Nova, nekorišćena Jugolaboratorija / Vladimir Arsenijević Jezik srpski Godina 2009 Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2009 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 236 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 180 ISBN 978-86-7562-078-5 (broš.) Vladimir Arsenijević (Pula, 1965) prvi roman, U potpa-lublju (koji je ujedno i prvi deo predviđene tetralogije Cloaca Maxima), objavio je 1994. godine. Za tu knjigu dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine. Roman U potpalublju preveden je na ukupno dvadeset jezika a istoimena pozorišna predstava po motivima ovog romana nagrađena je Sterijinom nagradom 1997. godine. Drugi Arsenijevićev roman, Anđela - drugi deo ciklusa Cloaca Maxima objavljen je 1997. godine. Posle boravka u Meksiku (maj 1999 - septembar 2000), Arsenijević 2001. godine objavljuje knjigu Meksik - ratni dnevnik. Njegov ilustrovani roman Išmail, koji je nastao u saradnji sa crtačem stripova Aleksandrom Zografom, izlazi 2004. godine, a 2008. godine izlazi i njegova peta knjiga, roman Predator. Od 2000. do 2007. godine Arsenijević je radio kao urednik u beogradskoj izdavačkoj kući Rende, posle čega prelazi u zagrebačku izdavačku kuću VBZ, gde radi kao urednik njenog beogradskog ogranka. Živi u Beogradu. Jugolaboratorija saži tridesetak Arsenijevićevih eseja napisanih posle 2005. godine. U knjizi su oni podeljeni u 6 poglavlja: 1.Moj život na putu do WC-a, 2. Zemlja s druge strane ogledala, 3. Futurama, 4. Kad luzeri marširaju, 5. Novi replikatori i 6. Zidovi

Čudo jezika, razgovori sa lingvistima Mek povez, 420 strana, izdanje Službeni glasnik 2017, dobro očuvana, deo sadržaja ima na slici, posveta na početku Kad je davne 1974. godine novinar Radio Beograda Miloš Jevtić predložio da redovno priprema i nedeljom u etar pušta jednočasovnu emisiju razgovora sa istaknutim umetnicima i naučnicima iz cele Jugoslavije, sigurno nije mogao ni pretpostaviti kakva je neslućena sudbina namenjena tom njegovom originalnom naumu. Tokom bezmalo tri decenije, u više od hiljadu i po emisija, o životu, radu i pogledima na svet govorilo je preko osam stotina poslenika različitih struka i usmerenja, savremenika za koje je Miloš Jevtić smatrao da imaju šta da kažu i da to što njemu kazuju zavređuje pažnju najšire javnosti. Tomovi Glasnikovog izdanja Izabrani razgovori uređeni su prema oblastima delovanja Jevtićevih gostiju i prirodi njihovih svedočenja, i obuhvataju: nauku o jeziku (Čudo jezika), sasvim uslovno rečeno, filozofiju (Podneblje duha), nauku o književnosti (Tačke oslonca), istoriju i teoriju umetnosti, s arheologijom (Čuvari tradicije), poeziju (Pečat vremena), proznu književnost (Radost čitanja), likovne umetnosti (Svetovi umetnosti), pozorište i teatrologiju (Život scene), muziku i muzikologiju (Lepota zvuka), medicinu, prirodne i tehničke nauke (Pouzdanost nauke) i arhitekturu i urbanizam (Snaga graditeljstva), dok je predviđeno da poslednji, dvanaesti tom, naslovljen Preplitanja, sadrži petnaestak razgovora sa stvaraocima različitih profila iz drugih republika bivše Jugoslavije. (Darko Tanasković)

Dnevnik Benjamina Kalaja 1868-1875 Dr Andrija Radenić Beograd 1976g./887 str. Tvrd povez sa omotom,omot iskrzan na nekoliko mesta ,knjiga odlicno ocuvana. -`Benjamin Kalaj (mađ. Kállay Béni) bio je mađarski i austrougarski političar. Rođen je 22. decembra 1839, u Pešti. Njegov otac je bio viši državni službenik u ugarskoj vladi, a majka je poticala iz mađarizovane srpske porodice Blašković. Govorio je srpski jezik. Bio je austrougarski generalni je konzul u Beogradu od 1868. do 1875. godine. Tokom 1872. godine prvi put je otputovao u Bosnu, koja je u to vreme još uvek bila pod turskom vlašću. Nakon Rusko-turskog rata (1877–1878), odlazi na službu u Plovdiv. Dana 4. juna 1882. godine, imenovan je za austrougarskog ministra finansija, u čiji je resor spadao i nadzor nad zemljaskom upravom u Bosne i Hercegovine, koja se još od 1878. godine nalazila pod austrougarskom okupacijom. Tu službu je obavaljao do svoje smrti 1903. godine. Nastojeći da ojača austrougarsku vlast u Bosni i Hercegovini, radio je na suzbijanju narodnih pokreta, kako srpskog tako i hrvatskog. U tom cilju, pokušao je da reši nacionalo pitanje putem stvaranja integralne bosanske nacije, ali taj projekat je naišao na odlučan otpor među Srbima i Hrvatima. Stoga je pristupio redefinisanju svojih prvobitnih zamisli, te je svoj bosanski projekat zamenio bošnjačkim, koji se zasnivao na pretvaranju bosanskih muslimana u poseban bošnjački narod`... vr426

Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 184 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 184 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 198 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

Autor: Rejčel Naomi Remen Naslov : Životne mudrostiŽanr: Popularna psihologija Pismo: Latinica Broj strana: 247 Povez: MekFormat: 15x23 cm Godina izdanja: 2020 Ono što radimo da preživimo obično se razlikuje od onoga što bi trebalo da radimo kako bismo živeli.Ova specijalno ažurirana verzija bestselera Njujork Tajmsa, Životne mudrosti, bavi se istim duhovnim problemima zbog kojih je original postao bestseler: patnjom, značenjem, ljubavlju, verom i čudima.„Uprkos fenomenalnim moćima tehnologije, mnogi od nas i dalje ne žive dobro”, kaže dr Rejčel Remen. „Možda bi trebalo ponovo da slušamo priče koje jedni drugima možemo da ispričamo.” Dr Remen može da zahvali na svojoj jedinstvenoj perspektivi kada je reč o lečenju tome što je lekar, profesor medicine, terapeut, i što već dugo izlazi na kraj sa hroničnom bolešću. Dr Remen nas poziva da slušamo dušom.Ova izuzetna kolekcija istinitih priča koristi princip „mudrosti kuhinjskog stola” - zajedničkog iskustva ljudske tradicije, koja nam pokazuje život u svoj njegovoj moći i misteriji i podseća nas da su stvari koje ne možemo da izmerimo možda stvari koje na kraju podržavaju i obogaćuju naše živote.

RASUTE KOSTI - Mihailo Minić 438 str. Povez: mek Format: 13x20 cm Sadržaj: U ovoj knjizi opisao sam dogođaje i njihov razvoj, kao očevidac i učesnik. Izneta je istina o svemu, što sam video i preživeo. Od učesnika i očevidaca iz ovih događaja, dopunio sam ova izlaganja na terenu, i kasnije u emigraciji. Mnogi ljudi ustručavaju se da pišu istinu o greškama, manama I ljudskim strastima, onih koji su radili u ime naroda i nacije, jer se pojavi reakcija onih koji su sarađivali sa onima, čije se pogreške i strasti nabrajaju. Oni nemaju obzir dostojanstva prema izlaganju, ako se sa njim ne slažu. Njihova je odbrana, vlastodrštvo i zaštita nacije, a oružje dirigovana štampa.Ljudske strasti i samovolja nije rad u ime naroda i nacije, niti se to smatra radom ljudskom pogreškom. Ako se pokuša izneti istina, onda se ističu prigovori, da se vređa nacija i čast onih čija se dela nabrajaju, pod izgovorom, da su radili u ime naroda i nacije, a pisca istine oglase komunistom i da služi neprijatelju, i oglase svakoga za „Brankovića“, ako se ne saglasi sa strastima i voljom samovoljnih.Za otklanjanje odgovornosti, kao praska uvedeno je odricanje sopstvenih naredaba. Mnoga akta i naredbe, izdate i potpisate od onih koji su vodili narod i naciju, oglašene su kao akta i naredbe podmetnute na hartiji sa blanko potpisom. Nekim čudom, do danas nije objavljen nijedan papir sa blanko potpisom, kao dokaz da je blanko potpis postajao. Sa takivim radom onih, koji su radili u ime naroda i nacije, ne slaže se slobodarski duh srpskog naroda. Da bi naraštaji crpeli znanje i iskustvo, naraštajima treba istina o uzrocima stradanja naroda i nacije, a ne slavopojke o događajima. Nepristrasnim ispitvanjem tragičnih grešaka, koje su donele narodna stradanja, naraštaji neće ponoviti ove u budućnosti. Pisac I autor knjige

Oblast: MarketingAutor: StraniAutor:: Ričard TemplarŽanrovi:: Marketing i menadžmentIzdavač:: Miba BooksBroj strana: 239Pismo: LatinicaPovez: MekFormat: 20 cmDok se svi koncentrišu samo na predmet svog posla, vi sledite deset zlatnih pravila koja će vampomoći da ne razmišljate samo o onome štaradite, već i o tome:• Kako da obavljate posao• Kako drugi vide način na koji radite• Šta još može da se uradi2/16

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Ruske teme - mesijanstvo, inteligencija i nacija Autor: Milan Subotić Izdavač: Logos tvrd povez, ćirilica, 21 cm, 219 str. _____ Studije objavljene u ovoj knjizi napisane su tokom poslednjih pet godina i predstavljaju deo mojih istraživanja ruske intelektualne, političke i kulturne istorije.Iako su prvobitno štampane u časopisima (`Filozofija idruštvo` i `Treći program` Radio Beograda), smatrao sam daobjavljivanje njihovih izmenjenih i dopunjenih verzijaunutar korica ove knjige ima nekog smisla i opravdanja.Više stvari je uticalo na ovo moje, možda pogrešno, uve renje. Jedna se tiče ne toliko statusa časopisa u našoj javnosti (njihove dostupnosti i čitanosti), koliko „tužnesudbine“ periodičnih publikacija sa kojom sam se čestosuočavao tokom seoba sopstvene biblioteke. Naime, u timseobama neretko sam bio primoran da, posle pakovanjaknjiga, ostavim gomile časopisa koje sam godinama sakupljao i, na taj način, pretvorim ih u materijal za reciklažu papira. Bez iluzija o mogućnostima i dometima odupi ranja prolaznosti, smatram da knjige ipak imaju duži „životni vek“. Ako ništa drugo, praktičnije je na jednom mestu sakupiti i objaviti tekstove koji su inače rasuti poprašnjavim sveskama starih časopisa. Tim pre, ako te studije čine izvesnu tematsku celinu, pa se postupak njihovog ponovnog objavljivanja može braniti i argumentimavezanim kako za njihov sadržaj, tako i autorov pristup. Utom pogledu, nadam se, čitalac ove knjige može uvidetikako sakupljeni radovi – studije o ruskom mesijanstvu, rađanju ruske inteligencije, nastanku „jevrejskog pitanja“ izapadnim predstavama o Rusiji – ipak čine nešto više odpukog zbornika autorovih tekstova. (iz predgovora)

Autor: Rišard Kapušćinjski Povez: tvrd Br. strana: 159 Format: 14,5 x 20,5 Pišući Cara, Kapušćinjski kao da je veoma jasno predvideo neminovnost pada i mehanizme rušenja svake autoritarne vlasti, a ne samo one u Etiopiji. Time ova knjiga pojačava i svoje aktuelno i svoje trajno književno značenje. Prevedena na više od trideset jezika, ova knjiga nastala je posle njegovog povratka iz Etiopije, gde je radio kao dopisnik Poljske novinske agencije. U Caru opisuje poslednje mesece vladavine Hajla Selasija i njegov dvor, kao i ljude koji su sarađivali s njim. Od njihovih ispovesti Kapušćinjski je stvorio delo koje pokazuje mehanizme vladanja: kako funkcioniše i kako pada autokratska vlast. Kapušćinjski iz tih razgovora pokušava da izvuče zaključke koji se odnose na autokratski sistem uopšte: „Nije uopšte bilo slučajno to što su se oko cara nalazili većinom podli i prosti ljudi. Podlost i prostota su uslovi za nobilitaciju, na osnovu ovog kriterijuma monarh je birao svoje favorite, za to ih je nagrađivao, davao im privilegije. U dvoru nijedan korak nije napravljen, nijedna reč nije izgovorena bez njegovog znanja i saglasnosti. Drugačije nije moglo da bude jer je uslov za boravak u carevoj sredini bilo negovanje njegovog kulta; ko je u tome slabio i gubio vatrenost – gubio je mesto, otpadao, nestajao. Hajle Selasije je živeo među svojim senkama, njegova svita bila je umnožena monarhova senka.“ Sa distance, s ironijom koja je ponekad na granici crnog humora, Kapušćinjski slika „božansku carevinu“, u kojoj jedna ličnost odlučuje o svemu.

Beograd 2023. Mek povez, 20 strana. Knjiga je nova (nekorišćena). Pitirim Aleksandrovič Sorokin rođen je 1889, u Rusiji, u zanatlijskoj porodici. Godine 1914. diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sankt Peterburgu gde je stekao diplomu iz kriminologije. Bio je član Socijalističke revolucionarne partije i više puta je hapšen. Posle Februarske revolucije bio je poslanik prvog Sveruskog kongresa seljačkih poslanika, sekretar A. F. Kerenskog, član Predparlamenta i Ustavotvorne skupštine. Predavao je na Petrogradskom univerzitetu, 1919. bio je suosnivač Katedre za sociologiju, dok mu je 1920. ponuđeno mesto profesora. Godine 1922. odbranio je tezu „Sistem sociologije”. U jesen 1922. godine, zajedno sa velikom grupom naučnika i kulturnih radnika, prisiljen je da napusti zemlju zbog suprotstavljanja marksističkoj teoriji i boljševičkoj politici. Godine 1924. preselio se u Sjedinjene Države, gde je držao predavanja na univerzitetima u Ilinoisu i Viskonsinu. Godine 1924. postavljen je za Profesora sociologije na Univerzitetu u Minesoti, a 1930. postao je profesor na Univerzitetu Harvard, gde je osnovao Katedru za sociologiju iste godine. Na njemu je radio do 1959. Pitirim Sorokin preminuo je 1968. u Vinčesteru (Masačusets, SAD). Objavio je više od 30 knjiga. Bio je osnivač integralne sociologije, dao je i značajan doprinos razvoju teorije socijalne mobilnosti. Takođe bio je zainteresovan i za društvenu stratifikaciju, istoriju sociološke teorije i altruizam. Njegovo najznačajnije djelo - četverotomna „Socijalna kulturna dinamika” (1937-1941) nastala je tokom boravka na Harvardu i obuhvata 2500 godina ljudskog postojanja. Sorokin je bio posebno zaintereza ispitivanje načela društvenih promena, kao i sukoba.

Izdavač: Muzej naivne i marginalne umetnosti Jagodina 2009. Mek povez, ćirilica,bogato ilustrovano, veliki format (30 cm), 90 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Ferenc Kalmar rođen je 25. maja 1928. u Subotici. Rano je zavoleo drvo uz oca, koji je bio tesar. Završio je Višu pedagošku školu u Novom Sadu. Skulpturom se bavi od 1947. godine. Tokom više od šest decenija stvaralaštva uočavamo promene u izboru motiva, likovnom izrazu, sadržaju dela i odabiru materijala. U početku je prevashodno radio u metalu i keramici da bi se poslednje dve decenije sasvim posvetio drvetu, kome daje dodatnu dimenziju - oslikava ga intenzivnim bojama. Početkom osamdesetih godina umetnik odlazi na duže putovanje u SAD, gde ga fascinira indijanska kultura, mistična snaga velikih totema i njihove jarke boje. Evotični plesovi, autentične pesme, jarke boje slika obojenog peska, obredno perje, zatim karakteristični floralni i geometrijski ornamenti, kojima dominira tirkiz boja, probudili su u njemu neke nove sfere intencije. Snažnim, sigurnim i brzim usekom dleta počinje da gradi novi opus: moćne ptice - orlove, kondore, šaman-ptice, petlove, sove, paunove, a potom raznovrsne bube, skakavce, leptire, paukove, neobičan životinjski svet u kome je, kao u basnama, svaka životinja metafora života ili smrti, dobrog ili zlog. Za svoja dela više puta je nagrađivan. Najznačajnije nagrade su Forumova nagrada za likovnu umetnost (Novi Sad, 1993) i Nagrada za ukupan umetnički rad dodeljena na V. međunarodnom bijenalu za naivnu i marginalnu umetnost (Muzej naivne i marginalne umetnosti, Jagodina, 2007).

ETNIČKI KONFLIKTI: Filip Tesar **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Etnički konflikti : na Balkanu i ne samo tu / Filip Tesar ; preveo s češkog Adin Ljuca Jedinstveni naslov Etnické konflikty. srpski jezik Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2019 Izdavanje i proizvodnja Beograd : ǂBiblioteka ǂXX vek, 2019 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 410 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Ljuca, Adin, 1966- = Ljuca, Adin, 1966- Zbirka Biblioteka XX vek ; 240 ISBN 978-86-7562-147-8 (broš.) Napomene Prevod dela: Etnické konflikty / Filip Tesař Tiraž 750 Beleška o autoru na poleđini nasl. lista Str. 359-365: Maternji jezik moje otadžbine / Adin Ljuca Bibliografija: str. 367-407. Predmetne odrednice Etnički sukobi Nacionalni identitet -- Društveni aspekt Filip Tesar (Tesař) rođen je 1969. godine u Pragu. Studirao je etnologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Od 1990. godine posvećuje se istraživanju postkomunističke tranzicije, evroatlantskih integracija i uticaja Kine. Radio je kao novinar, prevodilac, humanitarni radnik, diplomata i kao politolog na Institutu međunarodnih odnosa u Pragu. Predavao je antropologiju Balkana na nekoliko čeških univerziteta. Obavio je niz terenskih istraživanja, naročito u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali i u Hrvatskoj, centralnoj Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji. Autor je nekoliko strateških analiza za Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Predsedničku kancelariju Republike Češke. Za potrebe češke diplomatije napisao je priručnik o ekonomskoj, javnoj i kulturnoj diplomatiji na Balkanu. ts

MUZEJ VOJVODINE Novi Sad 28.09. - 0.10.2001 OLTAROID dobro očuvana retko u ponudi Dr. Zoran Tairović Zoran Tairović rođen je u Novom Sadu gde je diplomirao je slikarstvo i grafiku na Akademiji umetnosti, a magistrirao na interdisciplinarnom studiju Univerziteta u Novom Sadu tehnike i menadžment u primenjenim umetnostima. Doktorirao je na temu `Simbolika likovne umetnosti Roma i evropski sistem kulturnih vrednosti` i time pokazao da etničko poreklo nije presudno u sticanju znanja i oblikovanju čoveka. Počeo je da radi u svojoj osmoj godini kada je izabran da na Radiju Novi Sad vodi dečju emisiju «Dobro jutro devojčice, dobro jutro dečaci» koja se emitovala devet godina. Multimedijalni umetnik danas se bavi slikarstvom, komponovanjem, režijom i savetnik je potpredsednice Vlade zadužen za praćenje i koordinaciju romskih pitanja. - Formalno, u opisu posla ja sam savetnik potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, koji se bavi praćenjem i koordinacijom romskih pitanja. Međutim, moje je da savetujem potpredsednicu kada su u pitanju romske politike i njihova implementacija. Radio sam i na izradi Strategije za unapređenje položaja Roma 2015-2025 i, zahvaljujući divnim ljudima kao što su Osman Balić, Goran Bašić i drugi, uspeli smo da kuturu kao peti element provučemo kroz strateški koncept.Ako je 2005-2015 bila Dekada koja je učinila Rome vidljivim od zajednice do institucije, onda je prirodno da Dekada 2015-2025 bude obeležena pravljenjem institucija, jer to je prirodniji koncept. Pravljenje institucija znači da se u narednoj Dekadi napravi 30 kulturnih centara.

59065) Radža joga , Svami Vivekananda , Beograd 1988 , sadržaj : Milan Gligorijević-Gaon: Svami Vivekananda i njegova misija.. Uz ovo izdanje. Predgovor autora. Uvod. Prvi koraci Pranajama. Psihička prana. Kontrola psihičke prane. Pratjahara i dharana Dhijana i samadhi Radia-joga ukratko Uvod u Patandalijeve Joga-aforizme. Koncentracija i njena spiritualna primena Praksa koncentracije. Moći Nezavisnost Napomene Rečnik. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 144 strane

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Najdžel C. Benson vešto objašnjava osnovne škole misli i oblasti u okviru psihologije, uključujući introspekciju, bio-psihologiju, psihoanalizu, bihejviorizam, komparativnu (životinjsku) psihologiju, kognitivne pristupe (kao što je geštalt pokret), socijalnu psihologiju, razvojnu psihologiju i humanizam. FANTASTIČAN VODIČ ZA ČITAVO POLJE PSIHOLOGIJE Šta je psihologija? Kada je nastala? Odakle je potekla? Kako se psihologija poredi sa psihijatrijom i psihoterapijom? Da li je ona naučna? IDEALAN UVOD ZA SVAKOGA ZAINTERESOVANOG ZA TO ZAŠTO RADIMO ONO ŠTO RADIMO I MISLIMO ONO ŠTO MISLIMO Psihologija - Koncentrat u slikama odgovara na sva ova zanimljiva pitanja i mnoga druga, objašnjavajući šta je materija bila nekad, a šta je sada. Ključne ličnosti koje su pokrivene obuhvataju Frojda, Pavlova, Skinera, Banduru, Pijažea, Boulbija, Maslova i Rodžersa, kao i mnoge manje poznate, ali značajne psihologe. ... Najdžel C. Benson (Nigel C. Benson) je britanski psiholog izuzetno nadaren i za crtanje. Svoja dva talenta je spojio u autorstvu nekoliko ilustrovanih udžbenika u kojima na vizuelan način veoma jasno predstavlja nauku o duši. Psihopolis je objavio njegovu knjigu Psihologija – Koncentrat u slikama (2010) koja je objavljena u još 26 zemalja...

Autor: Ričard Templar Povez: broširan Br. strana: 293 Format: 20 Danas više nije dovoljno da budete talentovani za posao koji radite, vredni i uporni. Neophodno je da poznajete ambijent i atmosferu u kojoj radite i još mnogo toga. Zato vam preporučujemo jednu sjajnu knjigu čiji je autor Ričard Templar. Knjiga „100 PRAVILA ZA USPEH NA RADNOM MESTU“ će vas voditi kroz važna, ali jednostavna pravila koja važe na radnom mestu. Autor je na osnovu ličnog iskustva osmislio delotvorna i praktična pravila koja su ga kao menadžera dovela do unapređenja. Kao što sam pisac knjige kaže: “Ona su vaših deset koraka za rast, samouverenost i stvaranje novog i moćnijeg vas“. Ono što nam se posebno dopada među pravilima jeste činjenica da se pridržavate pravila u komunikaciji koja nalažu da se nikada ne bavite lažima, prevarama i da govorite ono što ne mislite. Kada se predlaže da na radnom mestu izgledate u skladu sa ulogom, to ne znači da menjate svoja načela i sebe, već da počnete da delate u skladu sa planom i drugačijom vizijom. Takođe, pravila podrazumevaju da počnete da razmišljate i o nekim pojedinostima o kojima do sada niste vodili računa.

Prva knjiga Jovana Delića. Retko u ponudi. Kao novo. Autor - osoba Delić, Jovan, 1949- Naslov Kritičarevi paradoksi / Jovan Delić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1980 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 121 str. ; 17 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂPrva knjiga ; 101 (Broš.) Napomene Tiraž 500 Na koricama beleška o autoru s njegovom slikom. Na nasl. str. posveta: Vasketu, s najljepšim željama za Blagovijesti - Jovan Delić, Novi Sad, 4. april 2000. g. [Delić, Jovan, Novi Sad]; [Jovanović, Vasilije]. - Pečat: Zbirka Vasilija Jovanovića.: BMSNS Predmetne odrednice Savić, Milisav, 1945- -- „Bugarska baraka“ Josić Višnjić, Miroslav, 1946- -- „Lepa Jelena“ Letić, Branko, 1947- -- „Šljiva sa nož-sjenkom“ Bratić, Radoslav, 1948- -- „Smrt Spasitelja“ Gordić, Slavko, 1941- -- „Vrhovni Silnik“ Šejić, Spasoje, 1948- -- „Dok ne stigne Tomas Man“ Radulović, Jovan, 1951- -- „Ilinštak“ Jovan Delić (Borkovići, Piva, Crna Gora, 4. oktobar 1949) glavni je urednik Zbornika Matice srpske za književnost i jezik od 2000. godine, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i upravnik katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnosti. Biografija Osnovnu školu učio je u pivskim selima (Bojkovići, Goransko, Plužine i Milkovac), a gimnaziju završio u Nikšiću. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za opštu književnost (1967–1971) gde je magistrirao (1983), a potom i doktorirao (1996). Kao profesor po pozivu, držao je predavanja na slavističkim katedrama u Hamburgu, Berlinu, Manhajmu, Jeni, Hajdelbergu, Frankfurtu, Grajfsvaldu, Haleu i Segedinu. Studije, tekstove i članke objavljivao je na ruskom, ukrajinskom, njemačkom i francuskom jeziku. Od decembra 1972. do juna 1998. radio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a od 1998. predaje savremenu srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1986. do 1991. radio je kao lektor na Univerzitetu „Georg August“ u Getingenu. Član je Matice srpske od 1985, stalni član saradnik od 1995, član Upravnog odbora od 1999, a za glavnog urednika „Zbornika Matice srpske za književnost i jezik“ postavljen je 2000. godine. Aktivno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (1992–2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003–2006). Početkom 2005. godine, postao je jedan od osnivača Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore u Srbiji. Za dopisnog člana SANU izabran je 2018. godine. Naučni i književni rad Objavio je oko 450 bibliografskih jedinica i sljedeće knjige: „Kritičarevi paradoksi“, Novi Sad, Matica srpska, 1980. „Srpski nadrealizam i roman“, Beograd, Srpska književna zadruga, 1980. „Pjesnik `patetike uma`“ (o pjesništvu Pavla Popovića), Novi Sad, Dnevnik, 1983. „Tradicija i Vuk Stef. Karadžić“, Beograd, BIGZ, 1990. „Hazarska prizma, tumačenje proze Milorada Pavića“, Beograd, Prosveta, Dosije; Titograd, Oktoih; Gornji Milanovac, Dečje novine, 1991. „Književni pogledi Danila Kiša, ka poetici Kišove proze“, Beograd, Prosveta, 1995. „Kroz prozu Danila Kiša, ka poetici Kišove proze II“, Beograd, BIGZ, 1997. „O poeziji i poetici srpske moderne“, Beograd, Zavod za udžbenike,2008. „Ivan V. Lalić i njemačka lirika“, Beograd : Srpska književna zadruga : Institut za književnost i umetnost ; Istočno Sarajevo : Filozofski fakultet, 2011 Nagrade i priznanja Brankova nagrada Matice srpske, za eseje o Tinu Ujeviću i Aleksandru Solženjicinu. Nagrada „Milan Bogdanović”, za kritički tekst o knjizi Uhvati zvezdu padalicu Dragoslava Mihailovića, 1984. Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za knjigu Hazarska prizma, 1992. BIGZ-ova nagrada, za knjigu Kroz prozu Danila Kiša, 1997. Nagrada „Vuk Filipović”, za knjigu Kroz prozu Danila Kiša, 1998. Nagrada „Đorđe Jovanović”, za knjigu Ivan V. Lalić i njemačka lirika, 2011. Nagrada „Zlatna srpska književnost”, 2011. Nagrada „Dr Špiro Matijević”, za knjigu Ivo Andrić – most i žrtva, 2012. Nagrada „Mladen Leskovac”, 2013. Izuzetna Vukova nagrada, za 2021. MG24 (N)

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, jedna je fotografija isečena. Izdavač: Foto kino i video savez Vojvodine - Novi Sad, 1996. god. Tvrd povez, 30,5 cm. Dvojezična (srpski i engleski) foto-monografija Novog Sada, slikano iz aviona 1995. godine. 220 kolor fotografija. Borivoj Mirosavljević - novinar, fotoreporter, publicista... dobitnik tri nagrade za životno delo - fotografiju, sport i novinarstvo. Novinarskim tekstovima u `Dnevniku`, `Građanskom listu`, `Večernjim novostima`, `Tribini`, ”Areni”, `Sport i svetu`... Mirosavljević ostavio dubok trag u novosadskom žurnalizmu, a svojim fotografijama načinio izuzetno bogat i vredan fotografski opus od sedam tomova ANTOLOGIJA FOTOGRAFIJA VOJVODINE (plus 7 knjiga o FK `Vojvodina`) koji sadrži bogatu vizuelnu i dokumentarnu hroniku o najznačajnijim događajima proteklih pet decenija. Imao je Novi Sad u svojoj istoriji boljih i uspešnijih novinara, možda i fotografa, ali boljeg i kompletnijeg novinara foto-reportera od Borivoja Mirosavljevića sigurno nije! Skoro ceo radni vek je pisao hroniku ovog Grada, najčešće one najvruće teme, a ceo život je proveo/provodi sa fotoaparatom beležeči svojim objektivom ne samo ilustracije za svoje i tekstove svojih kolega i redakcija za koje je radio, već je snimio i bezbroj umetničkih i dokumentarnih fotografija za koje je redovno hvaljen, često i nagrađivan. Sem što je bio (i ostao) sjajan i kompletan novinar, Mirosavljević je bio reli vozač, osnivač foto klubova i galerija, urednik fotografije u nekoliko listova, autor dvadesetak dokumentarnih filmova, sekretar FK Vojvodina, pisac dvadesetak monografija i knjiga, urednik nekoliko veoma uspešnih marketinških akcija `Dnevnika`, rukovodilac Agencije multimedijalnih komunikacija... Rečju, bio je univerzalac koji se bavio svim i svačim i čega god da se dotakao - pozlatio ga je.

Lepo ocuvana ima posvetu G5 Раденко Лазаревић (Стојник, код Аранђеловца, 28. август 1924 — Београд, 28. мај 2022)[1][2][3] био је познати српски спелеолог. Завршио је Природно математички факултет, одсек Географија у Београду. Докторирао је 1959. године. Радио је као професор на Шумарском факултету у Београду, на Географском институту САНУ, у Савезном извршном већу (водопривреда), у Институту за Шумарство, од 1995. до 2007. на Природно математичком факултету у Бањалуци. Објавио је бројне књиге на теме спелеологије, глациологије, картирања ерозије, експерименталних истраживања водне ерозије, о клизиштима. Аутор је 170 научних радова из ових области, а урадио је више десетина спелеолошких пројеката и студија.[4] Раденко Лазаревић је био потпредседник Српског географског друштва и један од организатора 10. конгреса географа Југославије у Београду. Са рефератима је учествовао на великом броју научних и стручних скупова. Његова предавања у Српском географском друштву, где ретко које године да није иступао, увек су била актуелна, занимљива и добро посећена. Објавио је 10 научних монографија, 85 научна рада, један универзитетски уџбеник и 9 монографија. Оно што је написао а није објављено, заузело би полице читаве једне библиотеке. Доста је допринео развоју спелеологије и спелеотуризма код нас. Према његовим пројектима и под његовим непосредним надзором уређене су за туристичке посете пећине: Рајкова пећина код Мајданпека, Лазарева и Верњикица код Злота, Церемошња код Кучева, Рисовача код Аранђеловца, Петничка код Ваљева, Потпећка пећина код Ужица и Леденица код Босанског Грахова. Осим тога, урадио је пројекте за туристичко активирање још пет пећина (Равништарка код Кучева, Стопића пећина на Златибору, Ваганска код Шипова, Чађава код Босанског Грахова и Орловача код Сарајева)[5].

A Corgi Book Eddie Condon (1905-1973) pioneered a kind of jazz popularly known as Chicago-Dixieland, though musicians refer to it simply as Condon s tyle. Played by small ensembles with driving beat, it was and is an informal, exciting music, slightly disjointed and often mischievous. The same could be said of Condon`s autobiography, We Called It Music, a book widely celebrated for capturing the camaraderie of early jazz. Condon`s wit was as legendary as the music he boosted. Here is Condon on modern jazz: `The boopers flat their fifths. We consume ours.` On Bix Beiderbecke: `The sound came out like a girl saying yes.` On the New York subway: `It was my first ride in a sewer.` When his memoir was first published-to great acclaim-in 1947, he was well known as a newspaper columnist, radio personality, saloon keeper, guitarist, and bandleader. He was the ideal man to come up with an insightful portrait of the early days of white jazz, and his book offers nonpareil accounts of many of the jazz greats of that era, including Beiderbacke, Fats Waller, Jack Teagarden, Jimmy McPartland, Gene Krupa, Bessie Smith, Louis Armstrong, and Bing Crosby. These were the days when jazz was popularly associated with Paul Whiteman and Irving Berlin. Condon considered true jazz an outlaw music and himself an outlaw. He and his cohorts tried to get as close as possible to the black roots of jazz, a scandalous thing in the `20s. Along the way he facilitated one of the first integrated recording sessions.

SLUŽBENI GLASNIK - 2011 - 577 STRANA, MEK POVEZ. NA NASLOVNOJ STRANI JE ISPISAN DATUM I POTPIS HEMIJSKOM OLOVKOM I STAVLJEN PEČAT PORODIČNE BIBLIOTEKE. SADRŽAJ: Mihailo Vukdragović Marko Tajčević Ljubica Marić Predrag Milošević Nikola Hercigonja Stanojlo Rajičić Živojin Zdravković Oskar Danon Stana Đurić-Klajn Bahrija Nuri-Hadžić Zdenka Zikova Aleksandar Obradović Enriko Josif Dušan Radić Miroslav Čangalović Biserka Cvejić Dejan Despić Rajko Maksimović Indeks imena `Kad je davne 1974. godine novinar Radio Beograda Miloš Jevtić predložio da redovno priprema i nedeljom u etar pušta jednočasovnu emisiju razgovora sa istaknutim umetnicima i naučnicima iz cele Jugoslavije, sigurno nije mogao ni pretpostaviti kakva je neslućena sudbina namenjena tom njegovom originalnom naumu. Tokom bezmalo tri decenije, u više od hiljadu i po emisija, o životu, radu i pogledima na svet govorilo je preko osam stotina poslenika različitih struka i usmerenja, savremenika za koje je Miloš Jevtić smatrao da imaju šta da kažu i da to što njemu kazuju zavređuje pažnju najšire javnosti. Tomovi Glasnikovog izdanja Izabrani razgovori uređeni su prema oblastima delovanja Jevtićevih gostiju i prirodi njihovih svedočenja, i obuhvataju: nauku o jeziku (Čudo jezika), sasvim uslovno rečeno, filozofiju (Podneblje duha), nauku o književnosti (Tačke oslonca), istoriju i teoriju umetnosti, s arheologijom (Čuvari tradicije), poeziju (Pečat vremena), proznu književnost (Radost čitanja), likovne umetnosti (Svetovi umetnosti), pozorište i teatrologiju (Život scene), muziku i muzikologiju (Lepota zvuka), medicinu, prirodne i tehničke nauke (Pouzdanost nauke) i arhitekturu i urbanizam (Snaga graditeljstva), dok je predviđeno da poslednji, dvanaesti tom, naslovljen Preplitanja, sadrži petnaestak razgovora sa stvaraocima različitih profila iz drugih republika bivše Jugoslavije.`

Citat iz uvoda: Knjiga ing. Romana Galića »Komunikacije satelitima« predstavlja čitaocima vredan je doprinos stručnoj literaturi iz modernog područja satelitske tehnike. Knjiga je rezultat dugotrajnih istraživanja pisca u skladu s dinamikom fenomena što ih je donela tehnološka revolucija poslednjih godina. Satelitska tehnika koliko neminovno toliko i uspešno nastupa u svetu tehničke primene elektrokomunikacija u dinamičkom kontinuitetu koji iz dana u dan daje nove rezultate i otvara nove mogućnosti. U delu su obuhvaćena osnovna područja problematike elektroničke elektrokomunikacije i sistematska rešenja. Delo je zaokružena celina, kakva je danas retka u stručnoj literaturi te je ujedno i prilog istraživanju u širem smislu. Posebna vrednost dela je u tome što se pojavljuje u vreme kada se i kod nas razmatraju pripremni radovi na osnovu kojih bi se naša zemlja uključila u svetsku razmenu informacija posredstvom satelita. Komunikacioni satelit ili telekomunikacioni satelit je veštački Zemljin satelit namenjeni prvenstveno prenosu informacija (telekomunikacija). Savremeni telekomunikacioni sateliti su po pravilu aktivni, to jest primaju analogne ili digitalne signale s bazne postaje na Zemlji, pojačavaju ih i odašilju prema određenom području na Zemlji. Omogućuju više od 100 frekvencijskih kanala s predajnom snagom većom od 100 W. Energiju dobijaju iz sunčanih baterija, a projektovani su za vek trajanja od 15 godina. Sateliti u geostacionarnoj orbiti GEO (akronim od eng. Geostationary Earth Orbit) na visini 35 780 kilometara iznad ekvatora i s vremenom ophoda 24 sata vrte se (rotiraju) istom brzinom kao i Zemlja pa se, gledajući sa Zemlje, nalaze uvek na istom mestu. Jedan satelit može da pokrije 2/5 površine Zemlje, te se sa tri satelita može pokriti gotovo cela zemaljska kugla. Sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti LEO (akronim od engl. Low Earth Orbit) na visinama do 1 500 km i s vremenom ophoda do nekoliko sati pokrivaju samo mali deo Zemljine površine. Kako bi se osiguralo da na bilo kojem delu Zemlje u svakom trenutku postoji barem jedan vidljivi satelit, potrebno je 50-ak veštačkih satelita za pokrivanje cele Zemlje. Sateliti u eliptičnim Munja-orbitama (nazvanim prema porodici sovjetskih komunikacionih satelita) s periodom obilaska Zemlje od 12 sati te apogejom iznad severne hemisfere, iznad koje provode veći deo trajanja svog orbitiranja, prikladni su za pokrivanje severnih područja, na primer Rusije. Niskoorbitalni sateliti imaju najkraći prenosni put signala pa su kašnjenja i gušenja signala manja nego kod satelita u geostacionarnoj orbiti. Sateliti fiksnih službi održavaju vezu između velikih primopredajnih antenskih sistema postavljenih na Zemlji (zemaljske postaje), a koriste se na primer za prenos podataka unutar fiksne telefonske mreže pri prekomorskim komunikacijama, u čemu preuzimaju ulogu podmorskog optičkog kabla. Sateliti mobilne telefonije isprva su se primenjivali samo za posredovanje u komunikaciji s brodovima i vazduhoplovima, a u novije doba razvijaju se i komercijalne mreže satelitske telefonije. Takve mreže omogućuju korisniku da uz pomoć minijaturne zemaljske postaje ostvari vezu direktno sa satelitom, što je posebno korisno u udaljenim područjima koja nisu pokrivena signalom konvencionalne mobilne telefonije. Današnje mreže zasnovane su na geostacionarnim satelitima (sateliti Inmarsat ili Thuraya), ili na niskoorbitalnim satelitima (Iridium ili Globalstar), koji pokrivaju celu Zemljinu površinu, a omogućuju uspostavu veze uređajem posve nalik običnom mobilnom telefonu. Delove radiospektra te lokacije za satelite u geostacionarnim orbitama pojedinim korisnicima dodeljuje Svetska administrativna radiokonferencija. Za fiksne satelitske službe koriste se frekvencijski pojasevi S (od 1,55 do 5,20 GHz), X (od 5,20 do 10,90 GHz), K (od 10,90 do 36,00 GHz) i Q (od 36,00 do 46,00 GHz), koji se dele na potpojaseve i kanale. Prvi aktivni telekomunikacioni satelit bio je Telstar. Istorija Koncept geostationarnih komunikacijskih satelita prvi je predložio Artur Klark, zajedno sa Vahidom K. Sanadijem nadovezujući se na rad Konstantina Ciolkovskog. U oktobru 1945 Klark je objavio članak sa naslovom „Vanzemaljski releji” u britanskom magazinu Bežični svet. U tom članku je opisao principe koji stoje iza implementacije veštačkih satelita u geostacionarnim orbitama u svrhu prenosa radio signala. Stoga se, Arthr Klark često navodi kao izumitelj komunikacionih satelita i termin Klarkov pojas se koristi kao opis orbite. Decinijama kasnije projekat pod imenom Komunikacioni Mesečev relej je bio telekomunikacioni projekat koji je sprovela mornaca Sjedinjenih Država. Njegov cilj je bio da se razvije sigurna i pouzdana metoda bežične komunikacije korišćenjem Meseca kao pasivnog reflektora i prirodnog komunikacijskog satelita. Prvi veštački Zemljin satelit bio je Sputnik 1, koji je orbitu postavio Sovjetski Savez dana 4. oktobra 1957. On je bio opremljen sa radio-transmiterom koji je radio na dve frekvencije: 20.005 i 40.002 MHz. Sputnik 1 je lansiran kao jedan od glavnih koraka u istraživanju svemira i razvoja raketa.[9][10] Međutim, on nije bio postavljen u orbitu s ciljem slanja podataka sa sa jedne tačke na Zemlji na drugu. Prvi satelit za prosleđivanje komunikacije bio je Pionir 1, koji je trebao da bude lunarna sonda. Iako je svemirska letelica uspela da pređe samo na pola puta do Meseca, letela je dovoljno visoko da se isproba dokaz koncepta relejne telemetrije širom sveta, prvo od Kejp Kanaverala do Mančestera, Engleska; zatim od Havaja do Kejp Kanaverala; i konačno oko sveta od Havaja do Mančestera. Prvi namenski izgrađeni satelit za relejne komunikacije bio Projekat SCORE agencije NASA iz 1958. godine, koji je koristio magnetofon za čuvanje i prosleđivanje glasovnih poruka. On je poslužio za slanje božićne čestitke svetu od predsednika SAD-a Dvajta Ajzenhauera. Kurijer 1B, koji je izradila kompanija Filko, lansiran je 1960, i bio je prvi aktivni repetitorski satelit na svetu. kao nova

FUDBALSKI RAT Risard Kapuscinjski Autor: Rišard Kapušćinjski Izdavač: `Dečje novine`, Gornji Milanovac Broj strana: 190 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20.5 cm Rišard Kapuśćinjski (1932-2007) poljski je esejista, pesnik i novinar, predavač na brojnim stranim univerzitetima. Poslednjih godina života bio je među glavnim kandidatima za Nobelovu nagradu za književnost. Još kao student istorije u Varšavi pisao je reportaže. Godine 1956. dobio je prvu nagradu za reportažu. Na predlog redakcije „Štandar mlodih” otišao je na prvo veliko putovanje u Indiju, Avganistan i Pakistan. Reportaže koje je tada napisao dopale su se čitaocima, a sledeće, s putovanja u Japan, Kinu i Hong Kong donele su mu pravu slavu. Šest godina bio je jedini poljski dopisnik u čitavoj Africi, u kojoj je organizovao i diplomatsko predstavništvo. Od 1968. pet godina radio je u Latinskoj Americi. Bio je stalni dopisnik iz Čilea, Brazila i Meksika. Plod ovih putovanja su knjige: `Zašto je poginuo Karl fon Špreti?` (1970), `Hristos s karabinom na ramenu` (1975) i `Fudbalski rat` (1978). `Fudbalski rat`, fascinatna knjiga reportaža Rišarda Kapušćinjskog prevedena je na naš jezik još pre petnaestak godina (Dečje novine, 1992). To je herbarijum uzbudljivih reportaža o Nkrumahu, Ben Beli, Lumumbi, južnoafričkom aparthejdu, o ratu između Hondurasa i Salvadora, sukobima Grka i Turaka na Kipru. Naslovna reportaža je Kapušćinjski u punom sjaju: to je priča o fudbalskom ratu između Hondurasa i Salvadora 1969. Rat je trajao sto sati. Njegove žrtve: šest hiljada mrtvih, petnaestak hiljada ranjenih. Oko pedeset hiljada je ostalo bez krova nad glavom i bez zemlje. Spaljena su brojna sela, ali to je i priča o istoriji i ljudima tog dela sveta. Tvrd povez. Knjiga je NOVA..... ---------------------------- R2