(konačna verzija) knjiga poezije br. 5 Srđan Simeunović Sendan je objavio deset knjiga poezije, proze, satire, u izdavačkim kućama: „Gutenbergova galaksija“, „Partenon“, „ANP Empirej“, „Dosije“ na Pravnom fakultetu, „Prosveta“, „Prometej“. Pesme i umetnički prilozi su mu objavljivani u dnevnim novinama „Večernjim novostima“, „Borbi“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i u književnim časopisima: „Književnoj reči“, „Književnim novinama“, „Književnosti“, „Stremljenjima“, „Pesničkim novinama“, „Heretikusu“, „Libero Arsu“, „Umnu“, „Prolomu“, „Sceni Crnjanski“… Sa poezijom i satirom je gostovao na RTS-u, TV Studio B, „Hepi“ televiziji, „Sky Plus-u“, „Kopernikusu“, Televiziji „Pink“, kao i na nekokliko drugih televizija i radio stanica. Poezija u kraćoj ili dužoj formi objavljivana mu je u međunarodnim časopisima:“Poets international“ u Indiji u tri različita broja, u časopisu “Ko“ u Japanu u dva broja, zatim u tri broja “Giny – Poets international“ u Japanu, SAD – “Head Lines“, kao i u “Носорогу“ – Бања Лука, у “Albumu“ – Sarajevo, „Српскoј вили“ – Бијељина,“Karolini Riječkoj“ u Hrvatskoj. Bavi se kantautorskim radom i snimio je dva muzička spota sa svojim pesmama, koja su emitovana na TV „Avali“, TV „Kopernikusu“, „Svet plusu“, „Skaj Plusu“. Autor je pesme solidarnosti „Rodjeni smo jednaki“ koju izvode Leontina, Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Saša Kovačević, Sergej Ćetković. Spot za ovu pesmu je snimila Radio Televizija Srbije, DVD je objavio PGP – RTS. Na You Tube-u ovaj spot ima oko 150.000 ulaza. Takođe je kompozitor i tekstopisac pesme „Nežni cvet bez latice“ koju izvode Bora Đorđević, Ivan – Legende, Jadranka Jovanović, Tanja Bošković, Gorica Popović, Rastko Janković, hor „Kolibri“… Bio je predsednik Književnog salona „Slobodan Marković – Libero Markoni“, kao i urednik njegovog književnog glasila „Libero Ars“. Uređivao je međunarodni časopis za književnost „Album“ – Sarajevo, kao i časopis za izjednačavanje svih u svim sferama života „Pre0KRET“. Uređivao je i vodio radio emisiju „Skriveni meridijan“ i TV emisiju „Rođeni smo jednaki. Sa svojom muzikom, poezijom i satirom gostovao je u mnogim gradovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, Crnoj gori. Objavljuje aforizme, misli, kratke priče, eseje u književnim i drugim časopisima: „Nosorog“ – Banja Luka, „Locutio“ – Maribor, „Aforizam“ – Beograd, časopisu Vasila Tolevskog – Skopje, „Umnu“, „Libero Arsu“, „Sceni Crnjanski“, kao i na mnogobrojnim sajtovima. Napisao je i svoj prvi roman. Član je Udruženja književnika Srbije i izvršni direktor Društva Književnika Beograda. Živi i stvara u Beogradu. ✰Izdavač: Prometej, 2013. ✰Povez: broširan, 79 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

Odlično očuvano! Prvo izdanje iz 1994. Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Deset deka duše : džez / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1994 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1994 (Sremski Karlovci : Art print) Fizički opis 59 str. ; 20 cm Zbirka Savremena književnost Sadržaj : Milion kaloričnih asocijacija (5-24): Deset deka duše (7-8); Konopac (9-10); Vražja mater (11-12); Puškin (13); Dete tekst (14-15); Antena (16-17); Program (18-19); Narodne pesme (20); Knjižara (21); Oblaci (22-23); Moderni pesnici (24). - Lutajuća sisa (25-45): Čovek u škripcu (27-28); Obućari (29); Devojčica (30); Svilena buba (31-32); Majke (33); Luča (34); Terasa (35); Lutajuća sisa (36); Budizam (37); Devojačka kći (38); Filozof (39-40); Jovan od krsta (41-42); Džez 1 (43); Automobil (44); Maratonac (45). - Interesantna stvar (47-59): Falus (49); Stvari su došle na svoje mesto (50); Interesantna stvar (51); Mrak (52); Parfem (53); Život (54-55); Motiv (56); Džez 5 (57); Sahara (58-59). (broš.) Napomene Beleška o autoru i njegova slika na kor. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Dragoslav Grbić : RODNI GRAD, Novo pokolenje Beograd 1950, str. 48. Poezija. Očuvanost 3. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)

Dragoslav Grbić : SEPTEMBAR, Novo pokolenje Beograd 1954, str. 64. Poezija. Očuvanost 3. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)

Dragoslav Grbić : POD KAMENOM , Prosveta 1979, str. 56. Zbirka poezije. Očuvanost 4-. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)

Dragoslav Grbić : LIRSKI FRAGMENTI, Novo pokolenje Beograd 1949, str. 32. Poezija. Očuvanost 3. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)

Ekran: 6.71", IPS LCD, 90Hz Operativni sistem: Android 14 (Go edition), MIUI Procesor: Octa-core (4x2.2 GHz Cortex-A53 & 4x1.6 GHz Cortex-A53) Chipset: Mediatek Helio G36 (12 nm) GPU: PowerVR GE8320 RAM: 4 GB Interna memorija: 128 GB Zadnja kamera: 8 MP+ 0.08 MP Prednja kamera: 16 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac Bluetooth: 5.3, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: -- GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS USB: USB Type-C 2.0 Radio: -- Senzori: Otiska prsta, ubrzanja Baterija: 5000 mAh Punjenje: 10W Dimenzije: 168.3 x 76.3 x 8.3 mm Masa: 199 g

Ekran: 6.71", IPS LCD, 90Hz Operativni sistem: Android 14 (Go edition), MIUI Procesor: Octa-core (4x2.2 GHz Cortex-A53 & 4x1.6 GHz Cortex-A53) Chipset: Mediatek Helio G36 (12 nm) GPU: PowerVR GE8320 RAM: 3 GB Interna memorija: 64 GB Zadnja kamera: 8 MP+ 0.08 MP Prednja kamera: 16 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac Bluetooth: 5.3, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: -- GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS USB: USB Type-C 2.0 Radio: -- Senzori: Otiska prsta, ubrzanja Baterija: 5000 mAh Punjenje: 10W Dimenzije: 168.3 x 76.3 x 8.3 mm Masa: 199 g

Ekran: 6.71", IPS LCD, 90Hz Operativni sistem: Android 14 (Go edition), MIUI Procesor: Octa-core (4x2.2 GHz Cortex-A53 & 4x1.6 GHz Cortex-A53) Chipset: Mediatek Helio G36 (12 nm) GPU: PowerVR GE8320 RAM: 3 GB Interna memorija: 64 GB Zadnja kamera: 8 MP+ 0.08 MP Prednja kamera: 16 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac Bluetooth: 5.3, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: -- GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS USB: USB Type-C 2.0 Radio: -- Senzori: Otiska prsta, ubrzanja Baterija: 5000 mAh Punjenje: 10W Dimenzije: 168.3 x 76.3 x 8.3 mm Masa: 199 g

Izabrane pesme poznatog publiciste, radio-urednika i pesnika, Ota Tolnaia (1940). U okviru izdanja Zavoda za kulturu Vojvodine, koje će obuhvatati sve relevantne pesnike sa područija Vojvodine, izlazi ovo remek - delo moderne poezije. Oto Tolnai je rođen u Kanjiži a studirao je mađarsku književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Pokretač i urednik mnogih književnih časopisa, zbog čega je jednom prilikom i bio osuđivan, jer su njegovi tekstovi ocenjeni kao neprijateljska propaganda. Poslednji predsednik Saveza književnika Jugoslavije. neoavangarda, vladimir kopicl, tribina mladih, bogdanka poznanovic, uj symposion, avangarda, postmoderna, kuca insekata, vujica resin tucic, judita salgo, katalin ladik...

Ekran: 6.82", IPS LCD, 720 x 1640, 263 ppi Operativni sistem: Android 11 Procesor: Octa-core (4x2.3 GHz Cortex-A53 & 4x1.8 GHz Cortex-A53) Chipset: Mediatek MT6765G Helio G35 (12 nm) GPU: PowerVR GE8320 RAM: 3 GB Interna memorija: 32 GB Zadnja kamera: 13 MP, AF, blic, HDR Prednja kamera: 5 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 b/g/n Bluetooth: 4.2, A2DP NFC: Ne Infrared port: Ne GPS: GPS, GALILEO, BDS USB: USB Type-C 2.0, OTG Radio: Ne Senzori: Otisak prsta, ubrzanja, brzine, kompas Baterija: 5000 mAh Dimenzije: 173.8 x 78.6 x 9.5 mm Masa: 206 g

Ekran: 6.5", IPS LCD Operativni sistem: Android 13 (Go edition) Procesor: Octa-core (2x1.6 GHz Cortex-A75 & 6x1.6 GHz Cortex-A55) Chipset: Mediatek Helio G36 (12 nm) GPU: Mali-G57 MP1 RAM: 8 GB Interna memorija: 128 GB Zadnja kamera: 13 MP Prednja kamera: 5 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band Bluetooth: 5.0, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: -- GPS: GPS, GLONASS, GALILEO USB: USB Type-C 2.0, OTG Radio: Da Senzori: ubrzanja, blizine, žiroskop, kompas Baterija: 5000 mAh Punjenje: 22.5 W Dimenzije: 164.2 x 75 x 8.5 mm Masa: 179.5 g

MK 6 59147) GOLO SRCE , Alen Bešić , Narodna biblioteka ,,Stevan Prvovenčani ’’ Kraljevo 2012 , pesme, Žiri za dodelu Nagrade `Branko Miljković` jednoglasno je doneo odluku da to prestižno priznanje, za najbolju pesničku zbirku objavljenu 2012. godine, dodeli Alenu Bešiću za knjigu `Golo srce` u izdanju Narodne biblioteke `Stefan Prvovenčani` iz Kraljeva. Žiri nagrade radio je u sastavu Snežana Božić, Đorđe Despić, Dubravka Đurić (predsednica), Saša Jelenković i MIhajlo Pantić i prema njihovom nepodeljenom mišljenu stihovi Bešića `izdvojili su se svežinom, melaholičnom neposrednošću i slojevitim, promišljenim dijalogom sa tradicijom i savremenošću`. edicija Povelja, mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, 69 strana ,ilustrovano

Ekran: 6.52", IPS LCD, 400 nits, 720 x 1600, 20:9, 269 ppi Operativni sistem: Android 12 (Go edition), MIUI 12 Procesor: Quad-core 2.0 GHz Cortex-A53 Chipset: Mediatek MT6761 Helio A22 (12 nm) GPU: PowerVR GE8320 RAM: 2 GB Interna memorija: 32 GB Zadnja kamera: 8 MP + 0.08 MP, blic, HDR Prednja kamera: 5 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac Bluetooth: 5.0, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: Ne GPS: GPS, GLONASS, BDS USB: microUSB 2.0 Radio: Da Senzori: Ubrzanja Baterija: 5000 mAh Dimenzije: 164.9 x 76.8 x 9.1 mm Masa: 192 g

Ekran: 6.6", IPS LCD, 90Hz Operativni sistem: Android 13 (Go edition), HIOS 13 Procesor: Octa-core (2x2.0 GHz Cortex-A75 & 6x1.8 GHz Cortex-A55) Chipset: Mediatek MT6769Z Helio G85 (12nm) GPU: Mali-G52 MC2 RAM: 8 GB Interna memorija: 256 TB Zadnja kamera: 50 MP + 0.08 MP Prednja kamera: 32 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band Bluetooth: 5.2, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: Ne GPS: Da USB: USB Type-C, OTG Radio: Da Senzori: Otiska prsta, ubrzanja, blizine, kompas Baterija: 5000 mAh Punjenje: 18 W Dimenzije: 163.7 x 75.6 x 8.5 mm Masa: ---

Ekran: 6.71", IPS LCD, 90Hz Operativni sistem: Android 14 (Go edition), MIUI Procesor: Octa-core (4x2.2 GHz Cortex-A53 & 4x1.6 GHz Cortex-A53) Chipset: Mediatek Helio G36 (12 nm) GPU: PowerVR GE8320 RAM: 4 GB Interna memorija: 128 GB Zadnja kamera: 8 MP+ 0.08 MP Prednja kamera: 16 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac Bluetooth: 5.3, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: -- GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS USB: USB Type-C 2.0 Radio: -- Senzori: Otiska prsta, ubrzanja Baterija: 5000 mAh Punjenje: 10W Dimenzije: 168.3 x 76.3 x 8.3 mm Masa: 199 g

Ekran: 6.71", IPS LCD, 90Hz Operativni sistem: Android 14 (Go edition), MIUI Procesor: Octa-core (4x2.2 GHz Cortex-A53 & 4x1.6 GHz Cortex-A53) Chipset: Mediatek Helio G36 (12 nm) GPU: PowerVR GE8320 RAM: 3 GB Interna memorija: 64 GB Zadnja kamera: 8 MP+ 0.08 MP Prednja kamera: 16 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac Bluetooth: 5.3, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: -- GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS USB: USB Type-C 2.0 Radio: -- Senzori: Otiska prsta, ubrzanja Baterija: 5000 mAh Punjenje: 10W Dimenzije: 168.3 x 76.3 x 8.3 mm Masa: 199 g

Ekran: 6.7", 2712 x 1220, AMOLED; 120 Hz; Corning Gorilla Glass 5 Operativni sistem: Android Procesor: Octa-core Chipset: ARM Cortex-A78+Cortex-A55 GPU: Mali-G610 MC6 RAM: 8 GB Interna memorija: 128 GB Zadnja kamera: 108 MP + 8 MP + 2 MP, PDAF, blic, HDR, Panorama Prednja kamera: 20 MP WiFi: Da Bluetooth: 5.3 NFC: Da Infrared port: Da GPS: GPS (L1), GLONASS (G1), BDS (B1I+B1c), GALILEO (E1), QZSS (L1) USB: USB Type-C Radio: Ne Senzori: Otiska prsta, ubrzanja, blizine, žiroskop, kompas Baterija: 5000 mAh Brzo punjenje: Da, 120W Dimenzije: 75.9 x 163.1 x 8.6 mm Masa: 202 g

Ekran: 6.8", IPS LCD, 1080 x 2460, 395 ppi Operativni sistem: Android 12, HIOS 8.6 Procesor: Octa-core (2x2.0 GHz Cortex-A75 & 6x1.8 GHz Cortex-A55) Chipset: Mediatek MT6769Z Helio G85 (12nm) GPU: Mali-G52 MC2 RAM: 6 GB Interna memorija: 128 GB Zadnja kamera: 64 MP + 2 MP + QVGA, PDAF, blic, HDR, Panorama Prednja kamera: 16 MP WiFi: Da Bluetooth: Da NFC: Da Infrared port: Ne GPS: GPS USB: USB Type-C 2.0, OTG Radio: Da Senzori: Otiska prsta, ubrzanja, blizine Baterija: 5000 mAh Brzo punjeje: Da, 18W Dimenzije: 166.6 x 74.4 x 8.3 mm Masa: 198 g

Veliki font slova i velike ikone Senior software Fizičke tipke za odgovor i prekid poziva, te SOS i dugme LED svetiljke Mogućnost korišćenja i klasičnog Android 11 Go interfejsa Pojačana glasnoća razgovora U pakovanju priložen stalak za punjenje 5“ ekran (12.7 cm) FWVGA+ TN18:9 480*960 Memorija 2GB+16GB GPS, BT, FM radio, SOS tipka, LED svetiljka Li-Ion baterija 2200 mAh Dual SIM 2G / 3G (2 x micro SIM) Ulaz za micro SD memorijsku karticu (podržano do 32GB) Quad core procesor Kamera zadnja 2.0 MP , prednja 0.3 MP Android 11 Go Uređaj prilagođen za starije osobe

Ekran: 6.71", IPS LCD, 90Hz Operativni sistem: Android 14 (Go edition), MIUI Procesor: Octa-core (4x2.2 GHz Cortex-A53 & 4x1.6 GHz Cortex-A53) Chipset: Mediatek Helio G36 (12 nm) GPU: PowerVR GE8320 RAM: 3 GB Interna memorija: 64 GB Zadnja kamera: 8 MP+ 0.08 MP Prednja kamera: 16 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac Bluetooth: 5.3, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: -- GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS USB: USB Type-C 2.0 Radio: -- Senzori: Otiska prsta, ubrzanja Baterija: 5000 mAh Punjenje: 10W Dimenzije: 168.3 x 76.3 x 8.3 mm Masa: 199 g

Ekran: 6.82", IPS LCD, 720 x 1640, 263 ppi Operativni sistem: Android 11 Procesor: Octa-core (4x2.3 GHz Cortex-A53 & 4x1.8 GHz Cortex-A53) Chipset: Mediatek MT6765G Helio G35 (12 nm) GPU: PowerVR GE8320 RAM: 3 GB Interna memorija: 32 GB Zadnja kamera: 13 MP, AF, blic, HDR Prednja kamera: 5 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 b/g/n Bluetooth: 4.2, A2DP NFC: Ne Infrared port: Ne GPS: GPS, GALILEO, BDS USB: USB Type-C 2.0, OTG Radio: Ne Senzori: Otisak prsta, ubrzanja, brzine, kompas Baterija: 5000 mAh Dimenzije: 173.8 x 78.6 x 9.5 mm Masa: 206 g

Ekran: 6.6", IPS LCD Operativni sistem: Android 13 Procesor: Octa-core (2x1.6 GHz Cortex-A75 & 6x1.6 GHz Cortex-A55) Chipset: Unisoc T606 (12 nm) GPU: Mali-G57 MP1 RAM: 8 GB Interna memorija: 256 GB Zadnja kamera: 50 MP + 2 MP + 2 MP Prednja kamera: 8 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band Bluetooth: 5.2, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: Ne GPS: GPS USB: USB Type-C 2.0 Radio: Ne Senzori: Otisak prsta, ubrzanja, blizine Baterija: 5000 mAh Punjenje: 22.5 W Dimenzije: 165 x 76.1 x 8.3 mm Masa: 207 g

Ekran: 6.71", IPS LCD, 90Hz Operativni sistem: Android 14 (Go edition), MIUI Procesor: Octa-core (4x2.2 GHz Cortex-A53 & 4x1.6 GHz Cortex-A53) Chipset: Mediatek Helio G36 (12 nm) GPU: PowerVR GE8320 RAM: 4 GB Interna memorija: 128 GB Zadnja kamera: 8 MP+ 0.08 MP Prednja kamera: 16 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac Bluetooth: 5.3, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: -- GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS USB: USB Type-C 2.0 Radio: -- Senzori: Otiska prsta, ubrzanja Baterija: 5000 mAh Punjenje: 10W Dimenzije: 168.3 x 76.3 x 8.3 mm Masa: 199 g

Ekran: 6.71", IPS LCD, 90Hz Operativni sistem: Android 14 (Go edition), MIUI Procesor: Octa-core (4x2.2 GHz Cortex-A53 & 4x1.6 GHz Cortex-A53) Chipset: Mediatek Helio G36 (12 nm) GPU: PowerVR GE8320 RAM: 4 GB Interna memorija: 128 GB Zadnja kamera: 8 MP+ 0.08 MP Prednja kamera: 16 MP WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac Bluetooth: 5.3, A2DP, LE NFC: Ne Infrared port: -- GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS USB: USB Type-C 2.0 Radio: -- Senzori: Otiska prsta, ubrzanja Baterija: 5000 mAh Punjenje: 10W Dimenzije: 168.3 x 76.3 x 8.3 mm Masa: 199 g