A Global Survey of Media Independence All over the world, governments are developing sophisticated methods to muzzle honest reporters and intimidate their editors. Through this invaluable survey, Freedom House shines the spotlight on the adversaries of press freedom, explains their techniques, and alerts the public to acts of repression. -- Mara Liasson, national political correspondent, National Public Radio When it comes to understanding the state of freedom in the world, the world turns to Freedom House. As in past years, Freedom of the Press represents the definitive, state-of-the-art assessment of press freedom and the legal, political, and economic forces that support or undermine it. This report will put the glare of public attention on governments that deny press freedom, and will thereby help to open to light the dark corners of the world where information is controlled and journalists work in mortal peril. -- Jeffrey D. Sachs, Columbia University, and special advisor to UN Secretary General Kofi Annan The Freedom House annual survey of the status of press freedom around the world is the most accurate and consistent analysis of that most fundamental human right, without which democracy, the rule of law, and free markets cannot exist. It is the most useful reference guide for international government officials, business executives, and press freedom advocates. -- James Ottaway, chair, World Press Freedom Committee Freedom House is a nonprofit, nonpartisan organization that supports democratic change, monitors freedom, and advocates for democracy and human rights. 2005., broširani povez, XXI + 226 strana, nepodvlačena, nema posvetu, odlično očuvana, težina 420 grama. *

Vladeta Jerotić Vera i nacijaMeki povezKnjiga “Vera i nacija” je u ovom kolu priređena prema njenom četvrtom proširenom izdanju, a od niza studija navodimo: Vera i nacija – nekada, sada i ovde, Da li postoji zrelost naroda, Pravoslavlje i Zapad, Duhovnost i tolerancija, O verskom fundamentalizmu danas, Da li postoji hrišćansko prosvetiteljstvo? Sadržaj: 1. Vera i nacija – nekada, sada i ovde 2. Vera i nacija – na Zapadu i Istoku, danas 3. Da li postoji zrelost naroda? 4. Ukorenjivanje i iskorenjivanje srpskog naroda Odgovornost intelektualaca u tumačenju tradicije 5. Seobe kao psihološki i antropološki problem 6. Otkud prevere u balkanskih naroda? 7. O komplementarnosti etičkog i etničkog Pisac između etičkog i etničkog 8. Pravoslavlje i Zapad U čemu se pravoslavlje bitno razlikuje od zapadnog hrišćanstva? Kritičke zamerke upućivane zapadnoj crkvi od pravoslavnih… i pravoslavlju sa Zapada… Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.6/34

Izdavač: gradac Godina: 2000 Broj strana: 82 Povez: mek Format: 22 x 12 cm Alhemija je duhovno učenje koje u svojoj suštini sadrži „svetost kosmosa“ i koja se prenosila u vidu misterija ili inicijacija, što potvrđuje da je u sebi skrivala veliku tajnu koja je bila dostupna samo posvećenicima ili onima koji su tu tajnu mogli da transponuju u svome duhu, bilo kao grnčari ili metalurzi na početku, bilo kao učitelji- misionari ili umetnici kasnije. To što su sve i čovek, nauka i umetnost vremenom desakralizovani ne umanjuje značaj alhemije kao postupka ili odnosa prema stvarnosti savremenog sveta i čoveka. U tom smislu knjiga Artura Švarca Umetnost i alhemija izražava uverenje da alhemija, ta „Kraljevska umetnost”, ima najdublji mogući smisao za savremenost, a njeno prisustvo se danas najviše zapaža u umetnosti, budući da ona (pored snova) najdalje dopire u čovekove duboke tajne. Alhemijsko zlato je metafora za zlato duha. I u tome je njeno basnoslovno bogatstvo. Dakle, u alhemiji nikada nije reč o materiji kao strukturi, nego o materiji kao o simbolu preobražaja u tkivu unutrašnjeg života, kao o transmutaciji postojanja, o opusu magnum-u, o zlatu kao Kamenu mudrosti. Švarc (koji je ovaj tekst napisao za istoimenu izložbu na Venecijanskom bijenalu 1986. godine) na ubedljiv način dokazuje vezu savremene umetnosti (dakle, savremenog čoveka) sa alhemijom (slično je radio K. G. Jung), posebno podvlačeći ovu vezu sa nadrealizmom, čime je dokazao da nadrealizam niti predstavlja puko automatsko stvaranje, niti površno podražavanje nesvesnog, nego vezu donjih i gornjih slojeva čovekove ličnosti.

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Srpska čitaonica i knjižnica Irig, 1978. god. Broširan povez, 20 cm. 147 str. Tibor Varadi (Várady Tibor) ponajviše je poznat kao pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Nakon diplomiranja radio je kraće vreme kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (da­našnjem Zrenjaninu), čija je arhiva temelj ove prozne knjige. Bio je potom docent, vanredni i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1993. godine profesor je na budimpeštanskom Srednjoevropskom univerzitetu (CEU) i drži predavanja na pravnim fakultetima Emori, Kornel, Berkli, u SAD-u. Objavio je veći broj naučnih radova, prvenstveno iz oblasti međunarodnog privatnog prava, međunarodne trgovinske arbitraže i manjinskih prava. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Zastupao je Srbiju (ranije SRJ i SCG) pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa (1965), bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada objavljena dela iz beletristike: Zar nije sam život najbolji provod? (Vagy nem maga az élet a legjobb időtöltés?), putopisni eseji, Forum, Novi Sad, 1971. Tajna mišje sive sobe (Az egérszürke szoba titka), roman, Forum, Novi Sad, 1976; 2009. Mit i moda (eseji na srpskom), Srpska čitaonica i knjižnica, Irig, 1978; nagrada „Stražilovo“ The Secret of the Mouse-Grey Room (prevod na engleski romana Tajna mišje sive sobe), John Calder and Riverrun Press, London−Njujork, 1981. Nadomak istorije (Történelemközel­ben), eseji, Forum, Novi Sad, 1995. i dr.

Autor Stanko Obad, tvrd povez, 366 strana, format 24cm, izdavač Tehnička Knjiga Beograd 1950. Deo sadržaja ima na slici, ponegde malo potamnela od starosti, na zadnjem listu ima pisanje običnom olovkom, generalno nije loše stanje, bez težih oštećenja Stanko Obad (Pula 28. januar 1911 — Zagreb 23. januar 1979) je bio vazduhoplovni inženjer, konstruktor letelica i raketa. Sa konstrukcijama jedrilica dostigao je sam svetski vrh. Spisak letelica na kojima je radio Musa SO-2 je jednoseda vazduhoplovna jedrilica, mešovite konstrukcije (drvo i platno). Napravljena je na osnovu planova studenta tehnike Stanka Obada u Kraljevini Jugoslavija 1938. godine a namenjena je obuci i trenaži sportskih pilota i jedriličara. Musa Keseđija SO-3 je jednoseda vazduhoplovna jedrilica, mešovite konstrukcije (drvo i platno). Napravljena je na osnovu poboljšane verzije predratne jedrilice Musa SO-2 Stanka Obada. Ikarus 214 je jugoslovenski višenamenski dvomotorni avion koji je bio u službi JRV-a od 1951. do 1967. godine. Inž. Stanko Obad od 1947. sa Prof. S. Milutinovićem radi na razradi projekta ovog aviona. Orao je visoko sposobna jedrilica Otvorene klase. Jedrilica je jednoseda sagrađena od drveta a proizvodila se na osnovu planova koje su napravili inženjeri Boris Cijan i Stanko Obad u Jugoslaviji 1949. godine (Ikarus iz Zemuna) a namenjena je sportskim takmičenjima i trenaži pilota jedrilica. Ikarus Meteor je jednoseda takmičarska jedrilica potpuno metalne konstrukcije sa uvlačivom amortizacionom skijom i točkom za sletanje ispod trupa. Proizvodila se na osnovu planova koje su napravili inženjeri Boris Cijan, Stanko Obad i Miho Mazovec u fabrici Ikarus u Zemunu 1956.

Tajni dosije NKVD-a namenjen Josifu V. Staljinu, sastavljen na osnovu zapisnika saslušanja Hitlerovog ličnog ađutanta Ota Ginšea i sobara Hajnca Lingea u Moskvi 1948/1949. Beograd 2012. Mek povez, 445 strana. Knjiga je veoma dobro očuvana. V3 Knjiga o Hitleru sadrži opise dvojice SS-oficira koji su Hitlera sretali svakodnevno, iako s njim nisu bili bliski. Divili su mu se, bili su ubeđeni nacionalsocijalisti, ali – kao i većina njihovih savremenika – nisu prozreli pravu prirodu diktatorovih ciljeva. Ponekad bi u svojim izjavama nagovestili osudu određenih postupaka kako bi zaštitili sebe, ali nikada nisu poricali da su bili u Hitlerovoj neposrednoj blizini. Knjiga o Hitleru je jedinstven i zaista specifičan dokument: proizišao je iz materijala dvojice SS-ovaca. Autorski tim sovjetskih tajnih agenata je tokom četiri godine radio na Hitlerovoj biografiji, toliko dugo dok ona nije u svakom pogledu odgovarala čitalačkim navikama njenog naručioca. Tekst dosijea br. 426a iz bivšeg partijskog arhiva ne sadrži samo mnoge do sada nepoznate detalje Hitlerove politike i vođenja rata već pruža i pravu sliku realnog života ljudi koji su se okupljali oko Hitlera. U ovom dokumentu se na najoriginalniji način odražava nesrazmernost između vođe Trećeg rajha i onog čoveka koji je u određenom periodu verovao da će s njim moći da deli Evropu pa ga je pratio u ubojiti pohod koji je milione ljudi koštao života. Knjiga o Hitleru istovremeno prikazuje srž antagonizma između Hitlera i Staljina, dvojice potpuno suprotnih ličnosti, u kojoj su mnogobrojni istoričari, od Alana Buloka do Ričarda Overija, pronašli ključ razumevanja istorije prošlog veka.

KROZ KLISURINE: Teofil Pančić Potpuno nova, nekorišćena knjiga. Naslov Život i smrt u srpskom postkomunizmu. 3, Kroz klisurine / Teofil Pančić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2007 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2007 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 406 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 166 ISBN 978-86-7562-063-1 (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 4. Predmetne odrednice Srbija -- Političke prilike -- 2003-2006 Srbija -- Kulturne prilike -- 2003-2006 Teofil Pančić je rođen 1965. godine u Skoplju. Kolumnista je i kritičar beogradskog nedeljnika « Vreme ». Kritičke i analitičke tekstove objavljivao je u nizu listova i časopisa iz Srbije i sa ex-jugoslovenskog područja, kao i u publikacijama iz SAD, Rusije i više evropskih zemalja. U Biblioteci XX vek objavljene su njegove knjige : Urbani Bušmani – Život i smrt u srpskom postkomunizmu (2001), Čuvari bengalske vatre – Život i smrt u srpskom postkomunizmu,2 (2004), Kroz klisurine. – Život i smrt u srpskom postkomunizmu,3 (2007) i Karma koma (2007). Kod drugih izdavača Pančić je objavio: Osobeni znaci (Beopolis, Beograd, 2006), Na hartijskom zadatku (Dnevnik, Novi Sad, 2006), Tih famoznih 400 kilometara (VBZ, Zagreb, 2007), Peščani sprud (Peščanik, 2008) i Pepeo bez bašte (Dnevnik, Novi Sad, 2009). Knjiga Kroz klisurine sadrži Pančićeve kolumne objavljene na Trećem programu Radio Beograda i u nedeljniku “Vreme” od marta 2003. do marta 2006. godine. Knjiga, kaže autor, prati “vreme restauracije”, odnosno “jedan samoskrivljeni pad, s namerom da mu- kad već ne može da ga zaustavi – barem izmeri dubinu”.

Dobro očuvana knjiga… K172 TEHNOLOGIJA SAMOUNIŠTENJA , Marijan Jošt, Tomas Koks , Metaphysica Beograd 2005 , Knjiga koja govori o posledicama proizvodnje genetski modifikovane hrane. Transnacionalne kompanije preuzimaju sve resurse uzgoja hrane na zemlji i nekritički primenjuju genetsku manipulaciju sa isključivim ciljem da povećaju profit kompanija. Tako proizvedena hrana je dokazano štetna po ljudsko zdravlje. Šta raditi i kako se organizovati protiv ove savremene pošasti saznajte iz ove dragocene knjige. mek povez, format 13,5 x 20 cm , 186 strana

GLUMAČKA ISTINA LJUBE TADIĆA Autor: Ddragana Čolić Biljanovsk Izdavač: Centar za kulturu, Mladenovac Godina izdanja: 2006 Broj strana: 64 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 22x16 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Ljubomir Ljuba Tadić (31. 5. 1929. - 28. 10. 2005.) je srpski pozorišni, filmski, televizijski i radio glumac, koji je uživao reputaciju jednog od najvećih imena jugoslovesnkog glumišta. Rođen je u Uroševcu 31. maja, 1929. godine. Pre upisa akademije debitovao je na sceni kragujevačkog pozorišta Joakim Vujić, 1944. godine. Zatim odlazi u Beograd, gde upisuje glumačku akademiju u klasi profesora Joze Laurenčića, 1953. Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta u Beogradu, Jugoslovesnkog dramskog pozorišta i Ateljea 212, a igrao je u skoro svim pozorištima u bivšoj Jugoslaviji. „Jedino u pozorištu `Boško Buha` nisam igrao. Nisam mogao, ovako glavat, da plašim decu.“ Godine 1956. igrao je Vladimira u Čekajući Godoa u prvoj sezoni Ateljea 212, što je ujedno bilo i prvo igranje Godoa u istočnoj Evropi. U Ateljeu 212 našao se i u svojo poslednjoj ulozi, glumeći kralja Lira par meseci pre smrti. Sa svojom trećom ženom Snežanom Nikšić, osnovao je i vodio pozorište „Magaza“ 1983. godine u Knez Mihailovoj ulici, a sa glumcem Radetom Šerbedžijom pokrenuo je privatni teatar Preduzeće za pozorišne poslove (PPP), 1990. godine. Njegovoj sahrani prisustvovali su ansambli svih pozorišta, kao i državni zvaničnici. Komemoracija je završena audio-zapisom čuvenog Sokratovog monologa iz drame “Sokratova odbrana i smrt”, koji je simbol glumačkog umeća Ljube Tadića: “No vreme je da krenemo, ja u smrt, a vi dalje kroz život. Ko od nas ide bolje, to niko ne zna.” Sahranjen je u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju.

Svetozar Radojčić Uzori i dela starih Srpskih umetnikaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruСветозар Радојчић (Сремски Карловци, 14. мај 1909 — Београд, 20. октобар 1978) био је српски историчар уметности, универзитетски професор [а] и академик. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Старо српско сликарство“ објавио је 1966. године. Био је син Николе Радојчића, српског историчара и академика.ОбразовањеРођен је 14.05. 1909. године у Сремским Карловцима, где је његов отац Никола радио као професор у Карловачкој гимназији и ту је завршио основну школу 1920. године. Исте године је уписао средњу школу у Љубљани, пошто је његов отац добио место професора на Љубљанском универзитету. После завршене средње школе, у истом граду је од 1928. до 1932. године завршио студије археологије. Током студија, Радојчић је школску 1930/1931 провео на загребачком Свеучилишту, а за време лета је боравио у летњој школи бечког Археолошког института у корушком градићу Фајштрицу (Бистрици) (1930. и 1931). Образовање је стицао и у Бечу и Прагу (Институт Н. П. Кондакова и Универзитет Карлов), а летњи период 1933. године је провео на археолошким локалитетима и музејима у Венецији, Аквилеји и Градежу. Докторску дисертацију на тему „Портрети српских владара у средњем веку“ је одбранио у Љубљани 30. октобра 1934. године и она је исте године штампана у Скопљу у издању Музеја Јужне Србије,[1] чији је директор тада био Радослав Грујић.Чланство у САНУСветозар Радојчић је 27.05. 1952. године постао дописни члан Одељења друштвених наука, чији редовни члан постаје 5. децембра 1963. године. Члан Одељења историјских наука постао је 11.03. 1971. године, а био је и председник Хиландарског одбора САНУ.9/5

NAUČNO UPRAVLJANJE - Frederik Tejlor Frederik Tejlor (engl. Frederick Winslow Taylor; , 20. mart 1856 — , 21. mart 1915) je bio američki inženjer mehanike koji je težio poboljšanju industrijske efikasnosti. Smatraju ga ocem naučnog menadžmenta. Ko je bio Frederik Tejlor i čim nas je to zadužio? Priredio: Boris Maksimović U prvom tekstu o naučnom menadžmentu rekli smo da je njegov začetnik i najvažnija figura cijelog pokreta bio američki inženjer Frederik Vinslou Tejlor. Iako je prošao prijemni ispit za Harvard, gubitak vida ga je spriječio da postane advokat kao njegov otac. On je tada napravio neobičan izbor za nekoga ko se skoro mogao smatrati aristokratom — zaposlio se u jednoj fabrici i počeo da radi kao običan radnik. Ipak, uspio je da povrati dio vida i zahvaljujući tome što je danju radio, a noću učio za relativno kratko vrijeme postao je inženjer. Svoja iskustva i saznanja je, u najvećoj mjeri, stekao u industriji čelika SAD. Na početku rada u čeličani bio je orijentisan više ka tehničkim pitanjima i istraživanju rada u pogonu. Tejlor je shvatio šta iritira radnike i šta ih odvraća od većeg učinka i većeg zalaganja u radu: loš, neadekvatan menadžment, sa neprimjerenim načinom postavljanja radnih normi, neprimjerenim i nepouzdanim sistemom ocjenjivanja uspješnosti radnika u radu, nedjelotvornim konceptom obučavanja radnika i slično. Taj i takav menadžment stvara nezadovoljstvo i otpor kod radnika, čija je praktična posljedica organičavanje njihovog učinka daleko ispod mogućeg. Iako je već tada mogao sasvim pristojno da živi kao inovator, jer je imao preko 40 registrovanih patenata, želja za optimizacijom proizvodnje i povećanjem efikasnosti rada vodila ga je u drugom smjeru. Rad Beograd 1967 450 strstanje vrlo dobro

Autor - osoba Pašić, Feliks, 1939-2010 = Pašić, Feliks, 1939-2010 Naslov Ta divna ženska bića : u pozorištu Mire Stupice / Feliks Pašić ; priredio Aleksandar Milosavljević Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2019 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Sterijino pozorje, 2019 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 211 str. : fotogr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Milosavljević, Aleksandar, 1958- = Milosavljević, Aleksandar, 1958- Radulović, Ksenija, 1969- = Radulović, Ksenija, 1969- Zbirka ǂBiblioteka ǂDramaturški spisi (broš.) Napomene Tiraž 300 Biografske beleške: str. 194-197 Str. 199-201: O knjizi Feliksa Pašića... / Ksenija Radulović Str. 203-209: Knjiga prijateljstva i odanosti / Aleksandar Milosavljević Beleška o priređivaču: str. 210-211. Predmetne odrednice Stupica, Mira, 1923-2016 Priča o Miri Stupici neodvojiva je od njene ispovedne priče u Šaci soli, knjizi u kojoj dve svoje jednako dragocene uloge, ulogu svedoka i ulogu učesnika, stavlja u skladnu ravnotežu, pri čemu učesnik velikodušno ustupa prvenstvo svedoku, a ovaj, pronicljiv i radoznao posmatrač, sažima vreme u odbleske važnih, a katkada naoko sporednih životnih epizoda. Ako sećanjima ne svodi račune, u sećanjima miri one koji su je voleli i one koji je nisu zadužili po dobru, one koje je ona volela i one koji su joj uskraćivali naklonost. Sa razdaljine godina, sve njih, baš kao i uspehe i neuspehe, vidi kao kamene međaše pored kojih je prošla njena ljudska, ženska, umetnička sudbina. „Svi oni, iz daleka gledajući, imaju svoju vrednost. Svi su dobili patinu. Ni sreće više nisu tako visoke, ni nesreće nisu tako duboke, ni neprijatelji nisu tako crni, ni prijatelji nisu tako zlatni. Sve je pokrila patina.“ Feliks Pašić Vršljajući po Pašićevoj „radionici“, po tekstovima iz njegove ostavštine, imao priliku da vidim na kakav je on superioran literarni način Mirina svedočenja – dakle kombinaciju onoga što je već napisala i njihovih razgovora – majstorski preoblikovao u uzbudljivu ispovest. Otuda ova knjiga, ma koliko bila Mirina, ništa manje nije i Feliksova, jer potvrđuje ono što smo o njemu već znali – da je briljantan spisatelj, majstor stila i jedan od najvećih dokumentarista kojeg je naša publicistika imala. Aleksandar Milosavljević O autoru Feliks Pašić (1939–2010), novinar, pozorišni kritičar, publicista, televizijski dokumentarista… Novinarski radni vek proveo je u „Borbi“, Radio Beogradu i Televiziji Beograd. Blizu četiri decenije Pašić je bio aktivni stalni pozorišni kritičar „Borbe“, „Večernjih novosti“, Radio Beograda, „Dnevnog telegrafa“ i „Teatrona“. Bio je poslednji savezni selektor Sterijinog pozorja, petnaest godina je, kao selektor i umetnički direktor, davao kreativni pečat Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, osnovao je i tri godine vodio Jugoslovenski festival pozorišta jednog glumca u Nikšiću. Sa Svetlanom Bojković je pokrenuo i sedam godina (1992 – 1999) uređivao pozorišne novine „Ludus“ u kojima je objavio šezdeset opsežnih razgovora sa pozorišnim umetnicima. Knjige: Savremenici (razgovori sa jugoslovenskim piscima – 1965), Oluja (dnevnik predstave – 1987), Kako smo čekali Godoa kad su cvetale tikve (dokumentarno istraživanje slučajeva zabrane dveju pozorišnih predstava – 1992), Karlo Bulić – avantura kao život (1992), Zoran (razgovori sa Zoranom Radmilovićem – 1995), Glumci govore I, II (razgovori sa šesnaestoro srpskih glumaca – 2003), Mira Trailović, gospođa iz velikog sveta (2006), Joakimovi potomci (portretni medaljoni dobitnika statuete „Joakim Vujić“ – 2006), MUCI Ljubomir Draškić ili živeti u pozorištu (2010), Kratak pregled vremena (razgovori sa pozorišnim stvaraocima iz rubrike Ludus razgovara – 2013). Monografije: Grad teatar Budva – Prvih deset godina (1998), Deset festivala pozorišta za djecu u Kotoru (2002), Grad teatar Budva – Drugih deset godina (2007), Beogradsko dramsko pozorište – 60 godina (2007), Vuk, z. p. Tršić, Vukovi sabori 1933 – 2008 (2008), Zvezdara teatar 1984-2009 (2009). Priredio je knjigu o Oliveri Marković, knjigu pozorišnih kritika Slobodana Selenića (Dramsko doba), knjigu pesama i zapisa Ljubiše Bačića (Moj živote malo li te ima)… Dobitnik je Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku (1983, 1992) i Sterijine nagrade za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture (2006), Nagrade „Grad teatar za dramsko stvaralaštvo“ (Budva, 2010) i drugih nagrada. MG62

GODIŠNJA DOBA - Anđela Vilks NS Panonija Novi Sad 2006 , Kako da se razonodimo tokom godine? Čitajući ovu divnu knjigu nećeš se nikada dosađivati i znaćeš u svakoj prilici šta da radiš u prirodi, bez obzira koje je godišnje doba. Posmatrajući i upoznajući svet oko sebe, neopaženo ćeš, zahvaljujući uputstvima i savetima koji su sadržani u knjizi, početi da aktivno učestvuješ u svemu onome što daje izuzetnu draž životu biljaka i životinja u prirodnom okruženju. tvrd povez, format 22 x 28 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 96 strana K.S.N-O.4 P.1

Tekst: Branislav Vranešević, Dr Kosta Milutinović, Živan Kumanov Izdavač: Vojvođanski muzej i Matica srpska, Novi Sad 1951. Mek povez, 60 strana + 22 strane ilustracija, 24cm Sadržaj: - Uvod - Postanak i razvitak Petrovaradina - Postanak i razvitak Novog Sada - Novi Sad kao politički centar Srba u Vojvodini - Novi sad kao kulturni centar srba u Vojvodini - Novi Sad u NOB-u - Katalog izložbe `Novi Sad kroz istoriju` - Slikarstvo u Novom Sadu - Biografije slikara zastupljenih na izložbi - Izložba likovnih umetnika/ca koji su živeli i radili u Novom Sadu - Ilustrovani prilog Nepodvlačena, ima posvetu, težina 160 grama. **

I za to me zabole Magija koja menja život Sara Najt Izdavač: Laguna 2021g./ 181 str. mek povez,odlicno ocuvana-kao nova. -`Jeste li anksiozni, rastrzani na sto strana i nezadovoljni životom? Smeta vam što ne možete da postignete sve što mislite da treba? Nemate vremena jer neprestano ispunjavate nametnute obaveze? Dosadilo vam je da ugađate svima drugima, a sebi ne? Teško vam je da radite od kuće? Potvrdan odgovor na ova pitanja ukazuje da je vreme da prestanete da se mnogo palite i ložite na ono što zapravo i nije toliko bitno`... vrkk1

Geza Rohajm ( mađ. Roheim Geza ; 12. septembar 1891 — 7. jun 1953 ) je bio mađarski psihoanalitičar i antropolog. Neki ga smatraju najznačajnijim antropologom-psihoanalitičarom [1], često se pripisuje kao osnivač oblasti psihoanalitičke antropologije; bio je prvi psihoanalitički školovani antropolog koji je sproveo terenska istraživanja; a kasnije razvio opštu kulturnu teoriju. Život Jedino dete bogate budimpeštanske porodice, Rohajm je studirao geografiju i antropologiju na univerzitetima u Lajpcigu, Berlinu i konačno u Budimpešti, gde je doktorirao 1914. Godine 1919. postao je prvi profesor antropologije na Univerzitetu u Budimpešti i član lokalnog psihoanalitičkog društva. Rohajma je analizirao Šandor Ferenci i postao analitičar u Budimpeštanskom institutu za psihoanalizu.[2] Pošto je bio Jevrej, bio je primoran da napusti Mađarsku 1939. godine, uoči Drugog svetskog rata. Nastanio se u Njujorku; i u nemogućnosti da se vrati u Mađarsku pod kontrolom komunista posle rata, proveo je ostatak života u Njujorku. Iako se nije mogao udobno uklopiti u akademske antropološke krugove u SAD – uprkos tome što je dobio podršku od ličnosti kao što su Margaret Mid i Edvard Sapiro[3] – Rohajm je tamo slobodno objavljivao i predavao na privatno organizovanom seminaru. Rad Rohajm je najpoznatiji po svom devetomesečnom boravku (i njegove supruge Ilonke) u luteranskoj misiji Hermansburg u centralnoj Australiji ili blizu nje 1929. godine – putovanju koje je izazvalo veliko interesovanje u psihoanalitičkim krugovima [zašto?] [4] – i po njegovom kasnijem radu. spisi o narodu Arrernte i Pitjantjatjara. Njegovo istraživanje je korišćeno da podrži Ernesta Džonsa u njegovoj raspravi sa Bronislavom Malinovskim o postojanju Edipovog kompleksa u matrilinearnim društvima.[5] Takođe je radio na terenu u Melaneziji, rodnoj Severnoj Americi i na Rogu Afrike. Njegova teorija kulture je istakla njenu ukorenjenost u dugom periodu zavisnosti maloletnika kod ljudi, što je omogućilo mogućnost istraživanja i igre.

Aristotel je rođen 384. p. n. e. u Stagiri, grčkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Pretpostavlja sa da je, kada je otišao u Atinu sa 18 godina, Aristotel imao i neka znanja iz medicine koja je dobio od oca.Od 18. do 37. godine pohađa Akademiju kao Platonov učenik. Posle Platonove smrti, Aristotel sa Ksenokratom odlazi na dvor Hermijasa, vladara Atarnije u Maloj Aziji i ženi se sa Pitijom, vladarevom nećakinjom i poćerkom. Godine 346. p. n. e., na poziv kralja Filipa II Makedonskog odlazi u rodnu Stagiru da bi postao tutor Aleksandra Velikog, koji je tad imao 13 godina. Oko 335. p. n. e., Aleksandar odlazi u pohod na Aziju a Aristotel u Atinu gde otvara sopstvenu filozofsku školu. Sledeći Platonov primer, on počinje davati redovne časove iz filozofije u gimnazijumu sagrađenom u čast Apolona Likijskog, po kojem je škola dobila ime Licej. Škola je takođe bila poznata i kao peripatetička škola pošto je Aristotel voleo da raspravlja o filozofskim pitanjima sa svojim učenicima šetajući gore-dole, peripateo, peripatoi (lagana šetnja), oko gimnazijuma. Za vreme trinaestogodišnjeg perioda (335. p. n. e. – 322. p. n. e.) koji je proveo poučavajući u Liceju, Aristotel je napisao većinu svojih dela. Po uzoru na Platona, piše „Dijaloge“ u kojima popularnim jezikom iznosi osnove svog učenja. Takođe je napisao nekoliko studija o fizici, metafizici itd; u kojima je stil formalniji, a jezik učeniji nego u „Dijalozima“. Oni posebno pokazuju povezanost njegovog učenja sa radovima grčkih filozofa, njegovih prethodnika, te kako je nastavio, lično ili preko drugih filozofa, istraživanja prirodnih pojava.Umro je u Kalkisu u Eubeji 322.godine p. n. e. od dugogodišnje bolesti. PLATO, BEOGRAD 1997. PREDGOVOR, PREVOD I NAPOMENE: PETAR JEVREMOVIĆ

MAGIJA POKRETA - Karlos Kastaneda PRIMENJENA MUDROST ŠAMANA DREVNOG MEKSIKA Ova vas knjiga uvodi u tensegritet Carlosa Castanede. Pohvale Carlosu Castanedi: `Imati Castanedine knjige nevjerojatna je sreća… Važnost onoga što je učinio nije moguće preuveličati.` New York Times `Castaneda je postao jednim od kumova New Agea… Govori o glavnim pitanjima našeg vremena.` Los Angeles Times `Nakon što ga pročitate, svijet više ne možete gledati istim očima… Ako Castaneda ima pravo, postoji drugi svijet, ponekad lijep a ponekad zastrašujući, koji nam je pred nosom, kad bismo ga samo mogli vidjeti.` Chicago Tribune Karlos Kastaneda Karlos Kastaneda prema sopstvenom tvrđe­nju rođen je 1935. godine u Brazilu, a prema drugim izvorima 1925. u Peruu.Umro je 1998. u Los Anđelesu. Autor je petnaest knjiga koje su prodate u više od dvadeset osam miliona primeraka i štampane na sedamnaest jezika. Njegov rad pomogao je da se definiše čitava dekada 1960-ih ujedno nagoveštavajući New Age pokret. Doktorirao je 1973. na Univerzitetu u Los Anđelesu, na grupi za Antropologiju. Disertaciju je uradio upravo na osnovu iskustva i znanja koja je stekao tokom istraživanja i pisanja svoje prve tri knjige – Učenje don Huana, Odvojena stvarnost i Put u Ištlan. Kastaneda se ubrzo nakon toga povukao iz javnosti kako bi dalje radio na sopstvenom unutrašnjem razvoju. Živeo je u ogromnoj kući u Los Anđelesu, zajedno sa tri žene koje je nazivao „saputnicama na putu ka Osvešćenju“. One su prekinule sve veze sa porodicom, prijateljima i odrekle se svojih imena kako bi se pridružile njegovom pokretu. Osnivač je Cleargreen-a, organizacije koja je promovisala Tensegriti – termin koji je Kastaneda koristio da opiše tradicionalna toltečka pravila duhovnih vežbi za sticanje određenih moći koja mu je preneo njegov učitelj don Huan Matus. Banja Luka 224 str. K.S.N.

61639) PRISTOJNO DRUŠTVO , Avišaj Margalit , Radio B92 Beograd 1998 , Avisaj Margalit svoju socijalnu filozofiju gradi na sledecimtemeljima: pristojno drustvo, ili civilizovano drustvo jeste ono cije ustanove ne ponizavaju ljude koji se nalaze pod njegovom vlascu i ciji gradjani ne ponizavaju jedni druge. Politicka filozofija hitno treba da pronadje nacin koji ce nam omoguciti da zajedno zivimo bez nizavanja i dostojanstveno. Filozofsku paznju danas uglavnom privlaci ideal pravednog drustva koje je zasnovano na ravnotezi izmedju slobode i jednakosti. Ideal pravednog drustva je uzvisen ali tesko ostvarljiv. Pristojno drustvo je ideal koji moze da se ostvari cak i za zivota nese dece. Prvo bi trebalo da se resimo svireposti, kako se zalaze Dzudit Sklar. A onda ponizavanja. Hitnije je potrebno da se ostvari pristojno nego pravedno drustvo.Margalit pocinje konkretno sa tacke na kojoj se nalazimo i od svihoblika ponizavanja koji nas dovode do besa i koja zivot u ovom svetu čine tako teskim. On na konkretan nacin diskutuje u duhu Dzudit Sklar i Isaije Berlina. To je socijalna filozofija koja se opire svim onim pratecim etiketama koje potkrepljuju moralnu lenjost i koja nas podstice da prevazidjemo ponasanje kojim se etiketiraju druga ljudska bica.Margalit ne moze da se obelezi ni kao liberal, niti kao konzervativac. Ako je etiketa ipak potrebna, onda je najprikladniji humani socijalizamDzordza Orvela, sto nije ni nalik socijalizmu Zivotinjske farme sa svimnjegovim ugnjetavanjem. Kako biti pristojan, kako izgraditi pristojno drustvo, pomalja se iz Margalitove analize korozivnog funkcionisanja ponizavanja u njegovim oblicima. Ovo je duboko promisljena i mnogo vise, duboko osetljiva knjiga koja izvire iz Margalitovog iskustva sa ranica sukoba izmedju Istocnoevropljana i Zapadnjaka, izmedju alestinaca i Izraelaca. Avisaj Margalit je profesor filozofije na hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i sa Mose Halbertalom koautor Idolatrije(Harvard). Cesto pise za New York Review of Books. mek povez, korice potamnele , plastifikacija se odvojila od korica duž ivica , format 13,5 x 20,5 cm , latinica, 248 strana,

Beograd 2016. Mek povez, ćirilica, 171 strana. Napomena: na ivici prednjih korica trag presavijanja; ako se to izuzme, knjiga je, bukvalno, kao nova. K2 Nikola N. Tomić rođen je u selu Bukovici, pod Durmitorom, 7. februara 1907. g. Svršio je osnovnu školu u svom rodnom mestu, gimnaziju u Pljevljima i Pravni fakultetu Beogradu 1934. g. Kao student bio je pitomac Kralja Aleksandra, uživao blagodejanje u Njegovom Domu, sve do završetka studija, kada je postavljen za pristava u Ojridskom srezu, gde je ostao do marta 1938. godine, kada je premešten u Orahovac, a odatle ubrzo u Kuršumliju, gde ga je zatekao Drugi svetski rat. U mesecu julu bio je premešten na rad u Banskoj upravi u Užicu. Kada su komunisti zauzeli Užice 1941. godine, Nikola je stupio u Četničke odrede Koste Pećanca, a po dolasku đenerala Milana Nedića za predsednika Srpske vlade narodnog spasa, krajem avtsta 1941. godine, vratio se na svoju redovnu dužnost u Užice, odakle je premešten u Bajinu Baštu na prihvatanje izbeglica iz Bosne. U aprilu 1942. godine premešten je u Prokuplje gde je na dužnosti sreskog podnačelnika „neovlašteno davao propusnice Jevrejima` da beže iz Srbije pošto su ih Nemci kupili i streljali. Za to je Nikola krajem jula 1942. godine bio uhapšen od strane Nemaca i oteran u nemačko zarobljeništvo gde je ostao do svršetka rata 1945. godine. Pet godina docenje došao je kao „raseljeno lice” u Kaliforniju, gde je iscrpljen i bolestan radio slabo plaćene poslove do kraja života. Nikola N. Tomić je bio, po mnogo čemu, poseban slučaj u našoj političkoj emigraciji. Iako je u okupiranoj Srbiji pomagao četnike on je imao puno razumevanje za generala Milana Nedića i za njegov rad, koji je i odobravao i branio: u paraleli između dva generala, Mihailovića i Nedića, on je bio više na Nedićevoj. Tome je dao izraza i u svojoj knjizi o Nediću.

Magnetsko snimanje zvuka / Dr. ing. Tihomil Jelaković. -ImpresumZagreb : Tehnička knjiga, 1959. -Materijalni opis131 str : ilustr. sheme tablice ; 20 cm. -UDK621.38ELEKTRONIKA. FOTOELEKTRONIKA.RENDGEN-TEHNIKADigitalizirana knjiga - Izvornik u knjižnici POINT d.o.o. u Varaždinu.PREDGOVORProšle godine navršilo se šezdeset godina, otkako je Danac V. Poulsen patentirao svoj »telegraphone«, aparat za magnetsko snimanje zvuka.U opću primjenu ušlo je magnetsko snimanje istom nakon Drugog svjetskog rata.Usavršenim postupkom snimanja, i to uvođenjem visokofrekventnog predmagnetiziranja, postignuta je visoka kvaliteta snimke, čime je magnetsko snimanje stalo uz bok ostalim načinima snimanja.Magnetsko snimanje ima, međutim, pred ostalim načinima snimanja zvuka, stanovite bitne prednosti.Jednostavnost rukovanja uređajem, reprodukcija bez posebne obradbe snimke, mogućnost brisanja snimke i ponovne upotrebe tonskog nosača — sve je to bilo odlučno da se magnetsko snimanje počelo primjenjivati na gotovo svim područjima kulturne djelatnosti.U vezi s održavanjem uređaja za magnetsko snimanje, odnosno magnetofona, potrebno je poznavati teorijske osnove ove tehnike.Teorija magnetskog snimanja nije baš posve jednostavna.Zadatak ove knjige je, među ostalim i taj, da teoriju magnetskog snimanja izloži na što jednostavniji i pristupačniji način. U knjizi su opširnije obrađena i druga važna područja ove tehnike, kao što su: uzroci smetnji, karakteristike pojačala, svojstva tonskih nosača, mjerenja u magnetofonskoj tehnici i t. d.U iznošenje i opisivanje elektronskih shema pojedinih tvorničkih uređaja ovdje ne ulazimo, jer te sheme ne sadrže ništa nova, što radio-stručnjaku ne bi bilo poznato iz tehnike pojačala.Isto tako nema opširnog opisivanja raznih mehaničkih pogona, budući da se način rada pojedinog mehaničkog sistema može lako upoznati u svakom konkretnom slučaju.Posve je razumljivo da se u knjizi ovako malenog obujma ne može naći »sve« o magnetskom snimanju.Vjerujem, međutim, da se u njoj ipak nalazi ono što je bitno, tako da će knjiga moći dobro poslužiti i kao osnova za daljnje proučavanje ove tehnike.3/15

NOĆI I ZORE BEOGRADA - Miodrag Bogdanović Nova 336 strana 2005g veliki format tvrd povez ilustrovana Kvalitetna štampa Posle oslobođenja, Miodrag Mile Bogdanović se aktivno uključuje sa drugim pevačima u stvaranje radio - programa. Repertoar su činile narodne, gradske i tada nezaobilazne pesme inspirisane Narodno oslobodilačkom borbom. Na Nikoljdan 19. decembra 1944. godine, Mile je prvi put zapevao u programu, i to pesmu Tiho noći. Od tada, neumorno je sakupljao i izvodio izvorne narodne i starogradske pesme i romanse, pa je u repertoaru imao preko 1500 pesama. Na taj način je zabeležio i sačuvao od zaborava mnoge pesme i tako postane čuvar našeg narodnog blaga. Usledili su dalji pozivi, tako da je njegovo pevanje na radiju bilo redovno u živim nastupima do 1954. godine, a onda je usledila era snimanja muzike što je pevačima jednim delom olakšalo posao. Mile Bogdanović je sarađivao sa mnogim orkestrima, mada je voleo da izdvoji dva, a to su NO pod upravom Vlastimira Pavlovića Carevca i TO Makse Popova. Kolege i kompozitori su ga posebno cenili. Nezaobilazne su priče o maratonima u natpevavanju Mileta i Cuneta. Kompozitor Žarko Petrović dao je baš Miletu Bogdanoviću svoje najlepše pesme, poput Serenade o Beogradu. Karijera Miodraga Mileta Bogdanovića obilovala je različitim životnim aktivnostima na mnogim poljima: muzičkom, humanom, sportskom, spisateljskom, graditeljskom... Pečat njegovom bitisanju ipak je dala muzika, narodna i starogradska i to ona prava. U istoriji jugoslovenske estrade ostaće zapamćeno čuveno natpevavanje sa Cunetom Gojkovićem 26. marta 1971. godine u hotelu `Jugoslavija`. U pevačkom dvoboju (preko radija je tekao prenos uživo), nazvanom `Ko zna više`, a koje je trajalo više od 15 sati, pobedu je odneo Predrag Cune Gojković rezultatom 43:42 i poneo titulu najboljeg poznavaoca pesama.[1]

Tiodor Rosić O pesničom tekstuMeki povezIzdavać BigzO autoruOsnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Pazaru. Diplomirao je srpski jezik i jugoslovensku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1976. Završio postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Srpskom Sarajevu. Magistrirao je pod mentorstvom profesora dr Petra Milosavljevića na temi: "Tražim pomilovanje Desanke Maksimović". Doktorsku disertaciju, pod nazivom "Ironija u savremenoj srpskoj poeziji", odbranio je na Filozofskom fakultetu u Banjaluci, mentor dr Mirko Skakić. Kratko vreme radio je kao profesor srpskog jezika i književnosti u XIV beogradskoj gimnaziji. Bio urednik književnog programa Doma kulture "Studentski grad" u Beogradu. Držao brojna predavanja i cikluse predavanja u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Posebno se izdvajaju: "Jezički iskaz u savremenoj srpkoj poeziji" i "Apostoli ironije". Učesnik brojnih naučnih simpozijuma – od "Sopoćanskih viđenja" u Novom Pazaru, preko Međunarodnog naučnog skupa "Aktuelna pitanja srpskog jezika i književnosti u nauci i nastavi" u Topuskom, naučnih skupova na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu Pale i simpozijuma u Sokobanji, do značajnog Drugog kongresa srpskih intelektualaca, održanog u Beogradu 1994. Osnivač je i urednik Filološke biblioteke (Srpska književna zadruga i BIGZ). Utemeljivač je, organizator i predavač Tribine srbistike, koja se u okviru "Raških duhovnih svečanosti" bavila aktuelnim pitanjima srpskoga jezika.Bio je umetnički je direktor "Raških duhovnih svečanosti". Do privatizacije, bio je urednik, direktor i glavni i odgovorni urednik Izdavačke delatnosti BIGZ-a. Bio je sekretar Srpske književne zadruge, savetnik ministra prosvete i sporta, urednik književnih časopisa i listova: "Raška", "Znak", "Književna kritika", "Svetosavsko zvonce". Priređivač je brojnih knjiga.Profesor je Metodike srpskog jezika i književnosti i Metodike razvoja govora na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini, urednik „Uzadanice“, časopisa za jezik, književnost, umetnost i pedgoške nauke, Jagodina.Piše radove iz nauke o jeziku, eseje, studije, kritike, prikaze, poeziju, pripovetke, romane, bajke i priče za decu. Živi u Beogradu.3/1

Tiodor Rosić O pesničom tekstuMeki povezIzdavać BigzO autoruOsnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Pazaru. Diplomirao je srpski jezik i jugoslovensku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1976. Završio postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Srpskom Sarajevu. Magistrirao je pod mentorstvom profesora dr Petra Milosavljevića na temi: "Tražim pomilovanje Desanke Maksimović". Doktorsku disertaciju, pod nazivom "Ironija u savremenoj srpskoj poeziji", odbranio je na Filozofskom fakultetu u Banjaluci, mentor dr Mirko Skakić. Kratko vreme radio je kao profesor srpskog jezika i književnosti u XIV beogradskoj gimnaziji. Bio urednik književnog programa Doma kulture "Studentski grad" u Beogradu. Držao brojna predavanja i cikluse predavanja u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Posebno se izdvajaju: "Jezički iskaz u savremenoj srpkoj poeziji" i "Apostoli ironije". Učesnik brojnih naučnih simpozijuma – od "Sopoćanskih viđenja" u Novom Pazaru, preko Međunarodnog naučnog skupa "Aktuelna pitanja srpskog jezika i književnosti u nauci i nastavi" u Topuskom, naučnih skupova na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu Pale i simpozijuma u Sokobanji, do značajnog Drugog kongresa srpskih intelektualaca, održanog u Beogradu 1994. Osnivač je i urednik Filološke biblioteke (Srpska književna zadruga i BIGZ). Utemeljivač je, organizator i predavač Tribine srbistike, koja se u okviru "Raških duhovnih svečanosti" bavila aktuelnim pitanjima srpskoga jezika.Bio je umetnički je direktor "Raških duhovnih svečanosti". Do privatizacije, bio je urednik, direktor i glavni i odgovorni urednik Izdavačke delatnosti BIGZ-a. Bio je sekretar Srpske književne zadruge, savetnik ministra prosvete i sporta, urednik književnih časopisa i listova: "Raška", "Znak", "Književna kritika", "Svetosavsko zvonce". Priređivač je brojnih knjiga.Profesor je Metodike srpskog jezika i književnosti i Metodike razvoja govora na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini, urednik „Uzadanice“, časopisa za jezik, književnost, umetnost i pedgoške nauke, Jagodina.Piše radove iz nauke o jeziku, eseje, studije, kritike, prikaze, poeziju, pripovetke, romane, bajke i priče za decu. Živi u Beogradu.3/1

U dobrom stanju Istorijski ogledi o američkoj demokratiji / Hauard Zin ; prevod sa engleskog Andrej Grubačić Jedinstveni naslov On history. srp Omotni naslov Istorijski eseji o američkoj demokratiji Vrsta građe esej Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2004 Izdanje 1. izd. Novi Sad : Svetovi, 2004 (Novi Sad : MBM plas) Fizički opis 218 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Grubačić, Andrej, 1976- = Grubačić, Andrej, 1976- Zbirka Biblioteka BIS. Džepna knjiga ; knj. 74 ISBN 86-7047-437-9 (broš.) Napomene Prevod dela: On history / Howard Zinn Kor. i hrpt. stv. nasl.: Istorijski eseji o američkoj demokratiji Tiraž 1.000 Bibliografija: str. 215-216. Predmetne odrednice Demokratija -- SAD Zinn, Howard, 1922-2010 = Zin, Hauard, 1922-2010 Hauard Zin je odrastao u sirotinjskom, emigrantskom delu Bruklina, gde je kao stariji tinejdžer radio u brodogradilištu. Tokom Drugog svetskog rata bio je artiljerijski podoficir u avijaciji, a potom doktorirao na Univerzitetu Kolumbija. Za svoju prvu knjigu La Gvar-dia u Kongresu dobio je nagradu „Albert Berveridž”. Sa porodicom se 1956. seli u Atlantu, gde postaje šef katedre za istoriju na Spelman koledžu. Od tada je napisao i objavio brojne knjige, uključujući i Narodnu istoriju Sjedinjenih Država; SNCC; Novi abolicionist; Neposlušnost i demokratija; Politika istorije’, Pentagonski dokumenti; Kritički eseji; Ne može se biti neutralan u vozu koji se kreće; Lična istorija našeg vremena; Čitanje Zina. Zin je napisao i tri drame: Ema, Venerine kćerke i Marks u Sohou. Među brojnim nagradama koje je dobio, najnovija je Lananova literarna nagrada za 1998. godinu. Kao penzionisani profesor političkih nauka Bostonskog univerziteta, živi sa suprugom Rozlin u okolini Bostona. Analitički i kritički eseji istaknutog intelektualca i aktiviste o kontroverzama američke demokratije, o unutrašnjim napetostima i spoljnim nelagodnostima američke politike.