EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 70 - GUSARI S OTOKA SMRTI SCENARISTA: M.JANKOVIC, CRTEZ: ZIVORAD ATANACKOVIC. IP DECJE NOVINE,25.11.1966.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U DOBROM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. NA NASLOVNOJ STRANI VIDLJIV POTPIS I PECAT NEKADASNJEG VLASNIKA. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

Бранко У. Павловић: РАСПРАВА О ФИЛОЗОФСКИМ ОСНОВАМА НАУКА Издавач: НОЛИТ, Београд, 1973.год. Тврди повез, 299 страна, латиница. Врло пристојно очувано, уз понешто дискретног подваче3ња графитном оловком при почетку књиге. `Бранко Павловић (16. август 1928 — 14. март 1986) био је филозоф и писац. Предавао је Античку филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду . Уређивао је часописе: Гледишта, Филозофија, и Савремене филозофске теме. Дела: Расправа о филозофским наукама (1973), Филозофија природе (1978), Ерос и дијалектика (1997), Метфизика и егзистенција (1997), Пресократска мисао (1997), Филозофски речник (1997), Филозофски триптих (1998), Видовија Артура Полачека (2000), Мислилац на Агори (2000). Увод у савремену филозофију (2003) , Филозофија науке (2007), Уџбеник `Историја филозофије`, писан заједно са В. Кораћем и М. Животићем. Учесник многих трибина, радио и ТВ емисија, округлих столова. Многи његови савременици ће се сетити препуних предавања на Коларцу, и ништа мање посећених редовних предавања на Филозофском факултету Универзитета у Београду.`

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko u ponudi! Cornelius Castoriadis (Istanbul, 1922. — Pariz, 1997.), bio je grčko-francuski ekonomist, filozof i socijalist. Poslije studija ekonomije, prava i filozofije u Ateni napušta Grčku komunističku stranku i priključuje se trockističkoj organizaciji. S trockistima prekida 1948., seli u Pariz i osniva skupinu i časopis Socialisme ou Barbarie, u kojem se analizira marksizam, birokracija i moderni kapitalizam. Zajedno s britanskim časopisom Solidarity i Mauricom Brintonom iz radničkog samoupravljanja, vodi diskusije o socijalnim i ekonomskim osnovama jednog slobodnog socijalističkog društva. Radničko samoupravljanje istovremeno predstavlja rješenje problema direktne demokracije kao i rješenje problema radničkog upravljana u socijalizmu. Njegove ideje imale su nezanemarljiv utjecaj na studentske proteste u Parizu 1968. Radio je 20 godina kao OECD-ekonomist i objavio veliki broj knjiga pod najmanje pet različitih pseudonima, razradio je pojam autonomije zajedno s Antoniom Negrijem, a djelovao je i kao psihoanalitičar.

314 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Leto samo što nije stiglo a dvojica dečaka žude da se prvi okupaju u jezeru na čijoj obali stoji zlokobni znak upozorenja. Uprkos mračnoj istoriji ledene vode, oni skaču... Jedan da bi dokazao svoju neustrašivost, drugi da bi osetio kako pripada nekome. Čini se da će, uz malo straha i smeha, sve ispasti kako treba... Ali, vremena su mračna, ratna, a put jezera krenuli su vojnici bez oznaka i hladnjača koju, sa teškim teretom, treba potopiti u tamne dubine. Ovu tajnu operaciju niko nepozvan ne sme da vidi. Slučajni svedoci moraju biti eliminisani... Godinama kasnije, učesnici akcije žive bez previše briga. Ipak, demoni prošlosti nisu nestali, oni izranjaju iz mirne vode jezera i zovu... Predrag Đurić (Novi Sad, 2. septembar 1974) strip je scenarista, publicista, urednik i pisac. Najpoznatiji je po strip albumima koje je radio sa više domaćih i stranih crtača, uključujući Franciska Maldonada, Frančeska Kontea, Majka Galagera, Karlu Andreu Lopez Mata, Diega Lopez Matu, Marcela Salazaa, Dena Gudfeloua, Uju Šibuju, Miodraga Ivanovića, Marinka Lebovića, Milana Anđelkovića, Jelenu Vučić, Sabahudina Muranovića i Nenada Cvitičanina. Strip „Razglednica iz Sarajeva“, koje je radio sa Franciskom Maldonadom i Zlatkom Milenkovićem nagrađena je na Međunarodnom strip festivalu u Velesu. Autor je i romana „Kohabitacija (2013)“, „Strapado` (2019) i „Patchwork` (2019), kao i knjiga „Zlatno doba vojvođanskog stripa` (2019) i „Dušan Reljić - strip, karikatura, ilustracija` (2020). Biografija Rođen u Novom Sadu 1974. godine. Prve strip scenario napisao je još sa devet godina. Sa nepunih 16 godina pristupa grupi Princ Valijant - B4 i intenzivno radi na strip scenariju. Urednik je magazina Vojvođanski strip i istoimenog veb portala. Autor je dve izložbe - `Tarzan u Novom Sadu` (Kulturni centar Novi Sad, 2012) i `Strip u vojvođanskoj štampi na nemačkom jeziku između dva svetska rata` (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2015). Saradnik je lista za decu `Neven` za oblast stripa. U ovom časopisu objavljivao je tekstove iz istorije stripa i vodio školu stripa. Autor je više tekstova iz oblasti stripa, a uradio je i brojne intervjue sa vodećim strip autorima. Od 2012. do 2016. godine radi scenarija za izdavačku kuću „ROSENCRANTZ“.

Tv Asteriks, album 38 - Vercingetoriksova kći - Žan-Iv Feri, Didije Konrad, Rene Gosini, Alber Uderzo U Asteriksovo selo stiže neobična delegacija iz Arvernije: dvojica starešina dovode kćerku velikog vojskovođe Vercingetoriksa da je na neko vreme stave pod zaštitu nepokornih Gala, koji uspešno odolevaju rimskom osvajaču. Ali čuvati mladu Adrenalinu neće biti nimalo lako, jer ona je prava kći svog oca: kad nešto naumi, ne da nikom da joj stane na put – ni Rimljanima, koji uporno tragaju za njom, a ni Galima zaduženim da je štite! Alberto Aleandro Uderzo (franc. Alberto Aleandro Uderzo; 25. april 1927 — 24. mart 2020)[1] bio je francuski strip crtač i scenarista. Najpoznatiji je po svom radu na stripu Asteriks, kao i po stripovima Umpah-Pah, koji je kao i Asteriksa radio u saradnji s Reneom Gošinijem (franc. René Goscinny), kao i stripu i Tangi i Laverdir koji je radio u saradnji sa Žan-Mišel Šarlijeom (franc. Jean-Michel Charlier). Asteriks (franc. Astérix) je izmišljeni junak, stvoren 1959. kao heroj serije francuskih stripova koji je pisao Rene Gošini i crtao Alber Uderzo. Uderzo je nastavio seriju i nakon Gošinijeve smrti 1977. godine. Stripovi su prevedeni na mnogo jezika, čak i latinski i starogrčki. To je najverovatnije najpopularniji francuski strip na svetu. Asteriks je manje popularan u SAD i Japanu koji imaju razvijenu tradiciju svoga stripa. Ključ za uspeh ovog stripa je to što sadrži komične elemente za sve uzraste: mlađa deca vole vizuelne gegove, dok odrasli cene bistre i iskričave aluzije u tekstu. Asteriksov najbolji prijatelj je Obeliks. Serija Asteriks je jedna od najpopularnijih franko-belgijskih stripova na svetu. Ona je prevedena na 111 jezika i dijalekata.[1] Uspeh ove serije je doveo do adaptacije njenih knjiga u 13 filmova: devet animiranih, i četiri sa živom akcijom (jedan od kojih, Asteriks & Obeliks: Misija Kleopatra, ostvario je veliki uspeh u Francuskoj). Znatan broj igara je isto tako baziran na likovima ove serije, a postoji i tematski park u blizini Pariza, park Asteriks. Prvi francuski satelit, Asteriks, koji je lansiran 1965. godine, imenovan je po liku iz ovog stripa. Do godine 2017, 370 miliona kopija Asteriks knjiga je bilo prodato širom sveta,[2] pri čemu su kokreatori Rene Gošini i Alber Uderzo bili među najbolje prodavanim francuskim autorima u inostranstvu...

Stranac - Prema djelu Alberta Camusa / Jacques Ferrandez Sarajevo 2013. Tvrd povez, kolor, veliki format (29 cm), 134 strane. Grafička novela je nekorišćena (nova). Reč izdavača : `Albert Camus bi ovog novembra napunio 100 godina. Tim povodom, Centar André Malraux, zajedno s partnerima, predstavlja bosanskohercegovačkoj publici strip verziju Stranca, jednog od najpoznatijih romana francuske književnosti. Stranac je roman o apsurdnosti ljudske egzistencije i priča o čovjeku koji je ravnodušan po pitanju postojanja, djelovanja i života općenito. Adaptaciju je realizirao francuski ilustrator, scenarista i strip crtač, Jacques Ferrandez. Zadržavajući u potpunosti originalni Camusov tekst, Ferrandez nam maštovito i uspješno oslikava Alžir, Mersaulta i ostale likove iz Stranca.` Ferrandez (1955) je francuski strip umetnik kojem je ovo jedno od poznatijih dela, ali je radi i mnoge druge priče. Poznat je po svom jedinstvenom stilu naracije u koje i ovakvim, klasicima svetske književnosti daje novo pakovanje, izgled i formu. Radio je na delima The First Man – 2018, Nostalgia in times square – 1987, Istanbul – 2000.

Drugi tom sadži: 1. Heroji Makalea 2. Avet 3. Put za Advu 4. Kiša krvi 5. Garnizon Kompletno izdanje mini-serijala u tri toma. Od autora čuvenog serijalaMagični Vetar. Izvanredno Bonelijevo stripsko ostvarenje Skriveno Licesmešteno je delom u Italiju (Rim), delom u Afriku s kraja devetnaestog veka, za vreme italijansko-abisinskog rata. Sudbine mladog računovođe Uga Pastorea, konjičkog oficira Vitorija de Čezarija, imućne ali emocionalno krhke Matilde Sereni i velikog broja drugih likova, od kojih su neki zaista postojali, prepliću se jedne s drugima, ali i s tajanstvenim i začudnim Skrivenim Licem, islamskim ratnikom i prorokom čiji lik prekriva srebrna maska... Tvorac serijala, multimedijalni talenat Đanfranko Manfredi, po obrazovanju je filozof, ali se uspešno bavio muzikom, književnošću, pisanjem scenarija za filmove i serije, glumom... Od devedesetih se intenzivno bavi stripom. Tvorac je Magičnog Vetra, Skrivenog Lica, njegovog nastavka Shanghai Devil, Adama Vajlda, a radio je i na scenarijima za Dilana Doga, Teksa i Nika Rajdera. Čitaj dalje

U dobrom stanju! Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stanju! K15 Naslov: Fantom (biblioteka nostalgija) Autor(i): Lee Falk, Ray Moore Izdavač: Dečje novine Mesto: Gornji Milanovac Povez: tvrd Lion Harison Gros (engl. Leon Harisson Gross), poznatiji pod pseudonimom Li Folk (engl. Lee Falk; 28. april 1911 — 13. mart 1999) je bio američki scenarista, režiser i producent, ali najpoznatiji kao kreator stripova o superherojima Fantomu i Mandraku. Takođe je bio pisac pozorišnih komada i pozorišni režiser/producent. U njegovim predstavama su glumili Marlon Brando, Čarlton Heston, Pol Njumen, Čiko Marks i Itel Veters. Folk je takođe snimio TV seriju Fantom po temama iz svog stripa. Preminuo je 13. marta 1999. godine u 88. godini. Raimond S. Moore (1905 - 13. januar 1984), poznatiji kao Rai Moore, bio je ko-kreator, zajedno sa Lee Falk-om, i prvi umetnik na onome što će postati najpopularniji strip svetske avanture, The Phantom, koja je počela 1936. [1] Moore je prethodno radio kao asistent Phil Davis-a na filmu Maikraka koji je stvorio Lee Falk, zbog čega su ga smatrali prikladnim izborom za crtanje Falkove nove kreacije. Malo se zna o Raiovom ličnom životu, ali on je rođen u Montgomeri Citiju, Missouri, 1905. godine, i većinu svog života proveo je u Missouriju sve do svoje smrti 1984. godine, zajedno sa svojom suprugom Claire Moore. Bio je sin zlatara i satovara, i prvobitno nameravao da postane inženjer (na zahtev svog oca), pre nego što je shvatio da može da živi od svog umetničkog posla. Moore je počeo da crta Fantoma 1936. godine, nakon što je kreator Falk shvatio da neće imati vremena da sam uradi umetničko delo u stripu. Prethodno je radio kao asistent na Falkovoj drugoj traci, Mađarskom Mandrakeu. Na Mooreove početne radove na filmu The Phantom uticalo je delo Aleka Rejmonda. Rej je bio upleten u nesreću tokom karijere kao pilot u Drugom svetskom ratu, zbog čega nije mogao da nastavi da crta Fantoma, pa je ostavio posao na striptizu svom pomoćniku Vilsonu McCoiu. Rai Moore je imao ćudljiv i misteriozan stil crtanja, sa stilom senke koji je odgovarao misterioznom karakteru Fantoma. Međutim, kasnije je malo promenio svoj stil, fokusirajući se manje na mračnu atmosferu po kojoj je postao poznat, u korist realističnijeg stila, sa više detalja i manje zlovoljnim stilom crtanja. Lee Falk je uvek tvrdio da je Moore najbolji umetnik na Fantomu, zbog njegovog talenta za crtanje lepih devojaka. Taj talenat je doveo Fokla do stvaranja mnogih kriminalnih korporacija koje su se sastojale samo od žena, kao što je zloglasni Ski Band. Moore je fanovima poznat kao misteriozan kao i fantomski lik koji je zajedno stvorio. Pre 2011, poznato je da postoje samo dve fotografije, obe na stranu. Njegovo lice je stoga bilo potpuno nepoznato svijetu. A ako je u retkim prilikama radio intervju, on je retko pominjao svoj privatni život. U julu 2011. godine, u znak zahvalnosti za Phantom Fans širom svijeta iu čast 75. godišnjice Fantomskog stripa, njegova velika nećakinja Gina Moore Reiners objavila je seriju fotografija Moore porodice od detinjstva Reja Moora do odraslog doba. Rai Moore je umro 1984. od prirodnih uzroka. Preživeo je njegova supruga Claire, koja je umrla 2005. godine; Mari Adelia Moore (sada preminula); njegov mlađi brat, David Ierli Moore Jr .; njegov nećak, John Alt Moore; i njegove velike nećakinje, Maria Moore Zeig i Gina Moore Reiners. 13 hektara (53.000 m2) šumskog zemljišta koje su Claire i Rai u vlasništvu Des Peresa, Missouri donirali su u Missouri Department of Conservation i nazvali `Phantom Forest` nakon njegovog heroja. Moore bi ponekad koristio svoju ženu Claire kao model za crtanje fantomove djevojke, Diane Palmer. Vjeruje se da je ideja Phantomovog ljubimca vuka Devil došla iz doživotnog zadovoljstva Rai Moore-a za crtanje vukova i njegovu ljubav prema psima. U Paramount Pictures-u Phantom filmska adaptacija, u kojoj glumi Billi Zane, batler porodice Palmer se zove `Falkmoore`, referenca na Lee Falk i Rai Moore.

K21 / Tv U dobrom stanju! Naslov: Fantom (biblioteka nostalgija) Autor(i): Lee Falk, Ray Moore Izdavač: Dečje novine Mesto: Gornji Milanovac Povez: tvrd Lion Harison Gros (engl. Leon Harisson Gross), poznatiji pod pseudonimom Li Folk (engl. Lee Falk; 28. april 1911 — 13. mart 1999) je bio američki scenarista, režiser i producent, ali najpoznatiji kao kreator stripova o superherojima Fantomu i Mandraku. Takođe je bio pisac pozorišnih komada i pozorišni režiser/producent. U njegovim predstavama su glumili Marlon Brando, Čarlton Heston, Pol Njumen, Čiko Marks i Itel Veters. Folk je takođe snimio TV seriju Fantom po temama iz svog stripa. Preminuo je 13. marta 1999. godine u 88. godini. Raimond S. Moore (1905 - 13. januar 1984), poznatiji kao Rai Moore, bio je ko-kreator, zajedno sa Lee Falk-om, i prvi umetnik na onome što će postati najpopularniji strip svetske avanture, The Phantom, koja je počela 1936. [1] Moore je prethodno radio kao asistent Phil Davis-a na filmu Maikraka koji je stvorio Lee Falk, zbog čega su ga smatrali prikladnim izborom za crtanje Falkove nove kreacije. Malo se zna o Raiovom ličnom životu, ali on je rođen u Montgomeri Citiju, Missouri, 1905. godine, i većinu svog života proveo je u Missouriju sve do svoje smrti 1984. godine, zajedno sa svojom suprugom Claire Moore. Bio je sin zlatara i satovara, i prvobitno nameravao da postane inženjer (na zahtev svog oca), pre nego što je shvatio da može da živi od svog umetničkog posla. Moore je počeo da crta Fantoma 1936. godine, nakon što je kreator Falk shvatio da neće imati vremena da sam uradi umetničko delo u stripu. Prethodno je radio kao asistent na Falkovoj drugoj traci, Mađarskom Mandrakeu. Na Mooreove početne radove na filmu The Phantom uticalo je delo Aleka Rejmonda. Rej je bio upleten u nesreću tokom karijere kao pilot u Drugom svetskom ratu, zbog čega nije mogao da nastavi da crta Fantoma, pa je ostavio posao na striptizu svom pomoćniku Vilsonu McCoiu. Rai Moore je imao ćudljiv i misteriozan stil crtanja, sa stilom senke koji je odgovarao misterioznom karakteru Fantoma. Međutim, kasnije je malo promenio svoj stil, fokusirajući se manje na mračnu atmosferu po kojoj je postao poznat, u korist realističnijeg stila, sa više detalja i manje zlovoljnim stilom crtanja. Lee Falk je uvek tvrdio da je Moore najbolji umetnik na Fantomu, zbog njegovog talenta za crtanje lepih devojaka. Taj talenat je doveo Fokla do stvaranja mnogih kriminalnih korporacija koje su se sastojale samo od žena, kao što je zloglasni Ski Band. Moore je fanovima poznat kao misteriozan kao i fantomski lik koji je zajedno stvorio. Pre 2011, poznato je da postoje samo dve fotografije, obe na stranu. Njegovo lice je stoga bilo potpuno nepoznato svijetu. A ako je u retkim prilikama radio intervju, on je retko pominjao svoj privatni život. U julu 2011. godine, u znak zahvalnosti za Phantom Fans širom svijeta iu čast 75. godišnjice Fantomskog stripa, njegova velika nećakinja Gina Moore Reiners objavila je seriju fotografija Moore porodice od detinjstva Reja Moora do odraslog doba. Rai Moore je umro 1984. od prirodnih uzroka. Preživeo je njegova supruga Claire, koja je umrla 2005. godine; Mari Adelia Moore (sada preminula); njegov mlađi brat, David Ierli Moore Jr .; njegov nećak, John Alt Moore; i njegove velike nećakinje, Maria Moore Zeig i Gina Moore Reiners. 13 hektara (53.000 m2) šumskog zemljišta koje su Claire i Rai u vlasništvu Des Peresa, Missouri donirali su u Missouri Department of Conservation i nazvali `Phantom Forest` nakon njegovog heroja. Moore bi ponekad koristio svoju ženu Claire kao model za crtanje fantomove djevojke, Diane Palmer. Vjeruje se da je ideja Phantomovog ljubimca vuka Devil došla iz doživotnog zadovoljstva Rai Moore-a za crtanje vukova i njegovu ljubav prema psima. U Paramount Pictures-u Phantom filmska adaptacija, u kojoj glumi Billi Zane, batler porodice Palmer se zove `Falkmoore`, referenca na Lee Falk i Rai Moore.

300 Čuda broj 366: Čudno a istinito Prodor u morske dubine Iz prošlosti Beograda - Četrdeset puta spaljivan Kako obuzdati polni instikt Kinetoza, bolest koja vreba na putovanju Pomozite mi,doktore Radio pirati jurišaju Tajanstvena pustinja Kalahari Plavi Dodatak Artur E.Keli - Tri šerifa u istom gradu (vestern roman) Frenk Robertson - Borba za vodu (western roman) Ocena: 4. Vidi slike 300 Čuda Magazin Za svakog je časopis koji je donosio razne zanimljivosti i feljtone.Izašlo je od 1-216. broja. Posebno je izlazio njihov dodatak sa pisanim romanima,koji se zvao Plavi Dodatak.Izašlo je 1-122.broja. Nakon toga se spajaju 300 Čuda Magazin i Plavi Dodatak,tako da je sledeći broj nosio oznaku 217,a sadržavao je nastavak 300 Čuda Magazin Za Svakoga sa jedne strane,a sa druge Plavi Dodatak. Izlazilo je do 464.broja. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

300 Čuda broj 366: Čudno a istinito Prodor u morske dubine Iz prošlosti Beograda - Četrdeset puta spaljivan Kako obuzdati polni instikt Kinetoza, bolest koja vreba na putovanju Pomozite mi,doktore Radio pirati jurišaju Tajanstvena pustinja Kalahari Plavi Dodatak Artur E.Keli - Tri šerifa u istom gradu (vestern roman) Frenk Robertson - Borba za vodu (western roman) Ocena: 4. Vidi slike 300 Čuda Magazin Za svakog je časopis koji je donosio razne zanimljivosti i feljtone.Izašlo je od 1-216. broja. Posebno je izlazio njihov dodatak sa pisanim romanima,koji se zvao Plavi Dodatak.Izašlo je 1-122.broja. Nakon toga se spajaju 300 Čuda Magazin i Plavi Dodatak,tako da je sledeći broj nosio oznaku 217,a sadržavao je nastavak 300 Čuda Magazin Za Svakoga sa jedne strane,a sa druge Plavi Dodatak. Izlazilo je do 464.broja. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Poznavanje opštila — čovekovih produžetaka / Maršal Makluan Beograd 1971. Tvrd povez, zaštitni omot, 434 strane Napomena: pohaban zaštitni omot; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Najpoznatija knjiga Makluana, autora koji se na dosad najkompleksniji i svakako najzanimljiviji način pozabavio jednim od bitnih fenomena današnjeg trenutka naše civilizacije: prirodom masovnih komunikacija i njihovom ulogom u razvitku savremenog sveta. Pod opštilima Makluan podrazumeva svako u nauci i tehnici ostvareno produženje ljudskih organa: knjiga, novine, radio, televizor, gramofonska ploča itd. Po Makluanovoj ideji opštila koja čovek koristi da bi obogatio svoje sposobnosti i osećanja više nego išta drugo određuju šta je on sam. Sredstva komunikacije radikalno menjaju način upotrebe pet ljudskih čula, čovekovu reakciju u raznim situacijama, njegovu prirodu, pa prema tome i život i društvo. Ključ za razumevanje društvenog razvitka Makluan vidi u pravilnom tumačenju problema komunikacija. Istorijske, kulturne i ostale pojave u životu društva, on objašnjava fazama dostignuća u oblasti usavršavanja opštila. Pri tome, on smatra da društveni sistem u većoj meri odreduje priroda opštila nego njihova sadržina.

Kompletno izdanje mini-serijala u tri toma Od autora čuvenog serijala Magični Vetar Izvanredno Bonelijevo stripsko ostvarenje Skriveno Lice smešteno je delom u Italiju (Rim), delom u Afriku s kraja devetnaestog veka, za vreme italijansko-abisinskog rata. Tokom jednog od najkrvavijih i najkontroverznijih poglavlja u italijanskoj istoriji, sudbine mladog računovođe Uga Pastorea, konjičkog oficira Vitorija de Čezarija, imućne ali emocionalno krhke Matilde Sereni i velikog broja drugih likova, od kojih su neki zaista postojali, prepliću se jedne s drugima, ali i s tajanstvenim i začudnim Skrivenim Licem, islamskim ratnikom i prorokom čiji lik prekriva srebrna maska… Tvorac serijala, multimedijalni talenat Đanfranko Manfredi, po obrazovanju filozof, ali se uspešno bavio muzikom, književnošću, pisanjem scenarija za filmove i serije, glumom...Od devedesetih se intezivno bavi stripom. Tvorac je Magičnog Vetra, Skrivenog Lica, njegovog nastavka Shanghai Devil, Adama Vajlda, a radio je i na scenarijima za Dilana Doga, Teksa i Nika Rajdera. I tom 492 strane, tvrd povez,cb II tom 492 strane, tvrd povez,cb III tom 394 strane, tvrd povez,cb. Komplet je nov.

Priroda i Grci - Ervin Šredinger Ervin Šredinger bio je jedan od poslednjih velikih naučnika za koga bi se, bez zadrške, moglo reći da je bio i filozof. Kako, međutim, razlikovati naučnika i filozofa? Ta nam se razlika, intuitivno, čini jasnom, sve dok ne pokušamo da utvrdimo njen sadržaj? Tada nastaju problemi. Šredinger, međutim, pokazuje da se ta razlika sastoji u stepenu formalizacije jezika: naučnik se služi visokoformalizovanim, specijalističkim jezikom – matematika je takav jedan jezik, dok su matematičke formule svojevrsne skraćenice koje nas spasavaju predugih opisa – dok filozof, ma koliko njegova teorija bila komplikovana, govori svakodnevnim jezikom. U svojim predavanjima iz 1948. godine, naslovljenim Priroda i Grci, Šredindger je napustio svoju „prirodnu sredinu“, dakle jezik naučnika (premda ne sasvim: ubaci Šredinger, tu i tamo, po koju formulu), i okrenuo se filozofskom jeziku, iako je, u osnovi, radio istu stvar: nastojao da pronikne u prirodu i njene zakone. Upravo taj spoj naučne invencije i filozofske radoznalosti doveo je do originalnog i na svaki način živog pristupa starim Grcima i njihovim genijalnim uvidima. Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2007 Broj strana: 98 Format: 20 cm Povez: Broširani

Alen: SLOBODNI RAZGOVORI, Kalekom Beograd 1998, str. 96. Francuska filozofija. Očuvanost 4. Emil Šartije (1868–1951) ili Alen je četrdeset godina (1892-1933) radio kao gimnazijski profesor filozofije, ostvarujući veliki uticaj na mlade. Političke strasti i beda strančarenja (afera Drajfus, odvajanje crkve od države itd.) uveli su ga u novinarstvo, gde je ispekao zanat pisca i pronašao originalnu formu svojih eseja, koji su svakodnevno objavljivani u Ruanskoj depeši od 1906. do 1914, a od 1921. do 1936. u Slobodnim temama. Kada je 1914. počeo rat, protiv kojeg nikada nije prestao da se angažuje, prijavio se kao dobrovoljac. Prve od mnogobrojnih knjiga napisao je na frontu. „Njegov opus, od Marsa ili razmatranja o ratu i Sistema lepih umetnosti do Boga, podrobno prikazuje čoveka (Ideje i epohe), donosi prodornu egzistencijalnu analizu (Razgovori na obali mora), razvijajući se kao originalan i postojan filozofski projekt. Biće korisno da to imamo u vidu dok čitamo ovu knjigu. Naime, bistrooka mudrost ovih eseja, koje Alen, u datim okolnostima, posvećuje čovekovoj veštini da bude srećan, ne počiva na moralizmu, nego prvenstveno na filozofiji.`

Hiperionski spisi - Bela Hamvaš Prevod i izbor Sava Babić Sjećanja Banja Luka 1997 295 str Bela Hamvaš Bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Rođen 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovačkoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti mađarski i nemački. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i časopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznačajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime. Kao što je kroz istoriju veličina ljudskog duha bila oličena u umovima poput Sokrata, Lao-cea, Konfučija, Da Vinčija, Šekspira, Ničea, Tolstoja, tako Bela Hamvaš (1897-1968) u modernom dobu predstavlja svetli lik univerzalnog mudraca, učitelja, originalne ličnosti snažne i svestrane stvaralačke energije. Ko je Bela Hamvaš? Do skora se malo znalo o njemu, njegovo delo je bilo potpuno zanemareno sve do 70-ih godina kada su počeli stidljivo da ga prevode. I u Mađarskoj, njegovoj postojbini po jeziku, nailazio je neretko na nerazumevanje i ignorisanje javnosti. Rođen je 1897. u Prešovu (Slovačka). Otac mu je bio sveštenik i profesor mađarske i nemačke književnosti, ali i pisac. I majka je imala umetničke sklonosti. Kao mladić ranjen je na frontu, ali i psihički potpuno slomljen tako da je proveo neko vreme u psihijatrijskoj bolnici. Posle rata odbija da primi odlikovanje. Studira mađarsku i nemačku književnost, bavi se novinarstvom, ali ubrzo napušta tu profesiju smatrajući je plitkom i ponižavajućom i zapošljava se u budimpeštanskoj biblioteci. Objavljuje članke, osniva časopis Ostrvo (izašla su samo tri broja). U Drugom svetskom ratu uništena je njegova biblioteka i svi rukopisi na kojima je radio. On ne odustaje od svog nauma i, može se slobodno reći, životne misije, a to je da što većem broju ljudi približi celokupno stvaralaštvo ljudskog roda, pa se bavi uredničkim radom, izdavaštvom. Tad nastaju njegova najznačajnija dela, Antologija humana – 5.000 godina mudrosti, Scientia sacra i 100 knjiga. Njegov rad nije bio prihvaćen od strane kulturne javnosti, a u doba staljinizma je i zabranjen, a ostaje i bez posla bibliotekara. Počinje da izdržava porodicu baveći se povrtarstvom, i prodajući svoje povrće na pijaci, nastavlja da piše, a ovakva pozicija mu omogućava potpunu samostalnost i slobodu u kreativnom izražavanju jer ne zavisi ni od institucija ni od suda javnosti. Kasnije ga okolnosti primoravaju da radi kao fizički radnik u teškim uslovima, ali to ga ne sprečava da u slobodno vreme prevodi sa hebrejskog, grčkog i sanskrita, i da piše anonimno o filozofskim i mističnim temama. Bio je vedar čovek, ogromne erudicije, nepresušnih ideja i originalne misli. Njegovo delo još nije do kraja sagledano, još uvek ga otkrivamo.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga eseja, publicističkih tekstova, dnevničkih zapisa, priča i crtica, ovog plodnog pisca predstavlja gotovo savršeni uvid u njegovu intimnu radionicu, ali istovremeno i duhovit književni snimak zemalja Srednje Evrope, priču o iskušenjima njenih žitelja, ideološkim promenama i svim paradoskima tranzicije. „Živimo u lažnim državama, državama operetama...“ počinje autor, secirajući oštrim intelektualnim skalpelom stvarnost oko nas. Peter Esterhazi (Budimpešta, 1950), romansijer, esejista, pripovedač. Jedan od vodećih savremenih evropskih pisaca, preveden na većinu svetskih jezika. Potiče iz najslavnije mađarske aristokratske porodice koja je vekovima davala grofove, kardinale i biskupe i presudno uticala na mađarsku i dugo vremena austrougarsku politiku. Prvi Esterhazi koji, poput njegovih predaka, nije rođen kao grof. O gotovo osam vekova svoje porodice Esterhazi je napisao obimni roman Harmonia caelestis, na kome je radio nepunih deset godina, da bi posle šokantnog otkrića da je njegov otac, poslednji grof Esterhazi, bio doušnik režima i mađarske komunističke policije napisao nastavak ovog romana Ispravljeno izdanje. Esterhazijevoj porodici je u komunističkoj Mađarskoj konfiskovana celokupna imovina, da bi 1951. godine bila deportovana u unutrašnjost zemlje, gde Esterhazijev otac, doktor prava, okopava kukuruz na državnom poljoprivrednom imanju. Tek 1956. porodici Esterhazi je dozvoljen povratak u Budmpeštu, gde Esterhazi pohađa prerstižnu i poslednju nezatvorenu crkvenu gimnaziju. Jedno vreme je aktivno igrao fudbal. Peter Esterhazi je završio studije matematike. Samo nekoliko godina je radio u svojoj struci, u matematičkom institutu u Budmipešti. Od 1978. godine je profesionalni pisac. Najznačajnija dela: Proizvodni roman (1979), Visak (1981), Ko garantuje bezbednost ove dame (1982), Taljigaši (1983), Mala mađarska pornografija (1984), Pomoćni glagoli srca (1985), Uvod u lepu književnost (1986), Dvanaest labudova (1987), Knjiga o Hrabalu (1990), Iz kule od slonovače (1991), Čudesni život ribice (1991), Pogled grofice Han-Han. Nizvodno Dunavom (1992), Zapisi jednog dušebrižnika (1994), Oproštajna simfonija (1994), Jedna žena (1995), Močvarni petlić (1996), Harmonia caelestis (2000), Ispravljeno izdanje (2002), Sloboda je težak otrov (2003), Nemačka u šesnaestercu (2006), Ništa od umetnosti (2008), Veče (2010). Zajedno sa mađarskim nobelovcem Imreom Kertesom, napisao je knjigu Ista priča (1993) koja sadrži dve pripovetke: Kertesov Zapisnik i Esterhazijev Život i književnost. Peter Esterhazi je dobitnik niza mađarskih i međunarodnih književnih nagrada i priznanja, među kojima se nalaze Košutova nagrada, Nagrada „Šandor Marai“, Nagrada „Vilenica“, Herderova nagrada, Austrijska državna nagrada za književnost, Bjornsonova nagrada, Legija časti u oblasti književnosti umetnosti i književnosti, Nagrada za mir nemačkih izdavača i knjižara. Član je Nemačke akademije za jezik i književnost, Akademije umetnosti u Berlinu, kao i Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti. Živi u Budimpešti....

Naslov: PREOBRAŽAJI INTELIGENCIJE: Šta da radimo sa njihovim plavim mozgom? Autorka: Katrin Malabu [Catherine Malabou] Izdavač: Fakultet za medije i komunikacije Edicija: Philoxenia Prevod s francuskog: Srđa Janković, Suzana Bojović Obim: 148 strana Format: 13 x 22 cm Povez: broširan U novoj knjizi Katrin Malabu preispituje i revidira neke od temeljnih pretpostavki svog ranijeg rada posvećenog plastičnosti mozga. U toj samokritici novi avatar plastičnosti postaje inteligencija. Malabu konceptualizuje inteligenciju kao posrednika između područja transcendentalnog i empirijskog, te pomoću nje ocrtava novu topologiju mišljenja, slobode i otpora. Preobražaji inteligencije lucidna je, koncizna i izvanredno napisana studija koja pri orijentisanju u razmišljanju nepogrešivo pokazuje sever. ************************************************** plastičnost / neuroplastičnost / inteligencija / AI / VR / veštačka inteligencija / filozofija / nauka / kapitalizam / šta da radimo sa našim mozgom / MaMa / tehnologija / posthumano / mozak / ideologija

Branislav Jovanović - Stripovi iz Nikad robom 1966 - 1968 Izdavač : OMNIBUS/MODESTY STRIPOVI 2012, 1. izdanje meki povez sa klapnama, šiveno, broj strana 160 ilustrovana Ćirilica format A5 21 x 14,8 cm težina 335 grama NOVA knjiga, rasprodato 1. izdanje iz 2012. godine. Sjajni ilustrator Politikinog Zabavnika, Brana Jovanović, preneo je svoj crtački talenat i uradio na žalost samo tri sveske stripova, koje su ovde sakupljene, a originalno objavljene u ediciji Nikad robom u šezdesetim godinama prošlog veka. Brana Jovanović je rođen 5. septembra 1933. u Beogradu, gde je odrastao, školovao se, proveo radni vek i umro 2002. godine. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu je diplomirao 1960. godine, ali je svega nekoliko meseci radio kao arhitekta u jednom državnom projektantskom studiju, da bi se potom sasvim posvetio ilustraciji i stripu. Prve ilustracije je 1953. objavio u listu `Srednjoškolac`. Kao novinski ilustrator, od 1960. godine sarađuje sa nedeljnikom `Ilustrovana Politika`. Od 1965. je počeo da crta za magazin `Politikin Bazar`, a od 1970. godine je njegov grafički dizajner i art direktor. Ilustrovao je dnevni list `Politika`, magazine `Politikin Zabavnik`(od 1960. bez prestanka), `RTV reviju` (od šezdesetih, pa do 1993.), povremeno `NIN` (naročito naslovne stranice)...

Nova, nekorišćena Izabrani spisi / Čarls Sanders Pers : o pragmatizmu i pragmaticizmu ; izbor, predgovor i prevod Radoslav Konstantinović Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1993 Izdavanje i proizvodnja Beograd : BIGZ, 1993 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 307 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Konstantinović, Radoslav Velika filozofska biblioteka Tiraž 2.000 Prevod dela: Collected Papers / Charles Sanders Peierce. Predgovor: str. 7-45. Bibliografija: str.277-282. Registri. Predmetne odrednice Pers, Čarls Sanders Pragmatizam Peirce, Charles Sanders, 1839-1914 = Pirs, Čarls Sanders, 1839-1914 VELIKA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA Pragmatizam, SADRŽAJ Reč priređivača Radoslav Konstantinović: Predgovor 1.Pitanja o izvesnim sposobnostima koje se pripisuju čoveku 2.Neke posledice četiri nesposobnosti 3.Kritičko razmatranje dela Džordža Barklija 4.Učvršćivanje verovanja 5.Kako učiniti naše ideje jasnim 6.Šta pragmatizam jeste 7.Posledice pragmatizma 8.Razmatranje pragmaticizma, Odabrana bibliografija Indeks pojmova Indeks imena Čarls Sanders Pers (engl. Charles Sanders Peirce; 10. septembar 1839 — 19. april 1914) je bio američki filozof, osnivač pragmatizma, pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms. Verovao je da ideje najbolje mogu biti ispitane istraživanjem posledica koje izazivaju. Nije imao univerzitetsku karijeru - uglavnom je radio u državnoj službi, a njegovi uticajni Sabrani spisi objavljeni su posthumno. Čarls Sanders Pirs x2

Opis Ova knjiga predstavlja dragocen izvor za tumačenje zasnovanosti Jerotićeve posebne religiozno-filozofske misli. U knjizi se nalaze učenja sledećih značajnih ruskih mislioca: Vladimira Solovjeva, Dostojevskog, Nikolaja Berđajeva, Vasilija Rozanova, Pavla Evdekimova, Nikolaja Fjodoreva, Dmitrija Mereškovskog i dr. „Sumnja je plod samo kao prelazna i prolazna faza u razvoju ličnosti, ali često, nažalost, naročito na ovom olujnom i trusnom tlu, na kome se sumnjalo u sve i svakoga, ona ostane trajna i neizmenjiva sumorna božica, pratilja našeg bića“. Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Od četiri musketara kubizma - Braka, Grisa, Ležea i Pikasa - Huan Gris je bio najposvećeniji i najtemeljniji predstavnik ovog slikarskog pravca. U ovoj knjizi su sabrani njegovi tekstovi u kojima Gris obrazlaže kubističke postupke i njihova značenja. Knjiga je podeljena na dva dela. U prvom se nalazi esej Danijel Anrija Kanvajlera, istoričara umetnosti, najvećeg trgovca slikama njegovog vremena i jedne od najvažnijih ličnosti umetničkog Pariza uoči Prvog svetskog rata, u kome on objašnjava i tumači Grisovo delo i kubistički umetnički eksperiment koji je svesrdno pomagao i branio od čestih napada. U drugom delu knjige nalazi se čuveno Grisovo predavanje “Mogućnosti slikarstva” održano na Sorboni 1924. godine, kao i niz drugih njegovih autopoetičkih zapisa iz periodike i prepiske. U uvodu za zbirku Grisovih tekstova, Kanvajler je napisao: “Pikaso mi jednog dana pred slikom Huana Grisa reče, mnogo godina posle Grisove smrti: ‘Lepo je imati slikara koji je znao šta je radio.’ Za tu lucidnost Huana Grisa, koju je Pikaso potvrdio, i o kojoj i svedoče njegova pisma, naći ćemo još jedan primer u ovim zapisima koje je sam Gris redigovao za objavljivanje.”

MIlan Ranković : IZABRANI ŽIVOT - Estetički eseji, Čigoja štampa 2006, str. 128. Sadržaj nan slici. Očuvanost 4; ima posvetu. Udruženje književnika Srbije saopštilo da je književnik Milan Ranković preminuo u 80. godini života (2012). Ranković je rođen 5. januara 1932. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Četvrtu mušku gimnaziju, a 1956. godine je diplomirao na Filozofskom fakultetu, na grupi za filozofiju. Jedan je od trojice prvih magistara estetike koji su posle Drugog svetskog rata dobili to zvanje na Univerzitetu u Beogradu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu 1965. godine odbranio je doktorsku disertaciju `Osobenosti estetskog doživljavanja Disove poezije`. Tokom 1960. godine radio je u redakciji Borbe kao saradnik u kulturnoj rubrici i književni kritičar, a od 1961. do 1964. godine bio je saradnik i urednik u redakciji časopisa Socijalizam. Predavao je osnove nauke o društvu, a zatim sociologiju umetnosti i na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bio je zamenik ministra kulture Srbije (1973-1976) i ministar kulture Srbije (1988-1991). Objavio je više od 40 knjiga, brojne studije, kritike i eseje u domaćim i inostranim časopisima. Rankovićevi radovi su prevođeni na ruski, francuski, engleski, italijanski, bugarski, švedski, slovenački i makedonski jezik.

MARKET DAY James Sturm PIJAČNI DAN DOWN & QUOTERLEY Montreal Quebec Canada, 2010. godine, izuzetna lux oprema, tvrd povez, format A4, zlatotisak, suvi žig, kolor. Knjiga - strip je nova. IZUZETNO RETKO, KOD NAS NEMA U PRODAJI Vanvremensko promišljanje o umetnosti i trgovini, viđeno kroz život Jevreja u Istočnoj Evropi početkom XX veka. Naime, Mendlemanov život mora da pretrpi promene kada on shvata da više ne može dovoljno da zaradi za život za svoju sve brojniju porodicu radeći posao koji je oduvek radio – ručno pravljenje kvalitetnih tepiha. Kao odličan majstor svog zanata, on nosi svoju vrhunsku robu na kolima koja vuče magarac, prolazeći pored svoje radnje koju je morao da proda, a u kojoj se sada prodaje samo jeftina roba lošeg kvaliteta... Džejms Šturm crta miran, refleksivan i prelep portret Istočne Evrope ranih 1900-ih, oživljava užurbanost i vrevu pijace Starog sveta na ivici industrijalizacije. PIJAČNI DAN je večna priča o tome kako ekonomske i društvene snage mogu uticati na život pojedinca i čitavog društva, u krajnjoj instanci. Autor je višestruko nagrađivani karikaturista, vizionar koji je stvorio poseban pravac u stripu i koji neguje u svom Centru za studije crtanog filma. # 57

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sreten Petrović (Svrljig, 3. februar 1940[1] — 3. jul 2022[2]) bio je srpski filozof, kulturolog i naučnik, redovni profesor estetike Filološkog fakulteta u Beogradu. Biografija Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetetu u Beogradu. [1]Od 1969. godine radio je na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde 1982. godine dobija zvanje redovnog profesora. Predavao je Kulturologiju, Uvod u estetiku i Kulturnu istoriju Srba. Doktorsku titulu dobio je 1971. godine za tezu o Šelingovoj estetici, mitologiji i filozofiji.[1] Kao gostujući profesor predavao je i na Ljubljanskom univerzitetu (1975—1978), na Filozofskom fakultetetu u Nišu (1971—1981), na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao i na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je od 1985. do 1988. predavao Estetiku. Bio je član AICA, glavni i odgovorni urednik časopisa Etno-kulturološki zbornik, član redakcije Rečnika pojmova iz likovne umetnosti pri SANU. Za svoj naučni rad dobio je priznanja: Veselin Masleša u Sarajevu 1989. godine, nagradu Saveza jugoslovenskih izdavača 1989. godine, Laza Kostić u Novom Sadu 1997. godine.[3] Najznačajnim njegovim delom smatra se Kulturologija, izdata u Beogradu 2000. godine.[3] Bio je predsednik upravnog odbora Etno-kulturološke radionice osnovane 1994. u Svrljigu.