Karakteristike : Model : RB-2001 Maska za auto radio, radio blenda Tip okvira: 2 DIN Auto brend: Alfa Romeo Podržani modeli automobila: Alfa Romeo 159 2005->, Alfa Romeo Brera 2005->, Alfa Romeo Spider 2005->

Karakteristike : Model : RB-1059 Montažni okvir za radio Tip okvira: 1 DIN Auto brend: Fiat Boja: Siva Podržani modeli automobila: Fiat Grande Punto 2005->, Fiat Linea 2007->

vladimir j. radojevic dobrosav j. milenkovic Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

MIRKO TEPAVAC sećanja i komentari - Aleksandar Nenadović Izdavač: RADIO B92 Beograd Godina izdanja: 1998. većin format Broj strana: 255 KAO NOVO

MIRKO TEPAVAC sećanja i komentari - Aleksandar Nenadović Izdavač: RADIO B92 Beograd Godina izdanja: 1998. Povez: broš Broj strana: 255 Pismo: latinica Stanje: dobro

Sezdeset osma - Licne istorije - 80 svedocanstava - Priredio Djordje Malavrazic - Objavljeno povodom 40 godina od velikih studentskih demonstracija u Beogradu - Radio Beograd 2 i Sluzbeni glasnik Beograd - 2008 godina .

Mek povez, ćirilica,276 strana Čime su se zapravo bavili Peta uprava KGB i druge njegove regionalne ispostave? Ko, gde i kako je prisluškivao američke predsednike i zašto su saradnici stanica radio-elektronske obaveštajne službe Šesnaeste uprave KGB SSSR nagrađeni ratnim ordenima? Kako je naučno-tehnička obaveštajna služba pomagala izgradnji novih vidova sovjetske vojne tehnike? Čime su se bavili saradnici komande „F“ u inostranim rezidenturama? Za koga su u „skrovištima“ i tajnim spremištima na teritoriji zapadne Evrope oni ostavljali oružje i radio-stanice? Šta je trebalo da se dogodi u slučaju nastanka „izuzetnog perioda“? O tome i mnogo čemu drugom govori se u ovoj knjizi poznatog ruskog istoričara Aleksandra Severa, napisanoj na osnovu nekadašnje tajne dokumentacije KGB SSSR.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karl-Heinz Janßen (* 17. studenog 1930. u Carolinensielu; † 26. ožujka 2013. u Hamburgu)je bio njemački novinar i od 1963. do 1998. urednik tjednika Die Zeit. Radio je kao povjesničar na suvremenoj njemačkoj povijesti.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpska pravoslavna crkva u Nezavisnoj državi Hrvatskoj 1941 - 1945 Veljko Djuric Misina Veljko Đurić Mišina (Kosore, 8. januar 1953) srpski je istoričar, specijalizovan za istoriju Srpske pravoslavne crkve, proučavanje genocida i holokausta, kao i modernu istoriju Zapadnog Balkana. Radio je u više naučnih i obrazovnih ustanova i bivši v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu. Obrazovanje U rodnom mestu završio sedam razreda osnovne škole, u Beogradu osmi razred, gimnaziju i studije istorijskih nauka na Filozofskom fakultetu. Doktorat „Srpska pravoslavna crkva 1941-1945. godine“ odbranio na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Karijera Radio u Istorijskom muzeju Srbije kao kustos-istoričar (1981-1997), potom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini kao nastavnik, najpre u zvanju docenta, potom vanrednog profesora, na predmetu Istorija Jugoslavije (1997-2005), u Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću kao direktor i rukovodilac naučnoistraživačkog projekta (2005-2008), kao direktor u Evropskoj višoj školi za sportsko novinarstvo u Beogradu (2008-2009). Odlukom Vlade Republike Srbije od 23. juna 2013. godine, imenovan za vršioca dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida.

SOLUNSKI FRONT: Luiđi Vilari Naslov Solunski front / Luiđi Vilari ; [preveo sa italijanskog i engleskog Ivan Dimitrijević] Jedinstveni naslov La campagna di Macedonia. srpski jezik Vrsta građe prikaz Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2018 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 361 str. : fotogr., geogr. karte ; 22 cm Drugi autori - osoba Dimitrijević, Ivan = Dimitrijević, Ivan Zbirka Edicija Srbija 1914-1918 / Prometej, Novi Sad [i] Radio-televizija Srbije, Beograd ISBN 978-86-515-1421-3 (Prometej; karton) Napomene Prevod dela: La campagna di Macedonia / Luigi Villari Autorova slika Fotogr. i na oba spojna lista Tiraž 500 Dodaci: str. 345-361 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 9-10. Predmetne odrednice Prvi svetski rat 1914-1918 -- Solunski front -- 1915-1918 Solunski front – Luiđi Vilari predstavlja knjigu koja govori o italijanskim vojnicima na južnom frontu tokom Velikog rata. Sam autor je o knizi rekao: U ovoj knjizi želeo sam da ispričam priču o jednom od tolikih frontova na koje se delio prostrani svetski oružani sukob – o Solunskom frontu – nastojeći naročito da istaknem važnu ulogu italijanskog kontigenta na njemu. Momci iz italijanskih vojnih jedinica na Balkanu bili su do sada gotovo sasvim zanemareni u već veoma brojnim publikacijama o Velikom ratu. Odlično očuvana knjiga.

Nova, nekorišćena Glasom pisana istorija / Dragoslav Simić Vrsta građe knjiga Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Clio, 2018 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 634 str. : fotogr. ; 19 cm Tiraž 500 Kako je nastala ova knjiga: str. 8-19 O autoru: str. 633-634. Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Radio-emisije -- Istorija -- Srbija -- 20v-21v -- Istorijska građa Novinarstvo -- Srbija -- 20v-21v -- Intervjui Simić, Dragoslav, 1941- = Simić, Dragoslav, 1941- Sadržaj Kako je nastala ova knjiga GLASOM PISANA ISTORIJA 1. Ignjat Cvjetković „Bosanac“ - Priča iz nevremena ili niđe ništa 21 2. Petar Jović - Preko Rusije i Japanskog mora - na Solunski front 33 3. Ita Rina - Dražesna Ita Rina 55 4. Miroslav Nikitović - Na trotoaru preko puta - u kriminalističkoj rubrici Politike (1935/36) 68 5. Miloš Tošić - Od „Đačkog batalјona` do Tesle 85 6. Živadin Stevanović - Gružanin na Svetskoj izložbi u Nјujorku 1939. - Susret s Teslom 95 7. Žarko Popović - Pripreme agentata na kralјa Aleksandra Karađorđevića u Italiji 1933. godine 101 8. Tomislav Karađorđević - Uspomene 114 9. Vane Ivanović (Ivan Vane Stefan Ivanović) - Ko je pobedio u Jugoslaviji 1945? 128 10. Dr Anka Matić - „Jugoslovenski šianci` dr Anke Matić - preko Pariza do Jugoslavije (1939-1941) 146 11. Jovanka Jovanović - Kao u nekom divnom čarobnom snu 161 12. Vojislav Bubiša Simić - U hotelu „Zanatski dom 174 13. Predrag Cune Gojković - „Moj Filipe brzi vetre, pošto voziš kilometre` 192 14. Desimir Tošić - Srbin, Jugosloven i Evropejac 205 15. Aleksandar Fredi Mošić – Otvorim radio - objava rata 228 16. Velizar Vučković – Vombardovanje na Stracinu 1941. - Uspomene pilota 246 17. Mile Miličević - Rat, dete i batine 258 18. Mina Kovačević - Jozsf Šulc u „Majinoj bašti` 268 19. Janko Hrkalović – Nacionalizacija knjižara 1948 281 20. Milјuša Jovanović - Milјuša s Golog otoka 290 21. Sreten Božić Vongar - Vongar s Bukulјe u Australiji 314 22. Nikola Kosić - „Vesti*` - informativna emisija iz 1953. godine - Milvoki, SAD... 331 23. Mihajlo Mihajlov - Zatvor za pisca Moskovskih Godina 344 24. Budimir Lončar - O Titu 360 25. Jugoslav Vlahović - Kontinenti između kažiprsta i palca 381 26. Ksenija Jovanović – Paradoksi u mom životu 395 27. Milica Lučić Čavić - Državu ne čine teritorije, državu čine lјudi 421 28. Jovan Rašković - Tako je govorio Jovan Rašković 438 29. Matija Bećković - Beseda na Vukovom saboru 1990 30. Šanji Kelemen - Gde je zemlјa Šanjija Kelemena 468 31. Vlatka Krsmanović - Sudbina Vlatke Krsmanović ili suočavanje s prošlošću 484 32. Sankcije - Kako sam se popeo na „Durmitor` u Baltimoru 501 33. Ljubomir Simović - Dnevnik (1999) 518 34. Latinka Perović - Da vam skakavci ne pojedu nijedan dan života 533 35. Dubravka Stojanović - O čemu piše istoričar 546 36. Raško Dimitrijević - Malo sam pisao, govorio mnogo 562 37. Ljubiša Rajić - Srbija je intelektualno podelјena 578 38. Đuro Šušnjić - Dijalog, susret razlika .. 601 39. Živica Tucić - Srbi između pravoverja i krivoverja 618 40. Prekale, selo na prodaju 629 O autoru 633 U knjizi Dragoslava Simića sačinjen je sjajan izbor iz bogate zaostavštine višedecenijskog serijala radiofonske emisije „Govori da bih te video“. Sagovornike i teme autor je lično otkrivao, znao da prilagodi svom mediju i realizovao s njima razgovore na raznim geografskim meridijanima, čak i u najtežim vremenima kao što su bile sankcije Ujedinjenih nacija i bombardovanje. Na našu sreću – sačuvao je te istorijske snimke brojnih priča naših znamenitih, ponekad zaboravljenih a često sasvim skromnih likova koji sada, u knjizi, postaju opipljivi doživljaji koji pokrivaju ne samo ceo 20. vek već i široke prostore Balkana, pa i cele Evrope, do Sjedinjenih Američkih Država, Južne Amerike i Australije. Ispričane živim jezikom, autentičnih narečja i iskrenih pobuda, te neponovljive ispovesti nas pozivaju da im se nebrojeno puta vraćamo i da, na izvestan način, ukrštamo ili paralelno pratimo različite životne puteve i neobične sudbine kojima je protkana naša istorija. Nema nevažnog svedočenja, nema malih priča – svako sećanje je dragulj, bilo da dopunjuje neki vakuum u našim (sa)znanjima o velikim ličnostima i istorijskim zbivanjima, bilo da nam otkriva sasvim intimne, emotivno obojene i neponovljive, obične trenutke življenja. `Usmena, alternativna istorija Dragoslava Simića i njegovih gostiju na talasima radio-emisija – sada pretočena u tekstove i zaokružena u knjigu – obogaćena je velikim brojem pojedinačnih doprinosa izvanrednih sadržaja i tema.` Irina Subotić Dragoslav Simić je dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2, prepoznatljive emisije „Govori da bih te video“. Pokrenuo je 1992. godine autorsku ediciju dokumentarnih emisija u 100 naslova „Knjige koje govore“, prvo na kasetama, potom na nosačima zvuka CD, o ljudima i događajima iz političke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u 20. veku. Dobitnik je brojnih nagrada Radio Beograda u oblasti dokumentarnog radio-novinarstva: u periodu od 1968. do 2007. Nagrađivan je na Festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu za dokumentarne emisije. Objavio je više knjiga: Ženski logor na Golom otoku, u koautorstvu sa Boškom Trifunovićem, (1990) Raskol u eteru, (2006), Autobiografije uživo od Slobodana Jovanovića do danas, knjiga i CD (2007) Dražesni KGB, javi se ( 2009). Sarađivao je na knjizi Šezdeset osma – lične istorije (2008). Pisao je za brojne nedeljne i dnevne novine u SFR Jugoslaviji i Srbiji. Dobitnik je nagrade „Zlatni mikrofon“ RTS za 2007.

tvrd povez 264 str 24 cm Autor je rekao novinarima da je na knjizi dugo radio, više od 15 godina. `Mijenjao sam je želeći da izbjegnem teške teme. Knjiga predstavlja moj pogled na Mrkonjić, u jednom trenutku sam se pokušao vratiti u prošlost i zaustaviti vrijeme`, rekao je Đuza. Čekićeva ističe da je knjiga izuzetno zanimljiva za svakog čitaoca, jer obiluje pričama i legendama. `Autor se trudio da pronađe ogroman broj podataka, anegdota, priča, legendi koje su vezane za ovaj grad, a pravio je selekciju prema svom nahođenju i napravio je jednu zanimljivu knjigu u kojoj se naizmjenično pojavljuju manje ili veće forme - pripovijetke, skečevi, legende`, rekla je Čekićeva. c3

Strujna utičnica na daljinsko upravljanje Pogodna za uključivanje i isključivanje većine uređaja u domaćinstvu (TV, radio, lampa, ventilator...) Može se upariti sa smart utičnicom NVS2RF i na taj način je moguća kontrola preko Wi-Fi veze Polopac za zaštitu dece koji se nalazi unutar utičnice sprečava dostupnost kontakata pod naponom dok se u utičnicu ne uključi potrošač Brend HOME Tip RF utičnica Napajanje 230 V~ / 50 Hz Max. opterećenje 4.3 A / 1000 W Domet na otvorenom 40 m Radna frekvencija 433.92 MHz Set 1 utičnica IP zaštita IP20 Boja Bela Prekidač Da Zaštita od prenapona Ne Zaštita za decu Da Kompatibilni artikli Setovi utičnica sa daljinskim upravljanjem TH1011, TH1013, smart Wi-Fi utičnica NVS2RF

Strujna utičnica na daljinsko upravljanje Home TH1000 je RF utičnica koja omogućava daljinsko upravljanje električnim uređajima u domu. Sa maksimalnim opterećenjem od 4.3 A / 1000 W, ova utičnica radi na radnoj frekvenciji od 433.92 MHz i ima domet od 40 metara na otvorenom prostoru. Sa prekidačem i zaštitom za decu, pruža sigurnost i praktičnost. Kompatibilna je sa setovima utičnica sa daljinskim upravljanjem TH1011, TH1013, kao i sa smart Wi-Fi utičnicom NVS2RF za kontrolu preko Wi-Fi veze. Uključivanje i isključivanje uređaja poput televizora, radio aparata, lampe ili ventilatora postaje jednostavno, dok poklopac za zaštitu dece dodatno osigurava bezbednost. Važno je napomenuti da se ne isporučuje sa daljinskim upravljačem, već je namenjena za proširenje postojećeg kompatibilnog sistema.

GOSTI IZ PROŠLOSTI Simeon Kostov 2014.god,341.strana,23.cm,PRVO izzdanje,RTS Opis Istoimena emisija je jedna od slušanijih na talasima Radio Beograda zahvaljujući i ovim pričama iz naše starine, začudnim psihološko-lirskim i ispovednim portretima istorijskih ličnosti. Knjiga Simeona Kostova „Gosti iz prošlosti` spada u red onih korisnih knjiga koje, krećući se poznatom stazom iznova, potrebno i uspelo, oživljavaju vreme i prilike, ličnosti i događaje za koje sa ponosom, koji ne isključuje suštinsko nepoznavanje, često kažemo da pripadaju zajedničkom nasleđu blistave istorijsko-nacionalne prošlosti.Čitalac ovih priča, kazivanja i prikazanja nagrađen je izvanrednim umetničkim ugođajem, pitkim pričama punim novine. Ponuđen je obiljem podataka iz naše prošlosti koje neće nigde naći na jednom mestu, pogotovo ne ovako odabrane i poređane u ovoj zbirci. Knjiga je NOVA.... ---------------------------- M

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jeremija Mitrović (Brzan, 15. avgust 1910 — Beograd, 29. oktobar 2011) bio je srpski istoričar, univerzitetski predavač, bibliograf i bibliotekar.[1] Biografija Jeremija Mitrović ređen je u selu Brzanu, Opština Batočina 15. avgusta 1910. godine. Osnovnu školu je završio u Brzanu, a gimnaziju u Kragujevcu. Diplomirao je na beogradskom Filozofskom fakultetu na grupi za istoriju 1934. godine. Radio je kao nastavnik u Trećoj beogradskoj gimnaziji, a od 1940. kao asistent na filozofskom fakultetu. Tokom rata dva puta je odstranjen sa fakulteta, a treći put 1945. godine. Mitrović je od 1948. godine počeo da radi Bibliografskom institutu u Beogradu, da bi od 1953. prešao u Narodnu biblioteku Srbije gde je i penzionisan 1970. godine. Pored knjiga, objavio je oko 200 članaka po časopisima, listovima i zbornicima.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dokumenti sadasnjice Leo Mates (Osijek, 24. decembar 1911 — Beograd, 9. septembar 1991) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, diplomata i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije. Biografija Rođen je 24. decembra 1911. godine u Osijeku, u jevrejskoj porodici.[1] U Zagrebu je završio gimnaziju i studirao tehniku. Još kao đak viših razreda gimnazije, učestvovao je u revolucionarnom omladinskom pokretu, a za vreme studija bio je jedan od rukovodilaca studentskog pokreta na zagrebačkom Univerzitetu. Od 1937. godine bio je član Centralnog komiteta Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Hrvatsku. Zbog revolucionarne aktivnosti u razdoblju od 1933. do 1941. godine, bio je sedam puta hapšen, izveden pred Sud za zaštitu države i 26. decembra 1939. godine konfinovan u zatvor u Lepoglavi. Nakon okupacije zemlje aprila 1941. godine, kao član Mesnog komiteta KPJ za Zagreb, radio je na organizaciji ilegalne štampe do početka 1942, kada se pridružio Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije, gde je bio na raznim vojnim i političkim dužnostima. Posleratni period Od 1945. godine bio je glavni urednik Tanjuga, nakon čega je radio u diplomatiji. Među ostalim, bio je savetnik Ambasade FNR Jugoslavije u Londonu, ambasador u SAD-u (od marta 1954) i stalni predstavnik Jugoslavije u Organizaciji ujedinjenih nacija (OUN). Od septembra 1958. do 1961. godine bio je generalni sekretar predsednika Jugoslavije, a nakon toga pomoćnik Saveznog sekretara za inostrane poslove FNRJ, Koče Popovića. Bio je i direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, od 1962. do 1972. godine, poznati stručnjak za međunarodne odnose i autor više knjiga, od kojih su najznačajnije „Nesvrstanost“ (1970) i „Politika supersila i oružje“ (1988).[2] Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih visokih jugoslovenskih i inostranih odlikovanja. Bio je oženjen Ljubinkom Valjarević, sa kojom je imao dva sina. Preminuo je 9. septembra 1991. godine u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Stevan Bugarski (Srpski Semarton, 25. septembar 1939) srpski je pisac, prevodilac, naučnik, istraživač srpske kulturne i duhovne baštine Srba u Rumuniji. Biografija Stevan Bugarski je jedna od najmarkantnijih ličnosti kulturnog života Srba u Temišvaru. Školovanje je započeo u svom rodnom mestu Srpskom Semartonu. Završio je zatim Srpsku gimnaziju u Temišvaru (1956), a potom je upisao Fakultet ruskog jezika[1] na Pedagoškom institutu „Maksim Gorki“ u Bukureštu, odakle je isključen zbog „antipartijskog i antidržavnog stava“. Kao student druge godine filologije, osuđen je na kaznu zatvora.[2] Zbog „verbalnog delikta“ od 1958. do 1962. godine bio je zatvoren, pa pomilovan. Po izlasku iz tamnice stekao je fakultetsku diplomu, na Mašinskom fakultetu Univerziteta politehnike u Temišvaru (1971). Kao mnogi njegovi vršnjaci i Stevan Bugarski je prošao `pakao` Baragana (rumunskog `Sibira` ili `Golog otoka`). Počev od 1951. godine Bugarski se predaje izučavanju srpskog kulturnog nasleđa u Rumuniji. Bio je profesor-zamenik u Parcu i Malom Bečkereku. Radio je zatim kao nekvalifikovani radnik i bravar u Mašinskom preduzeću u Temišvaru. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Politehnike u Temišvaru 1971. godine. Kao inženjer nastavio je da radi u istom preduzeću odakle je otišao u penziju 1991. godine. Živi i stvara u Temišvaru. Radio je godinama kao novinar u Srpskoj emisiji Radio Temišvara. Počev od 1950. godine pisao je poeziju. Pored brojnih naučnih radova, prikaza knjiga i članaka u srpskoj štampi u Rumuniji, a takođe i u Srbiji, Stevan Bugarski je pisao i pripovetke. Bavi se prevođenjem sa rumunskog jezika na srpski. Ipak, njegovo ime je zabeleženo po neumornom i studioznom istraživačkom radu srpske prošlosti u Rumuniji. Žiri Dositejeve zadužbine je 2017. godine napisao o svom laureatu: Stevan Bugarski je vodeći naučni i kulturni poslenik među Srbima u Rumuniji, ugledni proučavalac gotovo svih oblasti srpske baštine, od znamenitih ličnostipoput grofa Đorđa Brankovića, Dositeja Obradovića, Save Tekelije, Miloša Crnjanskog, do srpske štampe, crkvene umetnosti, istorije srpskih svetinja, letopisne tradicije i političke istorije...on je svojim pregalaštvom postao čuvar srpske baštine i samosvojnosti Srba u Rumuniji.[3] Društveni angažman Temišvarac Bugarski je od osnivanja aktivan u Savezu Srba u Rumuniji `krovnoj organizaciji srpstva u toj državi`. Za njega su rekli njegovi poštovaoci iz Dositejeve zadužbine (2017) da je delujujući u Rumuniji, ali i matici Srbiji: srušio ograde koje su nas delile i izgradio mostove koji nas spajaju. Stevan Bugarski je član Upravnog odbora Matice srpske i Uređivačkog odbora `Vukove zadužbine`. Zamenik je glavnog urednika publikacije „Temišvarski zbornik“. Saradnik je Srpske akademije nauka i umetnosti. Član je Udruženja književnika Srbije. Nagrade Dobitnik je nagrade Saveza pisaca Rumunije i Temišvarske filijale Saveza pisaca Rumunije. Dobio je nagradu „Laza Kostić“, nagradu „Guščije pero“ i dobitnik je Srpske književne nagrade. Matica iseljenika Srbije je 8. marta 2008. godine za višedecenijski rad Stevanu Bugarskom dodelila prestižnu nagradu „Rastko Petrović“. Krajem godine 2008. dodeljena mu je prestižna nagrada Pro cultura Temiške županijske direkcije za kulturu. 2009. dobitnik je nagrade Srpske književne zadruge zajedno sa Ljubomirom Stepanovim za knjigu „Istorijski i kulturni spomenici Srba u rumunskom Banatu“. Nagradu `Dositej Obradović`,[4] koja se dodeljuje kulturnim radnicima Srbima, od strane Zadužbine Dositejeve, dobio je Bugarski 2017. godine u Beogradu.

DOPISI I OKRUŽICE KAO SLIKE ŽIVOTA-Vjekoslav Bakašun Preventivnomedicinske ustanove Sušaka i Rijeke u vremeplovu 1945.-1950. Rijeka,2012.god,350.stramna,ilustrovana. Vjekoslav Bakašun o sebi kaže da je jedan od dvojice Kostrenjanina iz generacije koji nije postao pomorac. Ističe i kako je gotovo čitav staž (43 godine i 11 mjeseci) radio u istoj ustanovi koja je za to vrijeme sedam puta promijenila naziv (današnji Nastavni zavod za javno zdravstvo Primorsko-goranske županije). U svojoj knjizi `Dopisi i okružnice kao slike života: preventivnomedicinske ustanove Sušaka i Rijeke u vremeplovu 1945. – 1950.` bavi se razdobljem neposredno nakon Drugoga svjetskoga rata, koje je obilježila neimaština, ali i rušenje jednoga i formiranja potpuno novoga društvenoga uređenja u kojemu se, kako kaže Bakašun, možda nisu mogli snaći niti sami njegovi tvorci. Više doznajte iz priloga. ---------------------------- ⭐️Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️ M

Knjiga je dobro očuvana.na nekoliko strana ima podvučenih delova tankim flomasterom i običnom olovkom(ne mnogo). Filip Višnjić,Beograd,1999,387 strana,21cm ,,Клаус Офе (нем. Claus Offe; рођен 16. марта 1940. у Берлину) је политички социолог марксистичке оријентације. Докторирао је на Универзитету у Франкфурту и хабилатацију на Универзитету у Констанци. У Немачкој, он је држао седнице политичких наука и политичке социологије на универзитетима у Билефелду (1975–1989) и Бремену (1989–1995), као и на Хумболтовом универзитету у Берлину (1995–2005). Он је радио као сарадник и гостујући професор на институтима за напредне студије у Станфорду и Националном универзитету Аустралије, као и на Универзитету Харвард, Универзитету Калифорнија у Берклију и универзитету New Scholl у Њујорку. Једном студент Jirgena Habermarsa, лево оријентисаних немачких академија води се међу другом генерацијом Франкфуртске школе. Тренутно предаје политичку социологију на приватном универзитету у Берлину, Херти школа владавине. Он је направио материјални допринос у разуевању односа демократије и капитализма.``

SA SRPSKOM VOJSKOM TRAGIČNA EPOPEJA JEDNOG NARODA: Anri Barbi Naslov Sa srpskom vojskom : tragična epopeja jednog naroda / Anri Barbi ; [prevela s francuskog Anđelka Cvijić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2015 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 385 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Cvijić, Anđelka Zbirka Edicija Srbija 1914-1918 ISBN 978-86-515-1026-0 (karton) Napomene Prevod dela: Avec l`armée serbe / Henry Barby Čuveni francuski novinar, ratni dopisnik pariskog Žurnala sa srpskog ratišta, ovom knjigom dao je nezamenljivu i skoro neprevaziđenu dokumentaciju o srpsko-austrougarskom ratu 1914. Barbi je, idući za našom vojskom, upoznao i pobude i ciljeve Srbije, video i doživeo srpske vojnike izbliza, proučio njihove ratničke, ali i moralne i psihičke osobine. Pokazalo se da je briljantan, hrabar i savestan pisac i svojim delom zadužio je i našu istoriografiju i nacionalnu kulturu uopšte. Odlično očuvana knjiga.

Beograd 1998. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 596 strana + strane sa mapama i ilustracijama. Napomena: na predlistu trag flomastera; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Georgije Ostrogorski rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. 1933. godine, nakon nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio se u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije. Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963. godine u Monaku. Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja i odnose sa slovenskim svetom.

Mrežni trafo Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.