Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Boto Štraus ( nem. Botho Strauß , 2. decembar 1944 , Naumburg ) je nemački dramski pisac, prozni pisac i esejista. Biografija Studirao je u Kelnu i Minhenu, pripremio, ali nije završio disertaciju o delu Tomasa Mana. Tokom studija radio je u Minhenskom kamernom teatru. Od 1967-1970 bio je kritičar časopisa Theatre heute[de]. Od 1970-1975 bio je asistent Petera Steina u pozorištu Schaubuhne u Berlinu. Prevodio je i revidirao za pozorišne komade Šekspira, Molijera, Klajsta, Labiša, Ibsena, Šniclera, Gorkog. Štrausove drame postavljaju veliki reditelji na raznim pozornicama sveta. Živi u Berlinu.

Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 160 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Godina izdanja: 19. oktobar 2022. Roman delta Papir iz grada Amalfija, nekada slavne pomorske državice, bio je tim vredniji što za njegovo posedovanje nije bilo dovoljno da kupac ima čime da ga plati. Kada su i od koga vlasnici manufaktura još tokom XIII veka naučili da prave najfiniji papir od iznošene odeće nije u potpunosti razjašnjeno, ali oni ne samo da su se tokom narednih dve stotine godina veoma obogatili već su postali i uticajni… Nadaleko proslavljeni esnaf Congrega dei Cartari iz italijanske luke Amalfi, čuveni je proizvođač najfinijeg papira u Evropi, ali je poznat i po tome što pomno bira kome će ga prodati. Zato napuljska kraljica Đovana II, inače poznatija kao Đovana Nezasita, odlučuje da lično preduzme pohod u ovaj mediteranski grad da bi kupila papir za ljubavno pismo izvesnom Pandolfu Piskopu, do čije joj je naklonosti naročito stalo. U pohod kreću i brojni pripadnici kraljičine svite, njena posluga, vojska, lična straža i drugi pratioci, a kao najvažniji putnici – napuljski hroničari i ondašnji pesnici sa zadatkom da na naročitom papiru iz Amalfija uobliče kraljičina osećanja, a time i ovekoveče ovo slavno putovanje s početka XV veka. Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da svoju novu knjigu, raskošno ispripovedanu povest Papir, uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte. Papir je prva priča, „prvi tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim. Goran Petrović (Kraljevo, 1961) objavio je knjigu kratke proze Saveti za lakši život (1989), roman Atlas opisan nebom (1993), zbirku pripovedaka Ostrvo i okolne priče (1996), roman Opsada crkve Svetog Spasa (1997), roman Sitničarnica „Kod srećne ruke“ (2000), zbirku pripovedaka Bližnji (2002), knjigu izabrane kratke proze Sve što znam o vremenu (2003), dramski tekst Skela (2004), zbirku pripovedaka Razlike (2006), knjigu zapisa Pretraživač (2007), novelu Ispod tavanice koja se ljuspa (2010), knjigu izabranih priča Porodične storije (2011), dramski tekst Matica (2011) i knjigu izabranih priča Unutrašnje dvorište (2018). Petrovićevi romani i zbirke priča objavljeni su u preko sto trideset izdanja, od čega šezdeset izdanja u prevodu na francuski, ruski, španski, nemački, italijanski, bugarski, slovenački, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, holandski, arapski i persijski jezik. Dvadesetak njegovih priča je zastupljeno u antologijama srpske priče u zemlji i inostranstvu. Neka od Petrovićevih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio: Opsada crkve Svetog Spasa (dramatizacija i režija Kokan Mladenović), Narodno pozorište Sombor, 2002; Skela (po sopstvenom tekstu), produkcija Narodno pozorište u Beogradu (režija Kokan Mladenović), Orašac, 2004; radio-drama Bogorodica i druga viđenja (dramatizacija Sanja Milić, režija Nađa Janjetović), Dramski program Radio Beograda, 2007; televizijski film Bližnji (po sopstvenom scenariju, režija Miško Milojević), Dramski program RTS-a, 2008; radio-drama Iznad pet trošnih saksija (dramatizacija i režija Strahinja Mlađenović), Dramski program Radija Novi Sad, 2011; Matica (po sopstvenom dramskom tekstu, režija Rahim Burhan), Atelje 212, 2011. Goran Petrović je dobitnik više književnih priznanja. Pored književne stipendije Fonda Borislava Pekića, važnije nagrade su: „Prosvetina“, „Meša Selimović“, Ninova nagrada za roman godine, „Vitalova“, „Račanska povelja“, nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, „Borisav Stanković“, „Svetozar Ćorović“, nagrada „Ivo Andrić“ za pripovetku, „Laza Kostić“, nagrada za dramski tekst „Kočićeva knjiga“, „Zlatni krst Kneza Lazara“, „Veljkova golubica“ za celokupno pripovedačko delo, Velika nagrada „Ivo Andrić“ za celokupno književno stvaralaštvo, „Stanislav Lem“, „Grigorije Božović“, „Zlatna knjiga Matice srpske“... Član je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 8. novembra 2018. MG27

Odlično očuvano! Autor - osoba Popović, Miroslav, 1926-1985 Naslov Sudbine / Miroslav Popović ; predgovor Ljubiša Jeremić Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1998 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1998 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis XXX, 399 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Jeremić, Ljubiša, 1938-2018 = Jeremić, Ljubiša, 1938-2018 Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ91 ; ǂknj. ǂ605 (Tvrdi povez) Napomene Miroslav Popović - tragični klasik srpske književnosti: str. VII-XXX Beleška o piscu: str. 397-399. Predmetne odrednice Popović, Miroslav, 1926-1985 „Malo je u književnosti knjiga u kojima živi toliko dobrih ljudi kao u Popovićevim Sudbinama” – Dragoslav Mihailović Bezimena vojvođanska varošica u kojoj se odvija radnja Popovićevog romana „Sudbine“, pred sam početak Drugog svetskog rata i u prvim godinama okupacije, postaje svojevrsni „sabirni centar“ mnogobrojnih ljudskih sudbina koje su se u njoj stekle, slučajno ukrstile i gotovo bez traga ostale zaboravljene u smutnim vremenima i pogrešnim istorijskim događajima. Pripovedačevo oko u ovoj hronici palanačkog života usmereno je na obične, male ljude, različitih vera, nacija, obrazovanja, imovinskog i klasnog statusa, kojima je zajednički pokretač – da prožive koliko-toliko lepo svoje živote. Slika rata, koji nastupa iznenada, nije prikazana sa mnogo istorijskog naboja, već više kao okidač sudbine, Usud, granična situacija u kojoj se lome životi mnogih junaka i menjaju njihove političke i klasne, a zapravo sudbinske, pozicije. Tragički tonovi u ovoj naraciji postignuti su smenjivanjem slika srećnog zajedničkog života domaćih Švaba, Srba, Jevreja, bili oni majstori, radnici, intelektualci ili industrijalci, sa slikama podvojenosti, nepoverenja, straha, mržnje, poniženja i jednog krajnjeg odljuđenja koje je, nepozvano, zaposelo sudbine tih dotad srećnih ljudi. „Svoju ubedljivost ova proza postiže pokazujući ljude u nasušnim, mada najčešće nevidljivim, brigama prostog postojanja.“ – Ljubiša Jeremić Miroslav Popović (Zemun, 1926 – Beograd, jul 1985) bio je srpski romanopisac i pripovedač. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u Zemunu. Kao mladom vojnom uhapšeniku suđeno mu je pred vojnim sudom, iako nikakve veze nije imao s vojskom. Sproveden je na Goli otok 1949. godine, gde je, potpuno nevin, proveo sedam godina. Po povratku s robije završio je slavistiku i jedno vreme radio u zemunskoj gimnaziji kao profesor književnosti. Pisao je prozu i radio drame koje su izvođene pod drugim imenom na Radio Beogradu. Rukopis njegovog romana „Sudbine“ dugo je išao od izdavača do izdavača, da bi napokon, 1984. godine, bio objavljen u Nolitu. Dramatično sećanje na golootočku robiju, pod nazivom „Udri bandu“, štampano je tek posthumno 1988. godine.[1] To je bila prva knjiga memoarske proze koja je, u tadašnjoj Jugoslaviji, progovorila o zverstvima na kamenom ostrvu. Njome je na svojevrstan način otvorena posleratna komunistička tabu tema – Goli otok. Beogradski izdavač „Gutembergova galaksija“ je 1997. godine objavila njegova sabrana dela u četiri toma. Nagrade Nolitova nagrada za roman „Sudbine“, 1985. Nagrada Miloš Crnjanski za roman „Sudbine`, 1985. Roman „Sudbine` uvršten u deset romana decenije 1980–1990 Dela Sudbine, roman, Nolit, Beograd, 1984, Tvrdo nebo, pripovetke, Nolit, Beograd, 1986, Udri bandu, memoarska proza, Filip Višnjić, Beograd, 1988, Nevesela priča, radio drame, Gutembergova galaksija, Beograd, 2000. Prevodi Memoarska proza Udri bandu: Les vauriens de Tito, prevod na francuski Pascale Delpech, Christian Bourgois, Paris, 1991. Roman Sudbine: Les loups de Voïvodine, prevod na francuski Alain Capon, Gaïa, Larbey, 2002. Sъdbi, prevod na bugarski jezik Žela Georgieva, Stigmati, Sofija. 2007. MG151 (N)

Knjaževac Arhipelag, 2020. Roman o ljubavi i nestajanju, o usamljenosti i žudnji, o strasti i svakodnevici. Zaljubljeni u istu ženu, junaci Milana Todorova preispituju svoje prijateljstvo, svoje emocije, svoje društvo i pravila i tabue na kojima ono počiva. Uverljiva priča o ljubavi koja menja mnogo lica sve dok ne dovede junake romana do krajnjih granica njihovog iskustva. Ljubavna priča u romanu naslojava se kritičkom slikom života junaka razapetih između svakodnevnih poslova za opstanak i čežnje za izmeštanjem iz zadatih okolnosti egzistencije, kao i krimi elementima u epizodama romana u kojima inspektor i glavni junak tragaju za iznenada nestalom tetkom glavnog junaka. Od Segedina do Novog Sada. Šta se dogodilo sa Svetom bazena – Raj-T? Novi Sad kakav još niste upoznali. Milan Todorov, pripovedač i satiričar, diplomirao je jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao novinar u elektronskim medijima. Objavio je dve knjige kratkih satiričnih priča: Uhom za kruhom (1976) i Bezbroj naših života (2011). Knjiga priča: Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014) i Telefonski imenik mrtvih pretplatnika (2019). Romani: Lek protiv smrti (2016), Redosled jednostavnih stvari (2017) i Pristanište (2018, 2019). Autor je monodrame Kuninsko leto koja je igrana u Srpskom narodnom pozorištu u sezoni 1985/1986. Napisao je nekoliko knjiga satiričnih aforizama: Crveni i plavi (1981), Sirotinjska zabava (1990), Ostrvo bez blaga (2003), kao i dve knjige satirične poezije: Boca pod pritiskom (1980) i Pretakani Srbi (2009). Napisao je više radio drama i pozorišnih kabarea. Zastupljen je u najznačajnijim domaćim i u mnogim svetskim antologijama satire. Živi i radi u Petrovaradinu.

Stanje kao na fotografijama 49cm x 69cm Ledeni pakao anglo-kanadski je triler iz 1979. godine, a temelji se na romanu Medvjeđi otok Alistaira MacLeana iz 1971. godine. Režirao ga je Don Sharp, a glumili su Donald Sutherland, Vanessa Redgrave, Richard Widmark, Christopher Lee i Lloyd Bridges. Directed by Don Sharp Written by Don Sharp David Butler additional material Murray Smith Based on novel Bear Island by Alistair MacLean Produced by Peter Snell William Hill Starring Donald Sutherland Vanessa Redgrave Richard Widmark Christopher Lee Lloyd Bridges Cinematography Alan Hume Edited by Tony Lower Music by Robert Farnon Production companies Selkirk Films Canadian Film Development Corporation Bear Island Films Distributed by United Artists Release date 1 November 1979 (United States) 5 December 1979 (South Africa) 26 December 1979 (UK) Running time 118 minutes Countries United Kingdom Canada Languages English, German Budget $CAD12,100,000 (estimated) or $9.3 million Donald Sutherland as Frank Lansing Vanessa Redgrave as Heddi Lindquist Richard Widmark as Otto Gerran Christopher Lee as Lechinski Lloyd Bridges as Smithy Bruce Greenwood as Technician Tommy Barbara Parkins as Judith Rubin Patricia Collins as Inge Van Zipper Mark Jones as the Cook August Schellenberg as the Marine Technician Candace O`Connor as the Laboratory Assistant Michael Collins as the Ship`s Captain Michael J. Reynolds as Heyter Lawrence Dane as Paul Hartman Nicholas Cortland as Jungbeck Joseph Golland as the Meteorological Assistant Richard Wren as the Radio Operator Hagan Beggs as Larsen Robert Stelmach as the Ship`s Radio Operator Terry Waterhouse as the Helicopter Crewman Originalan filmski plakat Kinema Sarajevo

Knjaževac Arhipelag, 2021. Novi roman dobitnice nagrade „Isidora Sekulić“ za najbolju knjigu objavljenu na srpskom jeziku 2019. godine. Junak romana je pisac govora i saopštenja u jednom važnom ministarstvu. U jednom trenutku odlučuje da se bavi i dodatnim poslom – pisanjem posmrtnih govora i telegrama. Taj posao dovodi ga u vezu s neobičnim dnevnikom koji će mu odjednom rasvetliti porodičnu traumu, istoriju njegove majke i spiralu vidljivog i nevidljivog nasilja u običnoj ljudskoj svakodnevici. Ispričan u prvom licu i u muškom rodu, uzbudljivi roman Nine Savčić pripoveda o lancima iskustva i kulture, zabrana i vaspitanja koji nas vezuju bez pomisli da ih ikada raskinemo. Upečatljiva priča iz savremenog Beograda o patnji i nasilju, o ljubavi i strasti, o dominaciji i nerazumevanju, o dnevnicima koji se iznenada pojavljuju i o istinama koje se nikada neće moći prikriti. Nina Savčić (Beograd, 13. maja 1970), književnica, likovna umetnica, teoretičarka kulture i medija, dizajnerka, kolumnistkinja. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku Srpski jezik i književnost i na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku Unutrašnja arhitektura. Magistrirala Teoriju umetnosti i medija. Magistarski rad objavljen je pod nazivom Njujork u filmovima Martina Skorsezea: analiza lokalističkih situacija. Doktorirala na smeru Teorija dramskih umetnosti, medija i kulture (FDU) sa temom Teorije sitkoma (američki sitkom, 1980-2016). Objavljivala priče, pesme za decu, tekstove iz oblasti filma, književnosti, jezika. Autorka je romana Vlasnik svega našeg (2019) za koji je dobila Nagradu „Isidora Sekulić“. Izlagala na samostalnim i kolektivnim izložbama kolaže, asamblaže, akvarele, gvaš. Radila grafički dizajn i dizajn enterijera. Od 2013. kolumnista je dnevnog lista Danas, pisac radio-drama za decu za Prvi program Radio Beograda i stalni saradnik Nove ekonomije. Živi u Beogradu.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled.``

Karakteristike : ZRS-AS-10B, ZRS-64 (60-363) Model : ISO-P501 Konektor - adapter za auto radio Tip konektora: ISO Auto brend: BMW Modeli automobila: E39 do 2003 BMW ->2001, BMW 3 (E30) 1985->1992, BMW 3 (E36) 1990->1998, BMW 3 (E46) 1998->2003, BMW 3 Compact 1994->2000, BMW 5 (E34) 1988->1996, BMW 5 1996->2000, BMW 7 1977->2001, BMW 8 1989->1999, BMW Mini 2000->2006, BMW X5 (E56) 2000->2001, BMW Z3 1996->2001, BMW Z8 2000->2001, Land Rover Defender 2 2001->, Land Rover Discovery 2 2001->2004, Land Rover Freelander 2001->2003, Rover 25 2000->, Rover 45 1999->, Rover 75 1999->

pozlaćena medalja 30mm prečnik 12,5 grama BRD 1963 Medaille - John F. Kennedy - Ich bin ein Berliner Врхунац његовог путовања је посета Западном Берлину 26. јуна, на 15. годишњицу Берлинског ваздушног превоза. У пратњи канцелара Конрада Аденауера и владајућег градоначелника Берлина Вилија Бранта, Кенеди је овог летњег дана у конвоју прокотрљао Западни Берлин - стотине хиљада Берлинчана одушевљено су га бодриле, преноси радио уживо. У дирљивом и незаборавном говору грађанима Берлина испред градске куће Шенеберг, он критикује зид као симбол неуспеха комунизма и изражава своју солидарност са грађанима подељеног Берлина: „ Сви слободни људи, где год да живе, грађани су Берлина, и зато сам као слободан човек поносан на речи: Ицх бин еин Берлинер .

Povežite vaše blutut slušalice, blutut zvučnike, cd radio za kola koji nema blutut ali ima usb i aux i puštajte muziku preko telefona (blutut), recimo meni služi za to. Vi nađite vašu primenu ovog višenamenskog korisnog uređaja. Svaki usb transmiter se pre slanja testira i ne postoji mogucnost da stigne i ne radi. Moze samo da se desi da vas uredjaj ne podrzava 5.0 bluetooth, brend slusalice ne rade, brend prenosni zvucnici ne rade, nemate bt 5.0v, nemate usb 3.1 na racunaru ili tv ili nemate dovoljno napajanja na usb min 5v 2A.Proverite vasu specifikaciju uredjaja.Kupujete na sopstvenu odgovornost.Nema drajvere. Ne istalira se nista.Nije za racunar i prenos podataka!

Putujte drugačije: knjiga jezika Velika Britanija / Irska. Emer O’Saliven, rođen 1957. godine, odrastao je u Dablinu, studirao engleski i nemački jezik tamo i u Berlinu. Između 1985. i 2003. radila je kao istraživač na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, na Univerzitetu Johan Volfgang fon Gete u Frankfurtu na Majni i na Univerzitetu u Esenu. Od tada je profesor engleske književnosti na Univerzitetu u Lineburgu. Ditmar Rosler, rođen 1951. godine, odrastao je u Emdenu i studirao u Berlinu. Od 1977. do 1996. radio je na odseku za germanistiku na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, Slobodnom univerzitetu u Berlinu i Kraljevskom koledžu u Londonu. Od tada je profesor nemačkog kao drugog i stranog jezika na Univerzitetu u Gisenu. nova

Autor - osoba Todorov, Milan, 1951- = Todorov, Milan, 1951- Naslov Kukavičke junačke pesme / Milan Todorov Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2022 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Arhipelag, 2022 (Beograd : Donat graf) Fizički opis 207 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂZlatno runo / [Arhipelag] Napomene Tiraž 1.000 O piscu: str. 207. Glavni junak novog romana Milana Todorova je radijski novinar koji po ulicama, trgovima i senovitim prostorima Novog Sada i Petrovaradina oblikuje uzbudljivu ličnu intimnu istoriju i intimnu istoriju ovih mesta. Smešten u savremeni trenutak, roman je razapet između unutrašnjih i spoljnih prostora, sobe i grada, intime i društva, svakodnevice i unutrašnjih previranja glavnog junaka, onoga što junak sanja i onoga što mu se uistinu događa. Ali su Kukavičke junačke pesme, pre svega, priča o junaku koji u ljubavi pokušava da nađe svet bolji i ispunjeniji od sveta u kome živi. Milan Todorov, pripovedač i satiričar, diplomirao je jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao novinar u elektronskim medijima. Objavio je dve knjige kratkih satiričnih priča: Uhom za kruhom (1976) i Bezbroj naših života (2011). Knjiga priča: Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014) i Telefonski imenik mrtvih pretplatnika (2019). Romani: Lek protiv smrti (2016), Redosled jednostavnih stvari (2017) i Pristanište (2018, 2019). Autor je monodrame Kuninsko leto koja je igrana u Srpskom narodnom pozorištu u sezoni 1985/1986. Napisao je nekoliko knjiga satiričnih aforizama: Crveni i plavi (1981), Sirotinjska zabava (1990), Ostrvo bez blaga (2003), kao i dve knjige satirične poezije: Boca pod pritiskom (1980) i Pretakani Srbi (2009). Napisao je više radio drama i pozorišnih kabarea. Zastupljen je u najznačajnijim domaćim i u mnogim svetskim antologijama satire. Živi i radi u Petrovaradinu. MG77

ČASOPIS GRADINA 3 - RAZGOVOR O INDIJI / AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA Mart 1984 276 strana 22 cm ISSN - 0436-2616 Uređivački odbor - Saša Hadži Tančić, Miroslav Anđelković, Bojan Jovanović, Radoje Kostić, Dimitrije Milenković SADRŽAJ: RAZGOVOR O INDIJI MARGERIT JURSENAR - Fedon ili zanos KOSTAS ASIMAKOPULOS - Generacija zatočenika RADMILA GIKIĆ - Razgovor o Indiji SVETOZAR PETROVIĆ - Dva indijska pesnika MIODRAG PAVLOVIĆ - Indija i poezija VESNA KRMPOTIĆ - Indija, mati najduhovnije ljudske tradicije GROZDANA OLUJIĆ - Krilati točak vremena TVRTKO KULENOVIĆ - Duh Azije i njeno pozorište DUŠAN PAJIN - Ushit postignutog identiteta RADA IVEKOVIĆ - Na izvoru ČEDOMIL VELJAČIĆ - Živeti osamljenički AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA DRAGAN J. RISTIĆ - Austrijska kratka priča - povodom panoramskog izbora ELIJAS KANETI - Svedok koji je čuo HANS KARL ARTMAN - Avantura jednog skretničara ILZE AJHINGER - Beseda pod vešalima HERBERT AJZENRAJH - Na cilju INGEBORG BAHMAN - Undina odlazi JAKOV LIND - Noćno putovanje TOMAS BERNHARD - Da li je komedija? Da li je tragedija? BARBARA FRIŠMUT - Parastos PETER HANDKE - Pozdrav nadzornom odboru Pogled sa strane - Razgovor sa Barbarom Frišmut Bio-bibliografske beleške O zastupljenim autorima SAVA PENČIĆ - Modeli reči u Bahtinovoj teoriji romana MIODRAG PETROVIĆ - Roman difuzne strukture - O prozi Vidosava Stevanovića RADMILO PEJIĆ - Obične zelene poljane - Radio-drama VICE PETROVIĆ - Nova godina BLAGOJE GLOZIĆ - Reka, most i nokturno ŽIVORAD VIDOJKOVIĆ - Šta sam sve radio da bih pisao bolje pesme ŽIVOJIN ĆELIĆ - Dovršavanje prošlosti SLOBODAN PETROVIĆ - Ahejski napevi RATKO PEKOVIĆ - Svedok i saučesnik SLOBODAN KOSTIĆ - Ironičan postupak s jezikom MIHAILO IGNJATOVIĆ - Ka poetici proze RADOSLAV RADENKOVIĆ - Svet kao snovibenje DUŠKO NOVAKOVIĆ - Feniks se još uvek rađa iz pepela NIKOLAJ TIMČENKO - Pitanje poezije DIMITRIJE STEFANOVIĆ - Ivo Andrić u Sokobanji U dobrom stanju, tekst podvlačen markerom na 10ak stranica

Autor: Pjer La Mir Povez: broširan Br. strana: 294 Format: 14,5 x 20 Knjiga je apsolutno nova, na predstrani ima posvetu. Taj list može se i iscepati! Ko je bila Liza de Gerardini koja je stolećima zanimala svet i izbegavala sva pitanja s osmehom svojih blagih smeđih očiju? Kako to da je Vinči slikao tu firentinsku domaćicu? Zašto je tako mnogo i tako dugo radio na jednom tako malom komadu topolovine, on “koji se lako umarao četkom” i koji svoja najveća dela nije dovršio? Zašto portret nije predat čoveku koji ga je poručio? Zašto je još bio u Leonardovim rukama kad je ovaj umro? I od svega, najviše je zbunjivalo pitanje za koga je portret naslikan?

Dejan Tomić Srpska poetska pletenicaTvrdi povezFormat: 25 cmPovez: Tvrd povezSrpske poetske pletenice su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić Dragomir Brajković Nenad Grujičić Miro Vuksanović Boško Ivkov Danica Vujkov Anđelko Erdeljanin Đorđo Sladoje Gordana Đilas Blagoje Baković Milutin Ž. Pavlov Mirjana Šuljmanac - Šećerov Milan Aleksić Miodrag Petrović Olivera Šijački Luka Hajduković Nebojša Devetak Spasenija Cana Sladojev dr Stojan Berber Radmila Đukelić Milan Tripković Marija Bugarski Dušica Pejović David Kecman Marina Žinić - Ilić Milan Micić Zorka Abadžić Lidija Đogo Ranka D. Srdić Aleksandar Savić Jelena Stojsavljević Vesna Mijin Radovan Vlahović Gordana Volaš Zvezdana Cvijić...7/29

Dosta dobro očuvano , vrlo malo oštećena zadnja korica zalepljeno selotejpom 353 strane 290 grama Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled. H1

Knjiga je kao nova, bez pisanja i posvete. PUT ZA LOS ANĐELES - Džon Fante Izdanje: LOM Beograd, 1999. F 14x20 cm O: 174 str Mek povez, latinica. Put za Los Andjeles je prvi Fanteov roman koji je cekao punih 50 godina da bude objavljen. Junak romana, Arturo Bandini, kao da anticipira Holdena Kofilda , Selindzerovog – Lovca u zitu. „U centru je Fanteov alter-ego, mladi Arturo Bandini, koji prolazeći kroz surovi svet Velike ekonomske krize pokušava svoj život pretočiti u prozu. Stranac u svetu koji se kreće uhodanim tračnicama, Bandini pokušava da šokira okolinu; tvrdi da njegova proza nije na prodaju i da piše za potomstvo. Baš kao što je to radio i njegov tvorac“ Džon Fante.

Dosta dobro očuvano , vrlo malo oštećena zadnja korica zalepljeno selotejpom 353 strane 290 grama Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled.

Леонид Степанов В зеркале Голубого Дуная Леонид Степанов У огледалу Плавог Дунава Совјетски новинар, који је шест година радио у Аустрији, истинито и фасцинантно говори о најважнијим и најзанимљивијим стварима у животу ове земље. Главну пажњу посвећује Бечу, који игра сасвим изузетну улогу политичког, економског и културног центра Аустрије. Читалац ће се упознати са животом Аустријанаца, са историјом и знаменитим споменицима Беча, са његовим музејима, позориштима и радничким предграђем; учи нове ствари о великим композиторима, уметницима, јавним личностима. Заједно са аутором, читалац ће посетити друге веће градове земље - Грац, Линц, Салцбург, Инзбрук, ићи на пароброд дуж Дунава, видети дивне планине Тирола. Значајно место у књизи заузимају приче о сусретима Леонида Степанова са људима различитог друштвеног статуса.

Opis Drugi roman hrvatskog pisca, autora brojnih pripovjedaka i radio-drama, najčešće znanstveno-fantastičnog tematskog kruga, ali i tema iz urbanog života i života zagrebačkih Židova. Radnja ovog romana odvija se u razrušenom svijetu nakon nuklearnog rata. Ljudska zajednica nosi biljeg nuklearne pošasti u vidu raznih tjelesnih deformacija. Rijetkost je i rođenje djeteta. Međutim, u ruševinama grada Rima, gdje živi porodica Rah, rodilo se neobično dijete, Svevid. On nalikuje na davne pretke: lijep je, zdrav i bez deformiteta. Kao snažan i okretan mladić, svjestan koliko se razlikuje od bližnjih, on očekuje neku promjenu. S druge strane, prema rimskim ruševinama napreduju divlje Le honta ratnice, koje sustavno napadaju i pljačkaju ljudske tabore, a iza sebe ostavljaju samo smrt i pustoš…

Vilhelm Rajh- Čuj, Mali čoveče. Mek povez, Beograd, Veran Matić, Radio B92 1997. Listovi 2-3 su van poveza, ali su tu ( fotografisano). `Čuj, Mali čoveče, humanistički je, a ne naučni dokument. Napisan je u leto 1946. godine. To je rezultat unutarnjih bura jednog istraživača prirodnih nauka i lekara koji je decenijama, najpre naivno, a potom sa čuđenjem i, konačno, s užasavanjem, doživeo ono što mali čovek iz naroda čini sam sebi; kako pati, kako se buni, kako uvažava svoje neprijatelje i ubija svoje prijatelje, i kako, kad kao predstavnik naroda uzima vlast u svoje ruke, uvek zloupotrebljava tu vlast i koristi se njome okrutnije od pojedinih sadista viših klasa pod kojima je on sam morao da trpi`

Autor - osoba Sandberg, Karl, 1878-1967 = Sandburg, Carl, 1878-1967 Naslov Izabrane pesme / Karl Sandberg ; [prevod i izbor Dragoslava Andrića] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1953 (Beograd : Omladina) Fizički opis 124 str. : slika autora ; 18 cm Drugi autori - osoba Andrić, Dragoslav, 1923-2005 = Andrić, Dragoslav, 1923-2005 Zbirka Mala knjiga ; 18 Napomene Prevod dela: Complete poems/ Carl Sandburg. Karl Sandberg rođen je 6. januara 1878. godine u Gejlsburgu, američka država Ilinois, u porodici švedskih imigranata. Imao je trinaest godina kada je napustio školu i pobegao od kuće. Najpre je radio na jednoj farmi u Kanzasu, a potom razne fizičke i uslužne poslove u Denveru i Omahi. Napokon je započeo novinarsku karijeru u „Čikago dejli njuzu“, naporedo pišući poeziju i prozu. Veći deo života proveo je u na Srednjem Zapadu, pre nego što se preselio u Severnu Karolinu. Godine 1898. izveštavao je iz Špansko-američkog rata i pratio invaziju Portorika. Prvu pesničku zbirku objavio je 1904. godine. Bio je član Socijal-demokratske stranke, a od 1910. do 1912. radio je kao sekretar socijalističkog gradonačelnika Milvokija. Između 1919. i 1930. godine živeo je u predgrađu Čikaga, pišući, isplative, knjige za decu i biografije. Godine 1945. preselio se u Flet Rok, u Severnoj Karolini, i tamo živeo do svoje smrti. Njegova kuća je danas muzej, pod zaštitom države, a u njegovom rodnom mestu Gejlsburgu postoji koledž koji nosi njegovo ime. Sandberg je narativni pesnik koji pokušava da bude na strani običnog čoveka, otkrivajući u njemu ne samo psihički život, već i skrivenu veličinu srca. Njegova jednostavna, ali ne uvek i jednoznačna poezija, u najboljim svojim trenucima umela je da priđe široj čitalačkoj publici za koju je i pisana. Trostruki dobitnik Pulicerove nagrade, počasni doktor najčuvenijih univerziteta... Karl Sandberg je umro 22. jula 1967. godine. MG9

Novi Sad 2020. Mek povez sa klapnama, 170 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). PF1 Zoltan Kertes, plavooki sin jednog „polu-Ciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika, raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao dete pao je sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu, jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak. Zoltan se ni u vojsci ne snalazi i ne uklapa. Postavlja pogrešna pitanja, ali i njih izgovara mucajući. Kada njegov najbolji prijatelj izdahne posle besmislenog šikaniranja na jednoj vežbi, Zoltan se konačno pobuni protiv sistema koji samo jačem daje za pravo. Melinda Nađ Abonji pripoveda o mekom otporu kojim se mašta brani od sistema sačinjenog od poslušnosti, naređenja i potčinjavanja. Njen jezik je pri tome vibrantno muzikalan i pun snažnih, neobuzdanih slika. Melinda Nađ Abonji rođena je 1968. u Bečeju. Ova švajcarska književnica mađarskog porekla provela je najranije detinjstvo u Vojvodini, da bi sa pet godina sa roditeljima napustila tadašnju Jugoslaviju i doselila se 1973. u Švajcarsku. Godine 1997. okončala je studije na Ciriškom univerzitetu, u međuvremenu stekavši švajcarsko državljanstvo. Prvi roman Im Schaufenster im Frühling (U izlogu, s proleća) objavila je 2004. godine. Njen drugi roman Tauben fliegen auf (Golubije srce) dobio je 2010. godine prestižne nagrade – Nemačku književnu nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku kao i Švajcarsku književnu nagradu. Osim pisanja, bavi se performansom i muzikom (snimila je dva nosača zvuka u saradnji sa švajcarskim reperima i muzičarima), piše za radio, pozorište i internet.

Omot iskrzan i repariran, unutra odlično očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata... Autor - osoba Sijarić, Ćamil Naslov Francuski pamuk / Ćamil Sijarić Vrsta građe kratka proza odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost ; Zagreb : Mladost ; Titograd : Pobjeda ; Beograd : Prosveta, 1980 Fizički opis 835 str. ; 21 cm Zbirka Savremenici Napomene Bilješka o pisci: str. 331-[332]. Ćamil Sijarić je rođen 13. septembra 1913. godine u selu Šipovice. Osnovnu školu je završio u Godijevu kod Bijelog Polja, a potom od 1927. do 1935. godine pohađao Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju iz koje je istjeran zbog političkih aktivnosti. Školovanje je nastavio u Vranju i u tamošnjoj gimnaziji maturirao 1936. godine, nakon čega je prešao na studije prava u Beogradu. Diplomirao je 1940. godine, a za vrijeme Drugog svjetskog rata službovao je u Sarajevu, Mostaru, Bosanskoj Gradišci i Banja Luci. Za sekretara Suda narodne časti u Banjaluci izabran je 1945. godine, potom je bio novinar lista «Glas» i dramaturg Narodnog pozorišta u Banjaluci. U Sarajevo je prešao 1947. godine, radio u redakciji lista «Pregled». Nakon toga je bio u glavnom odboru Narodnog fronta i redakciji «Zadrugara». U literarnu sekciju Radio Sarajeva je prešao 1951. godine i tu je ostao sve do odlaska u penziju 1983. godine. Umro je 6. decembra 1989. godine. Djela Ram bulja, 1953. pripovijetke, Naša snaha i mi momci, pripovijetke, Bihorci, roman, Sarajevo, 1956, Kuću kućom čine lastavice, 1962, pripovijetke, Sablja, 1969. pripovijetke, Putnici na putu, 1969, pripovijetke, Kad djevojka spava, 1972, pripovijetke, Francuski pamuk, 1980, (dobitnik Andrićeve nagrade) Priče kod vode, 1982, Rimski prsten, 1985, Raška zemlja Rascija, roman, Miris lišća orahova, 1991, Konak, roman, Mojkovačka bitka, roman, Carska vojska, roman, Zelen prsten na vodi, pripovijetke, Zapis o gradovima… Lirika, poezija, Beograd, BIGZ, 1988 MG66 (N)

Nolit, 1991. Izvanredno očuvano, praktično novo. Bora Ćosić, rođen 1932. u Zagrebu, 1937. sa porodicom preseljen u Beograd. Tu je završio srednju školu u Prvoj muškoj gimnaziji, studirao na odseku filozofije Beogradskog univerziteta. U mladosti je prevodio ruske futurističke pesnike, uređivao je list `Mlada kultura` 1952, reviju `Danas` 1961-1963, časopis `Rok` 1969-1970. Radio je kao dramaturg i umetnički savetnik u filmskim preduzećima `Slavija`, 1958-1959, i `Avala`, 1962-1963. Sarađivao je na dokumentarnim filmovima, pisao dijalog za igrane filmove. Tokom boravka po Evropi, pored celovitih knjiga objavio je više stotina tekstova po novinama i časopisima Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Holandije, Mađarske, Rumunije, Rusije, Poljske, Albanije. Učestvovao je na više od dve stotine čitanja u nekoliko evropskih zemalja. Dao više od stotinu intervjua za različita glasila, štampu, radio i televiziju. Učestvovao na književnim konferencijama, festivalima, simpozijumima, međunarodnim sastancima i kongresima. Karijeru pisca započinje romanom Kuća lopova iz 1956. godine te zatim objavljuje knjige eseja Vidljivi i nevidljivi čovek, 1962, Sodoma i Gomora, 1963. godine. Autor je kultnog romana novije srpske proze, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, 1969, smestenom u ratnom i posleratnom Beogradu. Ćosić je istovremeno naslednik srednjeevropske prozne tradicije intelektualnog esejizma, kao i jedan od poslednjih intelektualaca koji se emocionalno iskreno identifikovao sa jugoslovenskom himerom, s mešavinom elegičnosti i mučnog preispitivanja nakon njenog raspada. Po tom romanu je snimljen i istoimeni film. Raspad Jugoslavije odveo je pisca u dobrovoljno izgnanstvo (najčešće boravi u Rovinju i Berlinu, dok objavljuje u Hrvatskoj).[2] Taj deo njegovog stvaralaštva je obeležen uglavnom esejističkim delima, među kojima se ističu Dnevnik apatrida, 1993, (opet jedno poigravanje s fiktivnim identitetom preko kojeg Ćosić iznosi stavove o savremenoj drustvenopolitičkoj stvarnosti), Dobra vladavina, 1995, te Carinska deklaracija, 2000, poluautobiografski tekst natopljen promišljanjima o propalim južnobalkanskim ogledima i autorovim pomešanim osećanjima prema toj tvorevini. Napisao je oko 50 knjiga, izdatih u Srbiji, Hrvatskoj i Nemačkoj.