Alat za vađenje radija CD i navigacijeSet za montažu i demontažu auto radija i navigacije Set alat za vađenje radija i cd bez oštećenjaSet uključuje alat za radia i navigaciju  za sledeće Auto Brendovi; PEUGEOT , Skoda , BMV , Ford , VV , MERCEDES BENZ , Porsche , Audi , Renault , Alfa , Fiat, Ford . Uključuje ključ za radio :                 BLAUPUNKT , Clarion , Becker , ALPINE , GRUNDIG JVC , PIONEER . Proizvod: Poljska Novo i ne korišceno. ---------------------------------Ukoliko zelite da porucite-------------------Posaljite poruku preko SMS PORUKE, VIBER, ILI SASOMANGE1 Ime i prezime2 Ulica i broj3 Mesto i postanski broj4 Broj telefona za kontakt Ili pozovite na telefon 0612620962

Zbirka pesama avangardnog pesnika iz 30-tih godina prošlog veka, Bore Kesića, člana grupe `Jato`. Štampano u Beogradu, 1932. god. Naslovnu stranu i lik autora radio avangardni atelje iz Hrvatske, Mirosavljević-Kocmut. Ovo je grupa mladih umetnika koji su uneli moderne poglede na književnost i umetrnost: Mirosavljević-Kocmut su umetnici koji su doneli avangardni plakat kao način oglašavanja u umetnost naših područja, a Bora Kesić, fudbaler-reprezentativac, pesnik, disident je bio deo avangardne grupe pesnika u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca... Knjiga je u mekom povezu, sa vidljivim znacima stajanja, korica većim delom pocepana.

Motor za veš mašinu, kolektorski. Lepo radi na 12 V jednosmerne. Verovatno bi lepo radio i kad bi se montirao na mašinu. Mogu pre slanja da obavim dodatna ispitivanja , sam da mi kažete na šta da obratim pažnju. Tu je njegov originalni kabl, a ostavio sam na njemu i žice pomoću kojih sam ga ispitivao. Ima jedan izvod viška, pa ga nisam puštao na naizmeničnu struju jer ima jedan kontakt više nego što ja znam da ispitam. C 51.07.50.75 code 16002340402 Hotpoint WML 520P 3K - 0909 - KADE-KOFER3

'- Set alata i pribora za skidanje delova enterijera i audio uređaja u automobilu

Preveo sa nemačkog originala Stevan Milović. Omot prema crtežu G. Grosza od Pavla Bihalya. Ovitak Pavle Bihaly. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bernard Brentano Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo Godina: 1938 Uvez: meki + omot Format: 14x20 Stranica: 152 KC

Spomenica petstogodisnjice smederevskog grada despota Djurdja Brankovica 1430-1930 Fin, Beograd, 1930. Tvrd povez, koza, nedostaje rikna, prednja korica flekava i odvojena od poveza. Nedostaje naslovni list. VIDI SLIKE! Format 34x26 cm, 147 strana plus table s ilustracijama. Istorijski deo napisao Dr. Ljubomir Petrović, profesor. Arhitektonski deo i članak o liku Despota Đurđa napisao Pera J. Popović, arhitekt. Deo o predaji ključeva Grada Smedereva Karađorđu napisao Milan J. Konstantinović, advokat. Ilustracije po prirodi, grafičke kompozicije i ostale arhitektonske crteže radio Pera J. Popović, arhitekt. tags: despotovina, smederevo, podunavlje, smederevska tvrdjava, despot djuradj brankovic, prokleta jerina, karadjordje, prvi srpski ustanak...

Radomir Rajkovic- Pustare Pesme u prozi Autorsko izdanje, Subotica, 1962. Mek povez, 23 strane, posveta pesnika, ilustracije Miro Glavurtic. Radomir Rajković (Beograd, 21. septembar 1940 — Oduševci, kod Starog Slankamena, 13. avgust 2009) bio je srpski književnik. Pisao je poeziju, prozu i književnu kritiku. Rođen u Beogradu, živeo je u Mramorku, gde je pohađao i osnovnu školu. U Vršcu je završio gimnaziju, a od 1964. godine do smrti živeo u Beogradu, gde je iste godine diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, na Odseku za organizaciju. Dvadaeet pet godina radio je kao organizator i producent na Televiziji Beograd. Bio je oženjen Elvirom Rajković, književnicom. Umro je iznenada 13. avgusta 2009. godine u svojoj letnjoj kući u Oduševcima (Stari Slankamen) pored Dunava. Za života objavio je deset knjiga poezije, dve su objavljene posle njegove smrti. Jedno vreme pesme je objavljivao pod pseudonimom Saša Peščarski. Pored poezije, objavljivao je prozu i književnu kritiku u listovima i časopisima širom Jugoslavije. Zastupljen je u antologiji Pere Zupca „Zlatni stihovi“, objavljenoj 1998. godine. Poezija mu je prevođena na engleski, poljski, španski, mađarski, rumunski, makedonski, albanski i kineski jezik. Bio je član Udruženja književnika Srbije. Knjige pesama Pesak i leto, Matica srpska, edicija „Prva knjiga“, Novi Sad, 1959, Pustare, Rukovet, Subotica, 1962, Maske, Klub pisaca, Vršac, 1953, Ljudi, Braničevo, Požarevac, 1967, Panonske elegije, Klub pisaca, Vršac, 1969, Razglednice, Bibloteka „Ugao“, Vršac, 1971, Odbrana, BIGZ, Beograd, 1978, Ciklusi, Biblioteka „Revija, Osijek, 1984, Množina, Biblioteka „Ugao“, Vršac, 1991, Sudija, pesme u prozi, NOVA, Slobodan Mašić, Beograd, 2006.

Prvo izdanje iz 1945. godine. Potpis u vrhu prve stranice, inače veoma dobro očuvano. Izuzetno retko u ponudi. Autor - osoba Samokovlija, Isak Naslov Prazničko veče / Isak Samokovlija Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1945 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1945 (Sarajevo : Državna štamparija) Fizički opis 20 str. ; 15 cm Zbirka Mala biblioteka ; 3 Isak Samokovlija (Goražde, Austrougarska, 3. decembar 1889 – Sarajevo, 15. januar 1955) je bio jugoslovenski i jevrejski (sefardski) književnik. Gimnaziju je završio u Sarajevu, a medicinu je studirao u Beču. Živeo je i radio u Goraždu, Fojnici i Sarajevu. Pisao je pripovetke i drame sa temama iz života jevrejske zajednice u Bosni. Njegova porodica se u Bosnu doselila iz Samokova u Bugarskoj, odakle potiče njihovo prezime. U mladosti je pisao priloge za književni časopis „Jevrejski život“ i prevodio dela jevrejskih pisaca. Svoju prvu pripovetku „Rafina avlija“ objavljuje 1927. u Srpskom književnom glasniku, a dve godine kasnije izlazi prva zbirka pripovedaka „Od proljeća do proljeća“. Drugi svetski rat je preživeo u ustaškom zarobljeništvu, iz koga je utekao pred kraj rata. Za njegovo najbolje delo važi zbirka pripovedaka „Nosač Samuel“ iz 1946. Posle rata imao je nekoliko funkcija u književnim institucijama, uključujući mesto predsednika Udruženja pisaca BiH. Uređivao je književni časopis „Brazda“ u periodu 1948–1951. Posle toga je radio kao urednik u izdavačkom preduzeću „Svjetlost“. Bibliografija „Od proljeća do proljeća“ – Sarajevo, 1929. „Pripovijetke“ – Beograd, 1936. „Prazničko veče“ – Sarajevo, 1945. „Nosač Samuel“ – Sarajevo, 1946. „Tragom života“ – Zagreb, 1948 „Izabrane pripovetke“ – Beograd, 1949. „Pripovijetke“ – Sarajevo, 1951. „Đerdan“ – Sarajevo, 1952. „Priča o radostima“ – Zagreb, 1953. „Hanka“ (drama) – Sarajevo, 1954. „Plava Jevrejka“ (drama) „On je lud“ (drama) „Fuzija“ (drama) MG59 (L)

Dobro očuvano, listovi malo požuteli od starosti sa pegama, povez se čvrsto drži. Korice očuvane. Ilustracije u knjizi akademski slikar Sava Nikolić Autor - osoba Karić, Živojin D. Naslov Čitanka : za I razred osnovne škole / [sastavio] Živojin D. Karić ; [ilustrovao Sava Nikolić] Vrsta građe udžbenik Jezik srpski Godina 1962 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika, 1962 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 99 str. : ilustr. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Nikolić, Sava SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920 – Beograd, 1981), učenik Gimnazije (1939/40). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Posle rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živeo i radio u Beogradu. MG26 (K)

Kao na slikama Omot Pavle Bihaly / Bihalji Preveo sa nemačkog originala Stevan Milović. Omot prema crtežu G. Grosza od Pavla Bihalya. Ovitak Pavle Bihaly. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bernard Brentano Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo Godina: 1938 Nolit nolitova izdanja iz tridesetih nova literatura avangarda avant-garde design georg grosz

omot: Pavle Bihaly, fotomontaža iz kraja 30-ih godina. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. veoma dobro stanje, kao na slikama, na rikni ima malih oštećenja Služavkin sin : 1849-1871 / Johan August Strindberg ; [preveo Stevan Milović] tehnička oprema Pavle Bihalji (Pavle Bihali, Bihaly) Biblioteka Zenit 294 str. ; 20 cm Nolit Beograd 1939. retko izdanje mek povez sa omotačem August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 — Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Strindberg se smatra jednim od najznačajnih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine. Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole. Preveo Stevan Milović. Oprema Pavle Bihaly.

Srbija - Pijemont Južnih Slovena 1842-1853 Drag. Stranjaković Izdavač: Narodna štamparija, Beograd 1932; Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) je bio srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Dragoslav Stranjaković Datum rođenja 31. maj 1901. Mesto rođenja Užice Kraljevina Srbija Datum smrti 27. novembar 1966. (65 god.) Mesto smrti Beograd SFRJ Biografija Uredi Rođen je u Užicu, 31. maja 1901. godine. Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše je posvetio pažnju na istoriju 19. veka i period vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu. Objavljena dela Uredi Vlada Ustavobranitelja, Beograd, 1935. Biografija Karađorđa Petrovića, Beograd, 1946. Stranjaković, Dragoslav (1991). Najveći zločini sadašnjice: Patnje i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941-1945. Gornji Milanovac-Priština: Dečje novine, Jedinstvo. Pored ovih knjiga napisao i objavio blizu 300 naučnih radova. istorija srba srpska srpskog naroda 19. xix vek

dosta dobro stanje za svoje godine, omot kao na slici retko omot: Pavle Bihaly, fotomontaža iz kraja 30-ih godina. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Služavkin sin : 1849-1871 / Johan August Strindberg ; [preveo Stevan Milović] tehnička oprema Pavle Bihalji (Pavle Bihali, Bihaly) Biblioteka Zenit 294 str. ; 20 cm Nolit Beograd 1939. retko izdanje mek povez sa omotačem August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 — Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Strindberg se smatra jednim od najznačajnih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine. Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole. avangarda

Зигфрид Кракауер: Од Калигарија до Хитлера- психолошка историја немачког филма СКЦ, Београд, 1996, 512 страница, броширано Печат на предлисту, други предлист се одвојио, на десетак места подвлачено ГРАФИТНОМ оловком (остављам потенцијалном новом власнику да то обрише уколико му смета). Књига је у одличном стању, да није стара 23 године комотно сам могао написати и да је `нова`. Садржај на додатним фотографијама. Zigfrid Krakauer (8. februar 1889 — 26. novembar 1966) bio je nemački pisac, sociolog, novinar, kulturni kritičar i filmski teoretičar. Bio je povezivan sa Frankfurtskom školom. Zigfrid Krakauer rođen je 8. februara u Frankfurtu na Majni, u jevreskoj porodici. Studirao je arhitekturu od 1907. do 1913; a posle je radio u Berlinu i Minhenu do 1920. godine. Na kraju Prvog svetskog rata je upoznao Teodora Adorna, koji mu postaje filozofski mentor.[1] Od 1922. do 1933. godine, Krakauer je pisao kulturne komentare u listu Frankfurter Zeitung među kojima i filmske kritike. Levičarski orijentisan, prvo je nakratko otišao u Pariz, a onda je emigrirao u SAD posle dolaska nacionalsocijalizma i Hitlera na vlast u Nemačkoj 1933. godine. Tamo se bavio teorijom masovnih komunikacija i propagande, sociologijom, filmskom istorijom i estetikom. Od 1941. godine je asistent kustosu u filmskom arhivu Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, sa posebnim zadatkom da istražuje metode nacističke filmske propagande. Bio je protivnik kapitalizma, iako čitajući dela Karla Marksa, bio je protivnik totalitarizma i sovjetske vlasti i Josifa Staljina.[2] Od 1943. do 1944. godine napisao je istoriju nemačkog filma sa socijalnog, ekonomskog i političkog gledišta From Caligari to Hitler. Kao član biroa za primenjena socijalna istraživanja na Univerzitetu Kolumbija, napisao je Satelitski mentalitet: propaganda i nacistički ratni film i veliku teorijsku knjigu `Priroda filma`. 1960. godine objavio je `Teoriju filma`. Poslednjih godina svog života, radio je kao sociolog različitih instituta, među njima i u Njujorku kao direktor istraživanja primenjenih društvenih nauka na Univerzitetu Kolumbija.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1938 g. Prvo izdanje !!! Kovačić, Vladimir, hrvatski književnik (Vinkovci, 28. III. 1907 – Zagreb, 22. VIII. 1959). Pravo i filozofiju studirao u Zagrebu. Radio je u zagrebačkim dnevnim listovima i na radiju, a nakon II. svjetskog rata bio je zaposlen u izdavačkome poduzeću Zora. Njegova je lirika tematski ili senzibilitetom povezana s rodnim Vinkovcima i sa Šokadijom. Pisao je pjesme sjetnih i nostalgičnih ugođaja, s najčešćim motivima jeseni i smrti. Na izražajnome planu osjetan je utjecaj hrvatske pučke pjesničke tradicije. Nastojeći na konciznosti i zgusnutosti izraza, ponajbolje stihove ostvario je u najstrožim vezanim formama, tercini i sonetu. Objavljene su mu zbirke Otrovano proljeće (1938), Ceste i jablani (1952) i Jantar na suncu (1959). Pisao je i novele, feljtone te književne i kazališne kritike.

NOV AUX Bluetooth kabl adapter za Renault vozila 05-11 Kabl za bluetooth AUX , konektor adapter za RENAULT vozila + mikrofon! Odgovara za modele od 2005 do 2011. Nije za modele koji imaju GPS navigaciju sa ekranom, kao ni za modele pre 2005.  Renault Clio (models 2005 to 2011)   Renault Espace (models 2005 to 2011)   Renault Kangoo (models 2005 to 2011)   Renault Laguna (models 2005 to 2011)   Renault Megane (models 2005 to 2011)   Renault Scenic (models 2005 to 2011)   Renault Trafic (models 2005 to 2011)   Renault Twingo (models 2005 to 2011)   Renault Modus (models 2005 to 2011)   Renault Master (models 2005 to 2011)   Bluetooth version : 5.0 Renault AUX cable. . . radio update list verzije. ("Update List" radios and for CARMINAT radios) Kabl sa 6 i 8 pinova. ***Moguce je licno preuzimanje ili slanje pouzecem kurirskim sluzbama***

Robert Neumann Panoptikum Robert Nojman (22. maj 1897, Beč — 3. januar 1975, Minhen) bio je nemački pisac i pisac engleskog govornog područja. Objavio je brojne romane, autobiografske tekstove, drame i radio-drame, kao i nekoliko scenarija. Kroz svoje parodijske zbirke, Sa čudnim perjem (1927) i Unter false Flag (Pod lažnom zastavom) (1932), smatra se osnivačem „parodije kao kritičkog žanra u književnosti 1920-ih“. Robert Nojman je bio sin jevrejskog bankarskog službenika sa socijaldemokratskim sklonostima. Nojman je studirao medicinu, hemiju i jedan semestar germanistike od 1915. do 1919. godine u Beču. Radio je kao blagajnik, trener plivanja i saradnik u kompaniji za uvoz hrane, ali je 1925. godine bio primoran da proglasi bankrot. Nakon toga je kratko vreme radio kao mornar i nadzornik tereta na kruzeru. Pošto je već objavio male tomove lirske poezije 1919. i 1923. godine, uspeo je u književnom prodoru u parodiji sa zbirkom Mit Fremden Federn 1927. U anketi pod nazivom Tomas Man je tu knjigu ocenio kao najbolju u godini. Nojman se tako uspostavio i postao slobodni pisac. Ubrzo je objavljivao druge romane, parodije i drame. Pored toga, predavao je i radio kao književni kritičar za, između ostalih, Die Literatur i Die Literarische Velt. Njegove parodije su bile toliko uspešne da su njegova druga dela izbledela zbog kontrasta. Rudolf Valter Leonhardt je kasnije napisao u svojoj nekrologu Robertu Nojmanu o njegovom javnom uspehu: „Dva uska benda imaju zakopanih petnaest debelih tomova života.“[1] Nojmanova dela su bila žrtve nacističkih spaljivanja knjiga 1933. i zabranjena od strane Trećeg rajha. Odmah po uspostavljanju austrofašističke diktature u februaru 1934. napustio je Beč i otišao u egzil u Britaniju. Godine 1936. i 1937. proveo je nekoliko meseci u Austriji, gde su biblioteke očišćene od njegovih dela. Do 1938. njegovi romani su se i dalje pojavljivali u Švajcarskoj. Bio je jedan od retkih pisaca u egzilu koji je uspeo da se objavi u Engleskoj. Godine 1935. napisao je priču za britanski film Abdul the Damned sa Fricom Kortnerom u glavnoj ulozi. Posle okupacije Austrije 1938. organizovao je „Klub slobodnih austrijskih P.E.N.“ u Londonu da pomogne piscima kojima su nacisti pretili da napuste svoju zemlju. Godine 1939. podneo je zahtev za britansko državljanstvo, ali ga je dobio tek 1947. Umesto toga, 1940. je bio interniran na nekoliko meseci kao „neprijateljski stranac”. Tokom ratnih godina periodično je davao kritike za BBC. Od 1942. objavio je šest romana na engleskom jeziku. Kao urednik i suvlasnik izdavačke kuće „Hučinson internešenel autors“, inicirao je objavljivanje engleskih prevoda nemačkih pisaca u egzilu kao što su Arnold Cvajg i Hajnrih Man. Njegov zahtev za vizu za ulazak u Sjedinjene Države je odbijen, uprkos pozivu u Holivud. Rudolf Valter Leonhard je tvrdio da je roman An den Vassern von Babilon (Pokraj vavilonskih reka), objavljen 1939. na engleskom i 1945. na nemačkom, bila Nojmanova najbolja knjiga: jevrejski ep ogromne hitnosti.[1] Po završetku Drugog svetskog rata, Nojman je do kraja 1958. nastavio da živi u Engleskoj, zatim u Lokarnu u Tičinu u Švajcarskoj. Godine 1947. postao je počasni predsednik obnovljenog austrijskog PEN kluba. Godine 1955. rekao je u svom završnom govoru na kongresu Međunarodnog PEN-a, u kojem je 1950. bio i potpredsednik, govor protiv predsednika PEN-a „hladnog rata” Čarlsa Lengbridža Morgana zbog čega je bio napadnut u štampi kao „ komunista“. 1971. tražio je preorijentaciju PEN-a protiv desničarskih napora. On je inicirao smenu bivšeg predsednika PEN-a Pjera Emanuela i predložio kandidaturu Hajnriha Bela, koji je takođe izabran na glasanju. Godine 1966. u levičarskom časopisu Magazin Konkret objavio je oštru polemiku protiv Grupe 47, a posebno protiv Hansa Vernera Rihtera, Valtera Helerera i Gintera Grasa.[2] Između 1959. i 1974. Nojman je nastavio da radi kao romanopisac, politički novinar i priznati književni kritičar sa polemičkom i satiričnom orijentacijom, uključujući za Konkret, Die Zeit, Pardon, Tribune, die Deutsche Zeitung - Christ und Velt i ARD emitere. Povremeno je objavljivao i u Der Spiegel i Stern. Godine 1961. bio je umešan u kontroverzu o plagijatu u vezi sa njegovim romanom Olimpija. Nojman, koji se nekoliko puta u životu borio sa ozbiljnim bolestima, 1974. se smrtno razboleo od raka. Nakon samoubistva, prema izjavi njegove porodice, sahranjen je 1975. godine na minhenskom hajdhauzenskom groblju. Njegovo imanje se nalazi u Odeljenju rukopisa Austrijske nacionalne biblioteke u Beču. Panoptikum: Izveštaj o pet brakova iz tog vremena. (1930) odlično očuvana

Fiesta mk5 03-08 plastika u kabini oko radia i prekidaca ventilacije, polovan, originalan, ispravan deo, slanje moguce preko kurirskih sluzbi. .. .. .. .. .. .. ..

Odlično očuvano, većim delom nerasečeni tabaci! Autor - osoba Elin Pelin, 1878-1949 = Elin Pelin, 1878-1949 Naslov Rod rođeni / Elin Pelin ; s bugarskog preveo Siniša Paunović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1937 Izdavanje i proizvodnja Beograd : R. D. Ćuković, 1937 (Beograd : `Davidović`) Fizički opis 46 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Paunović, Siniša, 1903-1995 = Paunović, Siniša, 1903-1995 (Broš.) Napomene Pravo ime autora: Ivanov Dimitar. Elin Pelin (rođen kao Dimitar Ivanov Stojanov; bug. Dimitъr Ivanov Stoяnov; 8. jul 1877. – 3. decembar, 1949) bio je bugarski pisac. Slavljen je zbog literarno uspešnih prikaza seoskog života. Rođen je u selu Bajlovo u sofijskoj oblasti. Ime koje je dobio rođenjem je Dimitar Ivanov Stojanov. Otac mu je bio Ivan Stojanov, i majka Stojanka Ivanova i pripadali su vrlo velikoj seoskoj porodici koja je imala 11 dece. Od detinjstva je voleo pisati. Najpre se okušao u slikarstvu i u pisanju stihova, da bi se kasnije u potpunosti posvetio proznom radu. Na kraju svog stvaralačkog puta je rekao: „Bio sam toliko mlad kada sam počeo da pišem da sam jednostavno zaboravio koji je bio razlog za to` Imao je formalno obrazovanje i želeo je postati učitelj. Nakon što je diplomirao, postao je učitelj u svom selu. Međutim, on dugo nije radio na tom poslu. Tada odlučuje postati pisac i uzima umetničko ime, Dimitar Stojanov je postao Elin Pelin 1897. godine.[3][4] Njegov susret s Jordanom Jovkovim doprineo je u izrastanje klasičnog reprezentativnog nacionalnog pisca kratkih priča, kojima je umnogome odredio kasniji smer i lik bugarskog umetničkog pripovedanja. Prvu pripovetku „Draga je domovina“ (bug. Milo e otečestvoto) objavio je 1895. Od 1899. živeo je u Sofiji, gde je uređivao časopis „Seosko ćaskanje“ (1902–1903), radio kao bibliotekar. To mu je davalo dovoljno slobode za pisanje. 1910. godine postavljen je za upravnika posebnih zbirki u biblioteci u Sofiji. Tokom Prvog svetskog rata Pelin je bio ratni izveštač, a kasnije je bio muzejski konzervator. U muzej Vazova dolazi 1924. godine i tamo je radio 20 godina. Njegova najbolja dela nastala su tek nakon završetka Prvog svetskog rata. Prije Prvog svetskog rata, pisao je „Predlog porodici“ 1911. – priča o transformaciji iz seoskog života u moderno društvo. Knjiga je bila vrlo dobro prihvaćena i hvaljena zbog svojih živopisnih slika seoskog života u Bugarska sela. Pelinova najbolja dela su posvećena bugarskom selu, gde prikazuje svakidašnji život kroz prizmu socijalne kritike; junaci su obični siromašni seljaci ili seoski učitelji. Stil mu je bio izvoran, neposredan i topao, obogaćen narodnim poslovicama. Ostvario je izvanredne, životvorne portrete seljaka u čijem karakteru se sukobljavaju elementarne strasti i čistota duše sa primitivizmom koji je posledica zaostalosti i bede i uzrok strasti i prizemnih poriva, nemoralnih postupaka i zločina. Elin Pelin je i jedan od začetnika bugarske dečje književnosti. Nagrade i priznanja Godine 1940. postao je predsednik Društva bugarskih književnika. Grad Novoselci pored njegovog rodnog Bajlovo danas nosi njegovo ime. Izabran je za člana Bugarske akademije znanosti i umetnosti. Dela Pripovetke „Pripovetke I` (1904) „Pepeo mojih cipela“ (1905) „S prozora“ (1906) „Pripovetke II` (1904) „Geraci“ (1922) „Zemlja“ (1922) „Izabrane priče“ (1922) „Zbirka kratkih priča“ (1923) Književnost za decu „Jan Bibijan: Neverovatni doživljaji jednog klinca“ (1933) „Jan Bibijan na Mesecu“ (1934) MG43 (N)

Sve za automobile-car kit hands free Bluetooth 4.0 + EDR automobilski MP3 plejer Strimujte muziku direktno sa Bluetooth uređaja kao što su telefoni, tableti do stereo sistema automobila putem FM radio signala. Podržava TF karticu / U uređaj za reprodukciju diska i 3,5 mm pomoćni ulaz, podržava muziku u MP3 / VMA formatu. Automobilski punjač Sa dvostrukim USB 2.1A priključcima za punjenje, prnjivim na punjenje svih mobilnih telefona, tablet računara i drugih uređaja. Jedan ključ za odgovaranje na dolazne pozive Sa ugrađenim mikrofonom, ovaj Bluetooth FM predajnik omogućava vam telefoniranje bez korišćenja ruku, što vam puno pomaže dok ste zauzeti vožnjom. 1,3-inčni LCD ekran prikazuje vam napon, tačku frekvencije, naziv datoteke, radni status itd. Fleksibilan i prilagodljiv dizajn Možete ga prilagoditi bilo kojem željenom uglu, donoseći vam najbolji vid u vožnji. Potrebni podaci za poručivanje su: Broj Sve za automobile-car kit hands free

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na sredini se knjiga odvojila uredno na pola, sve ostalo u redu. 1928 g. I izdanje !!! Crtez: Gabrijel Jurkic Naslovni crtež od Gabrijela Jurkića. Sadržaj: - Dubrovačka legenda - Josaki - Osvetnik - Pismo - Mjesečarka - Zašto sam ubio - Čudnovati doživljaji jednog reportera - Legenda o sv. Nikiforu Jurkić, Mirko, hrvatski književnik i pedagog (Livno, BiH, 24. III. 1886 – Zagreb, 27. XII. 1965). Studirao pedagogiju u Beču, Leipzigu i Jeni. Radio kao učitelj, profesor i školski nadzornik u Bosni i Dubrovniku. Pisao pjesme bez veće umjetničke vrijednosti, pripovijesti, drame i znanstvene radove iz područja pedagogije. U zbirci Iz Završja (1917) objavio je slikovite pripovijesti, pisane lapidarnim stilom, o Livnu i okolici, s ilustracijama brata blizanca, slikara G. Jurkića. U knjizi pripovijedaka Dubrovačka legenda (1928) prevladavaju psihološke analize likova, ali i satire političkog stanja i administracije.

NazvatiNekoriscenInformacijeNazvati ne dopisujem seVikendom ne radim

PORTRETI PREMA ŽIVIM MODELIMA MILAN JOVANOVIĆ STOIMIROVIĆ MATICA SRPSKA Novi Sad 1 9 9 8 MILAN JOVANOVIĆ STOIMIROVIĆ (1888-1966) Ataše za štampu pri poslanstvu JugoSlavije u Berlinu (1929). U Skoplju izDavao list `Vardar` (1932-1935). Radio u Centralnom presBirou (1935-1937). Načelnik političkog odeljenja Ministarskog saveta JugoSlavije (1940). DiRektor državnog arhiva u BeoGradu (1941-1944) i glavni uRednik `Obnove` (1941). Posle rata o/Suđen na 15 godina robije, pušten posle polovine izDržane kazne... DOKUMENT I Ksenija Atanasijević Nikolaj Velimirović Branislav Petronijević Ljubomir Stojanović Aleksandar Belić Miloš Đurić Slobodan Jovanović Jovan Cvijić II Rista J. Odavić Jovan Dučuć Milan Rakić Radovan Tunguz Perović Nevesinjski Gligorije Božović Sima Pandurović Veljko Petrović Sibe Miličić Ivo Andrić Miloš Crnjanski Rastko Petrović Rade Drainac III Bogdan i Pavle Popović Milan Bogdanović Brana Cvetković Geca Kon Na klapni slika i biografija autora, Broš, Ćirilica, 280 str, NEKORIŠĆENO Izvrsno za POKLON !!!!!!!!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko! Prvo Izdanje! Jovan Đorđević (1908 — 1989) , pravnik i politikolog; doktor pravnih nauka i redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesor na Sorboni-Pariz, član SANU i svih južnoslovenskih akademija nauka i umjetnosti.[1] [2] [3] [4] Đorđević je radio na izradi čuvenog Zakona o samoupravljanju iz 1950. godine, kojim su uvedeni društvena svojina i samoupravni socijalizam, kao alternativa sovjetskom modelu. Jovan Đorđević rođen je 10. marta 1908. u Beogradu. Potiče iz ugledne i obrazovane beogradske prodice Đorđević. Mlađi brat Božidar Đorđević (lekar) bio je takođe profesor Beogradskog univerziteta i akademik. Jovan je osnovnu školu, Četvrtu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu. Doktorske studije u Parizu na Sorboni. 1945. postaje prvi dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Od 1946. predaje ustavno pravo, teoriju države i sociologiju. Jovan Đorđević je 1950. radio na formulisanju Zakona o samoupravljanju, čijim je uvođenjem trebalo napraviti distancu prema sovjetskom modelu. Za Đorđevića je samoupravljanje, zapravo uvođenje radničkih saveta bilo takođe sredstvo da se poveća proizvodnja putem veće zainteresovanosti radnika, jer je privredna situacija bila „tragična`.[5] 1954. učestvuje u „pravnoj izgradnji“ Ustava i zakona FNRJ kao pomoćnik ministra gdje obavlja funkciju sekretara Komiteta za zakonodavstvo i organizaciju Saveznog izvršnog veća. Sudija je Ustavnog suda Jugoslavije i predsjednik Ustavnog suda Srbije. Urednik je `Arhiva za pravne i duštvene nauke`.[1] Pridruženi je profesor Univerziteta u Parizu - Sorbona . Dr Jovan Đorđević je član SANU, odeljenja društvenih nauka: dopisni od 17.12.1959, redovni od 20.12.1961. u odborima za izvore srpskog prava i filozofiju i društvenu teoriju - Član je Predsedništva SANU od 7.4.1966 do 24.4.1969. Bio je član svih južnoslovenskih akademija nauka i umjetnosti. Umro je u Beogradu 9. decembra 1989. g. [4] Djela fr. Les rapports entre la notion d`etat et la notionde classes sociales, these, Paris 1935; Kontrola ustavnosti zakona SAD, (1937) Javno mnjenje, (1939) Osnovna pitanja federalne države,(1940) Ustavno pravo FNRJ, (1947-1948) Narodni odbori, ( 1949) Ustavno pravo , ( 1953. I 1958) Državno uređenje FNRJ, (1954) Ogled o birokratiji, (1960) Ustavno pravo i politički sistem, (1961,1962) Socijalizam i demokratija, (1961). Novi ustavni sistem, (1963,1964)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali rikna, sve istalo ureno! Bogato ilustrovana! Boris Stepanovič Žitkov (rus. Boris Stepanovič Žitkov; 11. septembar [OS, 30. avgust] 1882 — 19. oktobar 1938) bio je pisac iz Ruske imperije i kasnije Sovjetskog Saveza, uglavnom poznat kao autor knjiga za decu i romana Viktor Vavič o Ruska revolucija 1905. Biografija Žitkov je rođen u Novgorodu; otac mu je radio kao nastavnik matematike, a majka pijanistkinja. Njegova dela obuhvataju brojne knjige u kojima je, u figurativnom obliku, opisao različite profesije. Njegove knjige su zasnovane na njegovom bogatom iskustvu mornara, a zatim kapetana broda, naučnika, putnika i istraživača. Radio je i kao navigator, ihtiolog, metalski radnik, inženjer brodogradnje, nastavnik fizike i crtanja, kao i direktor tehničke škole. Žitkov je lično učestvovao u ruskoj revoluciji 1905. godine.[1] Godine 1924. Žitkov je počeo da izlazi i ubrzo je postao profesionalni pisac. Najpoznatiji je po putopisu za decu Šta sam video (ruski: Čto a video) o avanturama na letovanju radoznalog dečaka po nadimku Počemučka (ruski: Počemučka, nova reč koju je Žitkov skovao iz Počemu, što znači Zašto?). Žitkov je bio blizak prijatelj Korneja Čukovskog, koji je u svom dnevniku 28. decembra 1931. napisao: Žitkov je sav uznemiren zbog samobičevanja među kritičarima u Uniji pisaca. On kaže da je na sastanku na kojem je od Ajhenbauma zatraženo da se bavi samokritikom, Ajhenbaum je odgovorio: „Samokritiku treba vežbati pre nego što se piše, a ne posle. [...] Žitkovljevo tumačenje sada čuvenog sastanka glasi: „Svi smo mi toliki kurvini sinovi, pa hajde da skinemo pantalone i prepustimo se bičevanju.“[2] Žitkovljev istorijski roman o revoluciji 1905. Viktor Vavič (rus. Viktor Vavič), objavljen posthumno 1941. godine,[1] je odmah uništen i ponovo objavljen 1999. samo zahvaljujući tome što je Lidija Čukovska sačuvala kopiju; Boris Pasternak ju je nazvao „najboljom stvari koja je ikada napisana o 1905; šteta je što niko ne zna ovu knjigu“.[3] Žitkov se takođe pojavio kao lik u dečjoj pesmi Samuila Maršaka „Pošta“ iz 1927. Pesma je adaptirana za ekran u animiranom filmu iz 1964, gde je Žitkovu glas dao glumac Erast Garin. Dana 10. jula 1939, Pravda, novine Komunističke partije, objavile su o njemu prilog u kojem je njegova knjiga Šta sam video bila veoma hvaljena.