Alat za skidanje Sony radia 65.249 60-646

Cetvorokanalno stereo pojacalo sa mogucnoscu rada stereo/mono/mono (bridge) sa aktivnom skretnicom i filterima za HPF (visoke) i LPF (niske) frekvencije. Pojacalo radi stabilno na 4 Ohms (stereo/bridz modu) i 2 Ohms (stereo modu). Pojacalo ima mogucnost da radi u 3 rezima rada a to su: 1. Pogon 4 koaksijalna ili komponentna zvucnika2. Pogod 2 zvucnika + 1 vufer3. Pogon 2 vuferaAktivna skretnica: - FLAT sirokopojasni signal za koaksijalne/komponentne zvucnike- HPF visoke frekvencije za koaksijalne/komponentne zvucnike- LPF niske frekvencije za wooferRegulacija frekvencije: - HPF (visoke) 120Hz- LPF (niske) 80HzHI Input: - Mogucnost povezivanja pojacala na fabricki radio uredjaj koji nema RCA izlaze. Ovo je jako korisna opcija u koliko zelite da dodate dodatnu snagu svom ozvucenju a da pri tome i dalje koristite pogodnosti komandi na volanu. Auto ON: - Ova opcija omogucava da kada se koristi hi input nije potrebna dodatna remote zica za paljenje pojacala vec se ono pali kada oseti signal koji dobija peko hi input-a od radio uredjaja. Zastita: - preopterecenja- pregrevanja- obrnutog polariteta- kratkog spoja Pojacalo je radjeno u A/B klasi i koristi naponski osigurac od 40A (ampera). SPECIFIKACIJA: JVC drvn KS-DR3004 STEREO:  4 × 90W RMS-a @ 2Ω 4 × 60W RMS-a @ 4Ω MONO (Bridge):  2 × 180W RMS-a @ 4Ω Dimenzije DxSxV: 322mm/185mm/52mm Tezina: priblizno3 KgPojacalo je novo i isporucuju se u originalnom pakovanju sa svom pratecom opremom. - U koliko ovaj oglas i proizvod nije ispunio Vasa ocekivanja uputite na upit i pronaci cemo pravi proizvod za Vas! ! ! STANJE: NovoDOBAVLJIVOST: 1-3 radna danaSve dodatne informacije dostupne na: Viber, WhatsApp, poziv, SMS, sasomange poruka - 069/12 00 350 *moguce slanja Post Express-om o trosku kupca*slanje paketa i nedeljom*licno preuzimanje*bez zameneNovo u ponudi kompletan Hertz, Alpine, Ground Zero, JBL, Kenwood, JVC program. Multimedije tipske/univerzalne, USB/CD/radio plejeri, zvucnici, pojacala, vuferi. U ponudi jos dosta audio opreme za automobile cd player-i, zvucnici, pojacala, woofer-i, kondenzatori, skretnice Alpine, Pioneer, Blaupunkt, Magnat, Ground Zero, Hertz, Hifonics, Crunch, DLS, Helix, Audison, JVC, Kenwood, Sony, Clarion. . . . . . .  kompletnu ponudu mozete pogledati u opciji oglasi ovog oglasivaca! ! !

Octavia poklopac sredisnje konzole radia i ventilacije polovan, ispravan, slanje moguce preko kurirskih sluzbi. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..

'Karakteristike : Model : ISO-PAN.1 Konektor za auto radio Tip konektora: Konektor sa kablovima Broj pinova: 16 Brend Radia: Panasonic Modeli radia: CQ DFX 223, CQ DFX 683, CQ DFX 783, CQ DFX 983N, CQ MX 2083N, CQ RDP 003N, CQ RDP 103, CQ RDP 113, CQ RDP 123, CQ-C 1001 NW, CQ-C 110 VN, CQ-C 1110 AN, CQ-C 1110 GN, CQ-C 1120 AN, CQ-C 1120 GN, CQ-C 1300 AN, CQ-C 1301 NW, CQ-C 1311 NW, CQ-C 1321 NW, CQ-C 3300 N, CQ-C 5100 N, CQ-C 5300 N'

Mirko Korolija PESME SKZ 239 Mirko Korolija (1886–1934) bio je srpski pesnik i političar. Živeo je i školovao se u Zadru, a zatim u Češkoj. U Pragu završava Pravni fakultet i stiče zvanje doktora pravnih nauka, ali paralelno razvija svoj književni talenat i objavljuje dela u časopisima. Radio je u mestu Kistanje i u Zadru, a 1919. postavljen je za sekretara Ministarstva u Beogradu. Izdao je za života nekoliko zbirki pesama, a bio je i autor putopisnog serijala o Dalmaciji, koji je izlazio u Politici tridesetih godina 20. veka.

Opel corsa c 17dti u delovima, garancija na ispravnost, u ponudi i svi ostali delovi za opel automobile od 2000 do 2017. Opel miloš Niš 0613253171 Turbina alnaser alternator motor menjac poluosovina klapna gasa plivajuci zamajac set kvacila krilo potkrilo menjac druk lezaj lezaj tocka amortizer sanke most letva volana stabilizator viljuska far hauba sajbna bocno staklo retrovizor stop svetlo ablender sim modul brava kvaka disk celjust sapa opruga balanstangla abs centrala lezaj tocka krst volana kaseta km sat prekidac svetla radio nebo antena gepek amortizeri gepek vrata

Opel astra j svi modeli u delovima, garancija na ispravnost. U ponudi i svi ostali delovi za opel automobile od 2000 do 2017 Alnaser alternator motor menjac poluosovina klapna gasa plivajuci zamajac set kvacila krilo potkrilo menjac druk lezaj lezaj tocka amortizer sanke most letva volana stabilizator viljuska far hauba sajbna bocno staklo retrovizor stop svetlo ablender sim modul brava kvaka disk celjust sapa opruga balanstangla abs centrala lezaj tocka krst volana kaseta km sat prekidac svetla radio nebo antena gepek amortizeri gepek vrata copavac rezerni tocak rame. .. .

Dragoslav Grbić : LIRSKI FRAGMENTI, Novo pokolenje Beograd 1949, str. 32. Poezija. Očuvanost 3. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)

Dragoslav Grbić : SEPTEMBAR, Novo pokolenje Beograd 1954, str. 64. Poezija. Očuvanost 3. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)

Dragoslav Grbić : POD KAMENOM , Prosveta 1979, str. 56. Zbirka poezije. Očuvanost 4-. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)

Dragoslav Grbić : RODNI GRAD, Novo pokolenje Beograd 1950, str. 48. Poezija. Očuvanost 3. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)

Polovni delovi za Nissan Primeru karavan, 1994-to godište, W10 oznaka karoserije: Gepek vrata sa staklom Plastika otvaranja gepek vrata Prednja desna vrata sa staklom i motorom za električni podizač Zadnja desna vrata sa staklom i motorom za električni podizač Zadnja leva vrata sa staklom i motorom za električni podizač Električni podizač stakla prednjih desnih vrata Prednja maska Hladnjak sa ventilatorom Bočni žmigavac na blatobranu, 2 komada Prednji desni žmigavac Prednji desni far Antena za radio sa električnim podizačem Prednji desni blatobran Desni retrovizor bez stakla Posuda za vodu za brisače, sa motorima Zadnji branik Krovni nosač, 2 komada Pumpa za ABS

Dragomir Brajković : NA BAŠTINI, Zadužbinsko društvo Prvi srpski ustanak Orašac 2007, str. 68. Poezija. Očuvanost 4. Dragomir Brajković (10. decembar 1947 – 29. novembar 2009) je bio srpski pesnik, novinar i književnik, dobitnik više književnih nagrada i dugogodišnji urednik u Radio Beogradu. Rođen je 1947. godine u selu Pisana Jela kraj Bijelog Polja u Crnoj Gori. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Poeziju, prozu, esejističke i kritičke tekstove objavljivao je od 1966. godine. Bio je član Udruženja književnika Srbije. Umro je 29. novembra 2009. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Alat za skidanje radia Kettz SR-55.201 01-507

Alat za skidanje Sony radia SR-55.205 01-709

Alat za skidanje Pioneer radia SR-55.204 01-708

Alat za skidanje radia Kettz SR-55.203 01-509

David Kecman Dako : STOLETNA VODA, Futura publikacije Novi Sad 2001, str. 104. Poezija. Očuvanost 4; ima pečat neke firme iz Sombora. Давид Кецман Дако (Рајновци, код Бихаћа, 1947) – песник, прозни писац и есејиста, књижевни, позоришни и ликовни критичар; По завршетку студија савременог српског језика и југословенске књижевности, радио је као наставник у школи, а од 1974. до 2011. био је професионални новинар-уредник у сомборском Информативном центру (Омладински лист „Покрет”, недељник „Сомборске новине” и Радио-Сомбор). Аутор је двадесет и две књиге поезије и прозе: Реч на леду, 1976; Претпоноћни воз, 1980; Ноћни риболов, 1980; Распад мозаика, 1989; Зидари светилишта, 1991; Калем, 1992; Трептај (хаику), 1998; Небески гласник (хаику и поема Море), на српском, 1994. и на мађарском језику Mennyei hirnök (Небески гласник) 1997; Озарје, 1999; Столетна вода, 2001; Сам као суза (избор), 2003; Тамнина, 2008; Хор сенки, 2010; збирке приповедака Леђ, 1982; три романа мозаика: Кад дуња замирише, 1995; Река за један дан, 2014. и Жива слика, 2016. Запажен је и као аутор књига за децу и младе: Сањам, сањам чаролије (песме и приче), 1994; Хоћко и Нећко (песме), 1997; Даљинама преко света (песме), 2003; и Неко само тебе тражи (песме), 2006. Био је главни и одговорни уредник Омладинског листа „Покрет” (1974–1978), а потом и главни уредник часописа „Домети” (2013–2016). Сада је члан Уредништва часописа „Луча” (Суботица). Сарадник је многих листова и часописа. Превођен на десетак језика. Заступљен је у антологијама и зборницима како за одрасле, тако и за децу. Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења писаца Републике Српске. Станује у Сомбору, а живи у својим књигама.

Za ovu prvu, antologiju srpske boemske poezije, može se reći da je radio znalac i zaljubljenik u naše pesnike boeme, u njihove pjanske i mamurne prosjaje, u one stvaralačke trenutke koji su zaista rezultirali izuzetnim umetničkim podvizima u stihu. To su oni trenuci, u pesničkom slučaju, koje je davno Tin Ujević nazvao `jutra nevolje i stida`. Čudni su to `prizori unutrašnjeg života pesnika, prizori koji reflektuju duhovnu i umaginativnu žeđ ovih primeraka življenja`, koji su jedva čekali noć da i njima svane. Na drugoj slici svi pesnici cije pesme su u knjizi.Malo podvlaceno, malo zaokruzivano. Strana 250 Tvrdi povez Dim 17x25cm Izdavac Vesti Cirilica

Opel astra h 19cdti boja z20z u delovima, motor 19 8v 88kw u ekstra stanju. Menjac, poluosovina klapna gasa plivajuci zamajac set kvacila krilo potkrilo menjac druk lezaj lezaj tocka amortizer sanke most letva volana stabilizator viljuska far hauba sajbna bocno staklo retrovizor stop svetlo ablender sim modul brava kvaka disk celjust sapa opruga balanstangla abs centrala lezaj tocka krst volana kaseta km sat prekidac svetla radio nebo antena gepek vrata amortizeri felne salt hebli pedala gasa eger ventil crevo vode crevo turbine interkuler kompresor klime. . . Garancija na ispravnost svih delova, u ponudi i svi ostali delovi za opel automobile od 2000 do 2017. Opel miloš Niš 0613253171

M. T. Vid /Miroljub Todorović/ : GEJAK GLANCA GULJARKE, Zapis Beograd 1983, str.92, drugo dopunjeno izdanje. Šatrovačka poezija. Očuvanost 4. Miroljub Todorović rođen je 5. marta 1940. godine u Skoplju. Ratne godine proveo je kao izbeglica, sa majkom učiteljicom i sestrom, u mestima oko Velike Morave. Osmogodišnju školu učio je u Ćićevcu, Obrežu kod Varvarina i Lučini kod Stalaća. Godine 1954. sa porodicom prelazi u Niš gde završava gimnaziju. Prvu pesmu objavio je još kao učenik osnovne škole 1953. godine u beogradskom časopisu ``Pionir``. Prve ``ozbiljne`` pesme objavljuje, kao učenik gimnazije ``Stevan Sremac``, u niškom književnom časopisu ``Gledišta`` (1958), radio Nišu, niškim Narodnim novinama, sarajevskom ``Životu`` i zagrebačkom ``Poletu``. Bio je član niškog književnog društva ``Nestor Žučni`` koje mu je objavilo i prvu knjigu, poemu ``Planeta`` 1965. godine. Kao književnik i umetnik formirao se u krugu niških stvaralaca, kada se u njemu i rodila ideja o scijentizmu (signalizmu). Diplomirao je na pravosudnom odseku Pravnog fakulteta u Beogradu 1963. godine. Jedno vreme studirao je i na trećem stepenu istog fakulteta Međunarodno javno pravo. Kao član redakcije studentskog lista za kulturu ``Vidici`` učestvuje u studentskoj pobuni 1968. Tada je njegova pesma ``Koračnica Crvenog univerziteta`` umnožena u više hiljada primeraka i aklamacijom na studentskom zboru u zgradi Filozofskog fakulteta prihvaćena kao himna Beogradskog univerziteta. Sa grupom stvaralaca 1969. osniva neoavangardni književno-umetnički pokret signalizam, a sledeće godine pokreće Internacionalnu reviju ``Signal``. Radio je kao novinar, profesor u srednjoj školi, sekretar redakcije, urednik časopisa i kao savetnik za međurepubličku i međunarodnu kulturnu saradnju u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Godine 1982. odlazi u penziju i u potpunosti se posvećuje književnom i umetničkom radu.

Polovni originalni delovi Karavani Hečbek Kupe Fiat stilo (1.6-1.8-2.4-1.2-1.9 jtd) Slanje brzom postom Moguca i ugradnja Sve informacije na 069699380 0665367171

IZABRANE PESME Joan Flore: IZDAJA METAFORE : VALCERI - BRŠLJAN - PESNIČKE FIŠE - FIZIČKI SVET - TERAPIJA RADA - ČINJENIČNO STANJE - MLADA SOVA - NA SAMRTNOJ POSTELJI - LJUBIČASTI TABANI Tvrd povez sa omotom, 347stana, izdavač: DNEVNIK - Novi Sad Флора, Јоан (Flora, Joan, Банатско Ново Село, 1950 – 2005, Букурешт), песник и преводилац. Студирао је књижевност у Букурешту. Писао на румунском језику. Преведено му је десетак песничких збирки на српски језик. Такође су му објављени књиге и на мађарском, македонском, словачком. Песме су му преведене на више од петнаест језика. Последње године живота провео је у Букурешту, где је радио као уредник у Музеју румунске књижевности, а потом и као секретар Друштва књижевника Румуније. Био је један од најистакнутијих песника бивше Југославије.

Ciril Zlobec: KRAS, Nolit 1977, str. 76. Izbor poezije. Izbor i prevod Roksanda Njeguš. Očuvanost 4 i ima lični štambilj. Zlobec, Ciril, slovenski književnik (Ponikve kraj Sežane, 4. VII. 1925 – Ljubljana, 24. VIII. 2018). Aktivist Osvobodilne fronte od 1942., priključio se partizanima 1943. Studij slavistike završio 1953. na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Radio je kao novinar i urednik na Radio Ljubljani, uređivao reviju Beseda (1952–57., s J. Kosom) te bio glavni urednik Sodobnosti (1969–99). Obnašao je i više uglednih političkih funkcija: član Predsjedništva republike Slovenije (1990–92) i dr. Redoviti je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti bio od 1989, dopisni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti od 1990. S K. Kovičem, J. Menartom i T. Pavčekom objavio je 1953. zbirku intimističke lirike Pjesme četvorice (Pesmi štirih), koja je označila raskid sa socrealističkom poetikom. Njegov je potonji pjesnički izraz aforističan i metaforičan u duhu neoekspresionizma s elementima nadrealizma (Pobjeglo djetinjstvo – Pobeglo otroštvo, 1957; Ljubav – Ljubezen, 1958; Naša oaza – Najina oaza, 1964; Pjesme gnjeva i ljubavi – Pesmi jeze in ljubezni, 1968; Čudnovata pustolovina – Čudovita pustolovščina, 1971; Dva užarena sunca – Dve žgoči sonci, 1973; Vraćanja na Kras – Vračanja na Kras, 1974; Pjesme – Pesmi, 1979; Glas, 1980; Ljubavne pjesme – Pesmi ljubezni, 1981; Riječ – Beseda, 1985; Ljubav dvojednina – Ljubezen dvoedina, 1993; Samo taj dan imam – Samo ta dan imam, 2000; Biti čovjek – Biti človek, 2014., i dr.). Objavljivao je i romane (Muške godine našega djetinjstva – Moška leta našega otroštva, 1962; Moj brat svetac – Moj brat svetnik, 1970), eseje (Poezija i politika – Poezija in politika, 1975; Slovenska samobitnost i pisac – Slovenska samobitnost in pisatelj, 1986; Priznajem, rekao sam – Priznam, rekel sem, 1988; Između utopije i skepse – Med utopijo in skepso, 2005., i dr.). Prevodio je s talijanskoga, hrvatskoga i srpskog jezika.

Autor: Dane Stojiljković Izdavač: Partenon Broj strana: 290 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Dane Stojiljković (Dubovo kod Prokuplja, 1938 — Prokuplje, 15. septembar 2019) bio je srpski pesnik, pripovedač, romanopisac i boem. Osnovnu školu završio je u Beogradu, gimnaziju učio u Prokuplju i Prištini, a Pravi fakultet u Beogradu. Radio je deset godina u Palati pravde u Beogradu, a potom u SO Prokuplje do penzionisanja. Poeziju i prozu je objavljivao u listovima i časopisima i pod pseudonimima Bodan Dubovski i Danko Atanasković. 2008-e godine za svoje stvaralaštvo dobio je nagradu `Rade Drainac`. `Linija povučena iz Dubova` predstavlja izbor njegovih najlepših pesama po izboru Radeta Vojvodića i uz recenziju Čedomira Mirkovića. Knjiga je vrlo dobro očuvana. Na slici prikazan deo sadržaja.