Kreativna radio reklama - Dragana Čulić iz 1996. 107 strana. Odlično ocuvana knjiga. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 26102019

Naslov: Priručnik radio-amaterskog dizajnera (u originalu: Справочная книга радио-любителя-конструктора) Autori: grupa autora (Bokunajev, Borisov, Varlamov i dr.) Izdavač: Radio i komunikacije Moskva (u originalu: Москва `Радио и связь`) Godina izdanja: 1990 Broj strana: 623 Povez: tvrd Format: veći format 17x24cm Očuvanost: odlična, nema tragova pisanja ili podvlačenja, deluje nekorišćeno. Na slikama se vidi deo sadržaja. K-c

K023 Na predlistu posveta prethodnom vlasniku

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez.. Izdanje 1991 godine,300 strana.. Autori: Pavle Ivić,Ivan Klajn,Mitar Pešikan,B.Branislav.. Posebno izdanje namenjeno Tv voditeljima ,spikerima..

Knjiga je odlično očuvana !!! 610 strana 1050 grama 1981 godina Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . KOLIČINSKI POPUST ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

Metodski prirucnik za obuku radio-telegrafista u JNA iz saobracaja sredstvima veze - 1967 godina . Pecat na prvoj strani .

Tvrd povez u tri knjige, dobro očuvane ima potpis na predlistu ocena očuvanosti 3-4 A5

knjiga druga tvr dpovez dobro očuvana

OBRADA ZVUKA Alek Nisbet 1988g 390 strana Ima posvetu, korice iskrzane i izlizane, unutrašnjost lepo očuvana, ilustrovana

Knjiga je odlično očuvana !!! 610 strana 1050 grama KuŠ

Rokenrol radio i beogradski pokret otpora Preveo Oto Oltvanji Izdavac - Samizdat B92, Beograd Godina - 2001. Otpor, Devedesete, Politicke prilike, Radio B92 Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 22 cm,209 str. (18)

Naslov: Optički komunikacioni sistemi ( u originalu: Оптические системы связи), prevod sa engleskog Naslov na engleskom: OPTICAL COMMUNICATION SYSTEMS Autor: John Gowar Izdavač: `Radio i komunikacija` Moskva ( u originalu: `Радио и связь` Москва ) Godina izdanja: 1989 Broj strana: 501 Povez: tvrd Format: 14,5X 21cm Očuvanost: jako dobra, kao da nije korišćena K-6*

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Kornvol - Kenjon - Kregel - Ajhner - Balcezan - Pajper - Slavinjski - Frojd - Zizek ... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Naslov: Doplerov uređaj i sistem navigacije aviona ( u originalu: Допплеровские устройства и системы навигации ) Autori: Kolčinskiji, Mandurovskiji, Konstantinovskiji (u originalu: В.Е. Колчинский , И.А.Мандуровский , М.И Константиновский ) Izdavač: `Sovjetski radio` Moskva (u originalu: `Советское радио` Москва) Godina izdanja: 1975 Broj strana: 430 Povez: tvrd Format: 17x24.5cm Očuvanost: unutrašnjost apsolutno čista, gornji i donji deo hrbata malo pohaban (nabijen) zbog čestih selidbi. V-1*

predgovor Dusan Batakovic Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tabak malo zatamljen u jedno delu, nista strasno unutrasnjost odlicna! KRATAK ŽIVOTOPIS Prepodobni starac Porfirije, čije svetsko ime beše Evangelos Bajraktaris, rođen je 7. februara 1906. na ostrvu Eviji (Eubeji), u selu Agios Ioanis (Sveti Jovan) u provenciji zvanoj KAristija. Njegovi roditelji, Leonida Bajraktaris i Jelena, kći Antonija Lambrosa, behu blagočestivi i bogoljubivi ljudi. Njegov otac, štaviše, bio je pojac u selu i lično je poznavao svetog Nektarija. Njegova porodica je bila mnogobrojna, pa su roditelji, siromašni, zemljoradnici, sa velikom teškoćom izdržavali sebe i decu. Stoga je njegov otac bio prinuđen da otide u Ameriku, gde je radio na izgradnji Panamskog kanala. Mali Evangelos je bio četvrto dete u porodici. Čuvao je ovce na obližnjem brdu, a završio je samo prvi razred osnovne škole kada je bio primoran, zbog velikog siromaštva porodice, da ode u grad u Halkidu i da se tamo zaposli. Bilo mu je samo sedam godina. Radio je dve-tri godine u jednoj prodavnici. Posle toga je otišao u Pirej, gde je dve godine radio u bakalnici jednog svog rođaka …

Francuski kroz razgovor : Škola strani jezika : Komplet Autori: Darinka Marodić / Ružica Dimitrijević Knjiga + Gramofonske ploče Radio televizija Beograd KOLARČEV NARODNI UNIVERZITET K D O 1 1

Naslov: Vruć pas : avanturistički eseji Autor: Vojislav Despotov Izdavač: Novi Sad : Matica srpska Godina izdanja: 1985, 202 str. : ilustr. ; 21 cm Zbirka: Biblioteka `Danas` Povez: Tvrd sa omotom Ćirilica Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. KC

Beogradske novine, 2000. A4 format, 175 bogato ilustrovanih strana. Veoma lepo očuvana, sem oštećenja rikne vidljivog na jednoj od slika. Od 1980. godine, kada je imao prvu naslovnu stranu, do danas je objavio još par stotina naslovnih strana i preko hilјadu putopisnih reportaža u Politikinom Magazinu, JAT reviji, Nacionalnoj reviji Srbija, Moć prirode, Eko kuća. Radio je karikature i ilustracije, a sarađivao je na izradi većeg broja monografija. Takođe je autor desetak autorskih monografija (fotografije i tekst) koje su prevođene na šest jezika. Nјegova monografija Skrivena Srbija, u svom prevedenom izdanju (The Hidden Serbia) nalazi se u kongresnoj biblioteci Sjedinjenih Država. Do penzije je radio kao urednik fotografije u Nacionalnoj reviji Srbija.

R. A. Tori: KAKO RADITI ZA HRISTA : POJEDINAČNI DUHOVNI RAD - knjiga I Mek povez, 231strana, izdavač: ALFA I OMEGA - Beograd

Obnovljeno i prošireno izdanje knjige `Gradovi Srbije - u slici i reči` autora Stevana Kovačevića, u kojoj su dati mali, bogato ilustrovani portreti svih varoši i gradova u Srbiji. `Kao rukovodilac najveće priredbe i jedan od osnivača krosa Radio-televizije Srbije (RTS) putovao sam iz grada u grad i video da mnoge varošice, varoši i gradovi nemaju monografiju`, rekao je Kovačević, inače novinar Radio Beograda. `Knjiga se obraća radoznalim duhovima, onima koji ne znaju ništa o kulturnoj i civilizacijskoj istoriji Srbije, onima koji znaju prilično, ali i onima koji su obavešteni o svim relevantnim pojedinostima. Ona se obraća svima koji u Srbiju dolaze i imaju otvoreno srce i iskrenu želju da o njenoj kulturi i istoriji saznaju nešto određeno i konkretno` Mileta Aćimović Ivkov.

06934) IST 6 KULTURA U PROŠLOSTI VALJEVSKOG KRAJA 1 i 2 , grupa autora , Valjevo 1977 / 1979 , izbor tekstova emitovanih u emisijama Radio Valjeva, 2 knjige , mek povez, format 12 x 20,5 cm , latinica, ilustrovano, 101+ 208 strana

Druga epoha: DIREKTNI PRENOSI (1906-1948) MP, 413 str. Fotodokumentovano Prvo izdanje - 2004 Tokom celog teksta autor zastupa stav da je radiofonija posebna, osma umetnost, poštujući celinu civilizacijskog razvoja, posebno naučno-tehnološko-tehničke ere, kao preduslova za njenu pojavu i razvoj. Nagrada za publicistiku Udruženja novinara Srbije. U drugoj knjizi koja se bavi epohom od 1906. do 1948. odnosno periodom direktnih prenosa, Jokić se bavi sazrevanjem svesti o novom mediju, ali i ograničenjima koja najčešće vidi kao nametanje jezika drugih umetnosti radiju (najpre pozorišne umetnosti od koje se, u slučaju radio drame preuzimaju tekstovi, glumačka interpretacija, način rada...). Na jednom kraju ove linije nalazi se to kopiranje na koje autor gleda kao na drugorazrdnu stvar, ali na drugom kraju stoji amaterizam koji Jokić sasvim očigledno, i sa pravom ceni i navodi kao klicu narednih visokih umetničkih dometa budućih generacija profesionalaca. Treba reći da u ovo vreme, a i sve do 60-ih ne postoje nikakve škole koje bi izbacile male ljude iz radija, reč je o ljudima što preuzetim iz drugih oblasti (najčešće pozorišta), što palih s neba, a rat je u velikoj meri doprineo razvoju radijske tehnike. Kako kaže Jokić “u prvim pionirskim godinama radio je nastajao iz amaterske strastu kako onih koji su pravili odašiljače i program tako i slušalaca koji su sami pravili svoje prijemnike, pa je to bio više tehnički nego programski trijumf“. Treba napomenuti da tokom sve tri knjige, Jokić odbrojava i pokušava da razdvoji nekakve periode „primitivizma“ i „profesionalizma“ što ga, mimo istoriografski korisne stvari (usled navođenja kada je ko šta radio) vodi u zabludu i neku vrstu „skraćivanja“ istorije, da ne kažem paradoksa – pokušava da ispriča istoriju, a zapravo samo čeka savremeni trenutak kada je radio drama navodno ostvarila svoj puni oblik i svoju moć. Međutim, pažljivi čitalac ima priliku da vidi koliko je istorija imala sasvim drugačiji tok i, ne želeći nešto da ostvari, živela svoj sopstveni život zaokružujući određene, danas veoma zanimljive radijske oblike. Otuda utisak antiklimaksa u trećoj knjizi koja se svodi na hvalospeve radiofonijskim stvaraocima iz vremena autora knjige.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Daniil Borisovič Elkonin (16. februar 1904, Malaja Pereščepina, Poltavska gubernija - 4. oktobar 1984, Moskva) - sovjetski psiholog i učitelj, autor originalnog pravca u dečijoj i obrazovnoj psihologiji. Kandidat pedagoških nauka (1940), doktor psiholoških nauka (1962), dopisni član Akademije pedagoških nauka SSSR (1968). Rođen u selu Maloje Pereščepino, Poltavska gubernija, u jevrejskoj porodici, stariji brat Viktora Elkonina (1910-1994). Od 1914. studirao je u Poltavskoj gimnaziji, napuštajući je 1920. zbog teškog materijalnog položaja porodice. Radio je kao referent na vojno-političkim kursevima i kao nastavnik u koloniji za maloletne prestupnike. Godine 1924, na službenom putu iz Narodnog komesarijata prosvete Ukrajinske SSR, upisao je psihološki i refleksološki fakultet Lenjingradskog instituta za socijalno obrazovanje (kasnije spojen sa Lenjingradskim pedagoškim institutom po imenu A. I. Hercen). Godine 1927. diplomirao je na pedološkom odseku pedagoškog fakulteta Lenjingradskog državnog pedagoškog instituta. Radio je kao pedolog-učitelj u dečjoj stručnoj klinici Oktjabrske železnice. Od 1929. radio je u Lenjingradskom državnom pedagoškom institutu, gde je tema njegovog rada (u saradnji sa L. S. Vigotskim) bila problem dečje igre. Predavao je na odseku za pedologiju. Nakon ukidanja pedoloških struktura, od 1937. radio je kao učitelj osnovne škole u ​​jednoj od lenjingradskih škola, predavao u pedagoškom institutu i ​​kreirao školske udžbenike na ruskom jeziku za narode krajnjeg severa. Godine 1940. odbranio je doktorsku tezu o razvoju govora kod školaraca. Na kraju rata (koji je proveo na frontu, odlikovan ordenima i medaljama) [1] D. B. Elkonin, iako je to jako želeo, nije demobilisan. Postavljen je da predaje na Moskovskom regionalnom vojno-pedagoškom institutu Sovjetske armije, gde ne samo da je predavao psihologiju, već je i razvio osnovne principe za konstruisanje kursa sovjetske vojne psihologije. U periodu borbe protiv kosmopolitizma održan je sastanak komisije posvećen „analizi i raspravi grešaka kosmopolitske prirode potpukovnika Elkonina“, koji je bio zakazan za 5. mart 1953. [izvor nije naveden 1246 dana ], ali na današnji dan je Staljin umro, i on je odložen, a zatim otkazan. Potpukovnik D.B.Elkonin je prebačen u rezervni sastav. Septembra 1953. D. B. Elkonin je postao stalno zaposlen u Institutu za psihologiju Akademije pedagoških nauka RSFSR (sada Psihološki institut Ruske akademije obrazovanja), gde je radio do kraja života. U institutu je rukovodio nekoliko laboratorija, odbranio doktorsku disertaciju 1962. godine, a 1968. godine izabran je za dopisnog člana Akademije pedagoških nauka SSSR-a. Dugi niz godina predavao je na Fakultetu za psihologiju Moskovskog državnog univerziteta, osnovanom 1966. godine. Sin je psiholog Boris Elkonin (1950-2023 Umro 1984. Sahranjen je na Vostrjakovskom groblju.

Naslov: Fizičke osnove mikrotalasne elektronike (na ruskom jeziku) Autori: Gajduk, Palatov, Petrov Izdavač: `Sovjetski radio` Moskva Godina izdanja: 1971 Broj strana: 600 Povez: tvrd Format: 14x20.6cm Očuvanost: jako dobra, nema tragova korišćenja, na zadnjoj korici jedna mrlja. Na slikama se vidi deo sadržaja. K-17*