odlično očuvana Vulkan Beograd 2019 , „Erotski triler koji će vam probuditi sva čula!“ – The New York TimesPoručnik Kingsli je dosad u karijeri radio sve – špijunirao je, lagao, ubijao po naređenju. Međutim, njegova nova tajna misija zahteva nešto nesvakidašnje i možda je najopasnija do sada. Nestao je mlađani pukovnikov nećak, a na Kingsliju je da ga vrati kući.Zbog toga će morati da poseti sedište seks-kulta u kojem vladaju žene, a muškarci su robovi, i to svojom voljom. Ili možda nije tako? Dok je zarobljen unutar zidina zamka, Kingslija će začarati erotične čini zagonetne Madam, žene koja poseduje mudrost, moć i lepotu. Ona mu nudi život za kakvim je oduvek žudeo i ostvarenje njegove najveće želje. Uz određenu cenu, naravno. Da se zauvek odrekne osobe koju voli.U jedno je siguran: šta god da izabere, više nikada neće biti isti. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 270 strana

Slobodan Kalezić, rođen je 13. decembra 1944. godine u Klikovačama kod Spuža. Osnovnu školu je završio u Spužu, gimnaziju u Titogradu, a studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1968). Magistrirao je 1973, a doktorirao početkom 1983. godine u Beogradu. Od januara 1974. godine radio je kao urednik kulturne rubrike i član redakcijskog kolegijuma u listu „ Pobjeda“. Oktobra iste godine izabran je za profesora na Višoj pedagoškoj akademiji u Nikšiću, a kasnije i na Filozofskom fakultetu u Nikšiću. Bio je član CANU. Dobitnik je nagrade „ОКТОИХ“. Pisac je desetak udžbenika za srednje škole. Objavio je studije „Sjenke i govori“, „Romani Augusta Cesarca“, „Dani čitanja“, „Umjetnost romana Augusta Cerasca“, „Strukture i značenja“. Zbirke pjesama: „Peščana poema“, „Bićemo kažnjeni“, „Upustva za spasenje“, „Opšta čaša“, „Svjetlila“. Autor je osam tomova hrestomatske edicije „Crnogorska književnost u književnoj kritici“. Umro je u Beogradu 28. oktobra 2007. godine. tvrd povez 145 str format 20 cm

Prozraci Svetlana Velmar-Janković Str 319 Povez mek Stanje knjige dobro,ima posvetu Stubovi kulture O knjizi K8 Dramatični događaji opisani u ovoj knjizi su uspomene Svetlane Velmar-Janković na svoju najraniju mladost, na lično iskustvo evropskog sumraka krajem tridesetih godina XX veka, na doba okupacije Kraljevine Jugoslavije i, najzad, srpskog društvenog i građanskog sloma posle savezničke pobede nad fašizmom i ulaska partizanskih i sovjetskih trupa u ratom razorenu zemlju. Pred očima devojčice smenjuju se „prozraci“ bezbrižnog detinjstva u uglednoj porodici visokog državnog službenika u Beogradu, pred Drugi svetski rat, oglašavaju se zloslutni glasnici apokalipse iz zelenog oka filipsovog radio-aparata, ređaju odlomci sećanja na izdaju u praskozorje 6. aprila, na pakao i pometnju bombardovanja, na rušilačku neman zla, oskudicu i zbegove koji su usledili tokom teških godina tuđinske okupacije, konačno i na poraz nacizma u svetu i pobedu revolucije u Jugoslaviji i uspostavljanje takozvane narodne vlasti

Žarko Komanin ZAKOPANO I OTKOPANO - Priče i objašnjenja , Prosveta 2002, str. 100. Priče. Očuvanost 4. КОМАНИН Жарко – књижевник и позоришни критичар (Дреновиштица код Никшића, 3. XII 1935 – Београд, 26. VI 2010). Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Никшићу 1954, а Филозофски факултет (Група за југословенску и светску књижевност) у Бгду 1960. Први књижевни рад, приповетку Бјегунац, објавио је у „Студенту“ 1956. Од 1960. до 1962. био је драматург у београдском Савременом позоришту, а затим је отишао на одслужење војног рока. Од 1964. до 1969. радио је као референт за културу у Главном одбору ССРН Србије, а од 1969. до 1974. као професионални позоришни критичар „Вечерњих новости“, где је почео да објављује позоришне критике још 1964. и до 1972. потписивао их именом Жарко Јовановић. Од 1974. до 1978. је био у статусу слободног уметника, а 1979. се запослио као драматург НП у Бгду.

Đuro Damjanović : JEDNODNEVNI DNEVNIK , Prosveta 1983, str. 216. Roman. Očuvanost 4. ĐURO DAMJANOVIĆ (Goleši, 06.05.1945 — Goleši, 26.02.2009) BIOGRAFIJA Đuro Damjanović rođen je na Đurđevdan 1945. godine u Golešima, nadomak Banjaluke. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je brojnih zbirki pripovijedaka, romana, pjesama, a pisao je i knjige za djecu. Dobitnik je Isidorine, Ćopićeve, Kočićeve i drugih nagrada. Damjanović je 25 godina radio kao saradnik u raznim novinama u Beogradu, a kasnije se seli u Banjaluku, gdje živi i piše do smrti. Na početku je pisao pjesme, pa potom prozu, i tako naizmjenično. Objavio je više od 15 knjiga, među kojima su: pjesme `Uspomene iz pakla`, `Magla u rukama`, za koju je dobio nagradu `Isidora Sekulić`, `Jednodnevni dnevnik`, roman `Zemunska hronika`, zbirka pjesama za djecu `Negde nešto peva`, poema `Moja nacija ili moj kameni vrt` i ep `Srbijana`... Damjanović je preminuo u rodnom selu Goleši 26. februara 2009. godine.

Dušan Jerković - Sretenije Zorkić`Dušan Jerković — Uča bio je učitelj, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.Poticao je iz učiteljske porodice. Završio je Učiteljsku školu u Šapcu i do 1936. godine je radio kao učitelj. Prvu službu dobio je u selu Jakalj, u užičkom kraju. Zbog istupanja protiv režima, zajedno sa suprugom, takođe učiteljicom, bio je 1939. godine premešten u selo Fakoviće u istočnoj Bosni, gde je službovao do početka Drugog svetskog rata.Pripadao je grupi učitelja-komunista koja se okupljala u društvu „Vuk Karadžić“. Preko brata Nebojše, takođe učitelja povezao se sa ilegalnom Komunističkom partijom Jugoslavije, čiji je član postao u godinama pred početak rata.Jula 1941. godine je prešao u račanski kraj, gde je učestvovao u organizovanju ustanka. Bio je najpre komandir Račanske partizanske čete, a nakon brojnih uspešnih akcija ove čete, u kojima se istakao kao dobar komandant, ali i ličnom hrabrošću, bio je septembra 1941. godine postavljen za komandanta Užičkog partizanskog odreda.Pod njegovom komadom ovaj odred je oslobodio Bajinu Baštu, Ivanjicu, Čajetinu, Požegu i Kosjerić. Nakon oslobođenja Užica i stvaranja slobodne teritorije radio je u gradu, koji je bio sedište vojnog i političkog rukovodstva Narodnooslobodilačkog pokreta i centar iz koga se rukovodilo oslobodilačkom borbom u celoj Jugoslaviji.Učestvovao je u odbrani partizanske slobodne teritorije, naročito u vreme partizansko-četničkog sukoba u jesen 1941. godine. Kada su u toku završnih borbi Prve neprijateljske ofanzive, nemačke snage nadirale iz pravca Bajine Bašte ka Užicu, Jerković je 29. novembra 1941. godine komandovao delovima Užičkog odreda i Radničkog bataljona u borbi na Kadinjači, gde je štićena odstupnica partizanskim snagama i Vrhovonom štabu, koji su se povlačili iz Užica. U ovoj borbi poginulo je oko 250 partizanskih boraca, među kojima i njihov komandant Dušan Jerković.Nakon smrti Nemci su njegovo telo, kao i telo Vukole Dabića, radi zastrašivanja stanovništva izložili u centru Užica, a potom su ih spalili na brdu Dovarju. Za narodnog heroja proglašen je 25. septembra 1944. godine. Nekoliko osnovnih škola u Srbiji nosi njegovo ime, kao i naselje „Braće Jerković“ u Beogradu, koje je dobilo ime po njemu i njegovom starijem bratu Nebojši Jerkoviću, koji je bio komandant Mačvanskog partizanskog odreda.`VikipedijaIzdavač: Kultura, Beograd/ZagrebGodina: 1971Broj strana: 95Tvrdi povez3/17

Dobrica Ćosić Vreme smrti 4Tvrdi povez sa zaštitnim omotomДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/6

Dobrica Ćosić Daleko je sunceTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Prosveta BeogradДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . [4][5]У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/7

Alan i Sally Landsburg Svemirska vezaDimenzije: 13,00 x 20,50 cm.Opseg: 213 stranica.Uvez: tvrdi, plastificiran.Stanje knjige: vrlo dobro.Biblioteka Popularna nauka.PORUKA IZ SVEMIRA?U subotu 16. studenoga 1974. divovska radio-antena u Arecibu na Puerto Riku uputila je poruku prema dalekoj skupini zvijezda, poznatoj pod imenom Messier 13, na rubu Mliječnoga puta. Poruka putuje brzinom svjetlosti i trebat će joj 24.000 godina da stigne na cilj. Ona može biti pre­tvorena u televizijsku sliku, koja će promatračima objasniti da planetom Zemljom vladaju vrste čiji genetski sastav sjedinjuje kemijska molekula poznata kao deoksiribonu-kleinska kiselina - DNA.Kada sam ispitivao ovu »poruku« imao sam neki čudno­vat osjećaj da sam je već prije vidio. I jesam ... vidio sam je u Toro Muerto u Andama, urezanu u stijenu prije 14.000 godina.Ako smo mi poslali u prostor tajanstvenu poruku u kojoj je u nekoliko znakova i matematičkih simbola sadržano sve bitno znanje o nama, da li je bilo moguće da je neki pri­došli istraživač ostavio svoj vlastiti, veoma jasni, otisak na visoravni Toro Muerto?5/34

Dobrica Ćosić Vreme smrti 4Tvrdi povezДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . [4][5]У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/7

Mihail Šolohov Tihi Don Knjiga 3 - 4 Tvrdi povez „Tihi Don“ roman je ruskog pisca Mihaila Aleksandroviča Šolohova. Ovaj roman smatra se životnim delom Šlohova, a na njemu je radio punih 14 godina.Postoje četiri knjige romana. Prva knjiga ovog dugačkog romana objavljena je 1928. godine, druga 1929. godine, treća 1933. godine i četvrta 1940. godine. Za ovo cenjeno delo, 1965. godine je dobio Nobelovu nagradu za književnost.„Tihi Don“ je obiman roman epopeja koji nam verno prikazuje vrlo burne događaje koji su se dogodili u periodu od 1912. do 1922. godine. Ti događaji uključuju Prvi svetski rat, Boljševičku revoluciju koja se dogodila 1917. godine te građanski rat.Radnja romana odvija se prema stvarnim, istorijskim činjenicama, tačnim opisima bitaka, geografskim lokalitetima te stvarnim ličnostima.Šolohov na autentičan način kao pravi stručnjak prikazuje velike društvene sukobe pa je tako sukob između crvenih, odnosno boljševika i belih, odnosno belogardejaca u prvom planu romana. Isto tako odlično prikazuje i sudbine običnih ljudi pa tako prikazuje sudbinu čoveka Grigorija Melehova

Mihail Šolohov Tihi DonKnjiga 3 - 4Tvrdi povez„ Tihi Don“ roman je ruskog pisca Mihaila Aleksandroviča Šolohova. Ovaj roman smatra se životnim delom Šlohova, a na njemu je radio punih 14 godina. Postoje četiri knjige romana. Prva knjiga ovog dugačkog romana objavljena je 1928. godine, druga 1929. godine, treća 1933. godine i četvrta 1940. godine. Za ovo cenjeno delo, 1965. godine je dobio Nobelovu nagradu za književnost. „ Tihi Don“ je obiman roman epopeja koji nam verno prikazuje vrlo burne događaje koji su se dogodili u periodu od 1912. do 1922. godine. Ti događaji uključuju Prvi svetski rat, Boljševičku revoluciju koja se dogodila 1917. godine te građanski rat. Radnja romana odvija se prema stvarnim, istorijskim činjenicama, tačnim opisima bitaka, geografskim lokalitetima te stvarnim ličnostima. Šolohov na autentičan način kao pravi stručnjak prikazuje velike društvene sukobe pa je tako sukob između crvenih, odnosno boljševika i belih, odnosno belogardejaca u prvom planu romana. Isto tako odlično prikazuje i sudbine običnih ljudi pa tako prikazuje sudbinu čoveka Grigorija Melehova5/21

Novo! Izdavač: Gradska biblioteka - Novi Sad, 2013. god. Broširan povez, 19 cm. 135 str. + Ilustracije 10 strana „ Moja biografija” je fragment autobiografije, koju je Lazarević napisao 1907. godine, a obuhvata period od njegovog rođenja 1849. u Novom Sadu pa do studija medicine u Beču 1872. godine. Autobiografiju je, po sopstvenom objašnjenju u uvodu, pisao za potomke kako bi im njegovo bogato iskustvo bilo od koristi i za pouku. U kući u Pančevu, gde je radio četiri pune decenije, sačuvan je njegov kabinet. U njoj danas živi njegov praunuk, koji je dobio ime po njemu, takođe lekar – četvrta generacija lekara u porodici Lazarević. Đorđe Lazarević opisuje ključne segmente u svom životu, događaje koje standardna, klasična istorija ne beleži. Zapisao je obilje podataka o sebi, ali i o kulturnom, istorijskom i političkom životu Novog Sada i Temišvara tokom druge polovine 19. veka. On je za dobrovoljni lekarski rad odlikovan ordenom Svetog Save petog stepena i ordenom srpskog Crvenog krsta. Umro je u Temišvaru 1915. godine, gde je i sahranjen.

Dobro očuvana, 108 strana, izdanje Fabrika knjiga 2019 Nema razloga da ovde zavaravamo čitaoca. Ako ne kažemo odmah da je ovo knjiga o mraku, čitalac će to svejedno videti gde god da je otvori i počne da čita. Mrak se spustio na kominčeve junake, to jest, ispravno bi bilo reći – u kominčeve junake, jer je to njihov unutrašnji mrak. Ali, i iz tog svog specifičnog mraka, oni gledaju na svet i komentarišu ga. Kao i do sada, reč je o perceptivnim, obaveštenim, pronicljivim i duhovitim junacima: paradoksalno, oni nas takvi kakvi su iz svog mraka osvetljavaju i pomažu nam da se vidimo njihovim i dalje otkrivalačkim, iskrenim očima. raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila četiri njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010), “Ne vraćam se više…” (2011), “Dlanovi” (2013) i “Evo šta se zaista dogodilo…” (2016).

RUSKA LJUBAVNICA - E.D.Miler Vulkan, Beograd 2013. 263 strane knjiga u odličnom stanju Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronađene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskućnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Međutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva. Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive noćne klubove i itimne daće, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski način života ume da opčini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu... NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011 „Potpuno opčinjujuće.“ THE TIMES „Knjiga koja će vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH „Roman koji na briljantan način oslikava mračne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT

MANJA OŠTEĆENJA ,NA KORICAMA MANJA POSVETA BIVŠEG VLASNIKA,NA PREDLISTU UNUTRAŠNJOST ODLIČNA Meki povez Izdavač Bigz iz 1987 godine,VII izdanje,178 str Grobnica za Borisa Davidoviča (podnaslovljena: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti) je zbirka sedam pripovedaka objavljena 1976. godine, autora Danila Kiša. U nekim tumačenjima, ova knjiga zapravo predstavlja roman. Pripovetke su zasnovane na istorijskim događajima i bave se temama političke obmane, izdaje i ubistva u Istočnoj Evropi u prvoj polovini 20. veka (osim novele Psi i knjige u kojoj se radnja odvija u 14. veku). Neke od priča su napisane kao fiktivne biografije u kojima glavni likovi interaguju sa stvarnim ličnostima. Kiš je ovu knjigu napisao dok je radio na univerzitetu u Bordou, motivisan uglavnom svojom frustracijom prouzročenom neznanjem i neverovanjem svojih studenata koji su, mahom levičarski orijentisani, odbijali da poveruju čak i u postojanje gulaga. Knjiga je objavljena u desetinama izdanja na srpskohrvatskom jeziku, a prevedena je na više od dvadeset jezika.

UKOP OCA - Mladen Markov NIN ova nagrada NARODNA KNJIGA - 2003 - 339 STRANA, MEK POVEZ. O piscu Glavni članak: Mladen Markov Mladen Markov (1934- 2015) rođen u banatskom selu Samošu, bio je dugogodišnji novinar Radio-Beograda i književnik, dobitnik najuglednijih domaćih priznanja za prozno stvaralaštvo - Ninove i Andrićeve nagrade.[2] O knjizi Ukop u romanu se javlja kao osnovni tematski predložak, koji se stalno odlaže, i do kraja romana ne realizuje. Autor stavlja u prvi plan uništavanje porodice, odnos oca i sina viđen u okvirima dramatičnih zbivanja tokom 20. veka na ovim prostorima, pitanje dvojnika i otuđenja, sudbinu umetnika u smutnim vremenima, pitanje identiteta, pa i smisla trajanja junaka u romanu.[3] Radnja Glavni junak romana je intelektualac, konformista čiji je brat na kosmetskom ratištu. Porodica nikako ne uspeva da se okupi i sahrani oca. Ratne su godine. Vlada opšte ludilo i pometnja. U takvom vremenu žive junaci mladena Markova. Jedni pokušavaju da odbrane dostojanstvo, drugi da sačuvaju glave K.S.N. O.1.P.1

GREŠNICI - Tifani Rajs veoma lepo očuvana Vulkan Beograd 2019 , „Erotski triler koji će vam probuditi sva čula!“ – The New York TimesPoručnik Kingsli je dosad u karijeri radio sve – špijunirao je, lagao, ubijao po naređenju. Međutim, njegova nova tajna misija zahteva nešto nesvakidašnje i možda je najopasnija do sada. Nestao je mlađani pukovnikov nećak, a na Kingsliju je da ga vrati kući.Zbog toga će morati da poseti sedište seks-kulta u kojem vladaju žene, a muškarci su robovi, i to svojom voljom. Ili možda nije tako? Dok je zarobljen unutar zidina zamka, Kingslija će začarati erotične čini zagonetne Madam, žene koja poseduje mudrost, moć i lepotu. Ona mu nudi život za kakvim je oduvek žudeo i ostvarenje njegove najveće želje. Uz određenu cenu, naravno. Da se zauvek odrekne osobe koju voli.U jedno je siguran: šta god da izabere, više nikada neće biti isti. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 270 strana

Брана Димитријевић: ШЕВА У ВРТУ ПРЕДСКАЗАЊА Издавач: КУЛТУРА, Београд, 1993.год. Меки повез, 215 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама. `Бранислав Димитријевић рођен 1939. године у Београду. Редовни професор на предмету максилофацијална хирургија, до 2005. на Стоматолошком факултету Универзитета у Београду. Објавио је преко 160 научних и стручних радова из области стоматолoгије, максилофацијалне протетике, судске медицине и медицинског права, биоматеријала, историје медицине и астрономије. Један је од аутора „Кодекса лекарске етике Србије“, у верзији Удружења за медицинско право. Под књижевним именом Брана Димитријевић објавио је низ прозних дела, прича, романа, есеја, путописа у која спадају: „Балада о кошави“, „Шева у врту предсказања“, „Умрети у Јерменији“, „Стоматологија и култура“, „У контејнеру – записи српског ратног хирурга 1916-1918“, „Јереванско пророчанство“, „Београдски кошмар Михајла Булгакова – Псеће срце други део“. За њим је и десетак изведених радио-драма, и једна телевизијска. Сарађивао је у научном и документарном телевизијском програму („Легенда о Драгоманцима“, „Подрум Светих Жртава“) као сценариста и водитељ.`

Vitomir Vuletić : SUSRETI SA SOBOM , Valjevo print Valjevo / Ub 2005, tvrdi povez, str. 392. Prva knjiga trotomnih memoara. Očuvanost 4-. Vitomir Vuletić (1926 - 2018) Univerzitetski profesor u penziji, istoričar književnosti, književni kritičar i esejist Vitomir Vuletić (92) preminuo je u četvrtak (danas), u Novom Sadu gde je živeo i gde će biti i sahranjen. Rođen je u Lončaniku, kod Uba, školovao se u Piromanu, Valjevu (stanovao kod teče i tetke Julijane Maksimović, čiji je unuk Vladimir oženjen gimnazijskom pofesorkom književnosti u penziji Marijom, dev. Stojaković), Bitolju, Beogradu, Sofiji... Iz `Kolubarinog` Biografskog leksikona Valjevskog kraja, iz iscrpne jedinice koju je pripremio sada pok. Ljubisav Andrić, izdvajamo da je uz gimnaziju pohađao i učiteljsku školu. Studije je završio u Beogradu, na grupi za ruski jezik i književnost Filozofskog fakulteta, a doktorirao je na grupi za jugoslovensku književnoat Filološkog fakulteta. Kao profesor radio je u Blacu, Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, gde je na Filozofskom fakultetu, od 1962. do 1986. godine, prošao put od pedavača do redovnog profesora.

Đuro Damjanović : ZEMUNSKA HRONIKA , BIGZ 1986, str. 308. Roman. Očuvanost 4-; ima pisanje na prvoj beloj strani; Ima potpis na trećoj strani. ĐURO DAMJANOVIĆ (Goleši, 06.05.1945 — Goleši, 26.02.2009) BIOGRAFIJA Đuro Damjanović rođen je na Đurđevdan 1945. godine u Golešima, nadomak Banjaluke. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je brojnih zbirki pripovijedaka, romana, pjesama, a pisao je i knjige za djecu. Dobitnik je Isidorine, Ćopićeve, Kočićeve i drugih nagrada. Damjanović je 25 godina radio kao saradnik u raznim novinama u Beogradu, a kasnije se seli u Banjaluku, gdje živi i piše do smrti. Na početku je pisao pjesme, pa potom prozu, i tako naizmjenično. Objavio je više od 15 knjiga, među kojima su: pjesme `Uspomene iz pakla`, `Magla u rukama`, za koju je dobio nagradu `Isidora Sekulić`, `Jednodnevni dnevnik`, roman `Zemunska hronika`, zbirka pjesama za djecu `Negde nešto peva`, poema `Moja nacija ili moj kameni vrt` i ep `Srbijana`... Damjanović je preminuo u rodnom selu Goleši 26. februara 2009. godine.

Povelja, 2014. Ranko Pavlović (Šnjegotina Gornja, 19. januar 1943) srpski je književnik. Piše priče, pripovijetke, romane, poeziju i dramske tekstove za djecu i odrasle.[1][2] Biografija Rođen je za vrijeme Drugog svjetskog rata u Šnjegotini Gornjoj kod Teslića. U rodnom mjestu je završio osnovnu, a Učiteljsku školu u Banjoj Luci. Po završetku Učiteljske škole je kratko vrijeme radio kao prosvjetni radnik u okolini Teslića. Preselio se u Banju Luku i bavio se novinarstvom. Radio je kao novinar i urednik u sarajevskom `Oslobođenju`, a zatim je bio direktor novinsko-izdavačke djelatnosti, te direktor i glavni i odgovorni urednik izdavačke djelatnosti u `Glasu srpskom`. Živi i radi u Banjoj Luci. Objavio je osamnaest zbirki pjesama, sedamnaest zbirki pripovijedaka, pet romana, dvije zbirke eseja, knjigu književnih kritika i deset radio-drama za odrasle, zatim osamnaest zbirki priča za djecu, šest zbirki pjesama za najmlađe, dva romana za mlade, desetak igranih i objavljenih tekstova za dječja pozorišta i petnaestak radio-igara za djecu. Zavod za udžbenike u Istočnom Sarajevu objavio je njegova Izabrana djela. Zastupljen u čitankama, lektiri i mnogim antologijama. Njegove pjesme i pripovijetke prevođene su na italijanski, poljski, mađarski, engleski, rumunski, njemački, holandski, švedski, ruski i druge jezike. [3] Nagrade Kočićeva nagrada[1] Kočićeva knjiga[1] Nagrada Stanko Rakita[1] Nagrada Laza Kostić[1] Nagrada Gordana Brajović[1] Nagrada Gordana Todorović[1] Nagrada Isak Samokovlija[1] Nagrada Grigorije Božović[1] Nagrada Veselin Masleša[1] Skender Kulenović[1] Sovica za najbolju knjigu za djecu [1] Miholjdanska povelja, nagrada za razvoj kulture u čelinačkom kraju 2010.[3] Povelja SVITAK, nagrada književnih novina `Svitak`, Požega, 2015. Godišnja nagrada udruženja književnika Republike Srpske Povelja Udruženja književnika Srbije za životno djelo Povelja Udruženja književnika Republike Srpske za životno djelo Nagrada akademije Ivo Andrić za životno djelo Djela Zbirke poezije: `Nemir sna`, «Paralele», Doboj, 1963. `Damari jasenovački`, Nacionalni park Kozara, Prijedor, 1987. `Kosti i sjene`, Slovo, Banja Luka, 1997. `Nebeski lan`, «Ars Libri» – Beograd, «Besjeda» – Banja Luka, 2001. `Srž`, «Rad», Beograd, 2005. Pjesme (izabrane i nove pjesme), Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo, 2004. `Dama iz Gospodske`, «Art-print», Banja Luka, 2006. `Lov`, «KoV», Vršac, 2007. `Pjesnikov prah`, Nar. bibl. „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2008. `Monaški soneti`, «Art-print», Banja Luka, 2011. `Između dvije praznine`, Udruženje književnika Srpske – Podružnica Banja Luka, Banja Luka, 2011. `Dublje od slutnje`, «Art-print», Banja Luka, 2012. `Povratak u tačku` (izabrane i nove pjesme), «Besjeda» Banja Luka, «Ars Li¬bri», Beograd, 2013. `Zrno`, «Povelja», Kraljevo, 2014. `Prelazak u sjenku` (izabrane i nove pjesme), «Unus mundus», Niški kulturn centar, Niš, 2015. `Laku noć, Ljiljana`, «Art-print», Banja Luka, 2016. `Plavet`, Centar za turizam, kulturu i sport, Svrljig, 2018. `Izmaglica`, Udruženje književnika Republike Srpske, Banja Luka, 2018. `Prometejev čvor`, «Art-print» , Banja Luka, 2020. `Kroz iglene uši`, soneti, «Art-print» , Banja Luka, 2021. Zbirke pripovijedaka: `Priče iz Vakufa`, «Glas», Banja Luka, 1978. `Bljesak u košmaru`, «Univerzal», Tuzla, 1985. `Čovjek u ljušturi`, «Glas», Banja Luka, 1988. `Preobražaji`, «Rad», Beograd, 1997. `Dodir`, «Oslobođenje», Srpsko Sarajevo, 1998. `Žuta bjelina` (izbor), «Glas srpski» – Banja Luka, «Oslobođenje» – Srpsko Sarajevo, 1998. `Subote bez Ilze` (izabrane i nove priče), Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka – Beograd, 2000. `Tragač iz krilne regimente`, «Udruženje književnika Srpske – Podružnica Banja Luka», Banja Luka, 2003. `Bio jednom jedan`, «Književna zadruga», Banja Luka, 2003. `Pripovijetke` (izbor), «Zavod za udžbenike», I. Sarajevo, 2004. `Bibliotekar i Knjiga`, «Zavod za udžbenike», I. Sarajevo, 2006. `(D)opričano` (izbor), «Podružnica UKS», Banja Luka, 2007. `Trinaest nestrpljivih priča`, «Prometej», N. Sad, 2007. `Nebesnici`, «Nova reč», Požarevac, 2012. `Otkupljivač priča`, «Art print», Banja Luka, 2013. `Karenjina i Vronski u zadimljenoj krčmi`, «Prometej», Novi Sad, 2015. Pečat nad ponorom, „Štampar Makarije“ Beograd, „Hercegovina izdavaštvo“ Trebinje i „Obodsko slovo“ Podgorica, 2020. `Strašni sud`, Udruženje književnika Republike Srpske, Banja Luka 2021. Romani: `Škola jahanja`, «Glas», Banja Luka, 1990. (drugo izdanje: «Glas srpski», Banja Luka, 1997) `Jahači i ostali`, «Glas srpski», Banja Luka, 2001. `Kako uhvatiti leptira`, «Narodna knjiga», Beograd, 2002. `Nebeske kosturnice`, «Prometej», Novi Sad, 2011. `Gromada`, «Prometej», Novi Sad i Fondacija Brano Ćopić Banja Luka, 2016. Eseji: `Žurka kod Ekermana`, «KoV», Vršac, 2007. `U dubinama jezika`, «Art print», Banja Luka, 2017. Književna kritika: `Dočitavanje`, «Unus mundus», Niš, 2012. Dnevnici: `Krezuba godina, dnevničko bilješkare o 2016`, «Art print», Banja Luka, 2018. Publicistika: `Banjaluka 1969 – 1979.`, (priredio sa Hamidom Husedžinovićem), „Glas“, Banja Luka, 1980. `Banjalučka kuća od snova – pola vijeka Dječijeg pozorišta Republike Srpske` (sa Predragom Bjeloševićem i Vojislavom Vujanovićem), Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2006. Zbirke priča za djecu: `Bajke za lijevo uho`, «Osvit», Karlovac, 1985. `Jarac u pozorištu`, «Svjetlost», biblioteka `Mladi dani`, Sarajevo, 1985. `Čistač obuće`, «Mladost», biblioteka `Vjeverica`, Zagreb, 1985. `Kuća na izletu`, «Glas», biblioteka `Jablan`, Banja Luka, 1988, drugo izdanje 1990. `Kula Kulina bana`, «Veselin Masleša», biblioteka `Lastavica`, Sarajevo, 1988. `Kuća na izletu` (izbor), «Veselin Masleša» i «Svjetlost», Sarajevo, 1990. `Stefan na Mliječnom putu`, «Krajiško dječije pozorište», Banja Luka, 1994. `U kući duhova` (izbor), «Grigorije Božović», biblioteka `Božuri`, Priština, 1998. `Voz, tata i novine`, «Besjeda», biblioteka `Beli slon`, Banja Luka, 2000. `Zlatnodolske bajke`, «Rad», biblioteka `Alisa`, Beograd, 2001. `Prijatelji`, «Slovo», Banja Luka, 2002. `Moć divlje oskoruše i druge bajke`, «Bookland» Beograd, 2005. `Svirala od ružinog drveta i druge bajke`, «Bookland», Beograd, 2009. `Gitarijada u Ježevici`, «Bosanska riječ», Tuzla, 2009. `Kraljevi na vašaru` (lektirni izbor), «Bosanska riječ», Sarajevo, 2010. `Stiže slikar`, «Povelja», Kraljevo, 2011. `Jedna Priča i druge priče`, Književna zaklada/fondacija „Fra Grgo Martić“, Kreševo, 2011. `Pričinilo se u Pričinu`, «Bookland», Beograd, 2014. `Mašta na tufnice` (lektirni izbor), «Bosanska riječ», biblioteka „Mali princ“, Tuzla, 2015, drugo izdanje (u ediciji „Knjigometar“) 2016. `Princeza u oblutku`, „Odysseus“, Beograd, 2020. Romani za djecu: `Tajne Kraljevog Grada`, «Narodna knjiga», biblioteka `Petar Pan`, Beograd, 2004. `Kako se ispričala Neispričana Bajka`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2018. Slikovnice: `Čarolije Sina Sunca`, «GrafoMark», Laktaši, 2001. `Plemeniti Hahaj i strašni Hehej, «GrafoMark», Laktaši, 2001. Zbirke pjesama za djecu: `Šta jutro doručkuje`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2007. `Rasti brže, to je lako`, «Book», Beograd, 2009. `Basnovite pjesme`, «Art print», Banja Luka, 2010. `Kad se uši zacrvene` (izabrane i nove pjesme) (u: R. Pavlović – P. Đaković – P. Stević: Prostori igre), Fondacija „Branko Ćopić“, biblioteka „Bašta sljezove boje“, Banjaluka, 2010. `Pjesme za pričanje`, «Art print», Banja Luka, 2013. `Nova planeta`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2014. Zvučne knjige: `Izvor svjetlosti i druge bajke`, JU Specijalna biblioteka za slijepa i slabovida lica Republike Srpske, Banja Luka, 2017. Izvedeni pozorišni tekstovi za djecu: `Kutija za oslobađanje vremena`, COK teatar, Banja Luka, 1991. `Ljubavni jadi Ježa Ježića`, Krajiško dječije pozorište, Banja Luka, 1993. i Lutkarski studio `Roda`, Banja Luka, 2003. `Princ od Bijelog Luka`, Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2000. i 2002. `Ljubičasta zraka`, Dječije pozorište Republike Srpske, B. Luka, 2006. `Žutokapa`, KUD „Karpati“, Vrbas, 2006. `Plemeniti Hahaj i strašni Hehej`, Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2013. `Prokletstvo metafore`, Teatar „OKO“, Beograd, 2013. `Upoznavanje svijeta`, Teatar „OKO“, Beograd, 2013. `Trospratni bolesnik` (po morivima pjesme „Bolesnik na tri sprat“ Branka Ćopića), Dramska scena, Prnjavor, 2018; DSG `Roda` Banja Luka 2021. Izabrana djela: `Pjesme` `Pripovijetke` roman `Jahači i ostali` `Priče za djecu` «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2004. Više od 20 radio-dramskih tekstova izvođenih na svim radio-stanicama bivše SFRJ i prevođenih na više jezika.

Tvrd povez, 135 strana, izdanje Narodna knjiga 2002, odlično očuvana, detaljniji opis: Zorica Karanović je rođena u Beogradu. Diplomirala je kao student generacije na odseku za novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na istom fakultetu radila je kao asistent i stekla zvanje magistra političkih nauka. Radila je u izdavačkoj delatnosti kao inokorespondent, imala autorske emisije na radiju Politika, televizijama BK telekom, RTV Politika, TV Avala i TV Enter, pisala za magazine Bazar i Jefimija i bila kolumnistkinja najčitanijeg svetskog magazina za žene – El. Od 2001. godine radila je u Kulturnoj rubrici lista Politika, a dve godine kasnije postala menadžer za odnose sa javnošću najstarije i najuglednije novinske kuće na Balkanu. Stručno se usavršavala u nemačkoj medijskoj grupaciji WAZ, radila kao novinar spoljnopolitičke rubrike lista Politika i obavljala funkciju urednice Ženskih strana istoimenog lista. Bogatom profesionalnom iskustvu, koje je sticala u Srbiji ali i zemljama Evropske unije (Italija i Nemačka), dodala je i titulu doktora nauka, odbranivši doktorsku disertaciju na Fakultetu za menadžment BK univerziteta. Poslednjih godina, uporedo sa novinarskom, gradi i univerzitetsku karijeru. Govori engleski i nemački jezik. Do sada je objavila dve autorske knjige Ništa lično i Kako uloviti muža, koje su ostvarile rekordne tiraže i jednu koautorsku knjigu Dobila sam posao, a Vi. Živi i radi u Beogradu.

Ova knjiga je puna pozitivnih ideja koje će vas podsećati na brojne mogućnosti što čekaju da budu istražene – 600 veselih i ohrabrujućih predloga o tome kako da iskoristite svaki trenutak svoje slobode. Sad kad niste u vezi, imate više vremena i imate zeleno svetlo za avanture. Ideje su jednostavne, zabavne i praktične – gospodinu Slobodnom ili gospođici Slobodnoj garantuju da će zgrabiti povoljan trenutak i ponovo otkriti uzbuđenje ludovanja bez ikakvih stega. Nemojte se vajkati ili biti obeshrabreni, to što ste ponovo slobodni povod je za slavlje! Povez: Mek Broj strana: 255 Izdavač:: Miba Books Posveta na prvoj strani, sve ostalo u odličnom stanju.

IZDAVAČ: Stubovi kulture, Beograd GODINA: 2002. POVEZ: mek, manji format PISMO: ćirilica STRANA: 148 STANJE: dobro očuvana, ocena 3 Intigrantna potraga za arhivama nestalim u burnim događajima balkanske istorije. Jedno je arhiva CK KPJ sklonjena 1948. u manastiru u Bosni, drugo je jasenovačka arhiva odneta iz Jasenovca za vreme ratova devedesetih. Pripovedajući o nestanku arhiva, Lukač govori o događajima u kojima još više nestaju ljudi. RAJKO LUKAČ rođen je 1952. godine u Međeđi kod Bosanske Dubice. Školovao se u Međeđi, Starom Petrovom Selu i Bosanskoj Dubici. Posle prve godine na Filozofskom fakultetu u Zadru, studije nastavio na Filološkom fakultetu u Beogradu i diplomirao na grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti. Od 1971. živi u Beogradu, gde se profesurom bavio nekoliko meseci, a najduže – deceniju i po – bio novinar, potom saradnik u marketingu, urednik i voditelj književne tribine, savetnik za književnost u jednom fondu, te saradnik i urednik u nekoliko izdavačkih kuća. U protekloj deceniji, uz čitanje i pisanje, posvetio se sadnji voćaka, verujući da više šansi imaju da ga nadžive njegove smokve, bademi, leske, kesteni, breskve i orah nego knjige.Knjige poezije: Plavuša i putnik (1977), Spiralno stepenište (1982), Knjiga paljenica (1986), Odlivci i siluete (1987), Koji kunu dane i noći (1990), Uholaže (1994), Japija za život (1994), Relikvijar (1994), Bištanje pred lapot (1995), Jona iz fioke (1997), Ples dvojnika (stare i nove, 2004), Trpeza (sto izabranih pjesama, 2008), Zapisi iz podzemnog prolaza (2010), Hor ara (2015), U traganju za izgubljenim čitaocima (2016), Zajednički epitaf (2017) i za decu Mačja pređa (2008), Hvalisavko u kopačkama od sedam milja (2009), Pajaci na pijaci (2016) i Kratka duga (2017), te izbor poezije u prevodu na makedonskom jeziku Tanc so sirenite (2016).Romani: Čipkarska škola (1988), Ljetne sante (1995), Božji ugodnici (1998), Arhivske grobnice (2002), Hroničar (2005), Zvono nad međama (2015), za mlade Najgori nadimak na svijetu (2011), Uhvati vjetar (2012) i za decu Strašnije od najstrašnijeg (2016).Knjige priča: Mojin kralj (1996), Šetalište hromih (2001), Samrtni zagrljaj (2006) i Pisac na usijanom limenom krovu biblioteke (2017).Drama Fajront na Gvozdu (2011).Drugi program Radio-Beograda emitovao mu je radio-drame Svečana autopsija u Matici Srpskoj i Mojin kralj, a Dečji program dvadeset kratkih priča.Priredio Antologiju pripovedaka srpskih književnica (2002) i preveo sa makedonskog jezika antologiju makedonskih mladih pesnika Lirski dodekameron (2016) i pesničku knjigu Marte Markoske Crne rupe u nama (2017) .