliko izdaja otkako se pred nekoliko godina pojavio prvi put u Poljskoj, koji su ubrzo slijedili jedan za drugim, a prešao je i granice drugih država.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Igor Neverli Vanda Novinski Pamiatka z celulozy

Arhipelag, 2022. Glavni junak novog romana Milana Todorova je radijski novinar koji po ulicama, trgovima i senovitim prostorima Novog Sada i Petrovaradina oblikuje uzbudljivu ličnu intimnu istoriju i intimnu istoriju ovih mesta. Smešten u savremeni trenutak, roman je razapet između unutrašnjih i spoljnih prostora, sobe i grada, intime i društva, svakodnevice i unutrašnjih previranja glavnog junaka, onoga što junak sanja i onoga što mu se uistinu događa. Ali su Kukavičke junačke pesme, pre svega, priča o junaku koji u ljubavi pokušava da nađe svet bolji i ispunjeniji od sveta u kome živi. Milan Todorov, pripovedač i satiričar, diplomirao je jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao novinar u elektronskim medijima. Objavio je dve knjige kratkih satiričnih priča: Uhom za kruhom (1976) i Bezbroj naših života (2011). Knjiga priča: Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014) i Telefonski imenik mrtvih pretplatnika (2019). Romani: Lek protiv smrti (2016), Redosled jednostavnih stvari (2017) i Pristanište (2018, 2019). Autor je monodrame Kuninsko leto koja je igrana u Srpskom narodnom pozorištu u sezoni 1985/1986. Napisao je nekoliko knjiga satiričnih aforizama: Crveni i plavi (1981), Sirotinjska zabava (1990), Ostrvo bez blaga (2003), kao i dve knjige satirične poezije: Boca pod pritiskom (1980) i Pretakani Srbi (2009). Napisao je više radio drama i pozorišnih kabarea. Zastupljen je u najznačajnijim domaćim i u mnogim svetskim antologijama satire. Živi i radi u Petrovaradinu.

*** BESPLATNA DOSTAVA AKO NARUCITE TRI ILI VIŠE PREDMETA *** kontakt: 0659999033 ili 0606399033 Opis predmeta: MP3 FM modulator - transmiter je uredjaj koji sluzi za slusanje mp3 muzike u vasim kolima, bez prisustva ugradnog mp3 plejera. Sve sto vam je potrebno jeste Flash memorija ili memorijska kartica i obican FM radio prijemnik, cd plejer ili kasetofon u autu. 1) Ubacite memoriju s muzikom u transmiter, a transmiter u dzek od upaljaca u kolima2) Izaberite bilo koju frekvenciju na transmiteru3) Izaberite istu frekvenciju na vasem radio-prijemniku, i uzivajte u muzici s memorije! Prednosti: - vrlo povoljno- lako za upotrebu- radi bez greske, ne zakucava kad uletite u rupu ili vozite po neravnom terenu- ne postoji sansa za greskom prilikom citanja medija (ogrebotine na cd-u)- niko vam nece obiti auto u zelji da vam iscupa mp3 plejer Na uredjaju psotoje kontrole za odabir frekvencije, play/pause, fast forward/fast backward, sledecu pesmu, prethodnu pesmu. Dobijate i daljinski, koji pored prethodno navedenih kontrola, ima i podesavanje glasnoce. Informacije 0659999033 - poziv, sms, Viber, WhatsApp - IG, FB Messenger Lično preuzimanje: NBG, Blok 70, uz prethodnu najavu telefonom Slanje na adresu: kurirska služba BEX ili BG-kurir- plaćanje pouzećem, dostava 350 rsd- dostava je besplatna ako naručite 3 ili više (bilo koja) predmeta- uslov za besplatnu dostavu je da paket ne bude teži od 5 kg

Knjiga je dobro očuvana. U ovoj knjizi nalaze se erotske priče sledećih autora: Judita Šalgo, Pavle Ugrinov, Jovica Aćin, Milica Mićić Dimovska, David Albahari, Ljiljana Đurđić, Ljubica Arsić, Čarls Simić, Mirjana Pavlović, Vladimir Pištalo, Vasa Pavković, Labud Dragić, Jelena Lengold, Mihajlo Pantić, Ratko Dangubić, Miodrag Vuković, T. H. Raič, Sava Damjanov, Dušica Pavkov, Đorđe Pisarev, Zoran Ćirić, Nemanja Mitrović, Jasmina Vrbavac, Srđan Valjarević, Vule Žurić, Slobodan Ilić, Goran Petrović, Slavoljub Marković, Ivan Antić, Nenad Jovanović. Br.strana: 216 Povez: broširani God.izdanja: 1996. Izdavač: Radio B92

O knjizi: „Ova knjiga je nov i dragocen građanin onog tako čudesnog carstva kojim vlada Sent-Egziperi... Verujem da, kada jednom posetimo svetove Džonatana Galeba, niko od nas nikada neće poželeti da se vrati.” Ernest K. Gan, autor knjige The High and The Might Ričard Bah je pisac i pilot, autor tri knjige o čaroliji letenja. Preko deset godina radio je kao urednik letačkog časopisa, i napisao više od stotinu tekstova i priča. Kao nekadašnji pilot američke ratne avijacije, i sada se retko udaljava od aviona.

Luiđi Ugolini Roman o HanibaluTvrdi povezIzdavač Minerva SuboticaRomansirana biografija vojskovođe Hanibala, čiji je autor italijanski pisac Luiđi Ugolini (1891-1980).Ime autora nije poznato mlađim generacijama srpskih čitalaca, ali on važi za klasika u Italiji, posebno kada je reč o omladinskoj literaturi koja je ušla u školsku lektiru, ali i po romansiranim biografijama.Međutim, polje njegovih interesovanja je izuzetno široko i bibliografija ima 120 naslova, uključujući radio drame, priručnike, kuvare i naučne eseje, a bavio se i novinarstvom pišući za najuglednije italijanske listove.5/4

Novo! Izdavač: Stylos - Novi Sad, 2004. god. Tvrd povez, 21 cm. 145 str. U ovoj knjizi Sergej Dovlatov oživljava sećanja na Puškinov spomen kompleks u Mihajlovsku koji je uvek privlačio poznate književnike. Za vreme sovjetskog saveza, Sergej Dovlatov radio je u ovom muzeju kao vodič. Smislio je zabavu da provede posetioce po svim muzejima kompleksa, a da nijednom ne upotrebi reč Puškina. Danas, veliki zaljubljenici dela Sergeja Dovlatova, pokušavaju da njegovu kuću u kojoj je živeo dok je vodio ekskurzije po Puškinovom muzeju, učine delom izložbe.

O knjizi: „Ova knjiga je nov i dragocen građanin onog tako čudesnog carstva kojim vlada Sent-Egziperi... Verujem da, kada jednom posetimo svetove Džonatana Galeba, niko od nas nikada neće poželeti da se vrati.” Ernest K. Gan, autor knjige The High and The Might Ričard Bah je pisac i pilot, autor tri knjige o čaroliji letenja. Preko deset godina radio je kao urednik letačkog časopisa, i napisao više od stotinu tekstova i priča. Kao nekadašnji pilot američke ratne avijacije, i sada se retko udaljava od aviona.

Autor: Dejvid Bedl Format: 22 cm Broj strana: 350 Povez: Tvrd povez Kao i većina ljudi, Vik Malen se seća gde je bio i šta je radio onog dana kada je preminula princeza Dajana. Ovo je povest jedne intenzivne i strasne seksualne veze postavljene na pozadini najhisteričnijeg vremena našeg kolektivnog pamćenja. A zatim dolazi do tragedije - tragedija koja je kontrast onoj nacionalnoj i mitološkoj. Roman o seksu i smrti, seksualnoj intimnosti i otuđenju, triler i ljubavna priča konstruisana sa tamnom simetrijom, gde je sve ono što je komično osenčeno nečim tamnim.

Autor: Dž. D. Rob (Nora Roberts) Povez: broširan Br. strana: 299 Format: 14x20 Jedan od snova poručnice Iv Dalas konačno je ispunjen. Udala se za srodnu dušu, Rorka. Međutim, misteriozno samoubistvo tehničara koji je radio na Rorkovom svemirskom odmaralištu prekinuće Ivinu bračnu idilu. Obdukcija će ustanoviti da je ovo samo jedno u nizu ubistava s opasnim predumišljajem. Svi tragovi ukazuju na smrtonosnu sublimiranu poruku u jednoj od igračaka koje proizvodi Rorkova kompanija. Ovoga puta Iv je u trci s vremenom, a samo od nje zavisi opstanak čoveka koga voli... Odlično zamišljena, zadivljujuća priča... - Publishers Weekly

Autor: Svetlana Velmar Janković Povez: broširan Br. strana: 152 Format: 12x16,5 Monografija? Roman? Istorija Vračara? Sve zajedno iz pera Svetlana Velmar Janković izuzetnog poznavaoca Beograda. Priča počinje u Beogradu sa opisom Vračara početkom 15. veka u vreme Stefana Lazarevića srpskog despota i teče do današnjih dana. Priča o Vračaru je i priča o Beogradu, srpskom narodu, njegovim vođama, ratovima, bunama i osvajanjima. Opremu ove izuzetne knjige radio je bard srpskog grafičkog dizajna Dobrilo M. Nikolić. Lepota knjige je ne samo lepota Svetlaninog rukopisa već i dizajna, starih gravura i fotografija.

O knjizi: Ko je bila Liza de Gerardini koja je stolećima zanimala svet i izbegavala sva pitanja s osmehom svojih blagih smeđih očiju? Kako to da je Vinči slikao tu firentinsku domaćicu? Zašto je tako mnogo i tako dugo radio na jednom tako malom komadu topolovine, on “koji se lako umarao četkom” i koji svoja najveća dela nije dovršio? Zašto portret nije predat čoveku koji ga je poručio? Zašto je još bio u Leonardovim rukama kad je ovaj umro? I od svega, najviše je zbunjivalo pitanje za koga je portret naslikan?

O knjizi: Ko je bila Liza de Gerardini koja je stolećima zanimala svet i izbegavala sva pitanja s osmehom svojih blagih smeđih očiju? Kako to da je Vinči slikao tu firentinsku domaćicu? Zašto je tako mnogo i tako dugo radio na jednom tako malom komadu topolovine, on “koji se lako umarao četkom” i koji svoja najveća dela nije dovršio? Zašto portret nije predat čoveku koji ga je poručio? Zašto je još bio u Leonardovim rukama kad je ovaj umro? I od svega, najviše je zbunjivalo pitanje za koga je portret naslikan?

Autor: Ivana Retas Izdavač: Radio Televizija Kragujevac Broj strana: 70 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 22cm Čitati između redova je umeće: autorka, u dijalogu sama sa sobom, učaurena u svoju umetničku intimu, sa stavom da ne treba trošiti reči na nedostojne umetnosti, zatvorenih očiju svojom poetskom rečju uverava nas da nebo nije granica, privilegovana da i van svog sna vidi ono što samo poneki mogu videti čini time privilegovane i nas kojima je to kroz svoju poeziju podarila. Knjiga je dobro očuvana, izuzev što na predlistu postoji posveta. RETKO!!! (tiraž 300 primeraka)

KOV, 1997. Odlično očuvana, kao nova. Divna M. Vuksanović (Beograd, 1965) srpska je književnica, filozof, teoretičar medija i predsednica Estetičkog društva Srbije. Biografija Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, (odsek Menadžment u kulturi, pozorišna i radio produkcija), kao i na Filozofskom fakultetu, (odeljenje za filozofiju), u Beogradu. Od 1992. godine magistra je nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatrologije, a od 1998. doktoresa filozofskih nauka iz oblasti savremene filozofije i estetike. Pedagoški rad Od 1997. godine radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, najpre na Katedri za menadžment u kulturi, pozorišnu i radio produkciju, a potom na Katedri za Teoriju i istoriju. Sredinom 2011. godine, izabrana je za redovnog profesora Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za teoriju i istoriju, gde predaje na predmetima: Teorija kulture, Estetika, Savremena estetika, Estetika komunikacija, Estetika medija, Filozofija medija, Metodologija naučno-istraživačkog rada i Poetika, na svim nivoima studija. Naporedo s ovim, predavala je i Teoriju medija na Interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i Estetiku na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nišu. Takođe, na doktorskim studijama Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu predaje predmet Komunikologija. U periodu od 2004. do 2006. godine bila je prodekan za nauku Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, kao i predsedavajuća Naučnog veća FDU, te direktor Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. U drugom mandatu, na istim funkcijama obavljala je poslove od 2006. do 2007. godine. Potom je više godina bila zamenica šefa Katedre za teoriju i istoriju FDU, kao i članica Saveta FDU od 2013. godine, te predsednica Saveta Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (2016—2019). Uvela je predmete Estetika komunikacija i Filozofija medija u visokoškolske institucije u Srbiji, i zajedno s nekoliko koleginica i kolega iz Hrvatske i Srbije utemeljila međunarodni naučni simpozijum Filozofija medija, koji se desetak godina u kontinuitetu održava u Hrvatskoj i Srbiji. Fotografija sa prezentacije knjige Članstvo i druga angažovanja Divna Vuksanović je aktuelna predsednica Estetičkog društva Srbije (drugi mandat) i Udruženja građana za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja „Mladi grašak” iz Beograda (od osnivanja 2001. godine). Uređivala je naučne časopise: Kultura (u dva mandata), kao i Zbornik radova fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, kao i časopise In medias res (Hrvatska), Medijski dijalozi (Crna Gora). Trenutno je urednica časopisa CM, Communication and Media (Srbija). Bila je, takođe, dugogodišnja urednica edicije „Multimedia“ izdavačke kuće Klio iz Beograda. Bibliografija Do sada je objavila preko sto pedeset naučnih i stručnih radova, šest naučnih studija u domenu filozofije, a priredila je i desetak naučnih publikacija iz oblasti filozofije medija, kulture i estetike. U oblasti literarnog stvaralaštva, objavila je 13 knjiga (poezija, poetska proza, kratke priče, knjige za decu, roman), a na Radio Beogradu 2 izvedene su joj dve radio-drame u režiji Vlatka Ilića, kao i jedna adaptacija romana za decu.[1]-[2] Njen rad u oblasti filozofije priznat je i od strane SANU i Matice srpske, te je s referentnim radovima, kao posebna odrednica, ušla u drugi tom Srpske enciklopedije (str. 925), u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda. Objavljene knjige u oblasti književnosti Madona dugog vrata, poezija, Matica srpska, Novi Sad, 1992. Opažač, opažena, međužanr, Književna opština Vršac, 1997. Glava harfe, epistolarna poezija, (sa Draganom Jovanovićem Danilovom), Prosveta, Beograd, 1998. Život sa Trolovima (II deo), roman, Književna reč, Beograd, 1998. Patološke priče, kratke priče, Prosveta, Beograd, 1999. Život s trolovima, I i II, roman za decu, Narodna knjiga, Beograd, 2003. Avanture sa stvarima, međužanr – poetska proza, Narodna knjiga - Alfa. Београд. 2003. ISBN 978-86-331-1083-9.. Štipaljka u hulahopkama roman za decu, Narodna knjiga - Alfa. . Београд. 2004. ISBN 978-86-331-1638-1.. Lezi mi na leđa trole!, roman za decu, Narodna knjiga - Alfa. Okultno krvarenje, kratke priče, Zaječar. 2008. ISBN 978-86-86305-24-4.. Memo, kratke priče, Serbika, Kruševac, 2016. Vetar sa zvezdane planine, mini-roman za decu, Čigoja, Beograd, 2019. Devojka sa štapom, romanoid, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2020.[3] Objavljene naučne monografije u oblasti filozofije Postmoderna i fenomen sinkretizacije žanrova u jugoslovenskom pozorištu do 1991. godine, magistarski rad iz teatrologije, 1993. Barokni duh u savremenoj filozofiji: Benjamin, Adorno, Bloh, doktorska disertacija, Čigoja. . Београд. 2001. ISBN 978-86-80269-47-4.. Aesthetica Minima, Zograf, Niš. 2004. ISBN 978-86-7578-091-5.. Grupna fotografija Divne Vuksanović i kolega sa katedre Filozofija medija: ontologija, estetika, kritika, monografija, 1. tom, Čigoja. . Београд. 2007. ISBN 978-86-82101-30-7.. Filozofija medija : ontologija, estetika, kritika, 2. tom, Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Čigoja. . Београд. 2011. ISBN 978-86-82101-41-3.. Filozofija medija 3: Ontologija, estetika, kritika, Institut za pozorište, film, radio i televiziju FDU – Čigoja, Beograd, 2017. Nova kritička teorija: Filozofija zabave (s Draganom Ćalovićem i Vlatkom Ilićem), Estetičko društvo Srbije – Čigoja, Beograd, 2021. Radio drame Život sa trolovima, 2014. (adaptacija: Olivera Kolarić)[4] Orbovi, male duše, 2015. Isceljenje, 2016. Priređena izdanja Fotografija Vuksanovićeve Šta je estetika?, zbornik radova Estetičkog društva Srbije (sa Nebojšom Gruborom), Estetičko društvo Srbije. . Београд. 2006. ISBN 978-86-83453-77-1.. Umetnost u kulturi, zbornik radova Estetičkog društva Srbije (sa Nebojšom Gruborom), Estetičko društvo Srbije, Beograd, 2007. 2008. ISBN 978-86-903729-2-8.. Knjiga za medije – mediji za knjigu, zbornik radova, Clio, Beograd 2008. 2008. ISBN 978-86-7102-330-6.. Kulturni identiteti gradova, časopis Kultura br. 122-123, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2009. Kulture ritmova i spektakla I i II, (sa Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 126, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2010. Filozofija medija (sa Seadom Alićem i Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 133, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2011. (Ne)Kultura (sa Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 137, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, Beograd, 2012. Mediji i javnost / Media and Publict, sa Seadom Alićem i Mariom Milkovićem, Zbornik radova sa međunarodnog znanstvenog simpozija Mediji i javnost, Sveučilište Sjever i Centar za filozofiju medija i mediološka istraživanja, Zagreb. 2014. ISBN 978-953-7809-25-6.. Umjetnost i mediji, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, zbornik, Sveučilište Sjever, Centar za filozofiju medija, Zagreb, 2013. Budućnost medija, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, Sveučilište Sjever i Centar za filozofiju medija i mediološka istraživanja, Zagreb, 2015. Kreativnost i mediji, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, Sveučilište Sjever i CFM, Zagreb, 2016. Mediji i alternativa, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova Filozofija medija: Mediji i alternativa, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Jagodina, 2018. Mediji i konflikti, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova: Filozofija medija: Mediji i konflikti, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Jagodina, 2020. Mediji i usamljenost, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova Filozofija medija: Mediji i usamljenost, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Beograd, Jagodina, 2021.

Perko Vojinović: KAD NAS NE BUDE BILO VIŠE - Sjećanje na djetinjstvo i mladost / Zapisi i pisma iz tamnice, Izdavač autor Banja Luka 1998, str. 256. Očuvanost 4; ima posvetu. Perko Vojinović (Razvršje, 22. januar 1935) je srpski istoričar. Osnovnu školu završio je u Žabljaku a gimnaziju u Pljevljima. Studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1957). Posle završenih studija više od decenije radio je kao profesor istorije u gimnaziji u Jajcu. Godine 1970. izabran je za profesora opšte istorije novog vijeka na Pedagoškoj akademiji u Banjoj Luci. U toku 1976. godine zbog verbalnog delika i rasprave o nacionalnom pitanju muslimana osuđen je na pet godina robije koju je izdržavao u Zenici. Po izlasku iz zatvora doktorirao je tezom Vrbaska banovina u političkom sistemu Kraljevine Jugoslavije 1979. godine, na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Sa manjim prekidima radio je na Istorijskom institutu u Titogradu (1980 — 1992), kada dobrovoljno odlazi u Republiku Srpsku. Za vanrednog profesora Istorije Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Banjaluci izabran je 1994. godine. Nalazi se na dužnosti šefa Odsjeka za istoriju i latinski jezik na fakultetu. Njegova glavna monografska dela su Jajce, grad muzej revolucije, Sarajevo 1973; Crnogorska inteligencija do 1918, Titograd 1988; Politička i nacionalna misao crnogorske inteligencije (1918-1941), Nikšić 1989; Seljaštvo u Crnoj Gori (1918-1941). Njegova posebna naučnoistraživačka interesovanja su srpska inteligencija, kulturno-prosvetni i politički život u Bosanskoj Krajini, ideje o slovenskoj uzajamnosti i teme iz novije crnogorske istorije. Preminuo je 1. aprila 2002. godine u Banjoj Luci.

Žak Konfino Jesi li ti razapeo HristaTvrdi povez sa zaštitnim omotomŽak Konfino (Leskovac, Srbija, 1892 - 1975.), jugoslovenski pisac i lekar, objavio je desetak knjiga pripovedaka i romana. Medicinu je studirao najpre u Beču (1910 - 1914.), a završio je u Bernu (1916 - 1918.). Njegovi preci proterani su iz Španije u XV veku i živeli su kao sefardski Jevreji u Carigradu i Solunu, da bi se krajem 18. i početkom 19. veka doselili u Leskovac. Još u vreme prvog svetskog rata Žak Konfino se vratio u Srbiju i kao lekarski pomoćnik služio je u Valjevu i Leskovcu, zatim je sa srpskom vojskom dospeo u Albaniju.U rodnom gradu Leskovcu radio je kao lekar od 1920. do 1936. godine, kada je prešao u Beograd i otvorio privatnu ordinaciju, kao stručnjak za lečenje astme i rentgenologiju. Zahvaljujući Konfinu ,Leskovac je dobio prvi rentgen aparat još 1924 godine. Drugi svetski rat proveo je u zarobljeničkim logorima u Italiji, a posle oslobođenja Beograda radio je kao lekar Glavne vojne bolnice.Pisao je priče, humoreske, putopise, članke, i objavljivao ih najpre u `Leskovačkom glasniku`, a potom u `Jevrejskom životu`, `Južnom pogledu`, `Politici`, `Srpskom književnom glasniku`, `NIN`-u, `Medicinskom glasniku`, `Ježu` i drugde. Knjige su mu prevođene na albanski, češki, engleski, mađarski, nemački, poljski, portugalski, slovački, turski. Prevodio je s nemačkog i italijanskog, a služio se takođe francuskim i portugalskim.Žak Konfino se prvi put javio u književnosti tek u svojim četrdesetim godinama, i to humorističkim pričama.5/32

dd Pera Stefanović Rođen je u starosedelačkoj porodici u Prištini gde je završio osnovno obrazovanje, gimnaziju i Višu upravnu školu. Između dva rata, kao gimnazijalac, pripadao je naprednom omladinskom pokretu. Učestvovao je u NOB-u od 1941. godine. Posle rata bio je učesnik omladinskih radnih akcija „Brčko-Banovići“ i „Šamac-Sarajevo“ 1946. Bio je na značajnim funkcijama u politici i kulturi Kosova i Metohije. Radio je kao novinar i urednik u Radio Prištini (1951 – 1963), potom bio direktor Muzeja Kosova i Metohije (1963 – 1966), kada je otišao u penziju. Bio je član Saveta Republike Srbije. Prištinu je morao da napusti početkom septembra 1999. godine pod pritiskom albanskih terorista. U književnosti se javio krajem sedamdesetih godina prošloga veka najpre dramom `Tragovi tetoviranja` (Stremljenja, 1968), potom nizom pripovedaka iz života stare Prištine, oživljavajući ljude i događaje iz vremena kada je ovaj grad još bio orijentalna palanka. Ogledao se gotovo u svim književnim žanrovima od poezije, pripovetke, drame, romana do putopisa, aforizma i poezije za decu. Njegovo delo je bilo predmet dva magistarska rada. Dragan Lilić,na Filološkom fakultetu u Beogradu, 1985, bavio se jezikom njegovih pripovedaka, a Danica Radunović-Stolić, na Filološkom fakultetu u Prištini, 1996, pripovedačkim opusom vezanim za svet stare Prištine. Zastupljen je u brojnim izborima i antologijama srpske pripovetke. Knjiga pripovedaka `Svilene niti` bila je u lektiri za osmi razred osnovne škole po programu SAP Kosova. Dela su mu prevođena na albanski i turski jezik.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Moja ispovest o životu i preživljavanju u logoru Jedinstven i univerzalan zapis koji nam govori da i u paklu ima nade. Godine 1943, na početku nemačke okupacije, Edi de Vind radio je kao lekar u Vesterborku, holandskom tranzitnom logoru. Nacisti su mu tamo odveli majku, ali je Jevrejski savet uveravao Edija da će je osloboditi ako nastavi da radi za njih. Kasnije je saznao da su je već prebacili u Aušvic. U Vesterborku se zaljubio u ženu po imenu Fridel i venčao s njom. Godinu dana kasnije deportovali su ih u Aušvic. Po dolasku, Fridel i Edija su razdvojili. Edi je u jednoj baraci radio kao bolničar, dok je Fridel u obližnjem bloku bila prepuštena nemilosti nacističkih eksperimentatora. Koristeći svaki trenutak da krišom porazgovara sa svojom voljenom, Edi je čeznuo za danom kad će zajedno biti slobodni. Napisana u samom logoru u nedeljama nakon što ga je Crvena armija oslobodila, Poslednja stanica Aušvic predstavlja veran opis Edijevih dana provedenih u Aušvicu. Njegova snažna poetična proza pruža jedinstven uvid u užase s kojima se suočio u koncentracionom logoru. Obogaćeni fotografijama iz Edijevog života pre Holokausta, tokom i posle njega, ovi potresni memoari objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha. Spasena od zaborava, ova knjiga predstavlja važan i trajan dokument, svedočanstvo o snazi ljudskog duha i upozorenje na ponor u koji možemo da potonemo kad predrasude prevladaju.``

(konačna verzija) knjiga poezije br. 5 Srđan Simeunović Sendan je objavio deset knjiga poezije, proze, satire, u izdavačkim kućama: „Gutenbergova galaksija“, „Partenon“, „ANP Empirej“, „Dosije“ na Pravnom fakultetu, „Prosveta“, „Prometej“. Pesme i umetnički prilozi su mu objavljivani u dnevnim novinama „Večernjim novostima“, „Borbi“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i u književnim časopisima: „Književnoj reči“, „Književnim novinama“, „Književnosti“, „Stremljenjima“, „Pesničkim novinama“, „Heretikusu“, „Libero Arsu“, „Umnu“, „Prolomu“, „Sceni Crnjanski“… Sa poezijom i satirom je gostovao na RTS-u, TV Studio B, „Hepi“ televiziji, „Sky Plus-u“, „Kopernikusu“, Televiziji „Pink“, kao i na nekokliko drugih televizija i radio stanica. Poezija u kraćoj ili dužoj formi objavljivana mu je u međunarodnim časopisima:“Poets international“ u Indiji u tri različita broja, u časopisu “Ko“ u Japanu u dva broja, zatim u tri broja “Giny – Poets international“ u Japanu, SAD – “Head Lines“, kao i u “Носорогу“ – Бања Лука, у “Albumu“ – Sarajevo, „Српскoј вили“ – Бијељина,“Karolini Riječkoj“ u Hrvatskoj. Bavi se kantautorskim radom i snimio je dva muzička spota sa svojim pesmama, koja su emitovana na TV „Avali“, TV „Kopernikusu“, „Svet plusu“, „Skaj Plusu“. Autor je pesme solidarnosti „Rodjeni smo jednaki“ koju izvode Leontina, Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Saša Kovačević, Sergej Ćetković. Spot za ovu pesmu je snimila Radio Televizija Srbije, DVD je objavio PGP – RTS. Na You Tube-u ovaj spot ima oko 150.000 ulaza. Takođe je kompozitor i tekstopisac pesme „Nežni cvet bez latice“ koju izvode Bora Đorđević, Ivan – Legende, Jadranka Jovanović, Tanja Bošković, Gorica Popović, Rastko Janković, hor „Kolibri“… Bio je predsednik Književnog salona „Slobodan Marković – Libero Markoni“, kao i urednik njegovog književnog glasila „Libero Ars“. Uređivao je međunarodni časopis za književnost „Album“ – Sarajevo, kao i časopis za izjednačavanje svih u svim sferama života „Pre0KRET“. Uređivao je i vodio radio emisiju „Skriveni meridijan“ i TV emisiju „Rođeni smo jednaki. Sa svojom muzikom, poezijom i satirom gostovao je u mnogim gradovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, Crnoj gori. Objavljuje aforizme, misli, kratke priče, eseje u književnim i drugim časopisima: „Nosorog“ – Banja Luka, „Locutio“ – Maribor, „Aforizam“ – Beograd, časopisu Vasila Tolevskog – Skopje, „Umnu“, „Libero Arsu“, „Sceni Crnjanski“, kao i na mnogobrojnim sajtovima. Napisao je i svoj prvi roman. Član je Udruženja književnika Srbije i izvršni direktor Društva Književnika Beograda. Živi i stvara u Beogradu. ✰Izdavač: Prometej, 2013. ✰Povez: broširan, 79 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

Roman Čekaj do proleća, Bandini pojavio se 1938., a već sledeće godine Upitaj prah, najvažnije Fanteovo delo. Posle Fanteove smrti objavljeni su romani Put za Los Anđeles i Snovi sa Bunker Hila. Ovu poslednju pisac je izdiktirao pred smrt, kada je već bio slep. Kao mnogi talentovani američki pisci, Fante je postao poznati scenarista u Holivudu. Mrzeo je taj posao, ali godinama ga je radio, jer je to "plaćalo račune". Činjenica je da bio ostao nepoznat kao pisac da nije bilo Čarlsa Bukovsko (koji je bio njegov obožavalac od rane mladosti), a koji ga je preporučio svom izdavaču.

Roman Čekaj do proleća, Bandini pojavio se 1938., a već sledeće godine Upitaj prah, najvažnije Fanteovo delo. Posle Fanteove smrti objavljeni su romani Put za Los Anđeles i Snovi sa Bunker Hila. Ovu poslednju pisac je izdiktirao pred smrt, kada je već bio slep. Kao mnogi talentovani američki pisci, Fante je postao poznati scenarista u Holivudu. Mrzeo je taj posao, ali godinama ga je radio, jer je to "plaćalo račune". Činjenica je da bio ostao nepoznat kao pisac da nije bilo Čarlsa Bukovsko (koji je bio njegov obožavalac od rane mladosti), a koji ga je preporučio svom izdavaču.

MK 6 59147) GOLO SRCE , Alen Bešić , Narodna biblioteka ,,Stevan Prvovenčani ’’ Kraljevo 2012 , pesme, Žiri za dodelu Nagrade `Branko Miljković` jednoglasno je doneo odluku da to prestižno priznanje, za najbolju pesničku zbirku objavljenu 2012. godine, dodeli Alenu Bešiću za knjigu `Golo srce` u izdanju Narodne biblioteke `Stefan Prvovenčani` iz Kraljeva. Žiri nagrade radio je u sastavu Snežana Božić, Đorđe Despić, Dubravka Đurić (predsednica), Saša Jelenković i MIhajlo Pantić i prema njihovom nepodeljenom mišljenu stihovi Bešića `izdvojili su se svežinom, melaholičnom neposrednošću i slojevitim, promišljenim dijalogom sa tradicijom i savremenošću`. edicija Povelja, mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, 69 strana ,ilustrovano

Od trenutka kada na novogodišnje veče 1943-e prvi put ugleda neobičnog čoveka koji živi u zabranjenoj sobi, Luiza, očarana radio dramama i tajnim životima hotelskih gostiju, postaje odlučna u nameri da se sprijatelji sa njim. Zadobivši Teslinu pažnju preko zajedničke ljubavi prema golubovima, Luiza – zahvaljujući izuzetnim detektivskim sposobnostima – otkriva životnu priču Nikole Tesle, srpskog imigranta i genija vizionara. .. Kroz izuzetno veran opis jednog od najvećih naučnika svih vremena, Nikole Tesle – pronalazača naizmenične struje i bežične komunikacija – `Izum svega ostalog` vas vodi kroz magični Njujork sa sredine dvadesetog veka, grad koji ključa od energije, čuda i mogućnosti. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga