Alata za skidanje tapacirunga i radio CD 20 komada 11 kom Klešta za manžetne 2 kandže nogu (22,5 i 31 cm) 2 ekstraktora za radio 3-pinski ključevi Futrola sa zatvaračem Tehnički podaci: Manšete od očvrslog NILON-a Zahvaljujući ključevima i izbacivačima koji se nalaze u kompletu, možete lako ukloniti igle u svakom utikaču ili bloku sa električne instalacije. Sve upakovano u klasičnu futrolu za olovke, sa pretincima koji će stvari urediti Novo i ne korišćeno

Alata za skidanje tapacirunga i radio CD 20 komada  11 kom Klešta za manžetne 2 kandže nogu (22,5 i 31 cm) 2 ekstraktora za radio 3-pinski ključevi Futrola sa zatvaračem Tehnički podaci: Manšete od očvrslog NILON-a Zahvaljujući ključevima i izbacivačima koji se nalaze u kompletu, možete lako ukloniti igle u svakom utikaču ili bloku sa električne instalacije. Sve upakovano u klasičnu futrolu za olovke, sa pretincima koji će stvari urediti Novo i ne korišćeno

Radio-depeše Jugoslovenske vojske u otadžbini 1941-1942. Rade Ristanović, Milutin Živković, Miloš Čorbić Str 1021 Povez tvrd Stanje knjiga je nova OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi

Belzer germani ulozak 46mm na 1col cetvrtku (oko25,6mm) . Nije radio ulozak ima tragove od stajanja sa ostalim alatom.

Svjetska štampa, televizija i radio o XIV Zimskim olimpijskim igrama. Knjiga je odlično očuvana. Izdavač: Organizacioni komitet XIV zimskih olimpijskih igara Broj strana: 174 Pismo: latinica Povez: tvrd Format: 23.5x23.5

Lepo očuvano Retko Bernard Stulli 1959. opis događanja iz februara 1918, 412 stranica, zaštitni omot na prednjoj strani pri ivici nešto razdvojeniji, latinica.. Rodio se u Dubrovniku 1915. godine. Studirao je u Zagrebu na Pravnom fakultetu na kojem je diplomirao 1941. godine. Nakon studija vratio se u Dubrovnik. Ondje je radio kao odvjetnički i sudski pripravnik, a onda još za rata zaposlio se u arhivu. Poslije rata radio je kao društveno-politički radnik. Bio je zastupnik u Saboru NR Hrvatske. Godine 1947. postao je opunomoćenikom ministarstva pomorstva FNRJ, a djelovao je pri Vladi NR Hrvatske. Od 1949. tajnikom je u Jadranskom institutu HAZU (ondašnje JAZU) u Zagrebu. Za manje od desetljeća bio je direktorom u toj ustanovi. Osnovao je slične ustanove i muzeje u Dubrovniku, Kotoru i Splitu. Nakon direktorskog staža u Jadranskom institutu, 1958. prešao je u Državni arhiv Hrvatske u kojem je radio sve do umirovljenja, oko 20 godina. Njegov je rad bio na području pravne i političke povijesti. Osobito je veliki njegov doprinos na području arhivistike: organizirao je arhivsku mrežu diljem Hrvatske (Varaždin, Bjelovar, Zagreb, Slavonski Brod, Osijek, Sisak, Karlovac, Rijeka, Pazin, Zadar, Split, Dubrovnik), zatim je mnogo pridonio zakonskim rješenjima i prijedlozima, elaboratima i sl. Bio je članom raznih arhivističkih i povjesničarskih tijela i organizacija u Hrvatskoj, a u CK SKH bio je predsjednik Komisije za historiju. Bio je članom uredništva raznih povjesničarskih i arhivističkih znanstvenih i stručnih časopisa, među ostalim Historijskog zbornika i Arhivskog vjesnika. Mnogo je radio na povratu arhivske građe iz Austrije i Italije. Područje njegovog znanstvenog interesa bio je Dubrovnik s okolicom, Istra, Zagora, razvitak željezničke mreže u Hrvatskoj u 19. st. i ina prometna pitanja, revolucionarna kretanja u Boki Kotorskoj i u Puli. Djela[uredi | uredi kod] mnoštvo studija, članaka, publiciranje arhivskih materijala knjige: Borba oko ribolova u obalnom moru Istre. Rovinj i Chioggia u 18. st Ustanak mornara u Boki Kotorskoj 1.-3. februara 1918. Prijedlozi i projekti željezničkih pruga u Hrvatskoj 1825-1863 Istarsko okružje 1825-1860 boka kotorska pomorstvo more jadran prvi svetski rat bitke na moru

Deset knjiga o arhitekturi Vitruvius Vitruvije veliki format luksuzno glanc novo KOLEKCIONARSKI primek mali potpis izdavac Svjetlost Sarajevo Tvrd povez Марко Витрувије Полио (лат. Marcus Vitruvius Pollio, живио и радио у првом вијеку п. н. е.), био је римски писац, архитекта и инжењер и аутор славног римског архитектонског трактата „De architectura, libri decem“ (Десет књига о архитектури). Врло мало је познато из његовог живота, осим онога што се може закључити из његовог писања у трактату. Иако Витрувије нигдје не идентификује императора за којег је радио, многи сматрају да је ријеч о Августу и да је трактат писан око 27. године. Пошто Витрувије у трактату себе описује као старог човјека, неки аутори су закључили да је врло вјероватно да је био активан у вријеме Јулија Цезара. Витрувије такође каже да је радио на градњи базилике у Фаному (данашњи Фано). Издање на италијанском из 1521. године које је илустровао и превео с латинског италијански архитекта Цезаре Цезаријано Трактат „О архитектури“, базира се на његовом личном искуству, али и теорији познатих грчких архитеката, нпр. на Хермогену. Расправља о скоро сваком аспекту архитектуре, а подијељен је у десет поглавља: планирање града, грађевински материјали, изградња храмова и употреба грчких редова, цивилно грађевинарство (позоришта, бање), приватне грађевине, декорацијапода и зидова, хидраулика и цивилне и војне машине. Превод Витрувијево дело Десет књига о архитектури први пут је преведено на српски 1951. Преводилац је био Матија Лопац, а издавач „Свјетлост“ из Сарајева. Исти издавач је објавио дело и 1990. године.

Dobrivoje Borčić: `Rožanstvo - zapisi o mrtvima` Izdavač: Biblioteka `Ljubiša R. Đenić` Čajetina Tvrdi povez, iustracije, ćirilica, 234 strane, 24cm Opisan je ratni period, život na selu, svakodnevne obaveze seljaka u okupiranoj državi. Na knjizi sam radio tri godine. Istorija beleži uglavnom krupne događaje, pa iz tih događaja izdvaja znamenite ličnosti. Svi drugi učesnici u tim događajima su brojevi. Ja sam pokušao da te brojeve pretvorim u imena kada je u pitanju selo Rožanstvo. Dobrivoje Borčić.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pavle Šosberger je rođen je u Budimpešti, 1920. godine. Počev od 1966. godine, bio je predsednik Jevrejske opštine Novi Sad u tri mandata. Bavio se istorijskim radom i spisateljstvom. Napisao je 11 knjiga o Jevrejima Novog Sada i Vojvodine. Objavio je niz članaka o starom Novom Sadu. Učestvovao je u izradi Enciklopedije Novog Sada kao i mnogih TV i radio emisija, kao dokumentarnih filmova. Sarađivao je sa mnogim institucijama i pojedincima na proučavanju Holokausta na prostorima Vojvodine. Za imenik žrtava – Jevreja u Vojvodini, 1990. godine mu je od strane Jad Vašema uručena Zlatna menora. Nosilac je tri ordena, Megile zahvalnice Saveza JOJ (1969), plakete JONS (1985), Novembarske povelje Grada Novog Sada (2001). Umro je u Novom Sadu 27. marta 2012. godine.

postolje za busilicu fabricko malo radilo vidi slike...

Autor: Georgije Ostrogorski Žanr: Istorija Pismo: Ćirilica Broj strana: 704 Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2017. Georgije Ostrogorski rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. 1933. godine, nakon nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio se u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije. Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963. godine u Monaku. Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja i odnose sa slovenskim svetom.

Borislav B. Budisavljevic, Jelena B. Budisavljevic - Atlas 37 grana rodoslova Budisavljevica Prometej, Novi Sad, 2018. Tvrd povez, 486 strana. Od Budisavljevića potiču mnoge značajne ličnosti. Ponosni smo da je velikan Nikola Tesla iz naše familije, takođe i Jovanka Broz koja je uvek sa ponosom isticala svoje poreklo. Plemstvo, porodični grb od cara Josipa II, najstarijeg sina Marije terezije, zaslužio je Marko 1878. godine, a zatim je nagrađen i major Mijat od cara Franje I. Luka Budisavljević je sa osam godina bio evropski prvak u šahu, a kasnije 2018. sa 2.300 bodova postao je FIDE majstor. Njegov deda Borislav, magistar elektrotehnike bavio se tehničkom akustikom i osnivač je prve akustičke metrološke laboratorije. Radio je u Institutu IMS u Beogradu. Uradio je preko 100 akustičnih projekata, između ostalog i projekte za Huseinovu palatu u Bagdadu, Moskovsku operu, TV dom u Hantimansisku i Klinički centar u Beogradu. lika, kordun, krajina, banija, knin, kninska krajina, gracac...

IZDAVAČ: NARODNA KNJIGA GODINA IZDANJA: 1995 JEZIK: SRPSKI, ĆIRILICA POVEZ: TVRD, SA ZAŠTITNIM OMOTOM BROJ STRANA: 1120 FORMAT: 24 CM STANJE KNJIGE: NEKORIŠĆNO - NOVO ISTORIJA CIVILIZACIJE U EGIPTU I NA BLISKOM ISTOKU DO ALEKSANDROVE SMRTI, I U INDIJI, KINI I JAPANU OD SAMIH POČETAKA DO NAŠNJIH DANA SA UVODOM O PRIRODI I OSNOVAMA CIVILIZACIJE I 86 ILUSTRACIJA I MAPA. NA OVOJ KNJIZI DR DJURANT RADIO JE OD 1927. DO 1932. GODINE I KNJIGA PREDSTAVLJA TREĆU KOMPLETNO DOPUNJENU VERZIJU. KNJIGA SE MOŽE POREDITI SA VELIKIM DELIMA FRANCUSKIH ENCIKLOPEDISTA OSAMNAESTOG VEKA JER PREDSTAVLJA NAJSVEOBUHVATNIJI POKUŠAJ NAŠEG DOBA DA SE OBUHVATI OGROMNA PANORAMA LJUDSKE ISTORIJE I KULTURE. U NJOJ ĆETE NAĆI SVE O SUMERU KAO KOLEVCI PRVIH GRADOVA I PISANIH ZAKONA, EGIPĆANIMA KOJI SU USAVRŠILI MONUMENTALNU ARHITEKTURU, MEDICINU I MUMIFIKACIJU PRE 3500 GODINA, VAVILONCIMA KOJI SU RAZVILI ASTRONOMIJU I FIZIKU I POSADILI SEME ZAPADNE MITOLOGIJE, JUDEJCE, BIČEVE BOŽJE BLISKOG ISTOKA I NJIHOVOG KRALJA ASURBANIPALA, KOJI JE NA SKULPTURAMA PRIKAZAN KAO POLA ČOVEK, POLA ČUDOVIŠTE, JUDEJCE KOJI SU ODOLELI SVIM POKUŠAJIMA DA IH ZATRU I ZAUVEK SAČUVALI SVOJU KULTURU U BESMRTNOM STAROM ZAVETU.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Autor: Milana Veinović, Izdavač: Print art - Pančevo, Zavod za zaštitu spomenika kulture - Pančevo, 2007. god. Tvrd povez, 30X24,5 cm. 375 str. Kunstdruk, ilustrovano Milana Veinović, istoričar umetnosti, rođena je 1947. godine u Županji. Diplomirala na Katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1972. Radila je u Narodnom muzeju i Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Pančevu i Galeriji Matice srpske u Novom Sadu. Realizovala je preko 40 autorskih izložbi, radila na topografiji spomenika kulture Pančeva i Sombora, konzervatorsko-restauratorskim projektima gradskog jezgra Pančeva i obnovi manastira Vojlovica. Rad, pored sintetičke studije, sadrži iscrpan katalog reprezentativnih primeraka razglednica iz velikog broja javnih i privatnih zbirki i kolekcija razglednica. Gotovo da nijedna važna kolekcija nije izostavljena, jednako kao što su od istorijskog zaborava sačuvana imena fotografa i štampara razglednica Pančeva. Rad je izvanredno uobličen u knjigu-album, što je sasvim primereno temi, načinu obrade i kvalitetu sadržaja.

Pančevo na starim razglednicama 1898-1941: kulturno-istorijski i slikovni letopis / Milana Veinović Pančevo 2007. Tvrd povez, bogato ilustrovano, veliki format (30,5×24,5 cm), 375 strana. Knjiga je odlično očuvana. T1 Milana Veinović, istoričar umetnosti, rođena je 1947. godine u Županji. Diplomirala na Katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1972. Radila je u Narodnom muzeju i Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Pančevu i Galeriji Matice srpske u Novom Sadu. Realizovala je preko 40 autorskih izložbi, radila na topografiji spomenika kulture Pančeva i Sombora, konzervatorsko-restauratorskim projektima gradskog jezgra Pančeva i obnovi manastira Vojlovica. Rad, pored sintetičke studije, sadrži iscrpan katalog reprezentativnih primeraka razglednica iz velikog broja javnih i privatnih zbirki i kolekcija razglednica. Gotovo da nijedna važna kolekcija nije izostavljena, jednako kao što su od istorijskog zaborava sačuvana imena fotografa i štampara razglednica Pančeva. Rad je izvanredno uobličen u knjigu-album, što je sasvim primereno temi, načinu obrade i kvalitetu sadržaja.

m4 - Srednjovekvovna crkva - Srednjovekovno groblje - Grobovi despota Djuradja, Jerine i Lazara Brankovica Knjiga `Slavkovica` našeg poznatog arheologa Dimitrija Madasa o lokalitetu Slavkovica u blizini Valjeva, u kojoj je pisano o srednjovekovnoj crkvi, groblju i tri kamena sarkofaga za koje autor iznosi tvrdnju da su u njima sahranjeni ostaci despota Đurđa, Jerine i Lazara Brankovića. Knjiga je bogato opremljena, ilustrovana brojnim skicama i fotografijama. Spoljni omot malo iskrzan na par mesta. Sem toga knjiga u odličnom stanju. Dimitrije Madas (Bela Crkva, 6. jun 1942) srpski je arheolog. Istraživao je veliki broj značajnih lokaliteta iz svih razdoblja u mnogim krajevima Srbije, između kojih su i: Pavlovac, Petkovica, Slavkovica, Banjska, Paulje kod Loznice, Majdan na Rudniku, Sisojevac i Ždrela. Bio je predsednik Srpskog arheološkog društva od 1983. do 1988. godine. Biografija Osnovno obrazovanje je dobio u rodnom gradu, gde je i maturirao u Gimnaziji 1961. godine. Diplomirao je arheologiju na Filozofskom fakultetu Beogradu 1965; na istoj katedri je magistrirao sa temom „Tipologija vaza mlađeg neolita u Srbiji, kao funkcija njihove namene“. Radio je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu u razdoblju 1967-1997, a potom u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Pančevu od 1997. godine. Živi u Kovinu od 1999. godine. Osim funkcije predsednika SAD (1983-1988), bio je i glavni i odgovorni urednik prvog broja Glasnika Srpskog arheološkog društva 1984. godine.

Priredio/la Rober Mantran Prevod Ema Miljković Prevod sa francuskog Izdavač CLIO Godina izdanja 2022 Broj strana 918 Povez Tvrdi Format 24 cm Oblast Istorija Istorija Osmanskog carstva kapitalno je delo francuskog istoričara Robera Mantrana i njegovih saradnika. Na istraživački nov i inspirativan način autori obrađuju stare teme iz istorije Turske carevine. Značajan prostor posvećen je počecima osmanlija, uspostavljanju države i njenom širenju. Pregled istorije balkanskih i arapskih provincija pod osmanskom vlašću, a potom i period sumraka Carstva kada ono postaje „bolesnik na Bosforu“, prikazan je provokativno i veoma zanimljivo. Osmansko carstvo je nestalo, ali je zadržalo svoje mesto u istoriji starog kontinenta gde je vekovima predstavljalo prvu silu. Zato se istorija Evrope mora sagledavati iz perspektive veza sa ovom moćnom Carevinom. Prvi put izdato na srpskom pre dve cenije, ovo delo, koje nije izgubilo ni na naučnoj vrednosti, ni na aktuelnosti, sada je obogaćeno posebnim pogovorom. Ono, kako je istakla prof. dr Anđelka Mitrović, “u isti mah komunicira sa stručnom javnošću i širom čitalačkom publikom.” Rober Mantran je bio poznati francuski istoričar i turkolog. Svojim obimnim i kompleksnim delom postavio je mnoštvo pitanja savremenoj istoriografiji. Studirao je na Sorboni i u Školi orijentalnih jezika. Njegova radna biografija veoma je bogata – najpre je u Istanbulu radio u Francuskom arheološkom institutu, potom i u Nacionalnom centru za naučna istraživanja, da bi kasnije postao profesor na Univerzitetu u Provansi i saradnik Instituta za istočnjačke jezike i civilizacije. Dugo godina je bio predsednik Udruženja za preosmanske i osmanske studije.

Prenosivi plinski reso za kamp,pecanje,kamione Prenosivi kamp plinski rešo je idealan za: kampovanja, izlete, lov, ribolov, putovanja, upotrebu kod kuće.      U pvc koferu za transportovanje Duzina 36cm Sirina 28cm Visina 8cm Model može raditi na male boce od 220gr Veoma lak za korišćenje i transport Za kamperski rešo se koriste  kartuše od 220g. . koje se mogu naci u raznim prodavnicama kod nas  ili na  benzinskim pumpama u inostranstvu.

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Iz Carigradskih Turskih arhiva Muhimme Defteri - Glisa Elezovic Gligorije Gliša Elezović (Vučitrn, 6/18. januar 1879 — Beograd, 17. oktobar 1960) je bio srpski istoričar. Biografija Osnovnu školu završio je u rodnom mestu a gimnaziju u Solunu i Carigradu. Studirao je srpsku istoriju i geografiju i srpski i staroslovenski jezik sa dijalektologijom na Filozofkom fakultetu Velike škole u Beogradu. Diplomirao je 1905. a profesor je postao 1907. godine. Bio je suplent i u Pljevaljskoj gimnaziji, u srpskoj gimnaziji u Solunu i Skoplju, srpskoj bogosloviji u Prizrenu i učiteljskoj školi u Skoplju. Bio je u vezi sa revolucionarnom organizacijom.U Pljevaljskoj gimnaziji radio je istovremeno i poznati filozof i pisac Vasa Stajić učenik čuvenog filozofa Aleksandra Sandića.Međutim prilike nakon Mladoturske revolucije omogućile su javni politički rad. Izabran je 1908. u centralni odbor Srpske demokratske lige, prve srpske stranke u Osmanskom carstvu. Na svim ovim položajima je bio do 1926. godine sa prekidom tokom Prvog svetskog rata. Godine 1915. radio je kao profesor u gimnaziji u Valjevu. Još kao student na Velikoj školi bio je aktivan član omladinskog pokreta i jedan od osnivača kluba Slovenski jug kao i zadruge Srpska braća (1905). Bio je član Srpske demokratske lige i saradnik njenog glasila Vardar 1909. godine. Zajedno sa Mihajlom Čemerikićem pokrenuo je nezavisni politički list Glas naroda (1912, 1920 — 1922). Bio je urednik Privrednog glasnika, jedan od osnivača Skopskog naučnog društva i saradnik Glasnika SND (1925 — 1933). Sarađivao je sa oko četrdeset naučnih i stručnih časopisa i dnevnih listova. Bio je redovni član istorijskog instituta u Novom Sadu (1934), dopisni član SAN (1946), naučni saradnik Istorijskog, Etnografskog i Instituta za jezik SANU. Objavio je 147 naučnih i stručnih radova od kojih neki predstavljaju kapitalna dela. Bio je svestrani istraživač. U njegovom opusu zastupljene su filologija, dijalektologija, turkologija, etnologija, istorija umetnosti, islamistika, antropologija, istorija i antropogeografija. Bio je član Odbora za istočnjačku istorijsku i književnu građu Srpske kraljevske akademije od osnivanja ove ustanove 1931. godine i priređivač prve knjige Zbornika za istorijsku i književnu građu, objavljene u dve sveske 1940. i 1952. pod naslovom Turski spomenici. U njoj se nalaze prevodi 226 turskih dokumenata iz perioda od 1348. do 1776. godine. U ovoj knjizi nalazi se veliki broj njegovih komentara koji su toliki po obimu da se mogu svrstati u posebnu knjigu. U istoj ediciji izašla je njegova knjiga Iz carigradskih turskih arhiva- mühimne defteri. Ova knjiga izašla 1951. obeležila je početak aktivnog interesovanja srpskih naučnika za najobimniju zbirku arhivske građe iz vremena osmanske vladavine. Kroz čitav niz knjiga objavio je veliki broj turskih dokumenata: Turski spomenici u Skoplju (prva knjiga 1926; druga 1929; treća 1930), Sokolari i sokolarstvo (1923) i Tursko-srpski spomenici Dubrovačkog arhiva (1932) koji predstavlja njegov najznačajniji naučni rad u ovoj oblasti. Takođe je značajan njegov rad na prevođenju turskih dokumenata iz tzv arhiva Beogradskog pašaluka koje je sporadično objavljivao u Beogradskim opštinskim novinama, Politici i Trgovinskom glasniku. Njegovo interesovanje zaokupljali su i turski narativni izvori. Zahvaljujući njemu naša naučna javnost je po prvi put stekla uvid u turske izvore. Objavljivao je prevode odlomaka iz Putopisa Evlije Čelebije. Srpska istoriografija se zahvaljujući Elezoviću upoznala sa delom poznatih turskih hroničara Ašikpašomzada i Dursun bega. Objavio je prevode iz istorije Mehmeda Nešrija i zvaničnog letopisca Osmanskog carstva Dževdet paše. Sem izdavanja istorijskih izvora bavio se i istoriografskim radom. Najznačajniji njegov rad iz ove oblasti je rasprava nekretna dobra Ahmed paše Hercegovića u Dubrovniku (1950).

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA - 1950 - 574 STRANE, MEK POVEZ. NA OBODU LISTOVA SE VIDE `STARAČKE PEGE`. Gligorije Gliša Elezović (Vučitrn, 6/18. januar 1879 — Beograd, 17. oktobar 1960) je bio srpski istoričar. Biografija Osnovnu školu završio je u rodnom mestu a gimnaziju u Solunu i Carigradu. Studirao je srpsku istoriju i geografiju i srpski i staroslovenski jezik sa dijalektologijom na Filozofkom fakultetu Velike škole u Beogradu. Diplomirao je 1905. a profesor je postao 1907. godine. Bio je suplent i u Pljevaljskoj gimnaziji, u srpskoj gimnaziji u Solunu i Skoplju, srpskoj bogosloviji u Prizrenu i učiteljskoj školi u Skoplju. Bio je u vezi sa revolucionarnom organizacijom.U Pljevaljskoj gimnaziji radio je istovremeno i poznati filozof i pisac Vasa Stajić učenik čuvenog filozofa Aleksandra Sandića.Međutim prilike nakon Mladoturske revolucije omogućile su javni politički rad. Izabran je 1908. u centralni odbor Srpske demokratske lige, prve srpske stranke u Osmanskom carstvu. Na svim ovim položajima je bio do 1926. godine sa prekidom tokom Prvog svetskog rata. Godine 1915. radio je kao profesor u gimnaziji u Valjevu. Još kao student na Velikoj školi bio je aktivan član omladinskog pokreta i jedan od osnivača kluba Slovenski jug kao i zadruge Srpska braća (1905). Bio je član Srpske demokratske lige i saradnik njenog glasila Vardar 1909. godine. Zajedno sa Mihajlom Čemerikićem pokrenuo je nezavisni politički list Glas naroda (1912, 1920 — 1922). Bio je urednik Privrednog glasnika, jedan od osnivača Skopskog naučnog društva i saradnik Glasnika SND (1925 — 1933). Sarađivao je sa oko četrdeset naučnih i stručnih časopisa i dnevnih listova. Bio je redovni član istorijskog instituta u Novom Sadu (1934), dopisni član SAN (1946), naučni saradnik Istorijskog, Etnografskog i Instituta za jezik SANU. Objavio je 147 naučnih i stručnih radova od kojih neki predstavljaju kapitalna dela. Bio je svestrani istraživač. U njegovom opusu zastupljene su filologija, dijalektologija, turkologija, etnologija, istorija umetnosti, islamistika, antropologija, istorija i antropogeografija. Bio je član Odbora za istočnjačku istorijsku i književnu građu Srpske kraljevske akademije od osnivanja ove ustanove 1931. godine i priređivač prve knjige Zbornika za istorijsku i književnu građu, objavljene u dve sveske 1940. i 1952. pod naslovom Turski spomenici. U njoj se nalaze prevodi 226 turskih dokumenata iz perioda od 1348. do 1776. godine. U ovoj knjizi nalazi se veliki broj njegovih komentara koji su toliki po obimu da se mogu svrstati u posebnu knjigu. U istoj ediciji izašla je njegova knjiga Iz carigradskih turskih arhiva- mühimne defteri. Ova knjiga izašla 1951. obeležila je početak aktivnog interesovanja srpskih naučnika za najobimniju zbirku arhivske građe iz vremena osmanske vladavine. Kroz čitav niz knjiga objavio je veliki broj turskih dokumenata: Turski spomenici u Skoplju (prva knjiga 1926; druga 1929; treća 1930), Sokolari i sokolarstvo (1923) i Tursko-srpski spomenici Dubrovačkog arhiva (1932) koji predstavlja njegov najznačajniji naučni rad u ovoj oblasti. Takođe je značajan njegov rad na prevođenju turskih dokumenata iz tzv arhiva Beogradskog pašaluka koje je sporadično objavljivao u Beogradskim opštinskim novinama, Politici i Trgovinskom glasniku. Njegovo interesovanje zaokupljali su i turski narativni izvori. Zahvaljujući njemu naša naučna javnost je po prvi put stekla uvid u turske izvore. Objavljivao je prevode odlomaka iz Putopisa Evlije Čelebije. Srpska istoriografija se zahvaljujući Elezoviću upoznala sa delom poznatih turskih hroničara Ašikpašomzada i Dursun bega. Objavio je prevode iz istorije Mehmeda Nešrija i zvaničnog letopisca Osmanskog carstva Dževdet paše. Sem izdavanja istorijskih izvora bavio se i istoriografskim radom. Najznačajniji njegov rad iz ove oblasti je rasprava nekretna dobra Ahmed paše Hercegovića u Dubrovniku (1950).

Milwaukee® MAX BITE™ ključevi su dizajnirani da pruže maksimalne performanse u uskim prostorima, a raspon dostupnih veličina vam omogućava da radite na svim navrtkama i vijcima. Karakteristike proizvoda: • MAX BITE™ ručka obezbeđuje bolje prianjanje i sprečava habanje glava šrafova i navrtki. • Zaobljena drška u obliku slova I-Beam za udoban hvat. • Jasne oznake na strani ključa ispunjene mastilom – laka identifikacija veličine. • Odstupanje od 15°. Specifikacija proizvoda: • Veličina: 24 mm • Ukupna dužina: 315 mm • Količina pakovanja: 1 kom Obim isporuke: • Kombinovani ključ, 1 komad

Milwaukee® MAX BITE™ ključevi su dizajnirani da pruže maksimalne performanse u uskim prostorima, a raspon dostupnih veličina vam omogućava da radite na svim navrtkama i vijcima. Karakteristike proizvoda: • MAX BITE™ ručka obezbeđuje bolje prianjanje i sprečava habanje glava šrafova i navrtki. • Zaobljena drška u obliku slova I-Beam za udoban hvat. • Jasne oznake na strani ključa ispunjene mastilom – laka identifikacija veličine. • Odstupanje od 15°. Specifikacija proizvoda: • Veličina: 23 mm • Ukupna dužina: 310 mm • Količina pakovanja: 1 kom Obim isporuke: • Kombinovani ključ, 1 komad

Milwaukee® MAX BITE™ ključevi su dizajnirani da pruže maksimalne performanse u uskim prostorima, a raspon dostupnih veličina vam omogućava da radite na svim navrtkama i vijcima. Karakteristike proizvoda: • MAX BITE™ ručka obezbeđuje bolje prianjanje i sprečava habanje glava šrafova i navrtki. • Zaobljena drška u obliku slova I-Beam za udoban hvat. • Jasne oznake na strani ključa ispunjene mastilom – laka identifikacija veličine. • Odstupanje od 15°. Specifikacija proizvoda: • Veličina: 25 mm • Ukupna dužina: 340 mm • Količina pakovanja: 1 kom Obim isporuke: • Kombinovani ključ, 1 komad

NEDOSTAJE OMOT SA MAPAMA MANJE OŠTEĆENJE NA KORICI SA DRUGE STRANE UNUTRAŠNJOST U VRLO DOBROM STANJU Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara Ferdo Šišić Hrvatska povijest od najstarijih dana do potkraj 1918 godine svezak I (knjiga I-III) preko 280 slika plus 3 karte u boji .Izdano troškom naklade školskih knjiga Tisak zaklade tiskare Narodnih novina Zagreb 1925 Tvrd povez strana 739 veci format 26 x 19cm Фердо Шишић КАТЕГОРИЈЕ » САДРЖАЈ » ИСТОРИОГРАФИЈА » МОДЕРНА ИСТОРИОГРАФИЈА » МОДЕРНИ ИСТОРИЧАРИ » ХРВАТСКИ МОДЕРНИ ИСТОРИЧАРИ » Фердо Шишић 1 2 3 4 5 Фердо Шишић (9. март 1869, Ратковци, Винковци – 21. јануар 1940, Загреб) је био хрватски историчар. Шишић се сматра једним од најистакнутијих хрватских историчара 20. века. Садржај Рани живот и школовање Академска и политичка каријера Научни рад Литература Рани живот и школовање Преци су му, по његовим речима, били пореклом из Шишића у Грбљу (Бока Которска) а мајка му је пореклом Немица. Пуно име било му је Фердинанд Максимилијан али се увек потписивао као Фердинанд или Гердо. Отац му је био племић, па је од њега наследио титулу племенити. У Загребу је похађао основну и средњу школу, а историју и географију је студирао у Загребу, а потом у Бечу. У Загребу је имао прилику да слуша предавања Тадије Смичикласа и Натка Нодила. Академска и политичка каријера По завршетку студија радио је у Госпићу, Загребу и Осијеку. Докторирао је 1900. дисертацијом Задар и Венеција од 1159. до 1247. Хабилитирао је две године касније радом Miho Madijev de Barbezanis и том приликом је постао приватни доцент. За ванредног професора хрватске историје именовао га је 1906. године цар Франц Јозеф. Три године касније наследио је у звању редовног професора Тадију Смичикласа. На факултету је радио све до 1939. године када је пензионисан. Краће време Шишић је био активан и у политичком животу. Између 1908. и 1911. заступао је винковачки срез у Хрватском сабору. Као члан Хрватско-српске коалиције постао је заступник Хрватског сабора у заједничком парламенту у Будимпешти. Касније се приклонио бану Томашићу. Из политичког живота се повукао 1911. године. Научни рад Захваљујући свом плодном и свестраном научном раду Шишић је важио за водећег хрватског историчара између два светска рата. Изучавао је хрватску историју од досељавања Хрвата на Балканско полуострво до свога времена. Још као студент оглашавао се ситнијим прилозима али његов озбиљан стваралачки рад почиње од студије о бици на Крбавском пољу из 1893. године. Овим сукобом се бавио још једним радом четири деценије касније. Приредио је збирку докумената Руковети споменика о херцегу Иванишу Корвину и о борбама Хрвата са Турцима (1473—1496). Познавању историје средњовеквоне Босне допринео је исцрпном студијом Хрвоје Вукчић Хрватинић и његово доба (1902). Омиљена тема била му је такозвана Велика завера којоj се враћао неколико пута током своје научне каријере. Целовито је ову тему обрадио у раду Последњи Зрински и Франкопани на бранику домовине (1908). Писао је о Фрањи Тренку, бану Јелачићу, Јосипу Штросмајеру, Матији Гупцу, Еугену Кватернику. Поред тематски ограничених прилога Шишић је настојао да да целовити преглед хрватске прошлости: Hrvatska povijest I—III (1906, 1908, 1913) обухвата период од најстаријих времена до 1847. године. Затим је објавио сажетији преглед Pregled povijesti hrvatskog naroda od najstarijih dana do god. 1873. (1916). Уследило је његово најзначајније дело Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara (1925) а посмртно је објављена његова незавршена синтеза Povijest Hrvata za kraljeva iz doma Arpadovića. Активно се бавио и издавањем извора. Поред издавања Летописа попа Дукљанина издао је десетине томова разноврсне грађе сакупљене по хрватским и страним архивима. Писао је и о развитку хрватске историографије. Интересовао се и за историју Срба и других јужнословенских народа а у тој области се издвајају следећи његови радови: Битка код Никопоља (25. септембра 1396) (1896), Карађорђе, Јужни Словени и Наполеонова Илирија (1923), Србија 19. века спрам идеја нашег народног уједињења, Како је Милош убио султана Мурата (1926), Нов прилог о косовском боју (1927), Начертаније Илије Гарашанина (1929), Краљевина Србија и стварање Лондонског пакта (1933), Кнез Михаило и Бугари (1937), Југословенска мисао. Историја идеје југословенског народног уједињења и ослобођења (1938) и други.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Beritić, Lukša, hrvatski konzervator (Sustjepan u Rijeci dubrovačkoj, 20. II. 1889 – Dubrovnik, 24. III. 1969). Od 1946–60. bio je povjerenik Konzervatorskoga zavoda Dalmacije za Dubrovnik. Izveo mnogobrojne konzervatorske radove u Dubrovniku (gradske zidine, Knežev dvor, Revelin, Gvardija) i na ostalome području nekadašnje Dubrovačke Republike (Ston, Lopud). Proučavao povijest razvoja urbane strukture naselja, gradnju obrambenih sustava i oblike graditeljstva na području dubrovačke okolice. Osnovao Društvo prijatelja dubrovačke starine 1952. Djela: Utvrđenja grada Dubrovnika (1955), Stonske utvrde (1958). BERITIĆ, Lukša, konzervator (Sustjepan, Rijeka dubrovačka, 20. II 1889 — Dubrovnik, 24. III 1969). Nakon završene mornaričke strojarske škole u Puli, bio je strojarski časnik u Ratnoj mornarici; postigavši čin strojarskog majora, postao je upravitelj stroja na brodu »Dalmacija«. Umirovljen je 1940. kad je, privremeno zamjenjujući komandanta na brodu stacioniranom u Boki Kotorskoj odbio postupiti protiv podoficira i mornara optuženih zbog komunizma. Od tada živi i radi u Dubrovniku. Nakon umirovljenja isključivo se bavio dubrovačkom prošlošću. Poslije oslobođenja Dubrovnika u listopadu 1944. postaje referent za zaštitu spomenika u Gradskomu narodnom odboru i predsjednik Sabirnog centra pokretnih spomenika. Od 1946. do 1960. bio je povjerenik Konzervatorskog zavoda Dalmacije za Dubrovnik. Osnovao je Društvo prijatelja dubrovačke starine i bio njegov prvi predsjednik 1952; poslije je izabran za doživotnoga počasnog predsjednika. Konzervatorskim radom bavio se i poslije 1960, a 1961. izabran je za počasnog člana Društva konzervatora Jugoslavije. Proučavanjem dubrovačke prošlosti, navlastito utvrda i vojnog naoružanja, bavio se od mladosti te prve članke objavio za časničkih dana u dubrovačkoj Narodnoj svijesti (1936–1938) i Dubravi (1940) potpisujući ih L. B. Nastavio je istraživanjem dokumenata u dubrovačkom arhivu, rukopisa Knjižnice Male braće, a povremeno je radio u arhivima Zagreba i Beča. Istraživanja je proširio proučavanjem fortifikacija duž obale. Kao povjerenik Konzervatorskog zavoda Dalmacije za Dubrovnik pridonio je očuvanju i održavanju dubrovačkih zidina i povijesnih spomenika u gradu i na području nekadašnje Dubrovačke Republike. Njegovim nastojanjem, osim dubrovačkih zidina, obnovljena je Gradska straža i luža za zvona, gradska vrata s mostovima, popravljen je i pretvoren u muzej Knežev dvor te Divona u koju je zatim smješten Državni arhiv, uređeni su Lazareti i bivši samostan Sv. Klare, na Stradunu su postavljeni starinski ferali, a dućani su dobili vrata na koljeno. Osobito je zaslužan za proučavanje, čuvanje i restauriranje spomenika Stona, Kneževa dvora, predromaničke crkvice Sv. Mihajla i tvrđavskog kompleksa. Isposlovao je da Društvu prijatelja dubrovačke starine, kojemu je bio predsjednik, dubrovačka Općina preda na upravu gradske zidine. Pisao je o urbanističkom razvitku Dubrovnika, Stona, Cavtata i Konavala, o dubrovačkomu fortifikacijskom sustavu, gradskim objektima (luka, arsenal, vodovod, žitni magazini) i o vojnoj organizaciji, a te svoje radove objavljivao je u stručnim listovima, časopisima i zbornicima: Prilozi povijesti umjetnosti u Dalmaciji (1948, 1954–1959, 1962), Dubrovački festival (1950), Urbanizam i arhitektura (1950), Dubrovački vjesnik (1951), 1956, 1957), Dubrovačko pomorstvo (1952), Anali Historijskog instituta JAZU u Dubrovniku (1954, 1956–1959, 1960/1961 i 1970), Naše more (1954, 1955), Dubrovnik (1956, 1958/1961, 1962, 1963, 1965), Mornarički glasnik (1956, 1961), Zbornik zaštite spomenika kulture (1959, 1961, 1962), Pomorski zbornik (1962, 1964). Osim objavljenih knjiga važniji su mu radovi: O zaštiti spomenika u Dubrovniku kroz stoljeća (Zbornik zaštite spomenika kulture, 1959, 10), Problemi zaštite i spasavanja urbanističkih cjelina i utvrda na području bivše Dubrovačke Republike (Zbornik zaštite spomenika kulture, 1963, 14), Brodsko naoružanje kod nas od dolaska Slavena do konca XVIII stoljeća, Obalna utvrđenja na našoj obali, Urbanizam dubrovačkih luka (Pomorski zbornik, 1964, 1/2). — B. je »radio sa znanstvenom akribijom i dobrim poznavanjem predmeta i stručne literature, ispitivanjem zgrada i ruševina, ubiciranjem nestalih spomenika, točnom ocjenom i opreznim korištenjem arhivskih spisa. U svojim radovima pružio je neiscrpnu i pouzdanu građu budućim estetskim i sintetičkim prikazima i ocjenama dubrovačke kulture i umjetničke baštine« (C. Fisković). U povodu 70-godišnjice njegova života Društvo prijatelja dubrovačke starine izdalo je 1961. Beritićev zbornik u kojem je tiskana i bibliografija njegovih radova objavljenih 1948–1961.