ŠEME spajanja u elektrotehnici Zvonko Vistrička SHEME spajanja u elektrotehnici Oblast: Elektrotehnika Jezik: Srpski Nativ: Sheme spajanja u elektrotehnici, knjiga druga, drugo prošireno izdanje Autor: Zvonko Vistrička Izdavač: Tehnička knjiga Zagreb Godina izdanja: 1966 Broj strana: 319 Povez: tvrd Očuvanost: unutrašnjost čista, malo oštećenje korica (izgrebanost) u gornjem desnom uglu i iscrtano jedno slovo. Knjiga druga obrađuje osnovne spojeve radio-tehnike elektronike; elektroniku u industriji i automatsku regulaciju. Na slikama se vidi deo sadržaja, dajem spisak celokupnog sadržaja: - predgovor; - uvod; - osnovni spojevi ispravljača u radio-tehnici i elektronici; - osnovni spojevi niskofrekventnih pojačala; - osnovni spojevi izlaznih pojačala; - osnovni spojevi regulatora jakosti zvuka i boje tona; - osnovni spojevi oscilatora i odašiljača; - osnovni spojevi za viokofrekventno pojačanje i miješanje; - osnovni spojevi za demodulaciju visokofrekventnih signala; - osnovni spojevi u radiotehnici sa tranzistorima; - spojevi za kontrolu i signalizaciju; - spojevi za automatsku regulaciju; - spojevi za mjerenja u industriji; - upotrebljeni simboli; - literatura; - redakcioni prilog Knjiga u ODLIČNOM. .. PERFEKTNOM stanju. .. .. -------------------------------- L1

nova potpisana CigA.2

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. RR3

Đuro Kovačević : REKVIJEM ZA SOCIJALIZAM - Ima li socijalizam budućnosti? , Stručna knjiga / Univerzitetska riječ 1989, str. 209. Očuvanost 3 ; na nekoliko stranica ima podvlačenja hemiskom. Ђуро Ковачевић (Велика Греда, 14. август 1943 — Жабљак, 21. јул 2011) био је историчар, политиколог и песник. Ђуро Ковачевић је рођен 14. августа 1943. године у Великој Греди, Банат, Србија. Гимназију је завршио у Зрењанину, а Правни факултет на Универзитету у Београду, где је и докторирао 1976. године, са тезом „Политичка елита и савремено грађанско друштво“. Непосредно пред студентске демонстрације, 1968, као постдипломац изабран је за председника Савеза студената Југославије, са којим је започело његово активно ангажовање у политици.[1] Заступао је тезе либерала, који су се залагали за више тржишта у економској, и више демократије у политичкој сфери. Међутим, тезе либерала се нису уклапале у пројекат југословенског друства тадашњег председника Југославије, Јосипа Броза Тита. Био је један од најмлађих и најперспективнијих припадника тадашње српске политичке елите. Са непуних тридесет година, налазио се у најужем руководству Социјалистичког савеза, тада најмасовније политичке и друштвене организације у земљи. Тих година се посебно ангажовао на припремама новог Устава. Настојао је да се идеје и ставови српског руководства управо нађу у том највишем законском акту државе. Када је почео обрачун са српским либералима, нуђена му је изгледна политичка каријера, међутим он је понуду одбио, с обзиром да је то било противно његовим моралним и политичким начелима, па се тада повукао са политичке сцене. У бурном периоду између студентских демонстрација и пада либерала, у оквиру Београдског универзитета и Универзитетског одбора савеза студената, учествовао је у оснивању Студентског културног центра (СКЦ). У истом периоду је учествовао и у покретању угледног, вишедеценијског часописа „Идеје“ , који је значајно утицао на научну и културну сцену. Године 1990. трансформисао је Институт за раднички покрет, у коме је радио већ извесно време у Институт за европске студије у Београду. Од 1990. до 2002. године био је и директор ове институције. Заједно са професором Светозарем Стојановићем, Ђуро Ковачевић је основао Српско–амерички центар 2002. године. Овај центар је 2009. године прерастао у Центар за националну стратегију(ЦЕНС). Организовањем скупова, трибина, форума и различитих пројеката, чланови ове организације су упућивали на неопходност промишљања положаја Србије у савременом свету. Од 2006 до 2009. године, био је члан Програмског одбора Радио-телевизије Србије (РТС). Аутор је више десетина научних студија објављених по разним часописима из области политичке теорије, политичке социологије и политичке историје. У последње две деценије живота, посебно се бавио проблемима глобализације, транзиције, европских интеграција, сломом социјализма, кризом и распадом Југославије. Објавио је четири књиге, а пета која је у тренутку смрти била у припреми, није изашла. Током целе радне каријере, објављивао је краће текстове у недељницима и дневној штампи. Дао је бројне интервјуе и уцествовао у многим радио и ТВ емисијама. Био је чест гост на другом и трећем програму Радио Београда, као и на другом програму Радио телевизије Београд . Паралелно са научним радом, Ђуро Ковачевић се бавио песништвом. Објавио је пет збирки поезије.

Zorica Pantelić Kako ostati normalan Meki povez Zbirka intervjua sa dvanaest vodećih stručnjaka na polju psihoanalize iz Srbije i Crne Gore vođenih u seriji razgovora Unutrašnji svet čovekov (Radio Beograd, Prvi program). Redosled razgovora u knjizi saobražen je temama i vremenu njihovog emitovanja na radiju. Tekstovi su, uglavnom, objavljeni izvorno, onako kako su uživo vođeni.

Kroz klisurine Teofil Pančić manji format NOVA Knjiga Kroz klisurine sadrži Pančićeve kolumne objavljene na Trećem programu Radio Beograda i u nedeljniku “Vreme” od marta 2003. do marta 2006. godine. Knjiga, kaže autor, prati “vreme restauracije”, odnosno “jedan samoskrivljeni pad, s namerom da mu- kad već ne može da ga zaustavi – barem izmeri dubinu”.

realističan pogled na hrišćanstvo za radoznale i skeptike Da li je moguće sagledati Iusa bez svih onih klišea i stereotipa nagomilanih tokom dve hiljade godina? Šta je radio? Šta je govorio? Ko je uistinu bio? Ima li ičega značajnijeg u hrišćanstvu, religiji koju je On osnovao? mek povez 15 x 15 cm 101 str

Zorica Pantelić Kako ostati normalanMeki povezZbirka intervjua sa dvanaest vodećih stručnjaka na polju psihoanalize iz Srbije i Crne Gore vođenih u seriji razgovora Unutrašnji svet čovekov (Radio Beograd, Prvi program).Redosled razgovora u knjizi saobražen je temama i vremenu njihovog emitovanja na radiju. Tekstovi su, uglavnom, objavljeni izvorno, onako kako su uživo vođeni.6/27

Stojan Cerović je bio srpski novinar. Rođen je u Titogradu 9. jula 1949. godine. Diplomirao je na grupi za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1973. godine. Magistrirao je Kliničku psihologiju 1985. na Univerzitetu u Beogradu. Radio je kao asistent na niškom Filozofskom fakultetu u periodu od 1974. do 1986. godine. Od 1986. radio je kao dopisnik Radio Frans Internasional iz Beograda. Jedan je od osnivača nedeljnika Vreme 1990. godine. Bio je kolumnista i predsednik Upravnog odbora nedeljnika Vreme. Knjiga izabranih tekstova Stojana Cerovića pod naslovom Bahanalije objavljena je 1993 u Beogradu. Prevod na švedski pojavio se 1994. godine. Druga knjiga Stojanovih tekstova, Izlazak iz istorije1999-2004 objavljena je 2004. godine. Stojan Cerović dobio je novinarsku stipendiju Neiman fondacije na univerzitetu Harvard, gde je proveo akademsku godinu 1993/94. Objavljivao je tekstove u mnogim evropskim listovima i časopisima. Predavao je na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, tokom jeseni 1999. Tokom 2000. bio je Senior Fellow na Američkom institutu za mir (USIP) u Vašingtonu. Dobitnik je domaćih novinarskih nagrada Dušan Bogavac 1991. i Jug Grizelj 1996. Stojan Cerović bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Centra za antiratnu akciju (1991-1993). Stojan Cerović umro je 21. marta 2005. u Parizu posle teške bolesti. Njegov otac Komnen, bio je učesnik Narodnooslobodilačkog rata i proglašen je za narodnog heroja. Jugoslavija - Političke prilike/ 47 članaka... Otimači maršalske palce, U zamci rodoljublja, Podrumi Sarajeva, S Pala u Beograd (General Ratko Mladić bio je poslednja nada ratnog preduzeća zvanog Velika Srbija), Pandurska država, Akrep iz kutije (Nacija, stanje duha), Gorski vijenac belog luka, Policijska politika, Udba kao sudba... Karikature Predrag Koraksić Corax Mek povez, pečat instituta, 243 str, 21 cm Nekorišćena, prednja korica savijena (videti sliku)

Naziv: Uvod u dijalektički materijalizam Autor: A. Thalheimer Izdavač: Naučna biblioteka, Zagreb Godina izdanja: 1933 Povez: Tvrd Stanje kao na slikama. Vidljivi znaci korišćenja i podvlačenja stranica. Korice su pohabane. Opis: August Thalheimer (18. ožujka 1884. - 19. rujna 1948.) bio je njemački marksistički aktivist i teoretičar. Bio je član Njemačke socijaldemokratske stranke prije Prvog svjetskog rata. Uređivao je Volksfreund, jedno od stranačkih novina, a od 1916. radio je na Spartakusbriefeu, službenom listu Nezavisne socijaldemokratske stranke (USPD). Thalheimer je postao jedan od osnivača Komunističke partije Njemačke (KPD) i priznat je kao njezin glavni teoretičar. Uređivao je Rote Fahne i rukopise koje je Franz Mehring ostavio neobjavljene nakon njegove smrti. Thalheimer je bio dio lokalne vlade u Württembergu i bio je ministar financija tijekom krize 1923. On i Heinrich Brandler bili su okrivljeni za posljedice i pozvani u Moskvu 1924. Tamo je radio za Comintern i Institut Marx-Engels. Godine 1927. Thalheimer je održao niz predavanja na moskovskom sveučilištu Sun Yat-sen koja su tada objavljena kao udžbenik iz filozofije (engleski prijevod pojavio se kao Uvod u dijalektički materijalizam, New York, 1936). Također je radio s Buharinom na nacrtu programa Kominterne. Nelagoda s vodstvom Ernsta Thälmanna natjerala ga je da se vrati u KPD u Njemačkoj 1928. Međutim, godinu dana kasnije, on i Brandler su izbačeni iz KPD -a te su nastavili formirati Oporbu Komunističke partije (KPO). KPO je kritizirao vanjsku politiku Sovjetskog Saveza, ali ne i njegovu unutarnju politiku. Thalheimer je izjavio: `Ne želimo donijeti zaključak da, budući da je politika Kominterne pogrešna, mora slijediti da je i politika Rusije pogrešna`. (Gegen den Strom, 4/1931) Thalheimer je podržavao/prisilnu kolektivizaciju i stahanovizam. Thalheimer je otišao u egzil u Pariz od 1932. Početkom 1935. Thalheimer je počeo pisati redovitu kolumnu o međunarodnim vijestima za Workers Age, službene novine Komunističke partije SAD -a (opozicija), na čijem je čelu Jay Lovestone. Thalheimer je otišao u Barcelonu, Španjolska, 1936. Ovdje se uključio u raspravu s Andrésom Ninom zbog osude Radničke stranke marksističkog ujedinjenja (POUM) prvog moskovskog suđenja. Ubrzo se ponovno vratio u Francusku kako bi radio u KP -u u egzilu. U srpnju 1937., kada su staljinisti uhitili šest pripadnika KPO -a u Barceloni, izdao je zajedničku izjavu s Brandlerom: `Preuzimamo na sebe svako političko i osobno jamstvo za naše uhićene suborce. Oni su antifašisti i revolucionari, nesposobni za bilo koju akciju koja bi se mogla protumačiti kao veleizdaja Španjolske revolucije.`

Ognjen Pribićević - Vlast i opozicija u Srbiji Radio B92 iz 1997 169 str. Odlicno ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta --------- 26082019

Izdavač:RROMINTERPRESS,RADIO B92 Beograd Broj strana:2x127 Pismo:Latinica Povez:MEK Format: 20 x 14 cm Godina izdanja:1996 Očuvana knjiga,unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Knjiga je dvojezična,sa jedne strane na srpskom,a sa druge na engleskom jeziku.

ĐORĐE KOSTIĆ : U SREDIŠTU NADREALIZMA Sukobi Izdavač : BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA B e o g r a d, 1 9 9 1 Đorđe Kostić ( Ruma, 1909 – Beograd, 1995) 1909. Rođen je u svešteničkoj porodici. 1927. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, a zatim je kratko boravio u Parizu. 1928. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem objavio je tri sveske časopisa Tragovi, a svaka je imala samo po osam primeraka. 1929. Sa O. Davičom, Đ. Jovanovićem i D. Matićem radio je na okupljanju grupe istomišljenika, među kojima su bili A. Vučo, M. Dedinac, M. Dimitrijević, koju je Ristić nazvao nadrealističkom. 1930. Jedan je od umetnika koji su potpisali manifest u almanahu Nemoguće–L`Impossible, gde je objavio i seriju crteža bez naslova (str. 32, 67, 104) i Tri puta san. 1931–1932. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem bio je osnivač časopisa Nadrealizam danas i ovde. 1931. Sa O. Davičom i D. Matićem objavio je Položaj nadrealizma u društvenom procesu. 1933. Policija ga je uhapsila zbog revolucionarne aktivnosti pa je proveo više meseci u zatvoru. 1934. Napustio je Beograd i otputovao u London gde je ostao nekoliko godina. 1936. Prisustvovao je otvaranju nadrealističke izložbe u New Burlington Galleries u Londonu. Napisao je monodramu Dan bez noći (Beograd, 1974). 1939. Sa D. Frajem objavio je A Serbo–croat Phonetic Reader u Londonu. 1944–1949. Radio je kao urednik emisija za inostranstvo na Radio Beogradu. 1949–1978. Bio je direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu. 1968–1980. Redovno je posećivao Indiju radi lingvističkih istraživanja. Objavio je mnogo stručnih radova iz uporedne lingvistike. 1972. Napisao je knjigu posvećenu uspomenama na nadrealizam Do nemogućeg. 1976. Sa M. Ristićem napravio je knjigu pastela i pesama Pass–T–Elle (Calcutta). 1989. Objavio je knjigu U središtu nadrealizma, Čeljust dijalektike, posvećenu nadrealističkoj anketi iz almanaha.

Naslov: Minitroni Autori: Golant i Bobrobskiji Izdavač: Radio i komunikacije Moskva Godina izdanja: 1983 Broj strana: 93 Povez: mek Format: 12.7x19.8cm Očuvanost: solidna, nema tragova pisanja ili podvlačenja, deluje nekorišćeno, postoji oštećenje kod sadržaja koje sam ja sada izazvala u želji da slikam tako da se sve vidi, nezgodno sam zategla papir i došlo je do pucanja istog (vidi sliku sadržaja) K-17*

Dragan Štavljanin radi za Radio Slobodna Evropa od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu `informacione mećave` – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga Hladni mir: Kavkaz i Kosovo i `Balkanizacija` Interneta i `smrt` novinara. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu. Meki povez, 236 strana.

Muzička paleta : anegdote iz sveta muzike / Anton Eberst ; [crteži Branislav Belobrk] Hrptni naslov Anegdote anegdote Jezik srpski Godina 1971 Izdanje 2. izd. Novi Sad : [A. Eberst], 1971 , Fizički opis 148 str. : ilustr. ; 20 cm Quasi biografija: str. 117-145 Registar. Композитори -- У литератури Музичари -- У литератури Očuvanost 3 ; ima autorovu posvetu. O profesoru Eberstu EBERST Anton (Vršac, 27. april 1920 – Novi Sad, 19. februar 2005) bio je klarinetista, pedagog, muzički pisac i organizator muzičkog života u Novom Sadu. Vojnu muzičku školu završio je 1938. u Vršcu i do početka Drugog svetskog rata bio je violončelista Simfonijskog orkestra i klarinetista Reprezentativnog duvačkog orkestra Kraljeve garde u Beogradu. U periodu 1941-45. radio je kao dirigent salonskog orkestra. Među prvim muzičarima stupio je u orkestar Vojvođanskog narodnog pozorišta (1946), potom u orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Kao stalni član i u svojstvu honorarnog saradnika bio je vezan za SNP do 1960. Uporedo je svirao u Novosadskoj filharmoniji, u kojoj je najpre bio sekretar, a godinama potom potpredsednik i predsednik. Bio je i član Novosadskog kamernog orkestra i orkestra Radio Novog Sada. U Muzičkoj školi “Isidor Bajić” osnovao je Odsek za duvačke instrumente (1946) i narednih 25 godina bio nastavnik i šef tog odseka. Paralelno, diplomirao je na Nastavničkom odseku MŠ „Isidor Bajić“ (1948), a zatim je nastavio studije u Beogradu na Muzičkoj akademiji, diplomirao klarinet u klasi prof. Bruna Bruna (1953) i položio profesorski ispit (1954). Po pozivu 1958. primljen je u Radio Novi Sad za glavnog urednika muzičkog programa. U tom svojstvu, i kao direktor Umetničke produkcije, ostao je u radiju do penzionisanja (1983). Bio je selektor Festivala muzičkih umetnika Jugoslavije Dani muzike u Budvi i Svetom Stefanu i Festivala Dani muzike u Herceg Novom. Rukovodio je kao direktor Novosadskim muzičkim svečanostima NOMUS i Međunarodnim festivalom narodne muzike podunavskih zemalja. Održao je predavanja na Seminaru muzičkih pedagoga Jugoslavije. Osnivač je Novosadskog kamernog ansambla (1953), Plesnog orkestra Radio Novog Sada (1959), Novosadskog kamernog orkestra (1969), Jugoslovenskog festivala zabavne muzike Kantautori (1970), Međunarodnog festivala narodne muzike podunavskih zemalja Oj Dunave, Dunave plavi (1970), Novosadskog kamernog hora (1971) i NOMUS-a (1975). Pokrenuo je i organizovao snimanje serija gramofonskih ploča Galerija muzičkih umetnika Vojvodine (ozbiljna muzika) i Vojvodina u pesmi i igri (srpske, mađarske, slovačke, rumunske i rusinske pesme i igre), zatim albuma Sećanje na prve muzičke emisije, povodom 30-godišnjice Radio Novog Sada, te drugih reprezentativnih izdanja. Bio je dugogodišnji predsednik Udruženja muzičkih pedagoga Novog Sada, Udruženja muzičkih umetnika Vojvodine, Saveza udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije i u dva mandata predsednik Koordinacionog odbora muzičkih saveza Jugoslavije. Objavio je 28 knjiga i udžbenika, veliki broj članaka i priloga iz istorije muzike. Autor je Muzičkog brevijara Vojvodine (1972), Vršca (1975) i Novog Sada (1994). Sastavio je više udžbenika, pretežno za klarinet i druge duvačke instrumente. Udžbenici Nastava duvačkih instrumenata (1964) i Osnovna škola za klarinet (1976) objavljeni su u Nemačkoj, a knjiga Klarinet i klarinetisti (1963) i u Poljskoj. Dobitnik je Vukove nagrade (1974), Nagrade oslobođenja Vojvodine (1978), Nagrade „Iskra kulture“ (1973), Oktobarske nagrade Novog Sada (1970. i 2002) i Specijalnog priznanja grada Vršca (2004). Odlikovan je ordenom Vuka Karadžića Drugog stepena (2004).

Nikša Stipčević: DVA PREPORODA - Studije o italijansko-srpskim kulturnim i političkim vezama u XIX veku, Prosveta Beograd 1979, str. 279. Očuvanost 4. Никша Стипчевић (Сплит, 14. август 1929 — Београд, 12. јун 2011) је био српски историчар књижевности, професор универзитета, редовни члан САНУ. Његов отац Нико Стипчевић био је професор и начелник Општег одељења Министарства просвете Краљевине Југославије у Београду. Основну школу завршио је у Сплиту а Другу мушку гимназију у Београду 1948. године. Уписао се на Романску групу Филозофског факултета 1948. године, а дипломирао је 14. фебруара 1953. године (италијански језик и књижевност, под „В“ – француски језик и књижевност). Од 1953. године радио је у Институту за српски језик САН (Одсек за експерименталну фонетику). Исте године запослио се и као асистент за италијански језик на Катедри за романске језике и књижевност Филозофског факултета у Београду. Радио је као лектор за српскохрватски језик на Сорбони од 1959. до 1961. Докторску дисертацију „Књижевни погледи Антонија Грамшија“ одбранио је 1965. године на Филолошком факултету у Београду. Изабран је за редовног професора 28. децембра 1976. године. За дописног члана САНУ изабран је 15. децембра 1983. године, а за редовног 27. октобра 1994. године.

S.R. Alten, Audio in media, eighth edition, 2008, 502 pages.Odlično očuvano, kao novo. Isporuka pouzećem: 10.000 dinara + 300 din. pakovanje i poštarina. U Beogradu je moguće lično preuzimanje knjige, bez pakovanja i troškova poštarine. Tel. 011 2136735 e-mail: [email protected] https://audiotehnikasnimanjezvuka.blogspot.com https://akustikastudijazvucnaizolacija.blogspot.com http://www.blazoguzina.yolasite.com/ Vinyl’s much-hyped return to radio • RedTech https://bitlsizauvek.blogspot.com Amazon.com: Acoustical Design of Broadcasting and Recording Studios: Requirements, Recommendations, Architectural Guidelines eBook : Guzina, Blažo: Books

Jan Kišgeci: SPOMENICI KUKURUZU MARTINA JONAŠA Martin Jonaš Tvrd povez sa omotom, format: 22x23cm, 95strana, reprodukcije, izdavač: NIP NOVINSKO IZDAVAČKO TRGOVINSKO PREDUZEĆE - Novi Sad Мартин Јонаш био је наивни сликар словачког порекла из места Ковачица. Дао је значајан допринос оснивању локалне групе наивних сликара и један је од оснивача ковачичке наиве. Његова дела су била изложена на преко 300 индивидуалних и групних изложби у скоро 50 земаља света. Живео је и радио у Ковачици. Википедија

MANASTIR ŠAOLIN - Vang Hongjun - NOVO!! Autor: Vang Hongjun Izdavač: Verzalpress, Beograd Godina izdanja: 1998. Broj strana: 382 Povez: mek Format:20x13 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Nekorišćena u celofanu. Šaolin je kolevka kineskih i japanskih borilačkih veština i ovo su istinita kazivanja o drevnom manastiru i njegovim monasima borcima. Zanimljiva priča o centru budizma koji je istovremeno bio poznat kao najbolja škola borilačkih veština i kolevka kung fua.Na prikupljanju priča radio je veliki tim naučnika i stručnjaka.

Plava linija traganja - Bratislav Ljubisic - Biblioteka Nova broj 124, tvrdi povez, 140 strana -1988 godina ,retko ,mali tiraz,samo 500 primeraka Plava linija trajanja : prolegomena o Penelopinim rukama i Arijadninoj niti : srpsko slikarstvo dvadesetog veka. Sadrži tekstove izlagane u emisiji `Putevima kulture` Drugog programa Radio Beograda u periodu od oktobra 1993. do oktobra 1994. vrlo dobro oocuvana -organizovani transport podrazumeva slanje posiljke ,kao preporucenu tiskovinu VIDI SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE knjige NA LIMUNDU I KUPINDU kutija 1

NESAVRŠENI KRUG ZORANA KARAJIĆA / NEZAVRŠENI KRUG ZORANA KARAJIĆA , Šabačko pozorište Šabac 2004, str. 164. Zbornik ; Zoran Karajić Knjiga nema urađenu katalogizaciju u NBS OČuvanost 3; malo pohabana ; ima posvetu glumca Zoarana Rapajića Zoran Karajić (Šabac, 5. jul 1951) je srpski pozorišni glumac iz Šabačkog pozorišta. Zoran Karajić je rođen u Šapcu 5. jula 1951. godine. Na pozorišnoj sceni je od kraja 70-ih godina prošlog veka. Radio kao direktor i glumac Šabačkog pozorišta. Živi i radi u Šapcu.

Zoran M. Jovanović : NIŠKA ŽUPA UZVIŠENJA SV. KRIŽA OD ZAČETAKA DO DANAS , Beogradska nadbiskupija Beograd 2013, str. 158. Očuvanost 4; ima potpis. Knjiga ’’Niška župa Uzvišenja sv. Križa od začetaka do danas’’ govori o istorijskom i duhovnom razvoju katoličke crkve u Nišu, kao i o novoj eri nakon obnavljanja župne crkve Uzvišenja sv. Križa, koja svojim mozaikom, koji je radio p. dr Marko Ivan Rupnik predstavlja ne samo duhovno, već i veličanstveno umetničko delo za čitav grad.

TITOV BORBENI PUT 1941-1943.: Radomir Bulatović Naslov Titov borbeni put : posebni osvrt na objekte u kojima je boravio i radio. Knj. 1, (1941-1943) / Radomir Bulatović Vrsta građe dr.knjiž.oblici URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Oslobođenje, 1988 (Čačak : Litopapir) Fizički opis 362 str. : fotogr. ; 21 cm Zbirka Istorijska i memoarska biblioteka ISBN 86-319-0094-X (plast. sa omotom) Predmetne odrednice Tito, Josip Broz, 1892-1980 Odlično očuvana knjiga.

Milan Damnjanović : POREKLO UMETNOSTI KAO FILOSOFSKI PROBLEM , Univerzitet umetnosti Beograd 1981, str. 100. Očuvanost 4. Milan Damnjanović (1924–1994), jugoslovenski i srpski filozof. Završio je studij filozofije i psihologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1950. Doktorsku disertaciju pod nazivom: `K. Fiedler am Scheideweg`, odbranio je u Beču. Radio je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu od 1965. do 1972. Poslije prelazi u Niš, pa u Beograd. Proučavao je estetiku i filozofiju umjetnosti. Prevodio je djela iz estetike (Hartmann, Lukacs i dr.) Bio urednik časopisa `Književna kritika` iz Beograda.