Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! „Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evrop. Počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje… Čarls Bukovski (engl. Charles Bukowski; Andernah, 16. avgust 1920 — San Pedro, 9. mart 1994) je bio američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beat generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva. Čarls Bukovski se rodio kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj.[1] Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922. godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života. Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu `Ham on Rye`. Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona Makulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac. Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. 1944. godine časopis „Stori“ objavljuje njegovu priču `Aftermath of a Lenghty Rejection Slip`. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles. Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. 1952. godine privremeno se zapošljava u pošti gde će provesti naredne tri godine. 1955. godine biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida svoju vezu sa Dženet koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa `Arlekin`. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u `Arlekinu` i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu `Post Office`. Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznm tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim „andergraund“ časopisima. Svoju prvu zbirku pesama `Flower, Fist and Bastial Wail` Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. 1960. godine upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće `Outsider` Džona Veba. 1963. godine dobija nagradu `Outsider of the Year`, a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu `Chicago Literary Times`. Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča ` All Assholes in the World and Mine` objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama `At Terror Street and the Agony Way` (1968) i `The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill` (1969). Piše svoje kolumne pod nazivom `The Notes of the Dirty Old Man` u časopisima `Open City` i ` Los Angeles Free Press` koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima a beleži i svoja prva javna čitanja poezije. Godine 1970. Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće `Black Sparrow Press` Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman `Post Office`. Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za „andergraund“ pisca čija dela objaljuju mali, nezavisni izdavači uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma `Bukovski` reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama. Godine 1976. upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa `U-2` mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1981. godine snimljen je italijanski film `Priče o običnom ludilu` sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film `Barfly` koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rorkom I Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992. godine izlazi iz štampe zbirka pesama ` The Last Night of the Earth Poems`, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca. Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u `Grean Hills` memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru. Danas su veoma popularni i njegovi romani: Holivud, Bludni sin, Žene, Zabeleške starog pokvarenjaka, Palp, Šekspir ovo nikad nije radio i drugi, kao i zbirke kratke proze Đavo je bio vruć, Priče o običnom ludilu, Fotografije iz pakla, Ljubav i ludilo u LA... Književni stil Iako nikada nije zaista bio povezan sa Henrijem Milerom, Alanom Ginsbergom i ostalim tipičnim predstavnicima „bitničke ` generacije pisaca, zbog svog neformalnog književnog izraza i buntovnog stava prema tadašnjem establišmentu, Čarls Bukovski se danas smatra jednim od najoriginalnijih i najuticajnijih pisaca tog perioda. Sam Bukovski svoje književne uzore pronalazio je u Hemingveju, Dostojevskom, Robinsonu Džefersu, Džonu Fanteu, Luisu Ferdinandu Selinu... Dela Čarlsa Bukovskog su u osnovi autobiografska. Teme su šarolike i raznovrsne a u centru interesovanja ovog pisca su uvek patnje i problemi običnog čoveka. Njegovi junaci su očajni, nesrećni ljudi, gubitnici i osobenjaci sa margina društva ogrezli u poroke, često na ivici ludila, emocionalnog sloma i materijalne bede. Svakako najpoznatiji junak je Henri Kinaski, alter-ego Čarlsa Bukovskog koji se pojavljuje u mnogim njegovim pričama i romanima. On je simpatični gubitnik, pijanac, kockar i ženskaroš koji živi na ivici bede, druži se sa propalicama i prevarantima, a žene povremeno koristi kako bi se dokopao visokog društva. Baš kao i Bukovski, Henri Kinaski preferira da bude sam, pije, piše i sluša klasičnu muziku. Prvi put se pojavljuje u priči `Confessions of a Man Insane Enough to Live With Beats`, a njegovu dalju sudbinu pratimo kroz romane `Post Office`, `Faktotum`, `Žene`,`Bludni sin`. Književni izraz Čarlsa Bukovskog je jednostavan, oslobođen metafora, razumljiv svima, ali i izuzetno duhovit i ciničan u isto vreme. Jezik je sirov, ulični ponekad vulgaran i brutalan. Verovatno zbog toga je Bukovski svoja dela objavljivao pretežno kod malih i nezavisnih izdavača. Važio je za „andergraund“ pisca i za života je stekao mnogo manje slave i uspeha kod književnih kritičara i čitalaca nego što je ima danas. Izbor iz bibliografije Poezija `2 by Bukowski` (1967) `A Love Poem` (1979) `Africa, Paris, Greece` (1975) `All the Assholes in the World and Mine` (1966) `Another Academy` (1970) `At Terror Street and Agony Way` (1968) `Burning in the Wather, Drowning in the Flame: Selected Poems 1955-1973 (1974) `Cold Dogs in the Courtyard` (1965) `Confessiones of the Man Insane Enough to Live with Beasts` (1965) `Crucifix in Deathhand:New Poems, 1963-1965 (1965) `Dangling in the Tournefortia` (1981) `Fire Station` (1970) `Flower, fist and the Bestial Wail` (1959) `Grip the Walls` (1964) `If We Take...` (1969) `It Catches My Heart in His Hands: New and Selected Poems, 1955-1963 (1963) `Legs, Hips and Bahind` (1978) `Longshot Poems for Broke Players` (1962) `Love is Dog from the Hell: Poems 1974-1977 (1977) `Love Poems for Marina (1973) `Maybe Tomorrow` (1977) `Me and Your Sometimes Love Poems` (1972) `Mockingbird, Wish Me Luck` (1972) `Night‘s Work` (1966) `On Going Out to Get the Mail` (1966) `Play the Piano Drunk Like Percussion Instrument Until the fingers Begin to Bleed a Bit` (1979) `Poems Written before Jumping out of an 8-story Window (1968) `poems and Drawings (1962) `Run with the Hunted` (1962) `Scarlet` (1976) `Sparks` (1983) `The curtains are Waving` (1967) `The Days Run Away like Wild Horses over the Hills` (1969) `The Flower Lover` (1966) `The Genius of the Crowd` (1966) `The Girls` (1966) `The Last Generation` (1982) `The Last Nights of the Earth Poems (1992) `The Roominghouse Madrigals:Earli Selected Poems, 1944-1966 (1988) `To Kiss Worms Goodnight` (1966) `True Srory` (1966) `War All the Time:Poems, 1981-1984 (1984) `Weather Report` (1975) `While the Music Played` (1973) `Winter` (1975) `Sifting Through the Madness for the Word, the Line, the Way` (2003) Proza `Notes of a Dirty Old Man (1969) `Post Office` (1971) `Madness` (1972) `South of no North:Stories of the Buried Life (1973) `Factotum` (1975) `Women` (1978) `Ham on Rye` (1982) `Horsemeat` (1982) `Bring Me You Love` (1983) `Hot Water Music` (1983) `Barfly` (1984) `There‘s No Business (1984) `Hollywood` (1989) `Pulp` (1994)

„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evrop. Počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje… Čarls Bukovski (engl. Charles Bukowski; Andernah, 16. avgust 1920 — San Pedro, 9. mart 1994) je bio američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beat generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva. Čarls Bukovski se rodio kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj.[1] Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922. godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života. Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu `Ham on Rye`. Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona Makulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac. Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. 1944. godine časopis „Stori“ objavljuje njegovu priču `Aftermath of a Lenghty Rejection Slip`. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles. Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. 1952. godine privremeno se zapošljava u pošti gde će provesti naredne tri godine. 1955. godine biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida svoju vezu sa Dženet koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa `Arlekin`. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u `Arlekinu` i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu `Post Office`. Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznm tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim „andergraund“ časopisima. Svoju prvu zbirku pesama `Flower, Fist and Bastial Wail` Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. 1960. godine upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće `Outsider` Džona Veba. 1963. godine dobija nagradu `Outsider of the Year`, a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu `Chicago Literary Times`. Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča ` All Assholes in the World and Mine` objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama `At Terror Street and the Agony Way` (1968) i `The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill` (1969). Piše svoje kolumne pod nazivom `The Notes of the Dirty Old Man` u časopisima `Open City` i ` Los Angeles Free Press` koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima a beleži i svoja prva javna čitanja poezije. Godine 1970. Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće `Black Sparrow Press` Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman `Post Office`. Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za „andergraund“ pisca čija dela objaljuju mali, nezavisni izdavači uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma `Bukovski` reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama. Godine 1976. upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa `U-2` mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1981. godine snimljen je italijanski film `Priče o običnom ludilu` sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film `Barfly` koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rorkom I Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992. godine izlazi iz štampe zbirka pesama ` The Last Night of the Earth Poems`, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca. Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u `Grean Hills` memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.

POSVETA NA PREDLISTU

prevela Seja Babić extra retko! odlično stanje OTO TOLNAI je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvarlac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se usvim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji - dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj - nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja - Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) avangardna drama neoavangarda novi sad, casopis polja, postmoderna kuca insekata tribina mladih vizuelna poezija jonesko beket arto neoavangardizam u vojvodini postmodernizam ...

TROROG BEOGRAD 1989g. 95str.

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 186

PREDRAG NENAD BEOGRAD 1994G

- Bogdan Jovanović: LEKCIJA - Đorđe Labović: SVETLOSTI I SENKE - Jovan Hristić: OREST - Miodrag Đurđević: ODRPANAC I DVOJICA - Miodrag Pavlović: BDENJE - Radomir Konstantinović: IKAROV LET - Ivan V. Lalić: MAJSTOR HANUŠ - Momo Kapor: NA BLAGOJ LJULJAŠCI SNA - Svetozar Vlajković: MEĐ JOGURTOM I MEĐ SNOM odlično očuvana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Dečiji auto na akumulator jeep BMW X5 sa gumama na pumpanje. Boja: metalizirana - crna, crvena, bela. WI-FI daljinski. Baterija 12V/7AH. Motor 2x35W. Vrata se otvaraju. Poseduje TRI brzine - (3.5 km/h - 8 km/h). Amortizeri na svim točkovima. Jedna pedala za gas i kočnica. Pojas za vezivanje. Sirena. Dugme za paljenje. Usb ulaz, SD kartica, FM radio. Muzički volan, sa različitim zvukovima, veza za mp3 player sa kontrolom jačine zvuka, led svetla. Dimenzije: 127x87x64 cm. Maksimalno opterećenje do 30 kg. Za decu od 2 do 8 godine. Garancija 6 meseci. Cena: 28000 dinara. Kontakt: Boban

Dobro očuvana Oštećenje na rikni Biblioteka priručne literature za osnovne škole Beograd 1962. 48 strana

Potpuno kompletan polovan Lego set iz 2009. godine. U pitanju je auto koji ima daljinjski upravljac. Svi delici su original Lego, u odgovarajucim bojama prema uputstvu i u odličnom stanju. Prodaje se rasklopljen bez uputstva i kutije. Uputstvo se može lako naći na internetu ili vam ga mogu poslati u pdf formatu. Garantujem za originalnost, kompletnost i tačnost opisa, u suprotnom vraćam novac.

Stojan Srdić : MOJE DETE I DRUGE DRAME, Dijak 2019, str. 292. Očuvanost 4. СТОЈАН СРДИЋ је рођен 20. 9. 1950. у Меденим селиштима код Гламоча, у бившој Босни и Херцеговини. Романи: Облаци и змије (“Гутенбергова галаксија”, 2003) , Крилати мачак, роман за децу (“Букленд”, 2007). Књиге приповедака: Праревачка шума (“Просвета”, 1988) Људи у пиџами (“Глас српски”, 2001) Књиге песама: Житије (“Књижевне новине”, 1988) Улица (“Рад”, 1993) Кућа и около ње (“Рад”, 1995) Медена селишта (“Српска књижевна задруга”, 1987) Ћопави људи (“Коцићева задужбина”, 2000) Драме: Микулина женидба (часопис “Сцена”, 1988) Ћопави људи (часопис “Видици”, 1988), Максим (“Савремена српска драма 24” 2005). Драма Анђео са веранде, награђена – “Нушићева награда за 2005’’ објављује се први пут у овој хрестоматији. Драма Грч, (Савремена српска драма бр. 30/2007) ТВ драме: Пси долазе (откуп на Конкурсу за тв драму телевизије Загреб, 1984). Радио-драме (снимљене и емитоване): Бујица, 1984. године, Радио Београд; Магла, 1984. године, Радио Београд, 1985. године, Радио Скопље, 1986. године Радио Берлин. Стоје времена (Радио Београда) емитована на више страних радио станица; Игра, 1987. године, Радио Београд; Ждрело, 1987. године, Радио Београд; Сеобе, 1988. године, Радио Београд; Тишине косова, 1989. године, Радио Београд (Исте године издата аудио-касета са истим називом) “ПГП” Радио-Београд; Сахрана, 1990. године, Радио Сарајево; Јаук Стамене Срдић, 1991. године, Радио Београд; Исус или онај који ће се родити, 1991. године, Радио Београд; Ћопави људи, 1991. радио Нови Сад; Максим Црнојевић 1994. године, Радио Београд; Гламочко немо коло, 2002. године, Радио Београд. Драмски студио “Мирко Таталовић-Ћира” , Нова Пазова, априла 2007. поставио је драму Микулина женидба, у режији Слободана Ћустића. На фестивалу радија у Охриду 1985. године радио-драма Магла осваја прву награду. Исте године на ПРИ ИТАЛИЈА у Каљарију, ова радио-драма заузима друго место. Радио-драме су му превођене и емитоване на више страних језика. Поезију и прозу објављивао је у многим значајнијим књижевним часописима. Радови су му заступљени у неколико антологија поезије и прозе. Члан је Удружења драмских писаца Србије од 1987. године, а Удружења књижевника Србије од 1990. године. Живи и ради у Београду као самостални уметник.

GORNJI BEZDAN ZVUKA Neda Depolo Radio-televizija Srbije Beograd, 1999. Izabrani tekstovi Priredio Đorđe Malavrazić Meki povez, format: 14x20 cm, 276 strana, ilustrovano, cirilica. Korice odlicne, kao na slikama. Unutra odlicna. Bez tragova koriscenja! Neda Depolo, je bila dramaturg, urednik Dramskog programa Radio Beograda (Brčko, 01. 04. 1922 - Beograd, 11. 02. 1996) Radio-Beograd, Dramski program, Radio-drama, Estetika, Knjizevno delo, Radio adaptacija, radio-emisije 11032023 ktj-51

odlično stanje, 292str.,meki povez,20cm, š m98

Novo.

Sjajna knjiga, vrlo korisna za nastavnike srpskog jezika i književnosti. RETKO. Scenska dela o našim piscima: Neka sudi mladež i potomstvo (scensko delo o životu i radu Vuka Stefanovića Karadžića) Narodni bard (radio drama o životu Filipa Višnjića) Kad mlidijah živeti ( radio drama o životu i delu Branka Radičevića) Najlepši spomen moga života (Radio drama o susretu i poznanstvu Ljubomira Nenadovića i petra Petrovića Njegoša) Posle mača pero (radio drama o životu i delu Marka MIljanova) Žal za mladost (radio drama o životu i delu Borisava Stankovića) Čovek peva posle rata (radio drama o životu i delu Dušana Vasiljeva) Agena, Beograd, 1995. Mek povez, 210 strana. Nova knjiga.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Radio-dani : (prilozi za Lepi ritam srca) - Daniel Kovač Izdavač: Književna radionica Rašić Godina izdanja: 2022 Broj strana: 228 Format: 16 cm Povez: Broširani U ovoj svesci je sabrano ono što je preostalo od priloga koje sam pravio za Lepi ritam srca. Morao sam da dam ime prilozima, pa sam smislio neodređeni naziv Logika beskonačnog života i snimio džingl na rumunskom jeziku sa izjavama tipa drumul e bun este asfaltat, sint agricultor ili askulte omule, astea sunt ultime boabe logice. Da tačno znam šta sam hteo tim nazivom, osmelio bih se da ove spise tako i nazovem. Možda sam samo hteo nešto otvoreno i bez okvira.

Radio drama. Izdavač: Radio Beograd , 1984. Broj strana: 155 Pismo: ćirilica Povez: mek, nekvalitetan povez, knjiga će se razlistati...

ZORAN ĆIRIĆ Slivnik 2004 Narodna knjiga/Alfa Korice 4+ Unutrašnjost 5- Izvedena i kao radio drama na Radio Beogradu. Roman za prave sladokusce.

O delu Vreme i vremena Miloša Arsenijevića Knjiga godine Radio Beograda 2 priredio Đorše Malavrazić Radio beograd 2, 2005. mek povez 121 strana odlično očuvana knjiga ilustrovano

Neodoljiva draž poziva - Dejan Simonović Izdavac Filip Visnjic 1992. 274 strana,21 cm. LEPO STANJE Dejan Simonović, rođen 1960. u Vranju. Živi i radi u Beogradu. .Objavio: Krojač iz Ulma (roman), Pegaz, 1987; Neodoljiva draž poziva (sotija), Filip Višnjić, 1992; Zaklon (roman), elektronsko izdanje autora 2010; Prikaza (roman), Albatros plus, 2011; Besposličari (roman), Književno društvo Hiperboreja, 2015. .U književnoj periodici objavljuje priče i eseje..Izvođene radio-drame: Osvit, Žrtva, Plaćenici, Matrozi. Za radio-dramu Matrozi dobitnik je prve nagade za konkursu Radio Beograda za radio-dramu 2016. godine..Bio je urednik u Književnoj reči i Književnom magazinu. Urednik je tribinskog programa Srpskog književnog društva. K.S.N. O.1.P.1

Vule Žurić: CRNI GLAS ZA BELU HARTIJU, RTS izdavaštvo 2017, str. 204. Sedam radio-drama o srpskim piscima. Očuvanost 4. Svih sedam pisaca - Bora Stanković, Milan Rakić, Milutin Uskoković, Emanuil Janković, Brana Cvetković, Svetozar Ćorović i Branko Ćopić - o kojima govore ove radio-drame bili su istinski junaci vremena koja im nikako nisu bila naklonjena, a uprkos kojih su stvorili dela koja ih čine besmrtnim. Baveći se malim radostima i velikim patnjama srpskih pisaca, autor se susreo sa veličinom modernosti njihove umetnosti i bedom sveta koji ih je uglavnom prezirao. Svih sedam radio-drama realizovane su u produkciji Dramskog programa Radio Beograda u okviru serijala „Zvezdani časovi čovečanstva`.

Radomir Konstantinović Čisti i prljaviTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Nolit BeogradGodina izdanja 1986Broj strana 382Radomir Konstantinović - Pozdrav Bori Ćosiću, Bioskop „Reks“, 1998.Biografija UrediRođen je 27. marta 1928. godine u Subotici.[2] Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949. do 1951. godine. Uređivao je časopis „Mladost“, „Književne novine“ i dvonedeljnik „Danas“. Više godina bio je honorarni saradnik Trećeg programa Radio Beograda.Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“.Primljen je u Savez književnika Jugoslavije 3.1.1949.godine. Članska karta nosi broj 47.U periodu 1956-1964 Radio Beograd izveo je šest Konstantinovićevih radio-drama koje je režirao Vasilije Popović (Pavle Ugrinov). Kamerna scena „Krug 101` Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 1962. godine dramom „Saobraćajna nesreća“ u režiji Arse Jovanovića. Sve radio-drame prevođene su i izvođene na više jezika. Drama „Veliki Emanuel“ uvršćena je 1963. godine u antologiju svetske radio-drame na nemačkom. Po drami „Ikarov let“ 1964. godine nazvana je antologija jugoslovenske radio-drame takođe na nemačkom.Osim više desetina eseja i rasprava emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima, objavio je zbirku estetičko-filozofskih rasprava „Pentagram“.Od „Pentagrama“, okrenuo se eseju i tada su počele da se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ koju je Konstantinović u celosti pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana.Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu `Treći program` ogledi o pesnicima Srpske kulture 20. veka „Biće i jezik“. Za 12 godina (1969—1981) Konstantinović je objavio 113 eseja na više od 4000 stranica.Postmodernističko štivo „Dekartova smrt“ objavljeno je 1998. godine. U dijalogu između Dekarta, Paskala i Montenja oseća se napetost između literature i filozofije i to je osnovno obeležje ovog teksta.Četiri godine nakon „Dekartove smrti“, objavio je knjigu pod naslovom „Beket prijatelj“. Ovo delo u krajnje svedenoj formi sačinjeno je od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena. Ta pisma su deo prepiske, čiji je veći deo uništen u toku rata, kada je rovinjska kuća Konstantinovićevih obijena i opljačkana. [3]O Konstantinoviću Oto Bihalji Merin je pisao: „Pisci koji imaju svoj semantičko-filosofski koren u grudvi svog malo poznatog jezika ili sredine, teže prodiru u svet; da su se knjige kao `Filosofija palanke` i „Biće i jezik“ Radeta Konstantinovića rodile u velikim jezičkim centrima, njihove rezonance bi bile slične onima koje imaju dela Beketa i Sartra.`Preminuo je u Beogradu 27. oktobra 2011. godine.[4]Bio je sin prof. dr Mihaila Konstantinovića.Najznačajnija dela Uredi`Biće i jezik“Zbirke pesama UrediKuća bez krova (Novo pokoljenje, Beograd, 1951)Romani UrediDaj nam danas (Novo pokoljenje, Beograd, 1954)Čisti i prljavi (Svjetlost, Sarajevo, 1958)Izlazak (Srpska književna zadruga, Beograd, 1960)Mišolovka (Kosmos, Beograd, 1956)Esejistički i teorijski radovi UrediAhasver ili traktak o pivskoj flaši (Prosveta, Beograd, 1964)Pentagram, beleške iz hotelske sobe (Forum, Novi Sad, 1966)Filosofija palanke (Treći program, br. 2, Beograd, 1969)Biće i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka, osam knjiga (Prosveta, Beograd, 1983)Dekartova smrt (Agencija Mir, Novi Sad, 1998)Beket prijatelj (Otkrovenje, Beograd, 2000)Miloš Crnjanski (Otkrovenje, Beograd, 2013) - posthumnoNa margini (University Press, Sarajevo 2013) - posthumno[5] [6]Duh umetnosti (University Press, Sarajevo 2016) - posthumno [7] [8] [9]Radio-drame UrediSaobraćajna nesreća UrediNapisana i emitovana 1958.Uloge: Mira Stupica, Branko Pleša, Marjan LovrićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNjenim izvođenjem pod nazivom “Svedok” otvorena je kamerna scena Narodnog pozorišta “Krug 101”. Izvođena na programu Radio Beograda i Radio Sarajeva. Izvođena na nemačkom radiju: Hamburg, Frankfurt, Minhen.Veliki Emanuel UrediNapisana 1959. Emitovana 1985.Uloge: Viktor Starčić, Sima Janićijević, Antonije Pejić, Predrag LakovićReditelj: Vasilije PopovićTekst ove radio-drame objavljen je u Antologiji moderne radio-drame “Spektakulum” u izdanju Zurkampa, uz najpoznatija ostvarenja Semjuela Beketa, Ežena Joneska, Fridriha Direnmata, Harolda Pintera.Emitovana je na bavarskom radiju.Iznenađenje UrediNapisana 1959. Emitovana 1985.Uloge: Nevenka Urbanova, Miodrag Radovanović, Slavko Simić, Jovan Milićević, Nikola SimićReditelj: Petar TeslićTekst objavljen u Letopisu Matice srpske, br.135, maj 1959. Knj. 383 sv. 5Euridika UrediNapisana 1961. Emitovana 1961.Uloge: Ljiljana Krstić, Rade MarkovićReditelj: Vasilije PopovićEmitovana na radio-programima Hamburga, Štutgarta, Minhena, Esena i Frankfurta. Dr. Hajnc Švicke, istoričar i teoretičar radio-drame pominje u svojoj knjizi “Radio drama - Istorija i dramaturgija” Euridiku kao primer dela sa radiofonskom situacijom za dva lica i zvuk.Ikarov let UrediNapisana 1962. Emitovana 1962.Uloge: Ljiljana Krstić, Slavko Simić, Marjan LovrićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNa Festivalu jugoslovenske radio-drame, u Ljubljani 1963. emisija je dobila najveći broj nagrada: nagradu za emisiju u celini, drugu nagradu za tekst, prvu nagradu za režiju, nagradu za tonski snimak i nagradu za glumačko ostvarenje Ljiljane Krstić.Izvođena je u Nedelji jugoslovenske radio-drame na programu radio-Praga, a prikazana je i kao TV drama na Berlinskoj televiziji.Štampana je tri puta: RTV - Teorija i praksa, br.6, 1979. i Miroslav Jokić, Zvonimir Kostić, Antologija srpske radio-drame, RTS, 2004, nemački zdavač Horst Erdman Verlag uvrstio je u svoju zbirku jugoslovenskih radio-drama, a cela zbirka nosi naslov “Ikarov let”.Liptonov čaj UrediNapisana 1964. Emitovana 1964.Uloge: Nevenka Urbanova, Božidar DrnićPrva nagrada za glumačko ostvarenje 1964.Obična, oh, kokoška UrediNapisana 1966. Emitovana: 1967.Uloge: Ružica Sokić, Ljiljana Krstić, Zoran Radmilović, Milutin ButkovićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNagrade na Festivalu jugoslovenske radio-drame: nagrada žirija, nagrada za emisiju u celini, za tonski snimak i za glumačko ostvarenje Ružice SokićTekst drame objavljen je u “Delu” jul, 1968.Štampana u knjizi Radio i TV drama - priredio Vasilije Popović, NOLIT, 1987.Filozofija palanke filosofija treci program prvo izdanje roman novi alen rob-grije natali sarot3/23

Radomir Konstantinović MišolovkaTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavać Nolit BeogradGodina izdanja 1986Radomir Konstantinović - Pozdrav Bori Ćosiću, Bioskop „Reks“, 1998.Biografija UrediRođen je 27. marta 1928. godine u Subotici.[2] Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949. do 1951. godine. Uređivao je časopis „Mladost“, „Književne novine“ i dvonedeljnik „Danas“. Više godina bio je honorarni saradnik Trećeg programa Radio Beograda.Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“.Primljen je u Savez književnika Jugoslavije 3.1.1949.godine. Članska karta nosi broj 47.U periodu 1956-1964 Radio Beograd izveo je šest Konstantinovićevih radio-drama koje je režirao Vasilije Popović (Pavle Ugrinov). Kamerna scena „Krug 101` Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 1962. godine dramom „Saobraćajna nesreća“ u režiji Arse Jovanovića. Sve radio-drame prevođene su i izvođene na više jezika. Drama „Veliki Emanuel“ uvršćena je 1963. godine u antologiju svetske radio-drame na nemačkom. Po drami „Ikarov let“ 1964. godine nazvana je antologija jugoslovenske radio-drame takođe na nemačkom.Osim više desetina eseja i rasprava emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima, objavio je zbirku estetičko-filozofskih rasprava „Pentagram“.Od „Pentagrama“, okrenuo se eseju i tada su počele da se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ koju je Konstantinović u celosti pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana.Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu `Treći program` ogledi o pesnicima Srpske kulture 20. veka „Biće i jezik“. Za 12 godina (1969—1981) Konstantinović je objavio 113 eseja na više od 4000 stranica.Postmodernističko štivo „Dekartova smrt“ objavljeno je 1998. godine. U dijalogu između Dekarta, Paskala i Montenja oseća se napetost između literature i filozofije i to je osnovno obeležje ovog teksta.Četiri godine nakon „Dekartove smrti“, objavio je knjigu pod naslovom „Beket prijatelj“. Ovo delo u krajnje svedenoj formi sačinjeno je od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena. Ta pisma su deo prepiske, čiji je veći deo uništen u toku rata, kada je rovinjska kuća Konstantinovićevih obijena i opljačkana. [3]O Konstantinoviću Oto Bihalji Merin je pisao: „Pisci koji imaju svoj semantičko-filosofski koren u grudvi svog malo poznatog jezika ili sredine, teže prodiru u svet; da su se knjige kao `Filosofija palanke` i „Biće i jezik“ Radeta Konstantinovića rodile u velikim jezičkim centrima, njihove rezonance bi bile slične onima koje imaju dela Beketa i Sartra.`Preminuo je u Beogradu 27. oktobra 2011. godine.[4]Bio je sin prof. dr Mihaila Konstantinovića.Najznačajnija dela Uredi`Biće i jezik“Zbirke pesama UrediKuća bez krova (Novo pokoljenje, Beograd, 1951)Romani UrediDaj nam danas (Novo pokoljenje, Beograd, 1954)Čisti i prljavi (Svjetlost, Sarajevo, 1958)Izlazak (Srpska književna zadruga, Beograd, 1960)Mišolovka (Kosmos, Beograd, 1956)Esejistički i teorijski radovi UrediAhasver ili traktak o pivskoj flaši (Prosveta, Beograd, 1964)Pentagram, beleške iz hotelske sobe (Forum, Novi Sad, 1966)Filosofija palanke (Treći program, br. 2, Beograd, 1969)Biće i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka, osam knjiga (Prosveta, Beograd, 1983)Dekartova smrt (Agencija Mir, Novi Sad, 1998)Beket prijatelj (Otkrovenje, Beograd, 2000)Miloš Crnjanski (Otkrovenje, Beograd, 2013) - posthumnoNa margini (University Press, Sarajevo 2013) - posthumno[5] [6]Duh umetnosti (University Press, Sarajevo 2016) - posthumno [7] [8] [9]Radio-drame UrediSaobraćajna nesreća UrediNapisana i emitovana 1958.Uloge: Mira Stupica, Branko Pleša, Marjan LovrićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNjenim izvođenjem pod nazivom “Svedok” otvorena je kamerna scena Narodnog pozorišta “Krug 101”. Izvođena na programu Radio Beograda i Radio Sarajeva. Izvođena na nemačkom radiju: Hamburg, Frankfurt, Minhen.Veliki Emanuel UrediNapisana 1959. Emitovana 1985.Uloge: Viktor Starčić, Sima Janićijević, Antonije Pejić, Predrag LakovićReditelj: Vasilije PopovićTekst ove radio-drame objavljen je u Antologiji moderne radio-drame “Spektakulum” u izdanju Zurkampa, uz najpoznatija ostvarenja Semjuela Beketa, Ežena Joneska, Fridriha Direnmata, Harolda Pintera.Emitovana je na bavarskom radiju.Iznenađenje UrediNapisana 1959. Emitovana 1985.Uloge: Nevenka Urbanova, Miodrag Radovanović, Slavko Simić, Jovan Milićević, Nikola SimićReditelj: Petar TeslićTekst objavljen u Letopisu Matice srpske, br.135, maj 1959. Knj. 383 sv. 5Euridika UrediNapisana 1961. Emitovana 1961.Uloge: Ljiljana Krstić, Rade MarkovićReditelj: Vasilije PopovićEmitovana na radio-programima Hamburga, Štutgarta, Minhena, Esena i Frankfurta. Dr. Hajnc Švicke, istoričar i teoretičar radio-drame pominje u svojoj knjizi “Radio drama - Istorija i dramaturgija” Euridiku kao primer dela sa radiofonskom situacijom za dva lica i zvuk.Ikarov let UrediNapisana 1962. Emitovana 1962.Uloge: Ljiljana Krstić, Slavko Simić, Marjan LovrićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNa Festivalu jugoslovenske radio-drame, u Ljubljani 1963. emisija je dobila najveći broj nagrada: nagradu za emisiju u celini, drugu nagradu za tekst, prvu nagradu za režiju, nagradu za tonski snimak i nagradu za glumačko ostvarenje Ljiljane Krstić.Izvođena je u Nedelji jugoslovenske radio-drame na programu radio-Praga, a prikazana je i kao TV drama na Berlinskoj televiziji.Štampana je tri puta: RTV - Teorija i praksa, br.6, 1979. i Miroslav Jokić, Zvonimir Kostić, Antologija srpske radio-drame, RTS, 2004, nemački zdavač Horst Erdman Verlag uvrstio je u svoju zbirku jugoslovenskih radio-drama, a cela zbirka nosi naslov “Ikarov let”.Liptonov čaj UrediNapisana 1964. Emitovana 1964.Uloge: Nevenka Urbanova, Božidar DrnićPrva nagrada za glumačko ostvarenje 1964.Obična, oh, kokoška UrediNapisana 1966. Emitovana: 1967.Uloge: Ružica Sokić, Ljiljana Krstić, Zoran Radmilović, Milutin ButkovićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNagrade na Festivalu jugoslovenske radio-drame: nagrada žirija, nagrada za emisiju u celini, za tonski snimak i za glumačko ostvarenje Ružice SokićTekst drame objavljen je u “Delu” jul, 1968.Štampana u knjizi Radio i TV drama - priredio Vasilije Popović, NOLIT, 1987.Filozofija palanke filosofija treci program prvo izdanje roman novi alen rob-grije natali sarot3/23