VELIMIR BATA ŽIVOJINOVIĆ: SAMO ĆU DA VAS GLEDAM ŠTA RADITE UVOD JA NIKADA NEĆU UMRETI KORAĆICA NEMAM POJMA ŠTA JE TO GLUMA LULA DECA NISAM ODBIO NIJEDNU ULOGU LJUBAVNIK VALTERT TITO MOJA ZEMLJA LIZ TEJLOR POLITIKA NI ŠMAJSER MI NIŠTA NE MOŽE LJUBAV BIBLIOTEKA: BLIC BROJ STRANA: 63 IMA 48 FOTOGRAFIJA PISMO: LATINICA POVEZ: MEK, BROŠIRAN

Ljilja Ilić : SRPSKA KNJIŽEVNOST I NIČE , Konras 2002, str. 656. Očuvanost 4. Nietzsche, Friedrich Wilhelm, 1844-1900 Srpska književnost -- Filozofija 2014.g. u Odžacima posle teške bolesti u 56. godini života preminula Ljilja Ilić, profesor Srpskog jezika i književnosti, dugogodišnji književnik i nekadašnji saradnik Radio Odžaka, koja je svojim pedagoškim, naučnim i umetničkim zalaganjem ostavila neizbrisiv trag u našoj sredini. Ljilja Ilić je rođena u Republici Bosni i Hercegovini, u selu Ljusina 16. marta 1958. godine. Osnovnu školu završila je u Bosanskoj Otoci, srednju u Odžacima, a studije Jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je 1994. godine i magistrirala. Pet godina kasnije na istom fakultetu doktorirala je književne nauke disertacijom Srpska književnost i Ničeova filozofija. Predavala je u osnovnim i srednjim školama Srpski jezik i književnost, od 1994. do 1997. godine bila je sekretar Centra za kulturu u Odžacima, a jedno vreme je provela i u izdavaštvu. Radila je kao docent Pedagoškog fakulteta u Somboru do 2006. godine, a zatim kao profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi. U Radio Odžacima Ljilja Ilić je 1976. godine radila kao spiker-novinar, a 1994. i 1995. godine je uređivala i vodila emisiju Kultura pamćenja. Kontinuirano je izučavala srpski književni intelekt u evropskom kontekstu i pisala radove s područja književne, filozofske i bogoslovske baštine. Njena poezija prevođena je na slovački, mađarski i nemački jezik, a priča Mehmedovica je objavljena na arapskom jeziku. Iza sebe je ostavila bogat naučni i umetnički opus. Bila je član Estetičkog društva Srbije, Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Republike Srpske i Udruženja književnika Republike Srbije

Žan Vilar : O pozorišnoj tradiciji ; priredio Radoslav Lazić Izdanje [2. izd.] Izdavanje Beograd : R. Lazić, 2005 , Fizički opis 88 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lazić, Radoslav, 1939-2017 = Лазић, Радослав, 1939-2017 Rouget de Lisle, Claude Joseph, 1760-1836 = Руже де Лил, Клод Жозеф, 1760-1836 Zbirka ǂBiblioteka ǂEstetika dramskih umetnosti : pozorište, film, radio, televizija, video Napomene Prevod dela: ǂDe la ǂtradition théâtrale / Jean Vilar Str. 85-87: Kralj vilovnjaka / Klod Ru Str. 88: Beleška o piscu / R. L. [Radoslav Lazić]. Predmetne odrednice Вилар, Жан, 1912-1971 Позориште Žan Vilar : Vilar, Jean, 1912-1971 = Вилар, Жан, 1912-1971 Očuvanost 4.

Ennek a középhaladók számára készült könyvnek – valamint folytatásának, a Down to Earth-nek – a hanganyagát eredetileg a Magyar Rádió kezdte sugározni 1976-tól. Jelen formában gyakorlatokkal kiegészítve igyekszik a középfokú állami nyelvvizsgára készülők munkáját megkönnyíteni. Akár csoportos, akár egyéni tanulás esetén nagy segítség az eredeti hangszalag, mely anyanyelvi bemondók közreműködésével készült. A forgatókönyv (Tapescript) megtalálható ebben a könyvben. angol nyelvkönyv nyelvvizsga Ptt erre az ajánlott nyomtatványra nem több 106 dinártól Ptt za ovu preporucenu tiskovinu ne iznosi vise od 106 rsd

Perfektno očuvana knjiga. Izdavač: Književne novine, Beograd & Univerzitetska riječ, Nikšić 1990. 190 str težina: 211 gr ******************************* Knjiga koja je objavljena tik pre rata u Bosni i svojim sadržajem ukazuje na tenzije i budjenje fanatizma, nemire i anomalije u društvu, kulturi i politici. `Ponovo sam svakog ponedeljka, iz sedmice u sedmicu, od početka jula 1989. do jula 1990. godine, na Drugom programu Radio-Beograda, komentarisao zbivanja u jugoslovenskom društvu. To jednogodišnje praćenje dogadjaja na domaćoj društvenoj i kulturnoj sceni dobilo je dramatično ubrzanje, pa mi se učinilo da se ovi komentari, zbog njihove aktuelnosti, ne mogu odlagati. Objavljujem ih zato što smatram da su svedočenje o ovom našem nemirnom i opasnom vremenu.`

ŽIVKO LAZAREVSKI - BORO MENKOV Likovi revolucionara Narodna Armija 1983. Boro Menkov rođen je 6. maja 1919. godine u Kumanovu, u siromašnoj porodici. Posle završene osnovne škole, nije imao materijalne uslove za dalji nastavak školovanja. Postao je frizerski šegrt, izučio je zanat i radio kao frizerski radnik. Bio je jedan od organizatora URS-ovih sindikata u Kumanovu i postao sekretar sindikalne podružnice frizerskih radnika i član međustrukovnog odbora URS-a u gradu. Po početku oružanog ustanka 11. oktobra 1941. godine, Boro je postao komandant Karadačkog partizanskog odreda. Sa svojom jedinicom je krenuo prema Karadaku da tamo deluje, ali je u trodnevnim borbama protiv bugarskih okupatora poginuo 14. oktobra kod sela Belanovce.

Roma Genocide in Jasenovac Camp Dragoljub Acković (1952) Pokretač je romskih glasila u našoj Srbiji kao što su: radio emisija na Studiju B 1981. godine Ašunen Romalen; listovi Krlo e Romengo, Khamutne dive, Romano them; Romano lil; zatim list za decu Čhavrikano lil, kao i jedan od pokretača naučno-stručnog časopisa Romološke studije.Sredinom 70-tih godina završio Fakultet političkih nauka a potom i Filozofski fakultet, odsek etnologija. Poslediplomske studije nastavio je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Autor je nekoliko knjiga posvećenih romskoj problematici, kao i brojnih tekstova u domaćim i stranim naučnim časopisima. Jedna od njegovih prvih knjiga je Građa za istoriju informisanja Roma, 1994; potom sledi Istorija informisanja Roma od 1935-1995, 1995; Stradanja Roma u Jasenovcu objavio je takođe 1994. godine a naredne 1995, objavljen je prevod ove knjige na engleski jezik (drugo izdanje ove knjige na engleskom jeziku objavljeno je 1997). Dvojezičnu knjigu Ašunen Romalen - Listen People objavio je 1996; a trojezičnu knjigu Čitajte ljudi - Ginavnen Romalen - Read people, 1997; knjigu Oni su ubili njegove oči priredio je 1997. Knjigu Roma Genocide in Jasenovac Camp objavio je 1997. godine, a knjige Ubili su istinu o nama i Nacija smo a ne Cigani – 2001. godine. Od osnivanja Komisije za proučavanje života i običaja Roma SANU, Dragoljub Acković je njen aktivni član. Od 1997. godine izabran je za člana romskog i jugoslovenskog PEN kluba. Član je Udruženja književnika Srbije od 1997. godine. Član je Svetskog parlamenta Roma iz Jugoslavije. Urednik je Romskog programa u Radio Beogradu. Živi i radi u Beogradu. Belgrade : The Museum of the victims of genocide : Rromintepress, 1997 Materijalni opis 173 str. ; 24 cm L/ KUT. 12

O globalizaciji Anja Šifrin, Ejmer Bisat O globalizaciji: Priručnik za novinare Beograd 2005. O globalizaciji je prvi priručnik za novinare koji pišu o finansijskim i ekonomskim temama zemalja u razvoju i tranziciji, i neophodan vodič kroz vitalne teme našeg doba. Ovaj priručnik su napisali ekonomisti Azijske banke za razvoj i Međunarodnog monetarnog fonda, kao i novinari koji rade za Dow Jones, Financial Times, New York Times, Fortune i Reuters — i uz uvod nobelovca Džozefa E. Štiglica — ovaj neprocenjivi izvor informacija pomaže novinarima prilikom pisanja o temama poput bankarstva i krize u bankarstvu, reforme penzionog osiguranja, privatizacije, trgovinskih sporazuma, centralnih banaka, tržišta robe, korporativnog upravljanja, programa iskorenjivanja siromaštva i „prokletstva resursa”. Svako poglavlje objašnjava osnovne ekonomske principe i aktuelna razmišljanja o datoj temi i omogućava: • savete o tome na šta treba obratiti pažnju prilikom pisanja o određenim temama; • način strukturisanja poslovnih i ekonomskih • način na koji treba koristiti internet Uozveštdvdnjuîlinkoveza dodatne informacije na internetu; • bogat rečnik pojmova, i mnogo ANJA ŠIFRIN je kodirektor medijskog programa na Fakultetu međunarodnih i javnih poslova Kolumbija univerziteta. Radila je kao glavni i odgovorni urednik .istambulskih dnevnih novina Turkish Times, izveštač Reuters-a iz Barselone, visoki` stručnjak za pisanje o finansijskim temama za IndustryStandard u Njujorku i šef biroa za DowJones Newswires u Amsterdamu i Hanoju. EJMER BISAT je menadžer hedž fonda koji se fokusira na obveznice novih tržišta. Prethodno je radio kao investicioni menadžer u UBS i firmi „Morgan Stenly”, i kao glavni ekonomista novih tržišta u Evropi u kompaniji „Salomon Brothers”. Radio je i kao visoki ekonomski stručnjak u MMF, gde je bio zadužen za ekonomiju Rusije, Egipta i Kameruna. Puno je pisao o privrednom rastu, finansijskom sektoru i ekonomiji Bliskog Istoka. Mek povez, format: 14x20 cm, 318 strana, ilustrovano latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. Kompaktna. ktj-61 0807232

Anastazija Šubić: SA ŠEKSPIROM - Eseji, Svjetlost Sarajevo 1979, str. 224. ŠUBIĆ, Anastazija (Beograd, 8. travnja 1933. – Sarajevo, 8. prosinca 1991.). Pripovjedačica, romanospisateljica, književna kritičarka, esejistica i dramska spisateljica. Kazališnu akademiju diplomirala u Beogradu. Na Radio Sarajevu izvjesno vrijeme obavljala poslove dramaturga. Djela: Veliko lovište (pripovijetke, 1959.), Naknada za život (roman, 1960.), Sa Šekspirom (studija, 1979.), Jedanput u našem životu, Biti u Kini, Stvari za sebe, Zove Los Anđelos, Amanet, Puna šaka kamenja (drame) Vrlo dobro ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ---------------- 13082018

Povez: meki Format: 16 x 23,5 cm Strana: 229 Pismo: ćirilica, latinica (engleski) Centralno mesto u izdavačkoj delatnosti FDU pripada kontinuiranoj pripremi i publikovanju Zbornika radova Fakulteta dramskih umetnosti. Prvi Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti izašao je iz štampe 1997. godine, uoči obeležavanja pedesetogodišnjice Fakulteta. Ideja o pokretanju ovog Zbornika, potekla je od prof. dr Petra Marjanovića, glavnog urednika prvog Zbornika i prof. dr Milene Dragićević Šešić, tadašnjeg direktora Instituta za pozorište, film, radio i televiziju. Tadašnji dekan FDU, dr Ljiljana Mrkić Popović podržala je potrebu za naučnim istraživanjima u oblasti dramskih umetnosti i publikovanje tako nastalih teorijskih radova. Poslednjih godina je ustanovljena dinamika izdavanja dve sveske godišnje i objavljeno je 26 brojeva. k-8

Filmsko televizijsko citanje Andrica. Delo Petra Zeca prati izložba izuzetnih umetničkih fotografija Željka Jovanovića, napravljenih u vreme snimanja filma `Znakovi` po delu Ive Andrića i u režiji Petra Zeca. Željko Jovanović, fotoreporter lista `Politika`, proteklih 25 godina objavio je više od 10.000 fotografija, više stotina naslovnih strna, radio je fotografije za filmske, televizijske i pozorišne projekte, monografije, umetničke i reklamne kataloge, prospekte, plakate. Zbog toga nije bila nimalo slučajna saradnja ovog umetničkog fotografa sa maštovitim režiserom kakav je Petar Zec. Spoj filmsko-televizijskog pristupa delu Ive Andrića i fotografija koje prate taj pristup možda na najbolji način pokazuje da proza našeg nobelovca nije od onih koje se definitivno odupiru prenošenju u drugi medij.

Aranđelovac, 2011.god., 104 str, 17 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost vrlo dobra

Voja Marjanović: MOJ POGLED - O knjigama za decu i mlade, BMG Beograd 1996, str. 184. Književne kritike; Književnost za decu. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4; ima lični štambilj. Професор књижевности, књижевни историчар и теоретичар, есејиста и критичар, Воја Марјановић је рођен на Убу на Преображење 19. августа 1934. године. Основну и нижу гимназију завршио је на Убу,где је у трговачкој-кафеџијскојпородици добио патријархално васпитање и навику да буде вредан и одговоран у животу. Отац га је „наменио“ да му буде у позиву наследник у угоститељском послу, али су животне околности учиниле друго. По завршетку ниже гимназије на Убу, наставио је школовање у Трећој мушкој гимназији у Београду, после које студира југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у Београду. Војни рок је служио у Куманову, после кога је постављен за професора руског језика и књижевности у Медицинској школи. Ту је радио деветнаест година, а онда бива изабран за професора Књижевности за децу и младе на Педагошкој академији, где је радио пуних двадесет година, да би пред пензионисање био изабран за ванредног професора Учитељског факултета у Београду. Воја Марјановић је похађао магистарске студије у Београду, а докторску дисертацију(„Приповедачки свет Бранка Ћопића“) одбранио је у Сарајеву 1989. године. За време професорске каријере, упорно се бавио књижевним радом. Писао јеесеје и критике из дечје књижевности; објављивао је књиге студија, монографије, антологије, уџбеничку литературу, а интересовала га је и белетристика и филозофска литература. Објавио је 78 књига. Тренутно пишедве књиге завичајне тематике: „Портрети некадашњих и данашњих Убљана“ и „Доајен српске драме и фарсе –Александар Поповић“. Најзначајнија дела су му: „Портрети српских писаца за децу“, „Антологија савремене поезије и прозе за децу“, „Живот и дело Бранка Ћопића“, „Књижевност за децу и младе“ I, II, III(уџбеничка литература), „Убске приче“, „Приче из мог детињства“, „Медитације“ I, II, III, једанаест тематских и општих антологија из српске књижевност за младе.

Pavel Tihomirov: ZONA PREĆUTKIVANJA - Zapisi iz srpskog geta, Rivel Ko Beograd 2010, str. 238. Srbi na Kosovu i Metohiji 1999; Reportaža. Očuvanost 4. Павел Вячеславович Тихомиров Историчар, публициста, аутор две књиге запажене и у Србији: «Зона прећуткивања» (која је у Србији доживела два издања 2008 и 2009. године) и такође веома запажене књиге „О крсту светог владике Николаја“. Павел Тихомиров је аутор и многобројних текстова по српској проблематици. Рођен 9. фебруара 1970. године у Николајеву, данашња Украјина. После војног рока завршио је Николајевски бродоградилишни институт. Радио је у невладином, у почетку проруском Центру Социјално-Економског Развоја Украјинског Прицрноморја, али су због финансирања са Запада брзо преовладавали либерални а потом и русофобни тонови па почетком агресије неонацистичког НАТО пакта против Југославије напушта институт и долази у Црну Гору. По благослову Митрополита Амфилохија помагао је сестринству манастира Пећке Патријаршије на Косову општећи са представницима КФОР-а, УНМИК-а и.т.д. Вративши се 2000. године у Украјину, укључује се у друштвено-политичку делатност са отворено проруским усмерењем. Током 2001-03. године узео је активно учешће у раду Руског Покрета Украјине. Био је главни уредник журнала «Јужноруски вестник». Разочаравши се у политику РФ по питању сународника и саму методологију покушаја да се утиче на ситуацију, отишао је у Русију. Године 2010 на српском језику (превод Ранко Гојковић) изашла је нова књига «О крсту светог владике Николаја» чији су фрагменти на руском публиковани на РНЛ. Године 2017 у Брјанску залагањем посланика Брјанске Думе М.М. Иванова изашао је Зборник текстова „Хуманитарни проблеми Евроазијских интеграција“ (у коауторству са Зораном Милошевићем). У периоду 2003 до 2010. године радио је у православном издаваштву «Сатисъ». Са супругом Светланом васпитава десетеро деце: Христину, Уљану, Саватија, Јегора, Вјачеслава, Михаила, Серафиму, Василису, Софију и Жану.

Eva Gizovska - Sta sve mozete da radite kada ste ponovo slobodni manji format, dobro ocuvana POLICA 25

Srbija u procesima kapitala I knjiga - Sreten Sokić Izdavač: ZAVET Godina izdanja: 2008 Redni broj izdanja: 1 Format: 24 cm Broj strana: 634 Autor: Sreten Sokić Posveta autora Prof. dr Sreten Sokić rođen je 1945. godine u Sevojnu. Autor je devet knjiga, šest udžbenika, sedamnaest brošura, četrnaest naučno-istraživačkih projekata i preko 160 obimnijih naučnih i stručnih radova objavljenih u naučnim časopisima, zbornicima i kao delovi knjige. Radio je na Fakultetu političkih nauka kao asistent, docent i vanredni profesor, na Institutu za političke studije kao asistent, zamenik direktora i direktor i u Valjaonici bakra i aluminijuma u Sevojnu kao generalni direktor. Dobitnik je niza javnih priznanja i nagrada, među kojima i Ordena rada sa zlatnim vencem. Redovni je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. www.sretensokic.com

Radomir Barjaktarević : DRUGO OKO - Eseji i kritike, Oslobođenje Sarajevo 1989, str. 200. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Радомир Барјактаревић рођен је 1929. у селу Петњику код Берана, у Црној Гори. Основну школу и нижу гимназију завршио је у родном месту, учитељску школу у Сарајеву и Бањалуци. Завршио је студије српског и руског језика и књижевности и радио четири године у Вишој реалној гимназији у Иванграду (Беране), па затим дипломирао на Факултету политичких наука у Сарајеву. Важнија књижевна дела: Поезија: „Балада“, „Велики час“, „Вођен Калиопом“, „Златни клобуци“, „Догоријева ли Кумова слама“, „Свјетлоносни кључ“, „Ужаснуто чарање“, „Изабране песме“. Романи: „Узбрдица“, „Пупољци у огњу“,“ Српкиња из Црне Горе“. Приче: „Пре и после зоре“. Есеји и критике: „Друго око“, „Бешчашће ближњих (илити живот избјеглички)“.

Miroljub Joković: STRMA RAVAN - Izabrane kritike i eseji, Gradac Raška/Raška škola Beograd 2006, tvrdi povez, str. 249. Očuvanost 4. 1957–2016) rođen je u Kruševici, kod Raške. Završio jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je kao sekretar Književne omladine Srbije u Beogradu. Govorio je engleski, francuski, ruski, španski i slovački jezik. Doktorsku disertaciju „Istorijska distanca u srpskom romanu o Prvom svetskom ratu – evropski kontekst”, odbranio je 1987. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Drugu doktorsku disertaciju, „La distance historique et esthètique dans le roman serbe consacré à la Première Guerre Mondiale – Context Européen” (Istorijska i estetska distanca u srpskom romanu o Prvom svetskom ratu – evropski kontekst), odbranio je 1990. na Univerzitetu u Nansiju II, u Francuskoj.

Bob Nelson - Nemoj da radis samo ono sto ti kazem Izdavac : Mono i Manjana, Narodna knjiga 2003, tvrdi povez, dobro ocuvana

DŽUBOKS muzički časopis Br.94 - 01. Avgust 1980. godine Očuvanost: Korice 4 ka 4+ Unutrašnjost 4- ka 4 (ima poster u sredini, nedostaju dva lista - stranice 51,52,53,54 koje su iskopirane i umetnute). Teme broja: - Aktuelno - Pismo Iz Londona - Peter Gabriel - Vasilisa - Korgis - Rok Veče Splitskog Festivala - 11 Godina Radio Zenice - The Clash - 25 Godna Rock`N`Rolla (I deo) - Elvis Presley (mini poster) - Chuck Berry - Buddy Holly - Bill Haley - Hank Williams - Jerry Lee Lewis - Little Richard - The Beatles (mini poster + poster) - The Rolling Stones (mini poster) - Jimi Hendrix - Bob Dylan (mini poster) - The Doors (mini poster) - Ploča Mala, Zvuk Veliki (istorija CD-a počinje) - Ian Curtis (Joy Division) - Leb Is Sol - Gramofonska Igla - Recenzije (albumi i singlovi) - Kiss - Azra - Frank Zappa - Rock Kroz Etar - Atomsko Sklonište - Egberto Gismonti - Mini Posteri: Riblja Čorba i David Bowie

Izdavač: Likovni susret, Subotica, 1989 Edicija “Osvit” Sa posvetom autora Meki omot sa klapnama, 144 strane, bogato ilustrovano Bela Duranci (Bač, 5. jula 1931.), vojvođanski je povjesničar umjetnosti, likovni kritičar, hroničar, erudita i pisac. Radni vek je proveo u Subotici gde je radio u brojnim kulturnim ustanovama, dok je neke i sam osnovao. Bio je kustos Gradskog muzeja i zaštitar Doma kulture. Sarađivao je s Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture. Hroničar je likovnog života preko 45 godina. Penzionisao se 1984. godine. Unatoč tome, nastavio je plodni autorski rad, postavljao izložbe, kojih je postavio na stotine. Veliki su doprinos kulturi njegova djela o vojvođanskom likovnom životu 18. i 19. stoleća, a iznimno je cenjeno njegovo poznavanje mađarske secesije u arhitekturi, prepoznatljivom obeležju grada Subotice. Godine 2001. dobio je nagradu Ferenc Bodrogvári.

Ranko Munitić / Zorica Jevremović : DUPLI PAS , RDU Radio-televizija Srbije 2012, str. 224. Munitić Ranko, 1943-2009 Јевремовић Зорица, 1948- Sadržaj: Na javnom kanalu : 3. jul 1987. - 2. februar 1990. / Zorica Jevremović. Na javnom kanalu : 23. jun 1993.- 27. mart 1996. / Ranko Munitić. Očuvanost 4. Ovi tekstovi uverljivo svedoče o vremenu tranzicije i pluralizacije medija. Umnožavanje TV ponude nije uzvisilo kreativne i kulturne standarde ovog medija, nego ih je snizilo, pretvorivši ga u jednom periodu u buvljak diletantizma i svetlucavog primitivizma. Dok je nekim kritičarima takva televizija davala obilje povoda za izrugivanje, zgražavanje ili uzvišeni gnev, „Munitići` su i tada bavili pojavama, u medijskom, odnosno kulturnom kontekstu, ukazivali na prirodu njihove pogrešnosti i dosledno ispovedali veru u televiziju koja uzdiže pogled ka smislu i duhu, umesto da ga spušta ka voditeljkinim dugim, razgolićenim nogama.

Politika kao sudbina Esad Ćimić prilog fenomenologiji političkog stradalništva Esad Ćimić rodio se u Mostaru 1931. godine. U rodnom gradu je završio srednju školu.[2] Na filozofskom fakultetu u Sarajevu završio je, 1960. godine, studij filozofije a doktorirao je 1964. godine s tezom Socijalističko društvo i religija[2]. Predavao je zatim Teorijsku sociologiju na filozofskom fakultetu u Sarajevu. 1972. godine izbačen je iz Partije pod optužbom da je iznutra rušio komunizam.[3] Prvi je doktor sociologije religije u bivšoj Jugoslaviji.[4][provjeriti hrvatsku bogoslovsku literaturu] Njegova knjiga Čovjek na raskršću iz 1975. godine bila je zabranjena[5] i uništena a njegov priručnik za srednje škole Nauka o čovjeku `spontano` je spaljena u dvorištu tuzlanske gimanzije[4]. Nakon toga je isključen sa sarajevskog Fakulteta zbog `moralno-političke nepodobnosti`.[2] Izjašnjavajući se kao Hrvat te objašnjavajući da `nacija nije košulja koja se svaki dan može mjenjati` doživljava poniženja od svojih prijatelja u Sarajevu.[6] Od 1976. do 1982. godine profesor je sistematske sociologije na Filozofskom fakultetu u Zadru gdje je jedan je od utemeljitelja studija sociologije.[1] Osim u Zadru, Ćimić radio je u Beogradu (1982.-1992., profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu)[1] i Ljubljani. Od 1992. do 1995. godine radio je na Institutu za primijenjena društvena istraživanja Sveučilišta u Zagrebu u zvanju znanstvenog savjetnika. Profesor je na Hrvatskim studijima od njegovog osnutka, gdje je predavao Opću znanost o društvu, od prosinca 1993. godine obnašao je dužnost ravnatelja Instituta, a od rujna 1994. godine predsjednika Znanstvenog vijeća.[2] Godine 1996. prof. dr. Esad Ćimić vratio se na Filozofski fakultet u Zadru, gdje je bio predstojnik Odsjeka za sociologiju do umirovljenja a nakon umirovljenja profesor emeritus ↓1, vanjski suradnik odjela za sociologiju. Član je Društva hrvatskih književnika. Djela prof. dr. sc. Esada Ćimića prevođena su na engleski, francuski, ruski, talijanski i slovenski jezik. Mek povez sa klapnama. Format: 14,5x24, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Ima potpis na prvoj strani. Nema drugih tragova pisanja. Kompaktna. 310823 ktj-66

IPS media 2009 god.,17x12 cm,255 str.,ilustrovano,lepo očuvana. 345g

7 dana, Politika tv dodatak 1986. Bata Živojinović Radio, televizija od 05. do 11. jula 1986. Iz sadržaja: Naslovna strana: Bata Živojinović u seriji `Veliki transport` Počinje `Veliki transport` Serija `Dempsi i Mejkpis` Serija `Kolbijevi` Merilin Monro bi imala 60 godina Bebi Hil fotografija preko cele strane u boji Na zadnjoj strani: Anđela Molina TV program za 7 dana ... Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: Magazini 50/II Težina: 20 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija