Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Autor: Pavle Mijović, Izdavač: Crnogorska akademija nauka i umetnosti - Podgorica, 1989. god. Broširan povez, 24 cm. 199 str. Ilustrovano Pavle Mijović (crnogor. ćiril. Павле Мијовић; Crmnica, Kraljevina Crna Gora 1914. – Beograd, SRJ, 1996.), bio je crnogorski naučnik, akademik CANU i SANU, utemeljitelj Crnogorskoga P.E.N. centra... Doktorirao je istoriju 1958. godine. Od 1960. do 1982. godine radio je u beogradskom Arheološkom institutu kao asistent, naučni saradnik i savetnik za srednjovjekovnu arheologiju. Bio je profesor istorije umetnosti i dekan Kulturološkog fakulteta u Cetinju. bio je saradnik brojnih naučnih časopisa. Deo karijere proveo je i kao diplomata. Mijović se posvetio proučavanju srednjovekovne umjetnosti, posebno menoloških ciklusa u vizantijskoj umetnosti. Za monografiju Menolog dobio je Vizantološku nagradu Gustav Šlumberger francuske Academie des Inscriptions et Belles-Letres. Od 1951. do 1984. godine preduzeo je arheološka istraživanja u Svaču, Starom Baru, Ulcinju, Kotoru, Podgorici, Budvi...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Otkrivanje zemlje Preko Huna, Gota, Slovena, Vikinga... pa do 18-tog veka – jedinstvena knjiga na našim prostorima. Za decu, omladinu, odrasle, ljubitelje kartografije, istorije, geografije i putovanja. Siniša Živković Siniša Živković rođen je 1947. godine u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Izvođene su mu radio-drame i dokumentarne televizijske emisije. Godine 2006. objavljen mu je roman Srpski triler. Bavio se istorijom svetske i srpske kartografije. Objavio je više knjiga iz oblasti kartografije, knjigu o istoriji Beograda, više stručnih i naučnih članaka iz istorije srpske književne periodike, starih srpskih knjiga i sl. Autor je više izložbi, slika na koži i gravira, konzervatorskih i restauratorskih radova. Uređivao je veb-sajt Slike iz srpske istorije. Preminuo je 2. januara 2023. godine u Novom Sadu.

ATLAS ZA SVAKOGA Tvrd povez - 216 strana - ilustrovana veci format Po knjizi nije pisano ni podvlaceno Korice su sa vidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost je dobro ocuvana- bez pisanja i podvlacenja P Štampani, radio i televizijski masovni mediji svakodnevno šire obilje informacija iz celog sveta o politici, sportu i drugim oblastima života. Mnogi su razumljivi samo ako se lokacija događaja može odrediti uz pomoć mape i na taj način takođe klasifikovati u širi prostorni kontekst. Pomislite, na primer, na vesti i izveštaje o politički značajnim konferencijama i odlukama o problemima detanta i mirne koegzistencije, o uspesima narodnooslobodilačkih pokreta, o izuzetnim ekonomskim dostignućima u razvoju sirovina, izgradnji industrijskih postrojenja. , naftovodima ili gasovodima, o katastrofama izazvanim zemljotresima ili drugim prirodnim silama, ili o senzacionalnim poduhvatima u svemirskim putovanjima. Sa svojim raznobojnim mapama, slikama, grafikama i tabelama, „Atlas za svakoga“ je dizajniran da bude višestruk, nezaboravan i lak za korišćenje

Naslov: Šest godina sa Titom : (1967-1973) Autor: Marko Vrhunec Izdavač: Beograd : Društvo za istinu o antifašističkoj narodnooslobodilačkoj borbi u Jugoslaviji (1941-1945) Pismo: latinica Br. strana: 359, ilustr. Format: 23 cm Povez: meki Knjiga je celosti (listovi, korice, povez) veoma lepo očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`; u samom donjem slobodnom uglu listovi minimalno zatalasani od vlaženja vodom. Godina izdanja nigde nije napisana ali je predgovor napisan u novembru 2000. god. pa je knjiga najverovatnije izdata 2000. ili 2001. godine. Knjiga Šest godina sa Titom, čiji je autor Marko Vrhunec, bivši član najužeg Titovog operativnog tima, koji je radio od 1967. do 1973. u Kabinetu predsednika Josipa Broza Tita (prvo kao pomoćnik generalnog sekretara, a kasnije kao savetnik za ekonomska pitanja i tri godine kao šef Kabineta), predstavlja jedno dokumentarno svedočenje političkih događaja s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina 20. veka.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko u ponudi! Cornelius Castoriadis (Istanbul, 1922. — Pariz, 1997.), bio je grčko-francuski ekonomist, filozof i socijalist. Poslije studija ekonomije, prava i filozofije u Ateni napušta Grčku komunističku stranku i priključuje se trockističkoj organizaciji. S trockistima prekida 1948., seli u Pariz i osniva skupinu i časopis Socialisme ou Barbarie, u kojem se analizira marksizam, birokracija i moderni kapitalizam. Zajedno s britanskim časopisom Solidarity i Mauricom Brintonom iz radničkog samoupravljanja, vodi diskusije o socijalnim i ekonomskim osnovama jednog slobodnog socijalističkog društva. Radničko samoupravljanje istovremeno predstavlja rješenje problema direktne demokracije kao i rješenje problema radničkog upravljana u socijalizmu. Njegove ideje imale su nezanemarljiv utjecaj na studentske proteste u Parizu 1968. Radio je 20 godina kao OECD-ekonomist i objavio veliki broj knjiga pod najmanje pet različitih pseudonima, razradio je pojam autonomije zajedno s Antoniom Negrijem, a djelovao je i kao psihoanalitičar.

Toma Milenković : SOCIJALISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE 1921 - 1929 , Beograd : Institut za savremenu istoriju : Export-press, 1974 , tvrdi povez, Fizički opis 733 str. ; 20 cm Studije i monografije / Institut za savremenu istoriju, Beograd Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 705-715 Registari. Predmetne odrednice Социјалистичка партија Југославије -- 1921-1929 Očuvanost 4-. Milenković, Toma, 1935-2018 Докторирао је 1972. са тезом „Социјалистичка партија Југославије 1921-1929″. Од 1960. је радио у Одељењу за историјске науке Института друштвених наука, а од 1969. до пензионисања 1999. у Институту за савремену историју. Бавио се историјом Југославије између два светска рата, са посебним акцентом на историју радничког покрета, аграрну реформу, радничко законодавство, државне границе Краљевине СХС, као и руску и бугарску емиграцију у Југославији. На студијским истраживањима боравио је у Амстердаму, Москви, Софији, Лондону и Елисти. Објавио је 12 монографија, пет томова историјских извора и више од 90 студија, прилога, чланака, приказа и критика.

Miodrag Jovanović ĐOKA JOVANOVIĆ Matica srpska, 2005. 264 ilustrovane strane, veliki format, tvrd povez, zaštitni omot. Zaštitni omot je lošije urađen. Inače, veoma očuvana. Postoji posveta preko koje je pređeno korektorom. Mене је српски народ волео, ја сам за њега живео и радио и ја се због тога поносим, написао је својевременоједан од наших најзначајнијих вајара, Ђока Јовановић, у аутобиографији. У част Јовановића (1861–1953), иначе првог српског ђака у Паризу, у Галерији САНУ биће свечано отвoрена изложба његових радова 7. августа у 19 часова, а поздравну речће посетиоцима у аули САНУ, поред Јовановићеве скулптуре „Наука и уметност”, упутитиакадемик Динко Давидов, директор Галерије и проф. др Миодраг Јовановић који је и аутор каталога. О томе шта ће публика моћи да види, Миодраг Јовановић за „Политику” каже: – Биће изложено око 130 скулптура Ђоке Јовановића са рељефима, медаљама, минијатурним радовима. Средишна скулптура ове поставке је дело „Наука и уметност”, коју смо хтели да преместимо у Галерију, па потом на улицу, да бисмо се на крају одлучили да је оставимо где и, иначе, стоји, у аули САНУ. Ту скулптуру је Јовановић и наменио САНУ, и сам је био академик, и сматрао ју је својим најбољим делом. Слика те скулптуре је на насловној страни каталога, а потом и на позивници. У визури галерије, поред црвене завесе, биће велики постер и скица тог рада. Вајар Ђока Јовановић школовао се у Минхену, Бечу и Паризу. Био је један од оснивача сликарског друштва „Лада”, члан уметничког друштва „Медулин” и један од оснивача УЛУС-а. Први пут је излагао на светској изложби у Паризу 1889, и добио бронзану медаљу, апотом и 1900. године када је на Светској изложби у Паризу добио златну медаљу. Ђока Јовановић је имао два сина из два брака, први Мирко погинуо је као добровољац у француској Легији 1915, а други, Александар је са српском војском прешао Албанију,а касније је живео и радио у Мароку. На отварање изложбе у Београд стижу Јовановићеви потомци из читавог света, који са поносом носе презиме славног вајара. Ђока Јовановић јечесто спајао радиност и задовољство, спомиње се да је он био први српски бициклиста и на неким спортским такмичењима је освајао награде. Тако је 1886. из Беча бициклом обишао Инсбрук, Верону, Падову, Венецију, Трст, Љубљану и Загреб. – Ђока Јовановић је академски реалиста, каже професор Миодраг Јовановић, за њега је карактеристичнафигурална скулптура, али никакодо краја класицистичка, он је био поштовалац класике, сањао је о Риму. Радио је реалистички, добро савладао занатску вештину у Бечу, Минхену и Паризу. Држао је до лепоте људског лика, исказивао је романтична осећања, чак нека његова дела носе и такве називе, рецимо, „Мирис пролећа” и „Мирис ружа”. Јовановић има и по називу и романтичарских скулптура. Био је ангажовани уметник, направио је величанствен Споменик косовским јунацима у Крушевцу, потом споменик Милошу Обреновићу, Јосифу Панчићу, Вуку Караџићу, Бранку Радичевићу, Јовану Јовановићу Змају, Кнезу Милошу, вајао је ратнике, војнике, рударе... Нарочито је потресна његова скулптура посвећена страдалом сину Мирку „За отаџбину”. – Треба рећи да кућа у којој је био смештен атеље Ђоке Јовановића у Скерлићевој 6, тачно испод Народне библиотеке Србије, има полупане прозоре баш на том великом вајарском атељеу. Фасада, коју красе две скулптуре, оронулаје, и то је штета. Не сугеришем да се од тога прави легат или музеј, ништа од тога не предлажем, али би бар фасаду требало окречити. Треба да се зна и чује да је то кућа Ђоке Јовановића, подсећа за крај професор Миодраг Јовановић.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hajnrih Kunov (11. april 1862. u Šverinu — 20. avgust 1936. u Berlinu) je bio univerzitetski nastavnik (etnolog), urednik, političar (SPD) i značajan marksistički teoretičar. Kunov je bio član Vajmarske nacionalne skupštine za SPD 1919. i član pruskog državnog parlamenta od 1921. do 1924. godine. Hajnrih Kunov je rođen kao sin scenskog radnika u Šverinu. Uz finansijsku podršku rođaka, mogao je da pohađa srednju školu. Zatim je odradio komercijalno naukovanje u Hanoveru. Po završetku šegrtovanja radio je kao računovođa u fabrici tapeta u Hamburgu. Tamo je počeo da se politički aktivira u SPD-u. Kao autodidakt, proučavao je marksizam i filozofiju Kanta i Hegela. Od 1898. Kunov je bio urednik časopisa Die Neue Zeit, naučnog organa socijaldemokratije koji je izdavao Karl Kaucki. Pored toga, radio je od 1902. kao urednik centralnog organa SPD „Vorvarts“, gde je, pored Hajnriha Štrobela, važio za portparola antirevizionističke levice i suprotstavljao se Kurtu Ajzneru. Od 1907. radio je kao predavač u partijskoj školi SPD u Berlinu, pored Franca Meringa, Rudolfa Hilferdinga, Roze Luksemburg i Hajnriha Šulca. Pored toga, Kunov je rano delovao na naučnim studijama u oblasti etnologije, na koje je primenio marksistički metod. Ovaj članak ili odeljak treba revidirati. Detalje treba dati na stranici za razgovor. Pomozite da ga poboljšate, a zatim uklonite ovu zastavicu. U avgustu 1914. Cunov je, kao i njegove uredničke kolege u Vorvartsu, i dalje bio protiv odobrenja ratnih kredita. Od sredine oktobra 1914. promenio je ovu ocenu i pridružio se mišljenju većine SPD oko Fridriha Eberta; Od 1915. u okviru SPD-a formirala se grupa Lenš-Kunov-Heniš, koja je pokušavala da marksistički opravda stav partijske većine po pitanju ratnih kredita, razvijajući teoriju „ratnog socijalizma“. Cunov je objavio u Hamburger Echo i drugim listovima SPD-a. Od sredine 1915. Die Glocke, časopis koji je osnovao Parvus, postao je organ grupe. Kasnije je Franc Nojman držao Cunovovo pisanje Partijski kolaps? od 1915. za jezgrovit izraz prisustva socijal-imperijalističkih tendencija u socijaldemokratiji, tj. H. „imperijalistička politika kojoj je težila radnička klasa i za nju“.[1] U oktobru 1917. USPD se odvojila od SPD-a, bez Kunova. Postao je naslednik Karla Kautskog u Neue Zeit-u, na čijem je čelu bio sve dok nije ukinut 1923. godine. U svom delu „Marksistička teorija istorije, društva i države“ Kunov je naveo da Kaucki nije ni shvatio najjednostavnije osnovne elemente Marksove teorije društva. Kunov je 1919. bio član SPD-a u Narodnoj skupštini, a kasnije, od 1919. do 1924. godine, član pruskog državnog parlamenta. Postao je član programskog odbora Gerlicovog programa SPD, ali se potom sve više povlačio iz aktivne partijske politike. Godine 1919. Kunov je sledio poziv Berlinskog univerziteta i bio je imenovan za izvanrednog profesora etnologije od strane Konrada Haeniša, sada pruskog ministra obrazovanja. Objavio je brojne etnološke spise i četvorotomnu ekonomsku istoriju. Postao je značajan kao teoretičar države: 1920. i 1921. objavio je svoje glavno delo: Marksovsku teoriju istorije, društva i države u dva toma. U njemu je, odstupajući od Marksa, predstavljao mogućnost razvoja države u toku mirne „socijalne revolucije“ ka socijalno-administrativnoj državi. Odbacio je boljševičku revoluciju 1917. kao dobrovoljno preuzimanje države bez obzira na stepen razvoja ruskog društva. Godine 1933, nakon što je NSDAP preuzeo vlast, Kunov je izgubio penziju, a njegovi spisi su javno spaljeni. 20. avgusta 1936. umire osiromašen i zaboravljen u Berlinu....

Vojska Republike Srpske između politike i rata VOJSKA REPUBLIKE SRPSKE IZMEĐU POLITIKE I RATA , Milovan Milutinović , Srpska vila Sremska Mitrovica / Institut za političke studije Beograd 1997 , Osnovnu i školu učenika u privredi završio je u Prijedoru. Nakon toga je završio Srednju vojnu školu smjer oklopno mehanizovane jedinice u Banjoj Luci. Poslije prvog stepena Ekonomskog fakulteta, upisuje vanredno Vojnu akademiju Кopnene vojske - smjer OMJ, koju završava 1975. Poslije toga završava Školu za usavršavanje oficira oklopno mehanizovanih jedinica u trajanju od 6 mjeseci, 1979. To je bila škola za dužnost komandanta bataljona. Visoku političku školu JNA u trajanju od 1 godine završio je 1988. sa odličnim uspjehom kao prvi u rangu. Nakon toga, 1989. upisuje postdiplomske studije na Visokoj političkoj školi JNA, koju nije završio zbog službe na Кosovu i Metohiji, gdje je bilo proglašeno vanredno stanje. To vanredno stanje je bilo dugogodišnje. Poslije završetka školovanja obavljao je dužnosti komandira voda i komandira tenkovske čete do 1980. Od tada je načelnik klase Srednje vojne škole, do 1984. Od 1985. obavlja dužnost pomoćnika komandanta za moral i informisanje na Poligonu oklopno mehanizovanih jedinice Manjača. Poligon je bio u rangu oklopnog bataljona. U periodu od 1988. do 1992. je referent u organu za moral i informisanje Кomande Prištinskog korpusa. Po naređenju Generalštaba JNA u 17. aprila 1992. dolazi u Banja Luku i u 5. Кorpus JNA. Tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata bio je načelnik PRESS-centra i načelnik Informativne službe u Кomandi 5. Кorpusa JNA (Banjalučkog), kasnije 1. Кrajiškog korpusa Vojske Republike Srpske (1992-1994. ) Tokom rata bio je glavni i odgovorni urednik listova `Кrajiški vojnik` i `Srpske vojska`, vojničke TV emisije `Na braniku otadžbine` i radio emisija `Sa borcima Republike Srpske` i `Vojnička noć`, a pri kraju rata 1995. godine bio je osnivač i urednik radija GŠ VRS `Radio Кrajina`. [1] Dužnosti načelnik Informativne službe i Centra za informativno-propagandnu djelatnost Glavnog Štaba VRS vršio je od 1994-1996. Zbog toga je nazivan i portparol generala Ratka Mladića. U period od 2000-2002. obavljao je dužnost savetnika člana Predsjedništva BiH iz Republike Srpske za medije i politiku. Po ličnom zahtjevu je prijevremeno penzionisan 1999. u činu pukovnika. mek povez, format 14,5 x 20 cm , ćirilica, ilustrovano, 332 strane   Knjiga je NOVA..... ---------------------------- Knjiga je NOVA. .. .. M

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nultoj stranici pocepan deo, tekst neostecen, sve ostalo uredno PIRATI - Edvard Lusi-Smit Izdavač: JUGOSLAVIJA Beograd Godina izdanja: 1980. Povez: tvrd povez Broj strana: 237 Pismo: latinica Džon Edvard Mekenzi Lusi-Smit (rođen 27. februara 1933.), poznat kao Edvard Lusi-Smit, engleski je pisac, pesnik, umetnički kritičar, kustos i emiter rođen na Jamajci. Bio je veoma plodan u ovim oblastima, pisao je ili uređivao preko stotinu knjiga, a njegove teme su se postepeno pomerale oko kasnih 1960-ih sa pretežno književnosti na uglavnom umetnost. Lucie-Smith je rođena u Kingstonu, Jamajka, kao sin Meri Frensis (rođena Lušington) i Džona Dadlija Lusi-Smita. Preselio se u Ujedinjeno Kraljevstvo 1946. godine.[1] Obrazovao se u Kraljevskoj školi u Kenterberiju, a posle kratkog vremena u Parizu čitao je istoriju na Merton koledžu u Oksfordu od 1951. do 1954. godine. Nakon što je služio u Kraljevskom vazduhoplovstvu kao oficir za obrazovanje i radio kao kopirajter, postao je pisac sa punim radnim vremenom (kao i antolog i fotograf). Nasledio je Filipa Hobsbauma u ​​organizaciji Grupe, grupe pesnika sa Londonom. Početkom 1980-ih vodio je nekoliko serija intervjua, Razgovori sa umetnicima, za BBC Radio 3. Bio je saradnik The London Magazine, u kojem je pisao kritike o umetnosti, i redovno pisao za nezavisni časopis ArtReviev od 1960-ih do 2000-ih. Kao plodan pisac, napisao je ukupno više od stotinu knjiga o raznim temama, uglavnom o istoriji umetnosti, kao i o biografijama i poeziji. Pored toga, bio je kustos brojnih umetničkih izložbi, uključujući tri projekta Pitera Mura u Umetničkoj galeriji Voker u Liverpulu; novo britansko slikarstvo (1988–90) i dve retrospektive u Muzeju umetnosti Nju Orleansa. On je kustos Bermondsei Project Space. Poslednjih godina Edvard Lusi-Smit promoviše crteže koji se pripisuju Frensisu Bejkonu u vlasništvu italijanskog novinara Kristijana Lovatelija Ravarina. Međutim, Christie`s, Sothebi`s i Francis Bacon Estate nisu potvrdili autentičnost ovih radova poznatih kao `Italijanski crteži Frensisa Bacona`. Martin Harison, urednik Francis Bacon: Catalog Raisonne, ne uključuje `The Francis Bacon Italian Dravings` i ne vidi Bekonovu ruku na ovim crtežima. Njegov ujak Euan Lucie-Smith bio je jedan od prvih pešadijskih oficira mešovitog nasleđa u regularnom puku britanske vojske i prvi ubijen u Prvom svetskom ratu...

Knjiga je u dobrom stanju,jedino je omot iskrzan po ivicama i isflekan sa unutrašnje strane. Beograd,PROSVETA,596 strana ,,Georgije Ostrogorski rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. 1933. godine, nakon nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio se u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije. Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963. godine u Monaku. Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja i odnose sa slovenskim svetom. ``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 54. str. Lav Vladimirovič Kulješov (rus. Лев Влади́мирович Кулешо́в; Tambov, 13. januar 1899 — Moskva, 29. mart 1970) je bio ruski filmski stvaralac koji je osmislio i pomogao da se osnuje prva filmska škola na svetu — Moscow Film Scool. Kulješov se može smatrati jednim od prvih teoretičara filma, a zajedno sa Sergejom Ejzenštajnom, koji je jedno kratko vreme bio njegov učenik, i Vsevolodom Pudovkinom bio je vođa onoga što se u teoriji filma zove Sovjetska teorija montaže. Prema njegovom mišljenju osnova filma je bila upravo montaža, dakle veza između dva kadra. Svoju tezu odnosno princip ilustrovao je „Kulješovim eksperimentom“, u kome je montažno spojio isti kadar (glumčev krupan plan) sa potpuno različitim sadržajem (tanjir čorbe, mrtvački sanduk i sl.) i takve montažne jedinice i njihovo značenje gledaoci su sasvim različiti percipirali. Uz svoj teoretičarski rad Kulješov je paraleno radio i kao filmski autor, sve do trenutka u kom staljinistička vlast tadašnje Rusije nije to onemogićila.

Izdavac : chronimed Godina : 1998 Povez : mek Stranica: 167 Stanje : očuvana An Indispensable Guide to Better Communication. Our ability to hear keeps us connected to the world, and any degree of hearing loss can be frustrating and isolating. If you or someone you love has trouble hearing, this book will help improve your communication and quality of life. Hear What You’ve Been Missing outlines the many tools and strategies available to overcome the effects of hearing loss. Audiologist Donna Wayner answers common questions about causes and treatment of hearing loss, hearing aids and other assistive listening devices, medications and surgery, and more. This reassuring guide provides solutions that will help you: Make conversation easier Communicate well in social situations Enjoy music, radio, and television Improve performance at work or school Determine which assistive listening devices and systems are right for you Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: https://www.limundo.com/Clan/diktionaer/SpisakAukcija ili https://www.kupindo.com/Clan/diktionaer/SpisakPredmeta Kat. Br. DBC

HONEYWELL INC. 1885 DOUGLAS DRIVE MPLS., MINN. 55422 113228 115030 Nema originalnu kutiju, radila određeni period, ispravna

Izdavač: RAD, BEOGRAD 1987g. 761str. Ilustrovano Tvrd povez Dobro očuvano. Papa Pije XII primio je na dan 3. septembra 1943. godine u audijenciju 110 ustaša, ustaških policajaca, domobrana i oružnika (žandarma).Posle susreta sa Pijom XII ovih 110 pripadnika vojnih i policijskih snaga NDH fotografisalo se sa vatikanskim velikodostojnikom za uspomenu. Ustaški list `Hrvatski narod` objavio je na dan 5. septembra 1943. godine sledeću vest iz Rima: `HRVATSKI ORUŽNICI KOD SV. OCA Papa Pije XII primio je u audijenciju hrvatske oružnike,koji su bili na izobrazbi u Italiji.` (Od našeg redovnog dopisnika) Rim, 4.rujna. `U četvrtak poslijepodne primio je Sv. Otac Pije XII u posebničku audijenciju od 110 hrvatskih oružnika što su bili na oružničkoj izobrazbi u Italiji.Njih su predvodili mons.Mađerec,rektor zavoda Sv. Jeronima u Rimu i četiri hrvatska časnika.Sv. Otac se zadržao s hrvatskim oružnicima u razgovoru,oslovivši svakog pojedinca,zanimajući se za njegov rad i boravak u Italiji.Izjavio je,kako pozna Poglavnika dra Antu Pavelića.Na kraju je Sv.Otac podjelio svima oružnicima prigodne darove te apostolski blagoslov. Vladimir-Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) je bio akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe. Vlado je rođen 4. februara 1914. godine u Beogradu, gde je proveo detinjstvo i mladost. Tu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Upisuje Pravni fakultet u Beogradu, kada zbog nemaštine i nemogućnosti da plaća studije počinje da radi kao dopisnik iz zemlje, a kasnije i sveta za „Politiku“. Bio je član KPJ i radio je u korist komunističke propagande. Poznavao je odlično direktora „Politike“, Vladislava Ribnikara sa kojim je upoznao Josipa Broza Tita po dolasku u Beograd 1941. godine. Vlado Dedijer je po formiranju prvih partizanskih odreda postavljen za političkog komesara Kragujevačkog NOP odreda, što je podrazumevalo i zversku torturu i ubistva „neprijatelja“ (uključujući i razočarane bivše komuniste kao Živojin Pavlović). Učestvovao je u opsadi Kraljeva, polovinom oktobra 1941. godine, kada je bio ranjen u nogu. Posle toga, odlazi u Vrhovni štab i radi u agitaciono-propagandnom odeljenju čitavog rata. U bici na Sutjesci izgubio je svoju ženu, dr. Olgu Popović-Dedijer, koja je bila šef hirurške ekipe Druge proleterske divizije. Posle završetka rata, odlazi na osnivanje Ujedinjenih nacija u San Francisko. Po povratku u zemlju, kao veoma obrazovan čovek, dobija mesto predavača istorije NOB-a na Beogradskom univerzitetu. Tokom rata brižljivo je vodio svoj Dnevnik, koji je posle rata objavljen. U Beogradu se po drugi put oženio, ovoga puta Verom Dedijer. Bio je predstavnik Jugoslovenske delegacije na konferenciji mira u Parizu 1946. godine. Po povratku, dobija zaduženje da bude urednik lista „Borba“. Za vreme sukoba sa Staljinom bio je član raznih pregovaračkih misija. Tu je počeo da prikuplja i podatke za svoje čuveno delo, po kome će kasnije postati poznat – „Prilozi za biografiju Josipa Broza Tita“. Bio je član CK SKJ od 1952. i saveznog odbora SSRNJ od 1953. godine. Kao urednik lista „Borba“, optužen je da je pomagao sređivanje Đilasovih članaka, pa je izveden pred Partijsku komisiju, a zatim i pred sud u Beogradu 1954. godine. Na tajnom suđenju zajedno sa Milovanom Đilasom, izabrao je da ga brani slavni advokat Zdravko Politea, koji je 1928. godine na „Bombaškom procesu“, branio Tita, a kasnije kardinala Alojzija Stepinca. Osuđen je uslovno na godinu i po dana. Kasnije mu je sud poništio tu odluku. Vlado Dedijer je rešio da se povuče iz političkog života. Podneo je ostavku na članstvo u SKJ i SSRNJ avgusta 1954. godine. Posle političke karijere, počeo je da se bavi pisanjem. Odlazi u SAD 1955. godine gde je i dobio zvanje Akademika istorijskih nauka. Povremeno je iz Amerike dolazio u zemlju gde je radio kao autor u pisanju knjiga. Vladimir Dedijer je u Americi postao član Raselovog suda, a zatim i predsednik istog suda koji je ispitivao ratne zločine u Vijetnamu, kršenje ljudskih prava u Latinskoj Americi i niz drugih. Aktivno je radio i u Srpskoj akademiji nauka u Beogradu. Bio je jedan od koautora u udžbeniku „Istorija Jugoslavije od 1918“, u izdanju beogradskog Nolita 1972. godine. Posle Titove smrti, ponovo odlazi u Ameriku, u Vašington, gde skuplja građu za nove biografije o Titu. Kao predsednik Raselovog suda radio je na pitanju zločina u logoru Jasenovac (1941 — 1945). U Americi je radio na pripremanju Tribunala Raselovog suda o koncentracionom logoru Jasenovac. U tu svrhu, vraća se ponovo u Jugoslaviju 1989. godine i zajedno sa višim naučnim saradnikom Antunom Miletićem radi na pisanju knjige o Jasenovcu. Ponovo je otišao u Ameriku i tu ga je snašla smrt. Pred kraj svog života je oslepeo, poželeo da se vrati i umre u svojoj zemlji, ali je iznenada preminuo od jakog srčanog udara 30. novembra 1990. godine u Bostonu, gde je obavljena i kremacija. Njegova urna, uz sve vojne počasti, sahranjena je 21. decembra 1990. godine u Ljubljani. Poreklo porodice Dedijer potiče iz Hercegovine, iz mesta Čepelice, kod Bileće. Vladov otac Jevto Dedijer, bio je docent geografije na Beogradskom univerzitetu i prvi asistent istaknutog srpskog geografa Jovana Cvijića. Pored Vlade on je imao još dva sina Borivoja Boru i sina Stevana, koji je bio nuklearni fizičar i socijalni teoretičar i koji je od 1961. godine živeo u Švedskoj. Vlado Dedijer se dva puta ženio. Prvi put sa lekarkom Olgom Popović iz Zemuna i sa njom je u godinama uoči Drugog svetskog rata dobio ćerku Milicu. U toku rata, ona je bila šef hirurške ekipe Druge proleterske divizije i poginula je juna 1943. godine za vreme bitke na Sutjesci. Posle delimičnog oslobođenja zemlje, 1944. godine, oženio se po drugi put sa Slovenkom Verom Križman i sa njom dobio ćerku Bojanu i sinove Borivoja-Boru, Branimira-Branka i Marka. Njegova dva sina Borivoje (umro 1958) i Branko (poginuo 1966), su tragično preminula i on je sahranjen pored njih u Ljubljani. Kao zaslugu u zajedničkom radu, Antun Miletić je posle Dedijerove smrti objavio knjigu „Protiv zaborava i tabua-Jasenovac (1941-1945)“, gde je pored svog imena, upisao i ime Vlade Dedijera, koji je tada već bio mrtav. Nosilac je Partizanske sponenice 1941, odlikovan je Ordenom partizanske zvezde prvog reda i imao je i čin potpukovnika JNA u rezervi.

biografije rudarskih inženjera koji su radili i rade u rudarstvu Srbije od 1806-2009. god kao nova sa potpisom autora

ČOVJEK I ENERGIJA ELEKTROTEHNIKA Šifra artikla: 387477 Isbn: 9788660480356 Autor : Milan Šulić Izdavač : AGM KNJIGA Autor ove knjige radio je 25 godina u oblasti nuklearne energije. Za to vreme upoznao se sa svim oblicima energije, istorijskim razvojem njene primene, kao i sa perspektivama budućeg razvoja i korišćenja. Autor je rođen i odrastao u današnjoj Republici Srpskoj. Iako je studirao u Beogradu i živeo... Detaljnije Autor ove knjige radio je 25 godina u oblasti nuklearne energije. Za to vreme upoznao se sa svim oblicima energije, istorijskim razvojem njene primene, kao i sa perspektivama budućeg razvoja i korišćenja. Autor je rođen i odrastao u današnjoj Republici Srpskoj. Iako je studirao u Beogradu i živeo u Srbiji, zadržao je ijekavsko narečje. Nadamo se da to neće biti prepreka čitanju ovog dela. Knjiga Čovjek i energija, juče, danas, sjutra daje nam upravo tu mogućnost, da sagledamo vrste i oblike energije, njihovu primenu, tehničke i ekonomske prednosti i nedostatke, kao i resurse kojima čovečanstvo-svet i posebno Srbija raspolažu. Knjiga se sastoji iz dva dela. U prvom su date osnove oblasti fizike bitnih za razumevanje energije: mehanika, toplota i elektricitet, kao i osnovni pojmovi o građi materije. Drugi deo je skup referata koje je autor držao na internacionalnom naučnom savetovanju u Kostolcu, Požarevac. U njima su predstavljeni svi oblici energije, počev od hrane – energije neophodne za biološki opstanak, pa preko svih danas poznatih energenata: drvo, ugalj, naftini derivati, gas/plin, nuklearna-, geo-, hidro-, bio-, vetar- i solarna termo- i fotovoltaik energija. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ELEKTROTEHNIKA Autor Milan Šulić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač AGM KNJIGA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2022 Format 17,6x25 Strana 270 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

ccc Izdavač: Prosveta Biblioteka: Karijatide Prevod dela: Ancient Society: : researches in the lines of human progress from savagery through barbarism to civilization - Lewis Henry Morgan Prevod: Đurica Krstić Godina: 1981 Broj strana: 508 Format: 24x17 Povez: tvrd Socijalna antropologija Luis Henri Morgan (21. novembar 1818 — 17. decembar 1881) bio je američki antropolog i socijalni filozof. Radio je kao advokat. Najpoznatiji je po svom radu iz oblast rodstva i socijalne strukture. Takođe poznate su njegove teorije društvene evolucije, te etnografski radovi o Irokezima. Predložio je koncept u kome u primarnim društvima vlada matrijarhat. Interesuje se za društvene promene, te podržava Evropske socijalne teoretičare Karla Marksa i Fridriha Engelsa, na koje je uticao svojim radom od. tezama o društvenoj strukturi i materijalnoj kulturi sa uticajem na tehnološki napredak. Morgan je jedini američki socijalni filozof, čije su teorije citirane od strane različitih naučnih škola: Marksa, Darvina i Frojda. Bio je član Nacionalne akademije nauka. Postao je član američkog udruženja za unapređenje nauke 1879. godine. Morgan je bio poslanik iz reda republikanaca u Njujorškoj skupštini 1861. i senator u 1868. i 1869. godini.

24 cm, 375 + 375 str. Лазар Прокић био је доктор прваних наука образован на Сорбони, публициста и главни пропагандиста у влади Милана Недића. Кроз његов обавештајни рад у Београду и Берлину, где је био ангажован у Одељењу антикоминтерне, у коме је анализирао развој партизанског покрета у Југославији и југоисточној Европи, као и улогу комуниста у њему, преламала се историја српског народа у 20 веку. Испоручен од савезника Јосипу Брозу Титу осуђен је на 20 година затвора које је издржао највећим делом у робијашници у Сремској Митровици, где је једно време основао и водио радиоприслушну службу у ери сукоба Тито-Стаљин. Након издржане казне одлази у емиграцију 1962 године, где је остатак свог живота провео радећи на Радио Келну, истовремено пишући за емигрантске часописе и новине под различитим псеудонимима попут Р. Орашки, М. Кленовац, М. Боришић, Ј. Кораксић, М. Ђоковић, Ђ. Караклајић, М. Томић и др., остављајући нам преко пет стотина идентификованих написа. Преминуо је у Мајнцу потпуно заборављен од српске историографије иако је до краја живота био доследни борац за српску националну идеју. Oznake: Ljotic, Srpski dobrovoljacki korpus, Zbor, nacional-socijalizam, emigranti, antikomunizam

TOŠTEJN STIGLER SEJM LAVIRINTI BALKANA Prevod - Ratka Krsmanović-Isailović, Anđela Đokić i Miloš Belčević Izdavač - Kovačnica priča, Zlatibor Godina - 2018 192 strana 21 cm Edicija - Norden ISBN - 978-86-80766-08-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Igra senki Tkanje bez konca Ptice od papira Koštana skela Apokatastaza Bekstvo Bokser Jagode u snegu Smeh Belo svetlo Opkoljen Konji iz Hrvatske Spisak korišćene literature O knjizi O piscu `Kako je Sejm živeo i radio u Beogradu, okružen `nama` kao `drugima` koje u svojoj knjizi predstavlja, stekao je `umeće“ da nas sagleda drugačije. Kao insajder koji je tokom godina prisvojio i „naš“ pogled, on je razvio sposobnost da oseti i pojmi Srbiju i ostale zemlje bivše Jugoslavije i tekstualno ih predstavi na način koji se udaljava od jednosmernog, čisto negativnog, ili pak čisto pozitivnog, stereotipnog prikazivanja. Čitamo o istoriji, književnosti, ideologijama, kulturi, o putovanjima, bekstvima, patnjama, radostima, sitnicama... O svemu onome što čini ljudski život.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Torstein Stiegler Seim Balkavlabyrinten

Изузетна вредност Манипулације свешћу јесте у томе што Сергеј Кара-Мурза кроз практичне примере показује како се, упорном манипулацијом, посредством јавних гласила (телевизија, радио, штампа), као и свих других бројних расположивих начина, врши освајање мозгова људи и њихово свођење на пуку гомилу која слепо слуша наредбе своје псеудо политичке и остале елите. Руски доктор историје и методологије, али и магистар хемије, Сергеј Георгијевич Кара-Мурза, довршио је, на почетку последње године прошлог века, своју обимну и из најмање два веома битна разлога јако значајну социолошко-психолошку студију „Манипулација свешћу“. Основни значај те књиге је у томе што се може користити као нека врста практичног уџбеника, било у негативном – уколико је примењују манипулатори, или позитивном смислу – ако служи за одбрану од политичке преваре и мешетарења. Књига је важна и због ширине и дубине захвата у обради задате теме, јер се бави политичким и другим манипулацијама у разним друштвеним уређењима и околностима. Кара-Мурза у завршном делу своје књиге, истина, наводи да она није „приручник за праксу манипулисања“, већ првенствено садржај на основу кога сваки читалац може размислити о сопственом избору. 24 цм, 720 стр.

III PROŠIRENO IZDANJE! Sa ovom knjigom, prate se aktuelna pitanja i upotpunjuje literatura iz oblasti Energetske elektronike na našem jeziku. Knjiga je obima oko 400 stranica sa oko 400 slika, desetine tabela i bezbroj matamatičkih izraza itd. Pri pisanju ove knjige namera je bila da se obuhvate sva najvažnija pitanja iz oblasti tranzistorskih pretvarača raznih vrsta. Iako nije praćen fakultetski program predmeta energetske elektronike, knjiga može da posluži studentima elektrotehničkih fakulteta. Pored toga, ona sigurno može korisno da posluži inženjerima i tehničarima koji se bave konstruisanjem, servisiranjem i održavanjem raznih vrsta pretvarača. Izložena materija podeljena je u pet poglavlja koja zasebno čine logične celine. Kratak sadržaj Prekidački tranzistori i diode U ovom poglavlju analiziraju se električne karakteristike pojedinih vrsta prekidačkih tranzistora a poseban akcenat se stavlja na MOSFET i IGBT. Takođe analiziraju se i karakteristike raznih vrsta dioda. Transformatori prigušnice i kondenzatori Ovde se analizira rad i elementi konstrukcije transformatora i prigušnica za pretvarače. Na kraju se analiziraju pojedine vrste kondenzatora i analiziraju njihove karakteristike. Tranzistorski pretvarači U ovom poglavlju se detaljno analiziraju sve četiri vrste pretvarača (DC/DC, DC/AC, AC/DC i AC/AC). Pored toga u ovom poglavlju prikazane su i neke savremene tehnike koje se primenjuju u ovoj oblasti. Regulacija brzine elektromotora U ovom poglavlju odvojeno i detaljno prikazani su principi tehnike regulacije brzine kao i pretvarača za ove primene. Akcenat je stavljen na regulaciji brzine kaveznih asinhronih motora gde su detaljno pbrađene tehnike skalarnog i vektorskog upravljanja. Kola za upravljanje i zaštitu U ovom poglavlju se analiziraju kola za upravljanje pojedinih vrsta pretvarača sa različitim vrstama prekidačkih tranzistora. Posebno se razmatraju drajverska i upravljačka kola. Posebna pažnja posvećena je pretvaračima sa tranzistorima tipa MOSFET i IGBT. RADOJLE RADETIĆ je diplomirao elektrotehniku 1981. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Magistrirao na ETF u Beogradu, iz oblasti energetske elektronike. Doktorsku disertaciju odbranio na FTN u Novom Sadu iz oblasti električnih merenja. Naučno zvanje - Naučni saradnik. Od 1981. do 1987. radio kao asistent na katedri za energetske pretvarače i primenu, na elektro-odseku FTN-a u Novom Sadu, grupa predmeta iz oblasti električnih mašina i regulacije. Od 1987. do 1999. god. radio u Inovacionom centru Instituta za bakar u Boru, na razvoju uređaja iz oblasti; energetske elektronike, elektrotermije, elektrohemije i električnih merenja. Od 1999. zaposlen u Elektromreži Srbije, pogon u Boru. Za svoj rad dobio značajna društvena priznanja kao što su; Zlatna medalja Društva pronalazača grada Bora, Oktobarska nagrada grada Bora, itd. Autor velikog broja uređaja iz pomenutih oblasti. Objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti energetske elektronike i električnih merenja, kao i velikog broja članaka za popularizaciju nauke i tehnike.

Povez: Tvrd Godina izdanja: 2023. Pismo: Latinica Broj strana: 454 Format: 23 cm NOVO Uvođenje u film zamišljeno je kao zbornik članaka u kojima će studenti Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, a i svi oni koji žele da se upoznaju sa osnovnim zanatsko-tehničkim karakteristikama, estetičkim principima, najznačajnijim ostvarenjima i pravcima filmske umetnosti, naći najvažnije podatke, uputstva i objašnjenja. Iz predgovora Vladimir Vlada Petrić (11. mart 1928, Prnjavor, Kraljevina Jugoslavija – 13. novembar 2019, Beograd, Srbija) bio je istaknuti teoretičar, istoričar i estetičar filma, profesor Harvardovog univerziteta i suosnivač Harvardskog filmskog arhiva. Profesor Petrić je prvi naučnik koji je stekao zvanje doktora filmologije u Sjedinjenim Američkim Državama, na Njujorškom univerzitetu, 1973. godine. Na početku svoje stvaralačke karijere bavio se filmskom, televizijskom i pozorišnom režijom, da bi se kasnije usredsredio na eksperimentalni film u raznim formama. Dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima i prestižnu nagradu njujorškog Antologijskog filmskog arhiva (2011), kao i Sretenjski orden (2019), odlikovanje Republike Srbije iz oblasti kulturnih, prosvetnih i humanitarnih delatnosti. Naučna istraživanja koja je vršio g. Petrić na polju američke i sovjetske kinomatografije predstavljaju vrhunska dostignuća u sferi filmskih nauka (filmologije).

Nova, nekorišćena K-FILM – Vodič kroz korejsku kinematografiju u pet epizoda Velimir Grgić Žanrovi: Film Izdavač: Jesenski i Turk Broj strana: 208 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Opis U Grgićevom novom Vodiču prožima se burna politička i kulturna povijest Korejskog poluotoka u doba filma. Obuhvaća razdoblje od početka dvadesetog stoljeća do danas, uključujući raspad na Sjevernu i Južnu Koreju te politička previranja u kojima je Južna Koreja od autoritarne militarističke države postala današnja ekonomska i tehnološka prijestolnica Azije. Društvene promjene itekako je pratio i film, stekavši pritom izvanrednu umjetničku vrijednost koja malo-pomalo postaje i svjetskom baštinom. Vodič kroz korejsku kinematografiju rezultat je Grgićevog trajnog interesa za azijsku kulturu: uz brojne članke i kritike, dosad su mu objavljene i knjige Vodič kroz japanski film (2006), Seks i smrt u japanskoj kulturi (2009), te Vodič kroz japansku komediju (2013). Novinar, pisac i kritičar, Velimir Grgić radio je i u Jadran Filmu na razvoju filmskih projekata, a surađuje i s brojnim filmskim festivalima, kao izbornik i član žirija u zemlji i inozemstvu; bio je umjetnički direktor Subversive Film Festivala, suradnik talijanskog Far East Film Festivala, a djeluje i kao savjetnik festivala Fantastic Zagreb.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpsko barokno slikarstvo - Miroslav Timotijević Pred čitaocem se nalazi drugo izdanje sada već klasične knjige prof. dr Miroslava Timotijevića „Srpsko barokno slikarstvo” koje nakon dvadeset i četiri godine ponovo priređuje Matica srpska. Ovaj prerano preminuli istraživač srpske umetnosti i kulture 18. i 19. veka ostavio je iza sebe izuzetno bogat i razuđen naučni opus u čijem središtu se, kao jedno od temeljnih mesta, nalazi ova kapitalna monografija. Radi se o posebnom i drugačijem delu kojim je u srpskoj istoriji umetnosti otvoreno novo poglavlje. Pojava te knjige je legitimisala metodološke novine koje su donosili mlađi autori, ali i pokazala spremnost starijih autoriteta da prihvate drugačije načine promišljanja poznatih umetničkih fenomena. Duže od dve decenije služila je kao udžbenik za studente, ali i kao izvor za metodološke inovacije, koje je autor nastavio da razrađuje kroz pojedinačne studije i članke. Knjiga „Srpsko barokno slikarstvo” je Miroslava Timotijevića svrstala među vrhunske istraživače istorije umetnosti ne samo u nacionalnim, već i u širim istočnoevropskim okvirima. Do kraja svoje profesionalne karijere radio je kao predavač na predmetima iz istorije srpske umetnosti novog veka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.