Kratki okasto okasti kljuc 12 14 , duzina oko 12,5cm . Kljuc radio , nema ostecenja . Dobar kvalitet .

ANTOLOGIJA PRIPOVETKI PISACA IZ EX YU U KOJIMA SE GOVORI O RATU I KAKO DALJE,spisak autora vidljiv na koricama, str 380, NOVO Govoreći o knjizi u kojoj se nalaze i priče Bore Ćosića, Nenada Veličkovića, Miljenka Јergovića, Davida Albaharija, vlasnik izdavačke i filmske kuće `Kult B` Mustafa Kapidžić rekao je da se u knjizi na objektivan način opisuju zbivanja u raspadu bivše Јugoslavije i ratu koji se dogodio na ovim prostorima.

Opis proizvoda • KVALITET: Ovaj WOMAX PRO bravarski čekić je izrađen po visokim standardima, sa nemačkim tipom glave koji garantuje izdržljivost i efikasnost pri radu. • LAGAN ZA KORIŠĆENJE: Sa težinom od samo 200 grama, ovaj čekić je izuzetno lagan i omogućava ti da radiš duže vreme bez umora. • IZDRŽLJIVA DRŠKA: Drška od fiberglasa ne samo da smanjuje težinu alata, već pruža i dodatnu izdržljivost i otpornost na udarce. • ERGONOMSKI DIZAJN: Ergonomski oblikovana drška omogućava čvrst i siguran hvat, što ovaj čekić čini idealnim za precizne radove. • UNIVERZALNA UPOTREBA: Bez obzira da li si profesionalac ili hobi majstor, ovaj čekić je savršen za širok spektar bravarskih poslova. Tražiš pouzdan alat koji će ti pomoći u svakodnevnim bravarskim zadacima? WOMAX PRO čekić sa fiberglas drškom je pravi izbor za tebe. Njegova lagana konstrukcija omogućava ti da radiš brzo i efikasno, dok nemački tip glave obezbeđuje preciznost i dugotrajnost. Drška od fiberglasa je dizajnirana da apsorbuje udarce i smanji vibracije, čineći tvoj rad udobnijim. Ergonomska drška osigurava da tvoj hvat bude stabilan i siguran, što je posebno važno kada radiš na zahtevnim projektima. Ovaj čekić je idealan za sve vrste bravarskih poslova, od montaže i demontaže, do oblikovanja metala i kucanja eksera. Zahvaljujući svojoj svestranosti i izdržljivosti, WOMAX PRO čekić će brzo postati nezamenljiv deo tvoje radionice. Ne dozvoli da težak i nepraktičan alat uspori tvoj rad. Izaberi WOMAX PRO čekić i osiguraj da svaki udarac bude precizan i efektivan. Ne čekaj više, unapredi svoj alatnik ovim kvalitetnim čekićem i osiguraj da tvoji bravarski poslovi budu urađeni profesionalno i sa lakoćom. Naruči odmah!

Ovo je knjiga proze. Ima posvetu. Nije citana. str 142 dim 14x19cm tezina oko 200 grama izdavac Srpska knjizevna zadruga Tvrdi povez Raickovic - biografija Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući `Prosveta`.[1] Raičković je bio urednik u „Prosveti“ do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta“ Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.

Opis proizvoda • KOMPLET: Set od 5 izbijaca idealan za različite radove • PRECIZNOST: Precizno izrađeni vrhovi omogućavaju tačno pozicioniranje • RAZNOVRSNOST: Različite debljine (1.6 mm, 2.4 mm, 3.2 mm, 4 mm, 4.8 mm) pružaju širok spektar upotrebe • IZDRŽLJIVOST: Izrađeni od kvalitetnog materijala koji garantuje dugotrajnost • ERGONOMIJA: Dizajnirani za udobno rukovanje i efikasnost pri radu Tražiš pouzdan alat za precizno izbijanje pinova, čavlića ili zakovica? WOMAX izbijač set od 5 komada je pravi izbor za tebe. Ovaj set sadrži izbijače različitih debljina, što ti omogućava da izabereš odgovarajući alat za svaki zadatak. Bilo da radiš na finim mehaničkim poslovima ili obradi metala, ovaj set će ti biti nezamenljiv. Svaki izbijač u setu je precizno izrađen kako bi osigurao tačno pozicioniranje i efikasno izbijanje. Njihovi vrhovi su dizajnirani da izdrže pritisak i ne deformišu se pod udarcima, što znači da ćeš moći da ih koristiš iznova i iznova bez brige o oštećenju. Kvalitet materijala od kojeg su izbijači napravljeni garantuje njihovu dugotrajnost i otpornost na habanje. Bez obzira na to koliko često koristiš ove alate, oni će ostati pouzdani i efikasni. Ergonomski dizajnirane drške omogućavaju ti da radiš duže vreme bez umora, što je posebno važno kod zahtevnijih poslova.

Ova pametna pomagala su isplativo rešenje za obeležavanje suprotnih položaja bušenja za spojeve drvenih tipla. Set sadrži četiri središnje tačke napravljene od čvrstog čelika. Imaju osovinu koju ubacujete u izbušene rupe za tiple u prvom delu vašeg obratka, dok drugi kraj ima ispupčeni metalni trn - to vam omogućava da označite ispravne položaje bušenja na komplementarnom izratku. To radite tako što ćete delove približiti jedan drugom i ispravno ih poravnati. Kada pritisnete ploče zajedno, metalne igle središnjih tačaka utiskuju se u drvo suprotne drvene ploče i označavaju ispravan položaj bušenja za odgovarajuću rupu za tiple.

FUGA IDEARUM - Marko Galić Izdavač: NORules FUGA IDEARUM - Marko Galić Domaći pisci, Priče Izdavač:: NORules Godina izdanja:: 2020. Broj strana: 116 Pismo Zbirka svežih, ilustrovanih priča mladog novosadskog autora Marka Galića. Ilustracije radila Radana Drašković. Oda smrti (II) ,,Prolazim pored gradskog groblja, zaokupljen hrapavim decembarskim jezicima; palacanje promrzlog vetra utiskuje žigove u kožu zalutalih prolaznika. Nanizane parcele, mauzoleji i vitke nadgrobne ploče izviru iz jutarnje izmaglice čije kondenzovano biće raste na tlu ove nekropole. Kada bismo, u bliskoj budućnosti, udvostručili milijarde, gde bismo počivali? Načinili smo čitavu populaciju mrtvih, populaciju fosilizovanih ostataka onoga što je jednom bilo čovek. Na obodima našeg grada lenjo marširaju soliteri; usamljena utvrđenja dodiruju nebeski svod načičkan ugojenim oblacima. Možda postoje i soliteri za mrtve, zidani pod zemljom?” odlomak Zbirka svežih, ilustrovanih priča mladog novosadskog autora Marka Galića. L. KUT. 46

Opis proizvoda • DUŽINA: 150 mm testera je idealna za precizno sečenje gips ploča • ZUBI: Posebno dizajnirani zubi pod 3 različita ugla omogućavaju glatko i efikasno sečenje • UPOTREBA: Testera je namenjena za sečenje gips ploča, što olakšava rad u suvoj gradnji • ERGONOMIJA: Dizajnirana da bude udobna za rukovanje, čime se smanjuje zamor prilikom dužeg korišćenja • KVALITET: Izrađena od visokokvalitetnih materijala, testera garantuje dugotrajnost i pouzdanost Tražiš pouzdan alat za rad sa gips pločama? PANYI Testera za gips 150mm je pravi izbor za tebe. Sa dužinom od 150 mm, ova testera je prilagođena za precizno sečenje, omogućavajući ti da lako oblikuješ gips ploče po svojim potrebama. Zahvaljujući zubima postavljenim pod tri različita ugla, sečenje je brzo i efikasno, a rezultat je uredan i glatak. Bez obzira da li si profesionalac ili hobi majstor, ova testera će ti pomoći da posao obaviš brzo i sa lakoćom. Ergonomski dizajn osigurava da tvoja ruka neće osećati umor čak i nakon dužeg korišćenja, što je posebno važno kada radiš na većim projektima. Udobnost i efikasnost su ključni kada je u pitanju alat koji koristiš svakodnevno.

Opis proizvoda • KVALITET: Ovaj WOMAX gumeni čekić od 340g je izrađen da izdrži različite uslove rada. • DRŠKA: Izrađena od fiberglasa, drška čekića obezbeđuje izdržljivost i udobnost tokom upotrebe. • GUMENA GLAVA: Gumeni deo čekića je dizajniran tako da ne oštećuje površine po kojima udara. • ERGONOMIJA: Ergonomski oblikovan, ovaj čekić omogućava lakše rukovanje i smanjuje umor prilikom rada. • UNIVERZALNOST: Idealno rešenje za radove gde je potrebno nežno udaranje bez oštećenja materijala. Tražiš pouzdan alat koji će ti pomoći u radu bez oštećenja materijala? WOMAX gumeni čekić od 340g je pravi izbor za tebe. Sa kvalitetnom gumom na glavi, ovaj čekić je savršen za poslove gde je potrebna preciznost i nežnost. Drška od fiberglasa ne samo da pruža izdržljivost, već i udobnost, što je ključno kada su u pitanju dugotrajni radovi. Ergonomski dizajniran, ovaj čekić smanjuje umor ruku, omogućavajući ti da radiš efikasnije i sa manje napora. Bez obzira da li nameštaš pločice, sklapaš nameštaj ili se baviš drugim zanatskim poslovima, ovaj čekić će ti biti nezamenljiv alat. Njegova univerzalnost ga čini idealnim za širok spektar primena. Ne propusti priliku da unaprediš svoj alatni arsenal ovim praktičnim i izdržljivim čekićem. Uz WOMAX gumeni čekić, tvoji radovi će biti precizniji i kvalitetniji. Dodaj ga u svoju kolekciju alata i osiguraj da svaki udarac bude pravi!

Opis proizvoda • KVALITET: Ovaj set mini turpija za metal HARDEN je izrađen od visokokvalitetnog materijala, što osigurava dugotrajnost i efikasnost pri radu • PRECIZNOST: Sa dimenzijama od 5 x 185mm, ove turpije su idealne za detaljne i precizne radove na metalu • VERZATILNOST: Set sadrži 5 različitih turpija, omogućavajući ti da izabereš odgovarajući oblik i veličinu za svaki zadatak • ERGONOMIJA: Dizajnirane su tako da budu udobne za držanje i korišćenje, čime se smanjuje umor prilikom dugotrajnog rada • PRAKTIČNOST: Ovaj kompaktan set je lako prenosiv i savršen je za radionice, kao i za terenski rad Kada su u pitanju radovi na metalu, važno je imati pouzdane alate. HARDEN mini turpije su pravi izbor za tebe ako tražiš kvalitet i preciznost. Sa ovim setom od 5 komada, bićeš opremljen za različite vrste obrade metala, bilo da je reč o glačanju oštrih ivica, oblikovanju malih delova ili finom završnom radu. Ergonomski dizajnirane ručke omogućavaju ti da radiš sa lakoćom, bez nepotrebnog naprezanja. Svaka turpija je pažljivo oblikovana da pruži optimalnu kontrolu i efikasnost, što znači da ćeš moći da obaviš posao brzo i sa manje truda. Zahvaljujući svojoj praktičnosti i kompaktnosti, ovaj set možeš lako poneti sa sobom gde god da ideš. Bilo da si profesionalac ili hobi majstor, ove turpije će postati nezamenljiv deo tvoje opreme.

Historijska čitanka 1 - Miljenko Jergović VBZ, Zagreb, 2006 meke korice, 220 str. Kultna knjiga Miljenka Jergovića – subjektivna povijest jednog vremena, zemlje i grada... Ova knjiga ne govori o stvarnim događajima, nego o sjećanju na stvarne događaje i o strategiji zaboravljanja. U njoj postoje krivo zapamćena imena i godine, neki su gradovi postali drugim gradovima, a s novčanica su nestala lica zeničkih topioničara i pojavila se lica husinskih rudara. Vjerojatno postoji neko pravilo prema kojem čovjek pamti i zaboravlja, ali budući da su priče o sjećanju obično historija ili fikcija, izbjegavamo misliti o takvim pravilima. `Historijska čitanka` nije ni historija, ni fikcija, nego je popis onoga što još uvijek postoji kao inventar jedne posve subjektivne povijesti grada, zemlje i vremena. Kao i svaki popis, tako bi i ovaj trebao težiti preciznosti. On ništa ne uljepšava, ne obrađuje i ne osmišljava, nego nabraja, sve dok ima što nabrajati. U njemu ima ponavljanja, i onih emocija kojih bi se sramila svaka ozbiljna priča o vremenu, ali ih se ne srame porodični albumi s fotografijama. `Historijska čitanka` zapravo je porodični album jer se čovjek uvijek familijarizira s ljudima u vremenu koje je prošlo i koje si želi objasniti. Miljenko Jergović (1966, Sarajevo), živi na selu pokraj Zagreba, piše i objavljuje na svom jeziku. U Srbiji je od 2001. objavio osam proznih knjiga, romana i zbirki kratkih priča. Pesničke knjige: Opservatorija Varšava, Zagreb, 1988; Uči li noćas neko u ovom gradu japanski, Sarajevo, 1990; Himmel Comando, Sarajevo, 1992; Preko zaleđenog mosta, Zagreb, 1996; Hauzmajstor Šulc, Zagreb, 2001; Dunje 1983 (izabrane i nove pjesme), Zagreb, 2005; Izabrane pjesme Nane Mazutha, Cetinje 2011; Zbirke priča: Sarajevski Marlboro, Zagreb, 1994; Karivani, Zagreb, 1995; Mama Leone, Zagreb, 1999; Inšallah, Madona, Inšallah, Zagreb, 2004; Mačka čovjek pas, Beograd, 2012. Izabrane priče: Sarajevski Marlboro, Karivani i druge priče, Zagreb 1999; Rabija i sedam meleka, Sarajevo, 2004; Drugi poljubac Gite Danon, Zagreb, 2007; Tango bal i druge priče, Cetinje, 2010. Romani i novele: Buick Rivera (novela), Zagreb, 2002; Dvori od oraha, Zagreb, 2003; Gloria in excelsis, Zagreb, 2005; Ruta Tannenbaum, Zagreb 2006; Srda pjeva, u sumrak, na Duhove, Zagreb 2007; Freelander (novela), Sarajevo 2007; Volga, Volga (novela), Zagreb 2009; Roman o Korini (pripovest), Beograd, 2010; Otac, Beograd, 2010; Psi na jezeru, Zagreb, 2010; Rod, Zagreb, 2013. Ogledi, eseji, članci i dr. književne forme: Naci bonton, Zagreb, 1998; Historijska čitanka, Zagreb-Sarajevo, 2001; Historijska čitanka 2, Zagreb-Sarajevo, 2004; Žrtve sanjaju veliku ratnu pobjedu, Zagreb, 2006; Transatlantic Mail (koautor s Semezdinom Mehmedinovićem, fotografije Milomira Kovačevića Strašnog), Zagreb, 2009; Zagrebačke kronike (novinske kronike, kolumne, feljtoni), Beograd, 2010; Bosna i Hercegovina, budućnost nezavršenog rata (esej, intervju; koautor s Ivanom Lovrenovićem), Zagreb, 2010; Pamti li svijet Oscara Schmidta (projekti, skice, nacrti), Zagreb, 2010; Muškat, limun i kurkuma, Zagreb, 2011; Drame: Kažeš anđeo, Zagreb, 2000. Njegov neobjavljeni roman Wilimowski pročitan je i emitovan na Trećem programu Radio Beograda od 4. do 21. maja 2012 (čitala Koviljka Panić).

Opis proizvoda • KVALITET: Izrađen od visokokvalitetnog materijala, ovaj sekač garantuje dugotrajnost i otpornost na habanje. • PRECIZNOST: Sa dimenzijama 175x10x13mm, omogućava izuzetno precizne rezove, što ga čini idealnim za detaljne radove. • UNIVERZALNOST: Dizajniran da se lako prilagodi različitim vrstama materijala, ovaj sekač je savršen alat za širok spektar primena. • ERGONOMIJA: Udoban za držanje i lagan za upotrebu, smanjuje umor ruku tokom dužeg perioda rada. • PRAKTIČNOST: Jednostavan za održavanje, ovaj sekač je pouzdan partner u svakoj radionici. Tražiš alat koji će ti pružiti preciznost i dugotrajnost? WOMAX sekač ravni je pravi izbor za tebe. Sa dimenzijama 175x10x13mm, ovaj sekač je stvoren za fine i detaljne rezove, a njegova izdržljivost osigurava da će biti deo tvoje opreme dugi niz godina. Zahvaljujući kvalitetnoj izradi, možeš biti siguran da ćeš sa ovim sekačem raditi brzo i efikasno, bez obzira na materijal koji obrađuješ. Njegova univerzalnost čini ga nezamenljivim u svakoj radionici, a ergonomski dizajn garantuje udobnost i lakoću korišćenja. Ne dozvoli da težak rad postane naporno iskustvo. WOMAX sekač ravni je dizajniran tako da smanji umor i omogući ti da se fokusiraš na stvaranje, a ne na borbu sa alatom. Osim toga, njegova praktičnost i lakoća održavanja učiniće ga tvojim omiljenim alatom. Uveri se sam u kvalitet i praktičnost WOMAX sekača. Dodaj ga u svoju kolekciju alata i podigni svoje majstorisanje na viši nivo. Naruči odmah i osiguraj da tvoji projekti budu izvedeni sa preciznošću i profesionalizmom koji zaslužuju.

Opis proizvoda • ROBUSTNA IZRAĐENOST: Benman JUNIOR testera za metal je napravljena da izdrži napore pri rezanju raznih metala. Sa svojom izuzetnom čvrstinom, olakšava poslove sečenja i garantuje dugovečnost. • PRECIZNOST: Oštro zublje i kvalitetna izrada čine ovu testeru idealnom za precizne reze. Budi uveren da će svaki rez biti tačno onakav kako si zamislio. • ERGONOMSKI DIZAJN: Drška testere je dizajnirana tako da pruža udobnost i sigurno držanje tokom rada, smanjujući rizik od klizanja i povreda. • PORTABILNOST: Ova kompaktna testera za metal je laka za nošenje, što ti omogućava da je koristiš bilo gde, bez obzira na to da li radiš u radionici ili na terenu. • PRAKTIČNOST: Brza i laka zamena lista testere uštedeće ti vreme i omogućiti da tvoj rad bude neprekidan. Testera za metal Benman JUNIOR je pouzdan izbor za svakog majstora. Ukoliko tražiš alat koji će ti biti pratilac u rezanju metala, ova testera pruža optimalan spoj snage i preciznosti. Ergonomska drška obezbeđuje da tvoje ruke ostanu umorne manje, čineći rad sa metalom efikasnijim. Zahvaljujući svojoj portabilnosti, lako je prenosiva i spremna za akciju u svakom trenutku. Kompaktna, ali moćna, testera Benman JUNIOR prilagođena je da podnese zahtevne zadatake bez ugrožavanja preciznosti reza. Njeno lako rukovanje omogućava ti da ostaneš fokusiran na posao, bez nepotrebnih prekida. Zamena lista nikada nije bila lakša, omogućavajući ti da uštediš vreme i energiju za druge poslove. Ovaj alat je neophodan u tvojoj kolekcji, bilo da si profesionalac ili hobi majstor koji ceni kvalitet i efikasnost. Ne propusti priliku da unaprediš svoj alatnik sa testerom za metal Benman JUNIOR – partnerom u radu na kome možeš da se osloniš. Dodaj je u svoj arsenal već danas i osiguraj da tvoj svaki rez bude bez mane.

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Ekseri tipa J 15mm/5/8"/18ga savršeno odgovaraju seriji Stanley alata TR200, TRE500, omogućavajući ti precizno i efikasno pričvršćivanje bez muke. • KVALITET: Izrađeni od visokokvalitetnog materijala, ovi sivi ekseri bez glave garantuju dugotrajnost i pouzdanost pri svakom korišćenju, što ih čini idealnim za tvoje majstorske projekte. • PRAKTIČNO PAKOVANJE: Sa pakovanjem od 1000 komada, osiguran si da imaš dovoljno eksera za sve tvoje potrebe, bilo da se radi o manjim popravkama ili većim projektima. • UNIVERZALNOST: Ovi ekseri su univerzalni za različite vrste radova, od tapaciranja do finih završnih radova, pružajući ti čist i uredan izgled svakog projekta. • DIMENZIJE: Precizne dimenzije od 6.3 x 1.57 x 0.59 cm omogućavaju lako rukovanje i savršeno uklapanje u radne površine, čineći ih neprimetnim ali efikasnim. Tražiš pouzdane ekseri za svoje majstorske poduhvate? STANLEY Ekseri bez glave 15mm/5/8"/18ga su pravi izbor za tebe. Ovi kvalitetni ekseri su dizajnirani da ti pruže maksimalnu efikasnost i pouzdanost. Bez obzira na to da li renoviraš nameštaj, radiš na tapaciranju ili završavaš detalje na drvenim konstrukcijama, ovi ekseri će ti pomoći da posao obaviš brzo i sa stilom. Zahvaljujući kompatibilnosti sa popularnim Stanley alatima, možeš biti siguran da će se ekseri savršeno uklopiti u tvoj alatni arsenal. Ne moraš da brineš o kvalitetu – izrađeni su da traju i izdrže sve izazove koje im postaviš. Sa pakovanjem od 1000 komada, nećeš morati da brineš o ponovnoj kupovini skoro. To znači manje vremena provedenog u kupovini i više vremena za rad na projektima koji te strastveno interesuju. Ne dozvoli da te neprimetni detalji uspore. Izaberi STANLEY Ekseri bez glave i osiguraj da tvoji projekti budu izvedeni sa preciznošću i profesionalizmom. Dodaj ih u svoju kolekciju alata danas i uveri se u njihovu superiornost.

Божур Хајдуковић: ЗОРА НАД ЗЛОДОЛОМ Издавач: Виогор, Београд, 2017 Број страна: 125 Мек повез Књига је нова Светислав Пушоњић СВЕТ КОЈИ ЈЕ НЕСТАО ( Поговор књизи приповедака Божура Хајдуковића, која је изашла у издању ``Виогора``, након 39 година од првог објављивања ) Негде до половине XX века, сељаци су чинили преко осамдесет процената укупног српства. За разлику од већине европских народа, Срби никада нису били грађанска нација нити је грађанство као сталеж икада представљало значајнији чинилац. Велики градови почивају на великим индустријама, а пошто су земљорадња и сточарство одувек важиле за примарне делатности код Срба, то се на овим просторима велики градови никада нису могли ни успоставити. У односу према селу, градови су били споредна и пратећа појава, мала стецишта неколицине занатлија и трговаца, неопходних зарад нешто производа који се нису могли направити у кругу сеоских домаћинстава. Разлози су и етнопсихолошки. Као народу широке душе и слободног срца, Србима је више пасовало раштркано, слободно и неспутано живљење међу ливадама, шумама и горама, него тискање на малим просторима, у тескоби и загушљивости градских квартова, препуних несносног жамора и дућанских испарења. И баш у чињеници да је српство одувек било сељачко, а само успут и донекле грађанско, лежала је његова највећа снага, толико пута историјски потврђена. Јер управо је село представљало најјаче и најсигурније упориште српства, а сељаци најздравији, највиталнији и најборбенији део нације. Свакодневно изложен суровим животним стихијама, прекаљен безбројним искушењима у борби са силама природе, силама друштвених система, силама историје, српски сељак је изграђивао све чвршће и стабилније кодексе, везујући их током дуге историје у специфични, хришћанством надахнути српски стоицизам, поставши узор непоколебиве вере, моралне отреситости, физичке и духовне крепкости. Само такав, могао је на плећима изнети голготу балканских и светских ратова, тући неупоредиво бројнијег и до зуба наоражаног непријатеља, газити ледене висове Албаније данима празног стомака, јуришати на Кајмакчалан, пробијати Солунски фронт брже од француске коњице, чиме је изазивао дивљење и савезничке и непријатељске војске. Као у бајци о Баш-Челику, чији извор снаге није био у мишицама и оружју, него у неком малом врапцу иза седам гора и седам мора, тако ни снага Србије никада није почивала у бројности, наоружању, економији, огромности територије, него баш у селу, у непобедивој сили његовог вечно младог живота. У селу, српство је имало свој најдубљи и најживотворнији корен. Кроз село и са селом оно се напајало са исконских врела живота и духовности. Хришћански идеал саборности нигде није постао тако реалан и целовит као у српском селу. Управо због тога српско хришћанство никада није боловало од склеротичног догматизма и високоумне казуистике попут византијског, блискоисточног или модерног, него је увек било радосно, живо и борбено. Захваљујући Светом Сави, који је дух Христове науке и дух аутентичног народног живота везао у складан, готово савршен органски спој, српско сељачко хришћанство током векова се разрастало у величанствену културу, најпотпуније изражену целокупним усменим стваралаштвом, по којој нас, захваљујући Вуку Караџићу, свет једино и (пре)познаје. Упркос томе, немали број интелектуалаца ( попут рецимо Светислава Басаре ), искомплексираних пореклом, а отрованих духом проевропског квазиелитизма, згража се над некаквим „простонародњаштвом” српске културе, упињући се да јој претпоставе „елитизам” грађанског и средњовековног стваралаштва (по њима наводно „аутентичнијег” и „српскијег” од сељачког). Но довољан је овлашан поглед на творевине српске грађанске културе ранијих векова, па схватити да су оне, сем у ретким изузецима, бледе имитације грчких, римских и западноевропских узора, малокрвне спрам силине, раскоши и надахнућа српске усмене баштине, поникле и однеговане управо међу сељацима. То племићима, грађанима, интелектуалцима свих епоха ипак није сметало да се горде над „говедарским” језиком и „говедарском” културом, али према Христовим речима да ће „први бити последњи, а последњи први”, вазда презирани и поругани сељаци би у свим критичним фазама историје показали блиставост, лепоту и снагу српског духа, док је њихова горда квазиелита увек показивала унутрашњу беду, одрођеност и срамоту. И у давнијим епохама понајпре су племићи и главари („Великаши, проклете им душе”, како рече Његош), а у последња два века грађани и интелектуалци, постајали склони да се приклоне дувајућим ветровима из света и одрекну сопства, турчећи се и западњачећи, а одувек су сељаци бивали они који су до краја остајали непоколебиви, доследни и верни идеалима заједнице, спремни да се зарад њих одрекну овоземаљских угодности и поднесу сва страдања. Срби су имали праву елиту само када је она била здрава сељачка, попут Карађорђа и његових доглавника или Марка Миљанова и других сердара и војвода. Зато су највећи српски светитељи, хероји, војсковође, уметници, научници били углавном сељачки синови, и све док је српским венама текла сељачка крв, Срби као народ никада нису оскудевали у Карађорђима, Миљановима, Мишићима, Николајима, Теслама, Пупинима. Село је представљало духовни, историјски и привредни стожер, оно је било исконски чувар свих тајни на којима српство почива. Али као што се Баш-Челик није могао победити борбом прса у прса, већ је требало наћи и удавити оног малог врапца у коме је почивала његова снага, тако се ни српство није могло уништити турским и немачким инвазијама, јасеновцима, голим отоцима и пасјим гробљима, него једино – разорењем села. У последња два века, безмало са ослобођењем од турске окупације, интелектуална елита Србије, образована по француским и немачким универзитетима, није ни радила друго осим разграђивала кодексе сељачког стоицизма, настојећи да их искорени и потисне, а саме сељаке ментално преобликује у духу нових и „напредних” философских доктрина. Тако су сељаци непрестано тровани прогресистичким вирусима о наводној „примитивности” њиховог рада, живота, мишљења, „ропском положају жене”, „превазиђености патријархалног система”, „потреби модернизације” и слично. Но имајући више поверења у наслеђену и хиљадугодишњим искуством потврђену мудрост, него у плитко и на брзу руку стечено знање надмених и убеђених „вилозофа”, сељаци су остајали темељни и чврсти у свом духовном и моралном ставу, вазда сумњичави и неповерљиви спрам свега што долази са стране. Све до 1945. године када убрзани и вештачки подстицан индустријски развој изазива талас масовне урбанизације, што селу задаје најтежи ударац, а на српској души оставља трајне и можда неизлечиве повреде. Приче Божура Хајдуковића инспирисане су баш овим мучним периодом у коме српско село бива распето између органске тежње да остане до краја верно још увек живим матрицама на којима је хиљадама година почивало, и надолазећих либерално-прогресистичких схватања којима је пут крчила агресивна титокомунистичка идеологија. Као чедо Старе Херцеговине, простора изразите патријархалности и укорењености – и то њеног веома специфичног региона на тромеђи трију бивших југословенских република (потом држава) који обухвата градове Прибој, Пријепоље, Пљевља ( западни део и такозваног „Санџака”, односно Рашке области ) – Божур Хајдуковић је могао јасније него писци са других подручја осетити суштину овог унутрашњег конфликта у бићу народа. Тај „судар светова” нигде није тако уочљив као у његовој причи-писму Не остављај трагове за собом. Брижна мајка, жена старинског соја, ужаснута сеоским скандалом који је донео нови начин живљења, поручује својим синовима-студентима: „Знала сам ја, богоми, чим вас посласмо на те школе, да ћете ви нама неку муку на дроб савити. Неће вас тамо ничему поштеном научити, не бој се”. Иако неписмена, ова бистра и отресита сељанка лако прозире да се корен моралне раслабљености нових генерација налази баш у школи, у њеним сумњивим доктринама којима се отровао и покварио карактер њихове деце. Све чему су деца учена у побожним патријархалним домовима, насилно је искорењивано из њихових душа баш у школама. Јер, инсистирајући на свему прошлом као „мрачном” и „превазиђеном” и свему будућем као „светлом” и „напредном”, школа и јесте посејала семе раздора међу генерацијама, отимајући децу родитељима као „данак у крви” и окрећући их против њихових тобож „назадних” и „застарелих” веровања и размишљања. Део тог разарајућег процеса је и либерализација мушко-женских односа, која у послератним деценијама хвата све дубљи корен међу омладином. Еволуирајући касније у „сексуалну револуцију”, она ће током времена још агресивније легитимисати и умножавати промискуитет, порнографију, хомосексуализам, и тиме до краја изобличити и унаказити лепоту и смисао полне љубави. „Боље ти је и не живљети, но живљети под црним образом”, каже ова честита жена из најдубље моралне стрепње, вероватно крајње неразумљиве и смешне неком данашњем тинејџеру, навикнутом да мења девојке као гардеробу. Али управо је та стрепња, тај божији страх од зла, представљала исконски темељ српства, његово надахнуће ка врлини и Богу. Из ње су се временом породиле институције образа, срамоте и грехоте, хришћанске категорије које су међу другим сталежима постојале теолошки или етички апстрактно, али међу сељацима сасвим реално и живо. Међутим, индоктринацијом младих генерација кроз школу, медије, новокомпоновану и рок културу, ове спонтано кристалисане институције замењене су идеалима „напретка”, „светле будућности” и „бољег живота”, па је све претходно ваљало уклонити као неразумну и непотребну сметњу. Намамљени причама о богатијем, безбеднијем и лакшем животу по градовима, деца окрећу леђа својим родитељима и буквално „беже” са села, у гомилама. Зато се надничари из истоимене Хајдуковићеве приче с правом питају: „Какав је то кастиг завладо те све побјеже од земље?”, закључујући: „Мора да је пред неко грдило”. Да су прогресистичке кованице о „напретку” и „срећној будућности” биле само ђавоље маске за „грдило” потврдиле су наредне деценије све до наших дана. У страсној жудњи да задобију грађански идентитет, ове прве генерације сељака-грађана крајње некритички усвајају нова мерила, прилагођавајући се монденским хировима урбане културе, доводећи своју, још увек сељачку душу, у неописиви раскорак. Следећа генерација, тј. њихова деца, већ говоре енглески, лупају у бубњеве, кљукају се електричном музиком, разврставајући се по псеудозаједницама као рокери, панкери, хеви-металци или репери. Она знају сваку песму Ролингстонса, Пинк Флојда, Мадоне или Ту Пака, али о себи и свом пореклу готово ништа, јер родитељи то и несвесно крију од њих, унесрећујући их за сва времена. Тако између дедова са села, и унука стасалих по градовима, настаје прекид, празнина. Нема наслеђа, нема предања. Једна карика је пукла и ланац више не може да се споји. Деда и унук гледају се као странци. Оба Срби, али се не препознају. Деда са тугом гледа у унука, тражећи најмањи знак своје крви на његовом бледом, испијеном лицу, у његовим празним, туђим очима. Унук, затрован духом постмодерног цинизма, исмева деду, његову шајкачу и опанке, његово причање, понашање, поимање. Ништа му није јасно и све му је смешно. Јер, унук више није Србин. Номинално да, али душом не. Унук је tabula rasa која се може исписати било чим; унук је генерација х, y, z која живи у вечитој садашњости, дрска и себична индивидуа без завичаја и заједнице. Он нема породицу, фамилију и нацију. Њему више нико није род. Ова велика послератна сеоба Срба из Богом створене природе у бетонско-челичну, човекову, довела је Србе тамо где нису могли ни турски колац, ни немачке инвазије, ни усташка кама – на саму ивицу биолошког и духовног опстанка. Готово читава нација, дотле раштркана по брдима и планинама, за свега пар деценија сабила се у зграде, солитере и друга бетонска саћа. Од здравих, стаситих и отреситих горштака претворила се у бледуњаво, психотично и послушно грађанство, подложно свим видовима манипулације. По селима остају само старци и нешто млађих, који такође чекају своју прилику за бег. Тако отприлике изгледа многохваљена „будућност” – тада комунистичко, а данас европско и глобалистичко златно теле коме су се поклонили сви послератни нараштаји. Но Божур Хајдуковић се не бави превише последицама и коначним исходима. Нови живот који се разбуктава у низинама назире се посредно, у одблесцима, као нешто надолазеће и претеће спрам свега старог. Његово село је село родитеља, деца су негде на страни, по школама, фабрикама, градовима. Пишчев поглед не излази ван сеоског круга и онога што се у њему сачувало, иако дух либерализма, увелико одомаћен по нарастајућим градовима, куца и на врата села, нагризајући моралне кодексе и реметећи духовну равнотежу. Слободнији однос према љубави, на пример, закомпликовао је мушко-женске односе, због чега и удаја постаје проблем. „Ко ће данас момку вјеровати”, каже Јеленка у причи Ђевојачка спрема, што значи да обећање брака ( као и било које друго обећање ) више не постоји као неписани закон, односно реч која једном изговорена постаје обавезујућа, већ само као израз тренутног расположења које се може прекршити са његовим проласком. Али без обзира на бројна искушења са којима се суочава, Хајдуковићево село задржало је свој исконски дух, и као његов носталгичар он тежи да га сачува од заборава, да свет који нестаје и који је у наше време готово сасвим ишчезао, остане жив макар у његовим причама. Главни јунак свих Хајдуковићевих прича јесте заједница, и то не некаква апстрахована, интересна, утопијска ( попут колектива, друштва, човечанства ), него заједница која је заснована спонтано, на природним, историјским и духовним везама. Заједница, каква данас, хтели то да признамо или не, више не постоји чак ни у остацима. Заједница предочена Хајдуковићевим причама јесте органска, самоникла. Она је у исти мах и биће и душа и свест. Без обзира на самосталност и непоновљивост њених чланова, њихове врлине и мане, њихове свађе и сукобе, она постоји као надцелина која је присутна у свакој појединачној свести. У причи Прољеће у Санџаку, једној од најлепших у збирци, удовица Стака страда због сопствене ускогрудости и осветољубља које изазивају мржњу села, али након њене смрти, сељаци превазилазе страсти изазване сукобом и преузимају бригу о Стакиној нејакој деци. Та племенитост која се јавља одмах иза мржње и пакости, показује широк распон међуљудских односа у заједници, сву њихову динамику и сложеност. Јер заједница није заједница истих, нити заједница ваљаних, она је заједница некада чврстих и постојаних, а некад слабих и несавршених људи, распетих свим овоземаљским искушењима. У таквој заједници има места и за Кола Пољака. Иако скитница, блудник и пијаница Коле Пољак је оличење сирове снаге и неисцрпног животног елана који делује подстицајно и окрепљујуће. Својом ведрином и необузданим темпераментом он као да озарује и остале, уносећи разбибригу и веселост. Није случајно Хајдуковићево потенцирање овог живописног јунака. Свеприсутност Кола Пољака буди скривене животне силе и суочава са бескрајним пољима слободе у условима сурове егзистенције. У њему има нечега дивљег и варварског што пркоси ушкопљеничком духу надируће цивилизације. И његова „освета” земљацима, којом се бави прича Чудо у Буковику, ма како етички могла бити протумачена, ипак оличава животворну стихију која се опире кастративним идеолошким механизмима ( на један, додуше, прилично бизаран начин ). Тамо где су ти механизми опустошили и обезвредили живот у његовом исконском трајању, остављајући село без порода и становништва, а тиме и будућности, јављају се Колова „копилад” као резултат дејства оних тајанствених сила које стоје наспрам сила смрти, а то је сила рађања и плодности, сила живота који чини последњи трзај да би самог себе обновио и продужио. Таква је Хајдуковићева заједница: раскошна, разноврсна, динамична, бивствена. У њој ври као у лонцу јер је жива, није статична и непокретна, баш зато што је непосредније изложена ударима елементарних стихија. Она пролази кроз агоније и сукобе, она се дели и цепа долазећи на ивицу распада и катастрофе, али се после прележане температуре ипак враћа покајању и љубави као својим исконским темељима. У причи Спровод старац Василије се крвнички завађа са комшијом Ристаном, али га на самрти ипак зове да се опросте као најрођенији. Подлегање слабостима људске природе је стално, али је стално и настојање да се оне превазиђу, зато што је стална и свест о вечном закону зарад кога ваља, колико год је могуће, остати у љубави, у врлини, не огрешити се о другог. Ту се огледа српском бићу толико својствена душевна динамика, која долази од искрене и дубоко укорењене светосавске побожности и представља основни принцип српског заједништва, чији најизворнији и најистинитији вид представља управо село. Док је село било јако и српство је било јако. Са умирањем села почело је да умире и српство. Раслабљено и пролетеризовано градско становништво пало је далеко испод критеријума својих предака и идеала које српство оличава. Највећи узлет Хајдуковићева заједница доживљава у причи Злоћудна ријека. У густој и чаровитој атмосфери сеоске вечери, чекајући да проточи првенац из казана, сељаци се препуштају опојном духу приповедања. Пијанка, веселост и савршена спонтаност прожете су здравим и обесним хумором, прерастају у саборност која просто кипи животним обиљем. Сви постају једна душа, а сама душа се прелива преко ивица својих могућности. Ни ноћ није обична. Осећа се присуство оностраног и бесконачног. Тромост материје је побеђена, живи се само духом. Песма, шала и смех узводе ка небу, надилазе сва искушења овоземаљског. Стари свет вероватно губи битку пред новим, али ће наставити да постоји као слутња, као идеал, као духовна суштина. Као виши облик стварности који ће се у неким бољим временима поново материјализовати. Некада кочоперни и свадљиви, а некада широкогруди и душевни, јунаци ових прича најпотпуније оличавају широк распон српске душе и њену глад за смислом, лепотом и љубављу. Круг око ракијског казана јесте оаза поетичности, последње уточиште слободног духа наспрам линеарног света опустошеног рационалистичко-прогресистичким моделима живљења. Света који више не уме ни да се радује ни да тугује, ни да мрзи ни да воли, јер је сатеран под идеолошке лењире који су га испразнили од емоција и потопили у сатанску равнодушност. Међутим, колико год тврдокорно и непоколебиво, у судару са духом нових времена ни село не успева да одоли. Распаљивање потрошачких снова квари душу и самих сељака. Новоотворена кафана Шумски рај и заносна певачица Шестоперка јесу прејако искушење чак и за непопустљиве старохерцеговачке домаћине. Они занемарују своје послове и преко ноћи се мењају. Стари, патријархални морал попушта пред новим, либералним. „Ја дивнијег ли времена, мајко моја рођена”, уздише стари Стеван гледајући у заносну Шестоперку, „Док си млад, гледај што можеш у се, и на се, и пода се. Ништа не жали, само гледај да се што боље проведеш, ионако све прође”, завршава он, употпуњујући тиме капитулацију српског патријархалног кодекса пред агресивним либерализмом. Земаљско тријумфује над небеским, пролазно над вечним. Све баријере су пукле, сва ограничења, смисао је премештен из оностраног у овострано, а човек више не дугује ничему, осим себи и својим жељама. Стеванове речи, иако искрене и духовите, јесу коначно опредељење за царство земаљско. И село, као последњи чувар завета, последње упориште српства, губи себе и нестаје у потрошачким стихијама. Тако је у судару са разорним духом модернитета, за свега неколико деценија пропала једна величанствена култура – српска сељачка култура. Најезда западних и источних идеологија распарчала је српску душу доводећи је у стање тешко замисливе анархије. Као сведок тог умирања, Божур Хајдуковић хвата њене последње одблеске и од својих прича прави венац којим одаје почаст тој култури. Патња, дерт и хумор у овим причама помешани су са несвакидашњом једноставношћу, како то и јесте у животу. Јер живот није ни трагедија ни комедија, ни лирика ни епика, он је све то у исто време и зато га не треба разврставати по жанровима. Душом детета Старе Херцеговине ( Црљенице, Пљевља ) Божур Хајдуковић је осетио пуноту таквог живота и потрудио се да нам је предочи. Рана смрт спречила га је да се на том пољу до краја оствари. Али иако скромно, његово дело је балсамовало и сачувало остатке света који је нестао, за нека будућа времена, када ће их неки освешћени потомци искористити да тај свет наново реконструишу и оваплоте. Није непознат случај да једна умрла култура доживи своје васкрсење после много векова. И будућа српска ренесанса може започети само са селом, са повратком његовим традицијама и кодексима. Савремени живот, који се сваким даном разоткрива као умножавање лудила, бесмисла и очаја, тек ће потврђивати неопходност обнове села. Невелико обимом, али набијено исконском лепотом првобитног света, дело Божура Хајдуковића деловаће пионирски и подстицајно у једном таквом подухвату.