Kratki okasto okasti kljuc 12 14 , duzina oko 12,5cm . Kljuc radio , nema ostecenja . Dobar kvalitet .

Ibe Palikuća - Momčilo Stefanović Ganimete Terbeši Igbal Šukrija Likovi revolucionara Narodna Armija 1982 Ibe Palikuća rođena je 1927. godine u Debru, Makedonija, u srednje imućnoj porodici. Otac joj je bio hodža. Poslije završene osnovne škole, ostala je u kući, kao i većina albanskih djevojčica njenog uzrasta. Priprema se da bude domaćica. Rat i okupacija Talijanskih fašista zatiču je u Debru. Njena porodica je bila antifašistički nastrojena. Brat joj je radio za oslobodilački pokret. Ona je, kao pionir dobila prve zadatke da kao kurir prenosi pisma i provodi ilegalce. Ona se sve više angažira, čita i rastura letke. Kao petnaestogodišnja djevojčica, primljena je u SKOJ.

Safet Mujić - Gordić,Hamzić Likovi revolucionara Safet Mujić rođen je 23. marta 1908. godine u Mostaru. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Mostaru, a Medicinski fakultet u Beogradu. Posle završenih studija, vratio se u Mostar i radio je kao lekar. U selu Zabrđe, kod Hadžića, 28. avgusta 1942. godine, Odred je upao u okršaj s Nemcima, koji su koncentrično napadali iz pravca Kiseljaka i Pazarića. U ovoj borbi, mitraljeski rafal je pogodio jednu stariju ženu, koja je sa partizanima krenula sa Zelengore. Pod jakom neprijateljskom vatrom, dr Safet Mujić je na brisanom prostoru potrčao da ranjenoj ženi ukaže pomoć, ali je i sam bio pokošen mitraljeskim rafalom i na mestu ostao mrtav. Njegovi posmrtni ostaci su posle rata sahranjeni na Partizanskom groblju u Mostaru.

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. mali format knjige,92 strane. ,,Рођен је у Београду (1964) где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је 1991. на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, где је 1997. одбранио магистарску тезу Реформа српске војске 1897–1900. године. Докторску дисертацију Албанска операција 1912–1913. године одбранио је 2006. на Филозофском факултету у Бањалуци. Радио је у више београдских основних и средњих школа (1991/92). У Историјском институту ради од 1993. године. Председавао је Научним већем Историјског института од 2011. до 2013. Године 2003, са колегом Љубодрагом Поповићем, за књигу Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије добио је награду Архива Србије из „Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленићˮ. Област истраживања: војска Србије у периоду од 1804. до 1918. године.``

z3 Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života? Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika? Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu `Galeb`, ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je `plavi voz` napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji? Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija. Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja?

Rasprava o Konstantinu Tehu - Pantelija Srećković Prema knjizi iz 1987 Рођен је 3/15. новембра 1834. године у Великим Крчмарима код Крагујевца, од оца Славка (рођеног 1788) и мајке Марије-Бебе (1793—1878), ћерке Проке Ивановића из Забојнице који је учествовао у Првом и Другом српском устанку, као и у Ђаковој буни, на Милошевој страни. Деда по оцу, Срећко Стефановић, био је учесник Кочине крајине 1788-91. и у току Првог српског устанка био је бимбаша у Лепеници. Школовао се у Малим Крчмарима, Драчи, Београду (Богословија од 1848) и Кијеву (Духовна академија). Из четворогодишње руске православне академије прешао је на кијевски Универзитет. Ту је 1859. године стекао `први научни степен кандидата`.[1] Од 1859. до 1894. радио је као професор историје на Лицеју. Затим је од 1863. године у Великој школи предавао српску историју скоро четири деценије. Путовао је 1873. године по Старој Србији и Македонији, као члан Друштва за отварање српских школа. А две године касније пропутовао је Далмацију, Приморје и Албанију. Водећа је личност романтичарске историографије, са Милошем Милојевићем.[2][3] Почео је да пише још за време студија у Русији. Позната су му дела: `Родословије српских цареј`, `Стефан Немања`, `Нејаки Урош`, `Вукашин`, те двотомна књига `Историја српскога народа`. Ушао у сукоб са Иларионом Руварцем и следбеницима позитивистичке, критичке историографије и из њега изашао скоро потпуно заборављен.[4] Био је већи српски патријота него историчар, сматрало се због неколико нетачности и претеривања у историјским радовима.[5] Срећковић је био потпредседник Народне скупштине, народни посланик, српски академик (од 1886), професор и ректор Велике школе[6]. За време рата 1878. године радио је као начелник округа пиротског, трнског и брезничког. Од 1894. године је члан Државног савета у Београду. Био је веома активан у „Македонском одбору“ и у „Друштву Светог Саве“[7]. Умро је 8/21. јула 1903. године и сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Био је ожењен Анком, ћерком Маринка Радовановића, министра правде и Јелене Спужић. По њему је названа Улица Панте Срећковића (Београд). Важнији радови Историја српског народа од 600—1367 I—II (1884, 1888) Стефан Немања; Нејаки Урош, други српски цар; Цар Синиша Палеолог Немањић и јањински деспот Тома; Вукашин (Гласник Српског ученог друштва, 27) Стање и однос српских архонтија према Угарској и Византији у половини XII века (Гласник Српског ученог друштва 54) Творенија Доментијана и Теодосија (Споменик 33) Преглед историјских извора о кнезу Лазару и Краљевићу Марку (Споменик 36) Референце `Браник`, Нови Сад 1903. `Правда`, Београд 1937. године `Дело`, Београд 1905. године `Отаџбине`, Београд 1889. године `Браник`, Нови Сад 1903. `Просветни гласник`, Београд 1910. године `Време`, Београд 1937. године Спољашње везе P vip.svg Портал Биографија P history.svg Портал Историја Биографија на сајту САНУ Историјска библиотека: Панта Срећковић Митолошки зборник 14 - Пантелија Срећковић

Opis proizvoda • KVALITET: Ovaj WOMAX PRO bravarski čekić je izrađen po visokim standardima, sa nemačkim tipom glave koji garantuje izdržljivost i efikasnost pri radu. • LAGAN ZA KORIŠĆENJE: Sa težinom od samo 200 grama, ovaj čekić je izuzetno lagan i omogućava ti da radiš duže vreme bez umora. • IZDRŽLJIVA DRŠKA: Drška od fiberglasa ne samo da smanjuje težinu alata, već pruža i dodatnu izdržljivost i otpornost na udarce. • ERGONOMSKI DIZAJN: Ergonomski oblikovana drška omogućava čvrst i siguran hvat, što ovaj čekić čini idealnim za precizne radove. • UNIVERZALNA UPOTREBA: Bez obzira da li si profesionalac ili hobi majstor, ovaj čekić je savršen za širok spektar bravarskih poslova. Tražiš pouzdan alat koji će ti pomoći u svakodnevnim bravarskim zadacima? WOMAX PRO čekić sa fiberglas drškom je pravi izbor za tebe. Njegova lagana konstrukcija omogućava ti da radiš brzo i efikasno, dok nemački tip glave obezbeđuje preciznost i dugotrajnost. Drška od fiberglasa je dizajnirana da apsorbuje udarce i smanji vibracije, čineći tvoj rad udobnijim. Ergonomska drška osigurava da tvoj hvat bude stabilan i siguran, što je posebno važno kada radiš na zahtevnim projektima. Ovaj čekić je idealan za sve vrste bravarskih poslova, od montaže i demontaže, do oblikovanja metala i kucanja eksera. Zahvaljujući svojoj svestranosti i izdržljivosti, WOMAX PRO čekić će brzo postati nezamenljiv deo tvoje radionice. Ne dozvoli da težak i nepraktičan alat uspori tvoj rad. Izaberi WOMAX PRO čekić i osiguraj da svaki udarac bude precizan i efektivan. Ne čekaj više, unapredi svoj alatnik ovim kvalitetnim čekićem i osiguraj da tvoji bravarski poslovi budu urađeni profesionalno i sa lakoćom. Naruči odmah!

Opis proizvoda • KOMPLET: Set od 5 izbijaca idealan za različite radove • PRECIZNOST: Precizno izrađeni vrhovi omogućavaju tačno pozicioniranje • RAZNOVRSNOST: Različite debljine (1.6 mm, 2.4 mm, 3.2 mm, 4 mm, 4.8 mm) pružaju širok spektar upotrebe • IZDRŽLJIVOST: Izrađeni od kvalitetnog materijala koji garantuje dugotrajnost • ERGONOMIJA: Dizajnirani za udobno rukovanje i efikasnost pri radu Tražiš pouzdan alat za precizno izbijanje pinova, čavlića ili zakovica? WOMAX izbijač set od 5 komada je pravi izbor za tebe. Ovaj set sadrži izbijače različitih debljina, što ti omogućava da izabereš odgovarajući alat za svaki zadatak. Bilo da radiš na finim mehaničkim poslovima ili obradi metala, ovaj set će ti biti nezamenljiv. Svaki izbijač u setu je precizno izrađen kako bi osigurao tačno pozicioniranje i efikasno izbijanje. Njihovi vrhovi su dizajnirani da izdrže pritisak i ne deformišu se pod udarcima, što znači da ćeš moći da ih koristiš iznova i iznova bez brige o oštećenju. Kvalitet materijala od kojeg su izbijači napravljeni garantuje njihovu dugotrajnost i otpornost na habanje. Bez obzira na to koliko često koristiš ove alate, oni će ostati pouzdani i efikasni. Ergonomski dizajnirane drške omogućavaju ti da radiš duže vreme bez umora, što je posebno važno kod zahtevnijih poslova.

NASLOV: DR IVAN RIBAR U ZAPISIMA SAVREMENIKA AUTOR: Jozo Petričević IZDAVAČ: Globus, Zagreb GODINA IZDANJA: 1981. BROJ STRANA: 314 POVEZ: tvrdi, plastificirani zaštitni omot STANJE KNJIGE: odlično (jedino unutra pečati na par mesta i malo oštećen omotač sa zadnje strane). Aktivan i u vrhu političke scene i Kraljevine SHS i Jugoslavije ali i posleratne socijalističke Jugoslavije. Jedini koji je predsedavao skupštinom u obe države. Dr Ivan Ribar (Vukmanić kraj Karlovca, 21. 1. 1881. — Zagreb, 11. 6. 1968.) je bivši jugoslavenski i hrvatski političar. Predsjednik Predsjedništva Narodne skupštine Jugoslavije 1945 - 1953 Ivan Ribar rođen je u u selu Vukmanići kod Karlovca. Srednju školu završio je u Karlovcu, a pravo je doktorirao na Sveučilištu u Zagrebu. Pripadao je hrvatskoj naprednoj mladeži i aktivno sudjelovao u svim akcijama protiv mađarona i frankovaca, a zalagao se za narodno jedinstvo, slobodu i nezavisnost Hrvatske. Jedan je od osnivača Hrvatske napredne demokratske stranke. Kao član Hrvatsko-srpske koalicije izabran je prvi put za zastupnika u Hrvatskom saboru 1913. u Đakovu, gde je 1906. godine počeo advokatsku službu. Bio je član zajedničkog Hrvatsko-ugarskog sabora. Tokom Prvog svetskog rata, premda izabrani zastupnik, bio je taoc, a potom je poslan na bojište protiv carske Rusije. Tada je potpisao poznati poziv Sokolima na borbu za oslobođenje i ujedinjenje. Ivan Ribar 1918. postaje članom Glavnog odbora Narodnog vijeća u Zagrebu, a 1919. predsednikom Privremenog narodnog predstavništva SHS. 1920. izabran je za zastupnika kao član Demokratske stranke, a iste godine postaje i predsednik Ustavotvorne skupštine te na tom mestu ostaje sve do 1922. Borio se za sporazum i saradnju s Hrvatskom seljačkom strankom (HSS). Predsjedao je skupštinskoj raspravi kada je Puniša Račićpucao u Stjepana Radića i ostale zastupnike HSS-a. Posle zavođenja diktature kralja Aleksandra, tražio je da njegova stranka apstinira. U vreme diktature radio je s uvaženim intelektualcima na osnivanju Narodnog fronta slobode. Zatim je bio aktivan član Udružene opozicije, pa je zbog toga isljučen iz Demokratske stranke. Za sve vrijeme diktature na sudovima je branio komuniste. Od 1937. povezuje svoju grupu (Demokratska ljevica) s Narodnim frontom koji je osnovan na inicijativu tadašnje ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Početkom 1941. podržava već aktivni otpor protiv neprijatelja. Nakon početka oružanog ustanka u Srbiji, jedno vrijeme ilegalno je boravio u Beogradu, a potom je otišao u Zagreb odakle se prebacio na oslobođena područja. Tijekom 1942. radio je na pripremama za sazivanje AVNOJ-a. Na prvom zasedanju AVNOJ-a u Bihaću 26. i 27. studenoga 1942. izabran je za predsjednika AVNOJ-a i to ostaje sve do 1945. U ratu je izgubio oba svoja sina: Juricu Ribara i Ivu Lolu Ribara. Nakon rata, biran je kao zastupnik u Narodnoj skupštini FNRJ i u Saboru NR Hrvatske. Od kraja 1945. do 1953. bio je predsjednik Predsjedništva Narodne skupštine FNRJ. Jedno vrijeme bio je i član Saveznog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije. Iz političkog se života konačno povukao 1960. godine. Živio je u Zagrebu, gde je 1968. i umro u 87. godini života, kao rezervni general-major JNA. Ivan Ribar primio je brojna odlikovanja. Odlikovan je Ordenom Jugoslovenske zastave, Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom bratstva i jedinstva, Ordenom zasluge za narod, te Ordenom partizanske zvijezde I. reda. Иван Рибар POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 SAL

Ova pametna pomagala su isplativo rešenje za obeležavanje suprotnih položaja bušenja za spojeve drvenih tipla. Set sadrži četiri središnje tačke napravljene od čvrstog čelika. Imaju osovinu koju ubacujete u izbušene rupe za tiple u prvom delu vašeg obratka, dok drugi kraj ima ispupčeni metalni trn - to vam omogućava da označite ispravne položaje bušenja na komplementarnom izratku. To radite tako što ćete delove približiti jedan drugom i ispravno ih poravnati. Kada pritisnete ploče zajedno, metalne igle središnjih tačaka utiskuju se u drvo suprotne drvene ploče i označavaju ispravan položaj bušenja za odgovarajuću rupu za tiple.

PROTOKOLI SKUPOVA SIONSKIH MUDRACA REPRINT IZDANJA IZ 1934 OČUVANA Naslov Protokoli skupova sionskih mudraca : pakleni plan osvojenja sveta koji izvode judeo-masoni Patrioticus 120 str. ; 21 cm Napomene Str. 3-5: Naš predgovor / Patrioticus. (Broš.) Šablon:Antisemitizam „Protokoli sionskih mudraca“ (rus. Протоколы сионских мудрецов ili Сионские протоколы) antisemitski je pamflet koji opisuje navodnu jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom. Protokoli se ubrajaju u najpoznatije istorijske podvale.[1][2] U svom eseju „Knjiga kraljeva i budala“ pisac Danilo Kiš detaljno istražuje poreklo i sudbinu ove knjige. Istorija „Protokoli“ su prvi put štampani 1903. godine u ruskom listu „Znamja“, pa potom ponovo 1905. kao dvanaesto poglavlje knjige ruskog pravnika, mistika i pisca religijskih pamfleta Sergeja Nilusa. Nilus je tvrdio da rukopis potiče sa Prvog cionističkog kongresa održanog od 29. do 31. avgusta 1897. u Bazelu. Kada mu je skrenuta pažnja na to da je kongres bio otvoren za javnost i da su mnogi nejevreji prisustvovali, promenio je priču i tvrdio da je rukopis potekao sa tajnih sastanaka održavanih 1902. i 1903. godine da bi konačno rekao da je tekst dobio već 1901. godine.[3] Najveći deo teksta „Protokola“ poreklom je iz dela francuskog pisca i satiriste Morisa Žolija „Razgovor između Makijavelija i Monteskjea na onome svetu“, napisanog 1864. godine kao kritika politike Napoleona Trećeg[4]. Delo nije antisemitskog karaktera niti se u njemu spominju Jevreji. Dijalog se vodi između Makijavelija, kome su u usta stavljene ideje Napoleona Trećeg i Monteskijea, koji govori sa liberalnih pozicija. Poglavlja Protokola od broja 1 do 19 prate Žolijev „Dijalog“ od poglavlja 1 do 17 na mnogim mestima od reči do reči. Jedan manji deo teksta je preuzet iz romana „Bijaric“ Hermana Gedšea, napisanog 1868. godine.[5] Gedše je roman objavio pod pseudonimom „Ser Džon Redklif“. Jedno poglavlje u knjizi je nosilo naslov „Jevrejsko groblje u Pragu i Savet predstavnika dvanaest plemena Izraela“ i objavljeno je posebno 1872. godine u Sankt Peterburgu kao pamflet. Roman je nastao pod direktnim uticajem Žolijevog „Razgovora“ iz koga je prepisan znatan deo materijala kao i iz romana „Josip Balzamo“ Aleksandra Dime Oca. Sam Gedše je izgubio posao u pruskoj pošti 1848. godine pošto je obelodanjeno da je falsifikovao dokumenta kojima bi dokazao da je tadašnji kandidat na izborima radio protiv kralja.

Opis proizvoda • DUŽINA: 150 mm testera je idealna za precizno sečenje gips ploča • ZUBI: Posebno dizajnirani zubi pod 3 različita ugla omogućavaju glatko i efikasno sečenje • UPOTREBA: Testera je namenjena za sečenje gips ploča, što olakšava rad u suvoj gradnji • ERGONOMIJA: Dizajnirana da bude udobna za rukovanje, čime se smanjuje zamor prilikom dužeg korišćenja • KVALITET: Izrađena od visokokvalitetnih materijala, testera garantuje dugotrajnost i pouzdanost Tražiš pouzdan alat za rad sa gips pločama? PANYI Testera za gips 150mm je pravi izbor za tebe. Sa dužinom od 150 mm, ova testera je prilagođena za precizno sečenje, omogućavajući ti da lako oblikuješ gips ploče po svojim potrebama. Zahvaljujući zubima postavljenim pod tri različita ugla, sečenje je brzo i efikasno, a rezultat je uredan i glatak. Bez obzira da li si profesionalac ili hobi majstor, ova testera će ti pomoći da posao obaviš brzo i sa lakoćom. Ergonomski dizajn osigurava da tvoja ruka neće osećati umor čak i nakon dužeg korišćenja, što je posebno važno kada radiš na većim projektima. Udobnost i efikasnost su ključni kada je u pitanju alat koji koristiš svakodnevno.

Opis proizvoda • KVALITET: Ovaj WOMAX gumeni čekić od 340g je izrađen da izdrži različite uslove rada. • DRŠKA: Izrađena od fiberglasa, drška čekića obezbeđuje izdržljivost i udobnost tokom upotrebe. • GUMENA GLAVA: Gumeni deo čekića je dizajniran tako da ne oštećuje površine po kojima udara. • ERGONOMIJA: Ergonomski oblikovan, ovaj čekić omogućava lakše rukovanje i smanjuje umor prilikom rada. • UNIVERZALNOST: Idealno rešenje za radove gde je potrebno nežno udaranje bez oštećenja materijala. Tražiš pouzdan alat koji će ti pomoći u radu bez oštećenja materijala? WOMAX gumeni čekić od 340g je pravi izbor za tebe. Sa kvalitetnom gumom na glavi, ovaj čekić je savršen za poslove gde je potrebna preciznost i nežnost. Drška od fiberglasa ne samo da pruža izdržljivost, već i udobnost, što je ključno kada su u pitanju dugotrajni radovi. Ergonomski dizajniran, ovaj čekić smanjuje umor ruku, omogućavajući ti da radiš efikasnije i sa manje napora. Bez obzira da li nameštaš pločice, sklapaš nameštaj ili se baviš drugim zanatskim poslovima, ovaj čekić će ti biti nezamenljiv alat. Njegova univerzalnost ga čini idealnim za širok spektar primena. Ne propusti priliku da unaprediš svoj alatni arsenal ovim praktičnim i izdržljivim čekićem. Uz WOMAX gumeni čekić, tvoji radovi će biti precizniji i kvalitetniji. Dodaj ga u svoju kolekciju alata i osiguraj da svaki udarac bude pravi!

Opis proizvoda • KVALITET: Ovaj set mini turpija za metal HARDEN je izrađen od visokokvalitetnog materijala, što osigurava dugotrajnost i efikasnost pri radu • PRECIZNOST: Sa dimenzijama od 5 x 185mm, ove turpije su idealne za detaljne i precizne radove na metalu • VERZATILNOST: Set sadrži 5 različitih turpija, omogućavajući ti da izabereš odgovarajući oblik i veličinu za svaki zadatak • ERGONOMIJA: Dizajnirane su tako da budu udobne za držanje i korišćenje, čime se smanjuje umor prilikom dugotrajnog rada • PRAKTIČNOST: Ovaj kompaktan set je lako prenosiv i savršen je za radionice, kao i za terenski rad Kada su u pitanju radovi na metalu, važno je imati pouzdane alate. HARDEN mini turpije su pravi izbor za tebe ako tražiš kvalitet i preciznost. Sa ovim setom od 5 komada, bićeš opremljen za različite vrste obrade metala, bilo da je reč o glačanju oštrih ivica, oblikovanju malih delova ili finom završnom radu. Ergonomski dizajnirane ručke omogućavaju ti da radiš sa lakoćom, bez nepotrebnog naprezanja. Svaka turpija je pažljivo oblikovana da pruži optimalnu kontrolu i efikasnost, što znači da ćeš moći da obaviš posao brzo i sa manje truda. Zahvaljujući svojoj praktičnosti i kompaktnosti, ovaj set možeš lako poneti sa sobom gde god da ideš. Bilo da si profesionalac ili hobi majstor, ove turpije će postati nezamenljiv deo tvoje opreme.

Špiro Lagator - Ivan Milutinović - Milutin Preduzeće za vodne puteve `Ivan Milutinović`, Beograd, 1969 317 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro Ilustrovano KAZIVANJA NJEGOVIH SABORACA,IZ BROJNIH ZATVORA,I NOB-a,OD POCETAKA PA DO TRAGICNE SMRTI U VODAMA DUNAVA 1944g Ivan Milutinović Milutin (Stijena Piperska, kod Podgorice, 27. septembar 1901 — Višnjica, kod Beograda, 23. oktobar 1944) bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, član rukovodstva Komunističke partije Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. Godine 1923. je postao član tada ilegalne Komunističke partije. Za vreme studija prava u Beogradu, aktivno je učestvovao u revolucionarnom studentskom pokretu i bio jedan od njegovih rukovodilaca. Kasnije je rukovodio sindikalnom organizacijom i organizacijom Crvene pomoći, a politički je radio i u rodnom kraju. Zbog revolucionarnog rada je bio hapšen i osuđivan, a avgusta 1928. je bio uhapšen i februara naredne godine osuđen na šest godina zatvora. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi, aktivno je učestvovao u borbi političkih zatvorenika za bolje uslove boravka u zatvoru, zbog čega je 1934. godine bio osuđen na još dve godine zatvora. Nakon izlaska na slobodu, ponovo se posvetio partijskom radu i delujući u Beogradu i Crnoj Gori. Godine 1939. je bio izabran za člana Centralnog komiteta KPJ. Od januara do maja 1940. godine je bio zatvoren u logoru u Bileći. Oktobra 1940. na Petoj konferenciji KPJ je bio izabran za Politbiroa CK KPJ. Nakon okupacije Jugoslavije 1941. godine, kao član rukovodstva KPJ, učestvovao je u organizovanju Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP). Kao član Vrhovnog štaba delovao je najpre u zapadnoj Srbiji, a potom je od novembra 1941. boravio u Crnoj Gori, gde je bio komandant Glavnog štaba NOP odreda Crne Gore. Zajedno sa Vrhovnim štabom i proleterskim brigadama je juna 1942. napustio Crnu Goru i otišao u Bosansku krajinu, gde je novembra iste godine na Prvom zasedanju AVNOJ-a postao član njegovog Izvršnog odbora. Sa glavninom partizanskih snaga, prošao je kroz borbe u Četvrtoj i Petoj neprijateljskoj ofanzivi, na Neretvi i Sutjesci, a novembra 1943. na Drugom zasedanju AVNOJ-a je postao član njegovog Predsedništva i poverenik za narodnu privredu u Nacionalnom komitetu oslobođenja Jugoslavije. U leto 1944. je boravio na oslobođenoj teritoriji Crne Gore, a u septembru je zajedno sa maršalom Titom otputovao u Sovjetski Savez, gde je odlikovan Ordenom Kutuzova. Po povratku u Jugoslaviju, oktobra 1944. je boravio je oslobođenom Banatu. Nakon oslobođenja Beograda, 23. oktobra je iz Petrovgrada otišao u Pančevo, gde se ukrcao na jedan šlep i krenuo ka Beogradu. Na Dunavu, u blizini Višnjice, šlep je naišao na zaostalu nemačku minu, nakon čega je potonuo. Tom prilikom, od eksplozije i utapanja stradalo je ukupno sedmoro lica, među kojima i Ivan Milutinović. Prvobitno je bio sahranjen u Aleji narodnih heroja na Novom groblju, a 1948. godine je prenet i sahranjen u Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu. Za narodnog heroja je proglašen 6. jula 1945. godine. Od 1949. do 1992. grad Berane u Crnoj Gori nosio je u njegovu čast naziv Ivangrad. izvor:sr.wikipedia

Opis proizvoda • KVALITET: Izrađen od visokokvalitetnog materijala, ovaj sekač garantuje dugotrajnost i otpornost na habanje. • PRECIZNOST: Sa dimenzijama 175x10x13mm, omogućava izuzetno precizne rezove, što ga čini idealnim za detaljne radove. • UNIVERZALNOST: Dizajniran da se lako prilagodi različitim vrstama materijala, ovaj sekač je savršen alat za širok spektar primena. • ERGONOMIJA: Udoban za držanje i lagan za upotrebu, smanjuje umor ruku tokom dužeg perioda rada. • PRAKTIČNOST: Jednostavan za održavanje, ovaj sekač je pouzdan partner u svakoj radionici. Tražiš alat koji će ti pružiti preciznost i dugotrajnost? WOMAX sekač ravni je pravi izbor za tebe. Sa dimenzijama 175x10x13mm, ovaj sekač je stvoren za fine i detaljne rezove, a njegova izdržljivost osigurava da će biti deo tvoje opreme dugi niz godina. Zahvaljujući kvalitetnoj izradi, možeš biti siguran da ćeš sa ovim sekačem raditi brzo i efikasno, bez obzira na materijal koji obrađuješ. Njegova univerzalnost čini ga nezamenljivim u svakoj radionici, a ergonomski dizajn garantuje udobnost i lakoću korišćenja. Ne dozvoli da težak rad postane naporno iskustvo. WOMAX sekač ravni je dizajniran tako da smanji umor i omogući ti da se fokusiraš na stvaranje, a ne na borbu sa alatom. Osim toga, njegova praktičnost i lakoća održavanja učiniće ga tvojim omiljenim alatom. Uveri se sam u kvalitet i praktičnost WOMAX sekača. Dodaj ga u svoju kolekciju alata i podigni svoje majstorisanje na viši nivo. Naruči odmah i osiguraj da tvoji projekti budu izvedeni sa preciznošću i profesionalizmom koji zaslužuju.

Opis proizvoda • ROBUSTNA IZRAĐENOST: Benman JUNIOR testera za metal je napravljena da izdrži napore pri rezanju raznih metala. Sa svojom izuzetnom čvrstinom, olakšava poslove sečenja i garantuje dugovečnost. • PRECIZNOST: Oštro zublje i kvalitetna izrada čine ovu testeru idealnom za precizne reze. Budi uveren da će svaki rez biti tačno onakav kako si zamislio. • ERGONOMSKI DIZAJN: Drška testere je dizajnirana tako da pruža udobnost i sigurno držanje tokom rada, smanjujući rizik od klizanja i povreda. • PORTABILNOST: Ova kompaktna testera za metal je laka za nošenje, što ti omogućava da je koristiš bilo gde, bez obzira na to da li radiš u radionici ili na terenu. • PRAKTIČNOST: Brza i laka zamena lista testere uštedeće ti vreme i omogućiti da tvoj rad bude neprekidan. Testera za metal Benman JUNIOR je pouzdan izbor za svakog majstora. Ukoliko tražiš alat koji će ti biti pratilac u rezanju metala, ova testera pruža optimalan spoj snage i preciznosti. Ergonomska drška obezbeđuje da tvoje ruke ostanu umorne manje, čineći rad sa metalom efikasnijim. Zahvaljujući svojoj portabilnosti, lako je prenosiva i spremna za akciju u svakom trenutku. Kompaktna, ali moćna, testera Benman JUNIOR prilagođena je da podnese zahtevne zadatake bez ugrožavanja preciznosti reza. Njeno lako rukovanje omogućava ti da ostaneš fokusiran na posao, bez nepotrebnih prekida. Zamena lista nikada nije bila lakša, omogućavajući ti da uštediš vreme i energiju za druge poslove. Ovaj alat je neophodan u tvojoj kolekcji, bilo da si profesionalac ili hobi majstor koji ceni kvalitet i efikasnost. Ne propusti priliku da unaprediš svoj alatnik sa testerom za metal Benman JUNIOR – partnerom u radu na kome možeš da se osloniš. Dodaj je u svoj arsenal već danas i osiguraj da tvoj svaki rez bude bez mane.

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Ekseri tipa J 15mm/5/8"/18ga savršeno odgovaraju seriji Stanley alata TR200, TRE500, omogućavajući ti precizno i efikasno pričvršćivanje bez muke. • KVALITET: Izrađeni od visokokvalitetnog materijala, ovi sivi ekseri bez glave garantuju dugotrajnost i pouzdanost pri svakom korišćenju, što ih čini idealnim za tvoje majstorske projekte. • PRAKTIČNO PAKOVANJE: Sa pakovanjem od 1000 komada, osiguran si da imaš dovoljno eksera za sve tvoje potrebe, bilo da se radi o manjim popravkama ili većim projektima. • UNIVERZALNOST: Ovi ekseri su univerzalni za različite vrste radova, od tapaciranja do finih završnih radova, pružajući ti čist i uredan izgled svakog projekta. • DIMENZIJE: Precizne dimenzije od 6.3 x 1.57 x 0.59 cm omogućavaju lako rukovanje i savršeno uklapanje u radne površine, čineći ih neprimetnim ali efikasnim. Tražiš pouzdane ekseri za svoje majstorske poduhvate? STANLEY Ekseri bez glave 15mm/5/8"/18ga su pravi izbor za tebe. Ovi kvalitetni ekseri su dizajnirani da ti pruže maksimalnu efikasnost i pouzdanost. Bez obzira na to da li renoviraš nameštaj, radiš na tapaciranju ili završavaš detalje na drvenim konstrukcijama, ovi ekseri će ti pomoći da posao obaviš brzo i sa stilom. Zahvaljujući kompatibilnosti sa popularnim Stanley alatima, možeš biti siguran da će se ekseri savršeno uklopiti u tvoj alatni arsenal. Ne moraš da brineš o kvalitetu – izrađeni su da traju i izdrže sve izazove koje im postaviš. Sa pakovanjem od 1000 komada, nećeš morati da brineš o ponovnoj kupovini skoro. To znači manje vremena provedenog u kupovini i više vremena za rad na projektima koji te strastveno interesuju. Ne dozvoli da te neprimetni detalji uspore. Izaberi STANLEY Ekseri bez glave i osiguraj da tvoji projekti budu izvedeni sa preciznošću i profesionalizmom. Dodaj ih u svoju kolekciju alata danas i uveri se u njihovu superiornost.

NAŠI ODNOSI SA RUSIJOM - Dimitrije Popović + dodatak SV. NIKOLAJA VELIMIROVIĆA O ODNOSU SRBIJE I RUSIJE Sazvežđa 2022 46 str Dimitrije Popović (Beograd, 2. februar 1866 — Beograd, 22. novembar 1940) bio je jedan od veoma istaknutih diplomata Kraljevine Srbije. Pripadao je jednom prošlom, veoma kratkom dobu srpske diplomatije koje su nazivali „zlatnim dobom Srbije“ (1903—1914). Biografija Rođen je 2. februara 1866. u porodici koja je srpskoj kulturi dala nekoliko istaknutih poslenika. Premda je među savremenicima bio upamćen kao uspešan diplomata i autoritativna pisac studija iz diplomatske istorije sa određenim memoarskim elementima, Dimitrije Popović je široj javnosti ostao u senci svoje slavne braće, Bogdana Popovića i Pavla Popovića, poznatih književnih kritičara i profesora Beogradskog univerziteta. Njihov otac Jovan Popović, rodom iz Vukovara, došao je u Srbiju krajem pedesetih godina XIX veka, da bi u Beogradu ubrzo postao uvažen advokat. Majka Dimitrija Popovića – Savka, bila je kći „polkovnika i kavalira“ Stefana Markovića, sekretara kneza Miloša. Jovan i Savka Popović imali su osmore dece, a Dimitrije je bio drugo deta, tri godine mlađi od prvenca Bogdana. Porodični ambijent u kojem je stasao Dimitrije Popović bio je, nesumnjivo, uokviren već čvrsto utemeljenim merilima građanskog života, za razliku od većine ostalih uglednih porodica u Srbiji koje su još uvek pokušavale da patrijarhalne običaje postepeno usklađuju sa evropskim parametrima građanskog života.[1] Osnovnu i srednju školu svršio je u Beogradu, pokazujući naročitu prilježnost u učenju nemačkog i francuskog jezika. Maturirao je 1884. u Prvoj muškoj gimnaziji. Četiri godine kasnije završio je Istorijsko-filološki odsek Filozofskog fakulteta Velike škole u Beogradu, ali je još kao student, od avgusta 1885. do marta 1886, u zvanju praktikanta, radio u Ministarstvu inostranih dela. Po svršenim studijama u Beogradu prvu sledeću školsku godinu je proveo u Beču gde je na Filozofskom fakultetu slušao predavanja iz istorije i filozofije. Po povratku u Srbiji, od oktobra 1889. ponovo radi kao praktikant u Ministarstvu inostranih poslova Ostao je dosledan svom ranom opredeljenju da ne ulazi ni u jednu poliitičku stranku, premda je njegov blizak rođak po majci Andra Nikolić bio jedan od istaknutih radikalskih vođa. Napredovao je u diplomatskoj službi relativno brzo i bez većih smetnji. Službovao je srpskim poslanstvima u Beču, Parizu, Budimpešti, Trstu, Sofiji, Carigradu, Petrogradu. Naročito u Petrogradu u nekoliko navrata imao je priliku da pokaže sposobnost veštog i taktičnog diplomate. Nije dopuštao da patriotska osećanja i očelivanja utiču na njegove procene političke situacije. Nije ga mimoišlo prevremeno penzionisanje do kojeg je, donekle, došlo i zbog njegove načelno postavljene distancije prema vodećim ljudima u Narodnoj radiklanoj stranci koja je bila na vlasti, zbog nespremnosti za određene ustupke koji su se ticali komunikacije s nadređenim ministrom, kao i samog načina dilomatskog rada.[2] Uvažen kao diplomata i nacionalni radnik, kao istoričar i memoarista, završavajući svoje diplomatske uspomene iz balkanskih ratova iznenada, 22. novembra 1940, umro u Beogradu. Dela Po svršetku karijere Dimitrije Popović je napisao niz memoarskih i istorijskih dela, smatrajući ih logičnim zaokruženjem svoje profesionalne karijere. Zahvaljujući njima, diplomatska istorija Srbije u jednom od njenih najvažnijih razdoblja – poslednjoj deceniji pred Prvi svetski rat – pokazuje nam se u novoj svetlosti, gde se sa mnogo nijansi tako karakterističnih za svet visoke politike jasno mogu pratiti i stanovišta velikih sila o različitim aspektima srpskog pitanja i stavovi zvaničnih krugova u Beogradu prema krupnim previranjima na Balkanu. Najveći deo svojih meomoarskih spisa, istorijskih rasprava i osvrta na savremena pitanja objavio je u prestižnom Srpskom književnom glasniku, a njegove priloge objavljuvali su, osim visokotiražnih dnevnih listova poput Politike, Pravde i Novosti, i ugledni časopisi, od Letopisa Matice srpske, Pregleda i Misli, do Godišnjice Nikole Čupića. Od avgusta 1922. do marta 1932, Popović je bio i stalni dopisnik poznatog bostonskog lista Christian Science Monitor, u kojem je objavio više desetina priloga o zbivanjima u kulturi, političkim pitanjima i svakodnevnom životu u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. L. 1. VES