Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! David Boddington Osnovna radio kontrola letenja

Radio za decu Znanje, Beograd, biblioteka Radio Beograd, 1953. Mek povez, 71 strana. Radio drame, pesme, note... Ilustracije Dragoljub Kazic, Dragutin Cigarcic i Voja Nedeljkovic

Tvrdi povez, veći format, kvalitetan papir. U odličnom stanju.

61158) Radio relejne i satelitske komunikacije , Milan Šunjevarić , Branislav Todorović , Fakultet Tehničkih nauka Novi Sad 2012 , (o knjizi) Sistemi za radio-relejne komunikacije spadaju u fiksne radio-komunikacione sisteme sa usmerenim zračenjem antena, koji rade u frekvencijskim opsezima od 300 MHz do 100 GHz, a namenjeni su za prenos signala vrlo širokog spektra. Sistemi za satelitske komunikacije su podgrupa radio-relejnih sistema, kod kojih se veza između učesnika ostvaruje posredstvom satelita. Značaj radio-relejnih i satelitskih komunikacija u savremenom društvu je ogroman. Materija prikazana u ovoj monografiji obuhvata osnovna znanja iz oblasti radio-relejnih i satelitskih komunikacija. Namenjena je studentima osnovnih studija elektrotehničkih fakulteta, inženjerima u oblasti telekomunikacija, stručnjacima koji se bave ekonomskim i regulatornim pitanjima u vezi upravljanja upotrebom radio-spektra, kao i istraživačima i studentima doktorskih studija koji se bave ovom problematikom. (o autorima) Milan Šunjerević  je viši naučni saradnik Instituta RT-RK u Novom Sadu i redovni profesor Vojne akademije Univerziteta odbrane u Beogradu. Rođen je 1948. godine u Zlakusi. Diplomirao je na Vojnotehničkoj akademiji u Zagrebu, a magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Bio je naučni savetnik Vojnotehničkog instituta u Beogradu, načelnik Uprave za istraživanje, razvoj i proizvodnju Ministarstva odbrane Republike Srbije i viši naučni saradnik Instituta za mikrotalasnu tehniku i elektroniku (IMTEL). Predavao je više predmeta iz oblasti telekomunikacija na Vojnoj akademiji u Beogradu, Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Banja Luci. Objavio je dve knjige i oko sto naučnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima i na konferencijama. Branislav Todorović je viši naučni saradnik Instituta RT-RK u Novom Sadu i redovni profesor Vojne akademije Univerzitata odbrane u Beogradu. Rođen je 1959 u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu a doktorirao na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Bio je vodeći istraživač Vojnotehničkog instituta u Beogradu, osnivač Centra za multidisciplinarna istraživanja i viši naučni saradnik Instituta za mikrotalasnu tehniku i elektroniku (IMTEL). Predavao je više predmeta iz oblasti telekomunikacija na Vojnoj akademiji u Beogradu i Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci. Objavio je dve knjige i preko sto naučnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima i na konferencijama. mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , ćirilica, 386 strana

odlično stanje, str.,tvrdi povez,24cm, š x75

Katalog elektronskih komponenti,na engleskom i rusk9m jeziku,nedostaju korice,prvi list sadržaja,strane sa specifikacijama komponenti kompletne. UVOD: Niskofrekventni pojačivači snage (LFA) su najvažnije jedinice savremenih radio i elektronskih aparata. Sada su najpopularniji LFA u integrisanom kolu, zbog svojih prednosti, kao što su: lako podešavanje, male dimenzije, veliki opseg izlazne snage. Istovremeno, nema podataka o integrisanom kolu LFA proizvedenom u svetu, a postoje i određene poteškoće u testiranju i popravci kućnih radio i elektronskih aparata (radio, audio sistemi, autoradio TV aparati, plejeri), posebno inostrane proizvodnje. Postoji više od 850 integrisanih kola LFA koje proizvode vodeće svetske firme - National Semiconductor, Toshiba, NEC, Telefunken, Philips, Sanio, SGS-ATES, kao i firme Unije nezavisnih država. Najvažniji LFA parametri integrisanih kola su: opseg napajanja, maksimalna izlazna snaga, opseg frekvencija, informacije o paketu. Parametri se nalaze u tabeli. Ovde su prikazana podešavanja električnih kola koje preporučuje proizvođač. Integrisana kola, koja imaju ekvivalentno podešavanje električnih kola, nalaze se u jednoj šemi i zapravo su analogna. Međutim, neki od električnih parametara mogu biti drugačiji. Zato morate konsultovati tabelu parametara. Ova publikacija ne duplira kataloge firmi integrisanih kola firmi proizvođača i ne donosi im nikakvu štetu. Naprotiv, cilj je da se ova integrisana kola koriste šire. Autori se nadaju da će ova publikacija pobuditi interesovanje stručnjaka za popravku kućnih radio i elektronskih aparata i radio-amatera. INTRODUCTION: The low frequency power amplifiers (LFA) are the most important units of the modern radio and electronics apparatuses. The most popular now are the LFA in the integrated circuit, because of their advantages, such as: easy setting, small dimensions, large range of power output. At the same time there is no information about integrated circuit LFA produced in the world, and there are some difficulties in testing and repairing of home radio and electronics apparatuses (radio, audio systems, autoradio TV sets, players), especially of foreign production. There are more than 850 integrated circuits LFA which are produced by the leading firms of the world - National Semiconductor, Toshiba, NEC, Telefunken, Philips, Sanyo, SGS-ATES, and by the firms of the Union of Independence States. The most important integrated circuits LFA parameters are: the voltage supply range, the maximum power output, the frequency range, the package information. The parameters are held in the table. The electrical circuits setting which are recommended by the producing firm, are shown here.. The integrated circuits, having the equivalent electrical circuit setting are held in one scheme, and they are analogues in fact. However, some of the electrical parameters may be different. That`s why you must consult the parameter`s table. This publication does not duplicate firm catalogs of integrated circuits of producing firms and does not bring them any damage. On the contrary, it`s aim is to use these integrated circuits more widely. The authors hope that this publication will excite the interest of specialists repairing home radio and electronics apparatuses and of radio amateurs. The authors.

Piste u noći - Instrumentalno i noćno letenje Izdavač: Tehnička knjiga, Beograd, 1986. Mek povez, latinica, ilustrovano, 288 strana. Ukoliko ste na pragu odluke da zaronite u čarobni svet kazaljki, brojki i pokazivača u pilotskoj kabini aviona koji svakodnevno krstare nad našim glavama, a istovremeno spremni da se odreknete turističkog uživanja pri pogledu na zemlju odozgo, odgovor na pitanje koliko možete da se uklopite u takozvano ˝slepo letenje˝ (a ono da prihvati vas!) potražite u Pistama u noći. Zoran Modli jeste profesionalni pilot i višegodišnji instruktor letenja, ali mu je bogato medijsko iskustvo omogućilo da o važnim i složenim aspektima letenja i u svojoj knjizi govori jasno, jednostavno i nadasve uzbudljivo. On ne voli letenje zato što piše o njemu, već piše o njemu zato što ga voli... Uostalom, zato ga je i izabrao za životni poziv. - IFR Snupi protiv VFR Barona - Izgubljene iluzije - Iluzije u letenju - Između neba i zemlje - Letenje bez spoljne vidljivosti - Dobro veče, Kolumbo - Aladinova elektronska lampa - Radio-goniometar, Radio-kompas, VOR, Radio-magnetski indikator, slikoviti navigacioni pokazivač, uređaj za merenje udaljenosti, sistemi za instrumentalno sletanje, Transponder, sistem automatskog letenja, Radio-radarski visinomer, sistem hiperbolične navigacije, meteorološki radar - Muzika za AM lutalice - VHF lepeza od 360 žica - Čekaonica za strpljive - Poslednjih 20 kilometara - Radio-orijentacija u praksi, kalibraža, Ne vidim pistu, penjemo! - Simulacije, instrumentalno letenje - Neko me posmatra, praćenje leta, podešavanje visinomera - Ready for push, black! - Tamna strana neba, pejzaži u magli, atmosferski frontovi, zimska bajka, opipati nevidljivo - Ceo svet u torbi - Ostavština kapetana Džepsena, listamo Džepsenov priručnik - Let za Dubrovnik - IFR Snupi protiv VFR Barona (II) - Prva pomoć

MALA ŠKOLA ELEKTRONIKE, Vladimir Krstić, Željko Krstić Mala škola elektronike V deo Željko Krstić, Vladimir D. Krstić Radio klub D.o.o. Beograd, 2003. 525 strana. Odlično očuvana.

SRBI I ALBANCI KROZ VEKOVE PETRIT IMAMI RADIO B92 BEOGRAD 1998 Edicija RAT I MIR R e f e r e n c e I. SUSEDSKI ODNOSI II. KULTURNE VEZE III. ETNONIM ALBANACA ............................................................. Pažnja !!! PRVO IZDANJE !!!!!!!!!!!! Broš Latinica 261 stranica NEKORIŠĆENO NEOTVORENO EKSTRA !!!!!!!!!!!!!!

Свети Сава / Ст. [Станоје] Станојевић ; [цртеже радио А. [Александар] Дероко Београд : 1935 (Београд : Државна штампарија Краљевине Југославије) 123 стр., [2] савијена листа с картама : илустр. ; 27 cm Karta putovanja Svetog Save na preklop na kraju knjige Kapitalno antikvarno predratno izdanje stanoje stanojević

50280) MK 2 BEŽIČNA TELEGRAFIJA objašnjena bez formula , kapetan Mihailo J. Lazović , Beograd 1935 , sa uputstvom za kupovinu prijemnih radio aparata , veoma retko , sačuvan samo jedan primerak u Narodnoj biblioteci Srbije , mek povez, format 15 x 21 cm , žirilica, ilustrovano, 83 strane + 8 strana reklama i oglasa , potpis na naslovnoj strani ,

S.M. Marinković - Kriminološke slike kod srpskih sudova, Iz advokatskih beležaka Beograd, 1906. Tematika: proza Meki povez, bez korica. Strana (1)+ VIII+ 145 Sava M. Marinković ( Beograd, 1866 - Šabac, 1933) advokat, pripovedač, slikar. Pokrenuo je 1926. godine nedeljnik `Šabačke novosti`. Slikarstvo je učio kod Đorđe Krstića. Radio je akvarele i ulja, većinom pejzaž i mrtvu prirodu. Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

Novi Sad 1891. Mek povez, ćirilica, 65 strana. Na predlistu posveta autora. Knjiga je odlično očuvana. Jovan Živojnović (Dolovo, 1869 — Novi Sad, 1927) bio je srpski književnik, profesor srpskog i nemačkog jezika u srpskoj i upravitelj gimnazije u Novom Sadu, prvi načelnik i veliki župan Novog Sada posle Velikog rata, inspektor Ministarstva prosvete u Beogradu. Rođen je u Dolovu 1869, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je započeo u Pančevu, a maturirao je u Novom Sadu (1891). Kao pitomac Tekelijanuma filozofiju je studirao u Pešti, gde je položio i profesorski ispit (1896). Radio je kao suplent Učiteljske škole u Somboru (1896 — 1900), profesor srpskog i nemačkog jezika u Srpskoj velikoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (1900 — 1914). Bio je član Ekonomskog odseka Društva za Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu (1905 — 1909). Posle Prvog svetskog rata u novoj državi Kraljevini SHS, postavljen je za gradskog načelnika i velikog župana Novog Sada (1919). Neko vreme je radio kao inspektor Ministarstva prosvete u Beogradu i upravitelj muške gimnazije u Novom Sadu (1925 — 1926). Preminuo je 1927. godine u Novom Sadu, i sahranjen je na Uspenskom groblju.

Божа Мулер Жене са зеленим очима izuzetno redak primerak knjige, na slovačkom После дипломирања (1915) на Чехословачкој пословној академији у Прагу, морао је да се пријави, после рата је још годину дана радио у чехословачкој војсци. Потом је радио као новинар; 1921-24 у редакцији Словачког истока у Кошицама, 1924-27 као дописник Чехословачке штампе у Будимпешти, 1927-39 у братиславском Мелантрицху као уредник разних новина (1928-29 Хласу, 1931-33 Понделлни . Оженио се у Кошицама 1923. године, жена му је била мађарског порекла. Тада је у књижевност ушао и као словачки писац; писао је приповетке (Тадеаш Вавра, инспектор, 1923, Жене зелених очију, 1926), стихове (Тужни тонови, 1924) и драме (Барбора Целлска, 1936). У пролеће 1939. вратио се у родни крај, настанио се у Точнику, 1942-43 био чиновник у Жебраку. Октобра 1944. интерниран је у логоре Остероде и Клајнштајн, априла 1945. побегао је и сакрио се у Бероунским шумама. После ослобођења прелази у Праг-Холешовице и посвећује се уређивачком раду; 1945-49 истовремено је радио у одељењу за штампу Министарства информисања и просвете, 1950. у Прагопресу, 1951. у Чехословачкој штампи, од 1952. до пензионисања 1958. у дневном листу Свободне слово. Почео је да преводи двадесетих година (са немачког на словачки: Шопенхауер, Животна мудрост, 1926). Од почетка 30-их година 20. века, циљано почиње да преводи и мађарску књижевност. Највише се интересовао за песника Е. Адија, касније је постао његов доживотни промотер и први чешки преводилац књига; међутим, напор за тачним преносом био је подвргнут крутој прецизности, а вишак пажње био је на штету поетског узлета и естетског доживљаја дела. Више од лирских превода, Милер је успео у прозаичним преводима. После 1945. ступио је у један мађарски кружок, где је учествовао у преводилачким манифестацијама, мотивисан савременим градитељством. У његовим преводима објављена су значајна дела мађарских класика (Петефијев Луди Ишток), проза З. Морича, Седам кројача и Срећни човек, а учествовао је и у чешком Моричком комитету за варваре и другим приповеткама. Кроз бројне преводе А. Јозсеф-а и Ф. Каринтхија, радио је на радију и у часописима и уписао се у први послератни период као добар преводилац са мађарског, упркос многим неспретностима превода, у којима је стилистова неравнотежа осцилирала између чешко- Поларитет словачког језика је играо улогу. Преводи са мађарског Барани, Тамас: Промена власти у држави Парана (Корманивалсаг Паранабан; Р, Праг, Праце 1960) Болдизсар, Иван: Форточка (Фортоцска; Р, Праг, Мелантрицх 1950) Илес, Бела: Хори Тиса (Ег а Тисза; Р, Праг, Статни накладателстви политицке литератури 1960) Морицз, Жигмонд: Варвари и друге приче (потпредседница, Праг, Одеон 1971, + Дагмар Еиснерова, Павел Еиснер) Морицз, Жигмонд: Седм крејцару (ВП, Праг, Свобода 1951) Морицз, Жигмонд: Срећни човек (Сваки жар; Р, Праг, СНКЛХУ 1955) Петофи, Сандор: Блазен Ишток (Болонд Исток; Б, Праг, Мелантрицх 1952, + Дагмар Еиснерова, Павел Еиснер [поновљена песма]) APR.21/10

Zbirka pesama avangardnog pesnika iz 30-tih godina prošlog veka, Bore Kesića, člana grupe `Jato`. Štampano u Beogradu, 1932. god. Naslovnu stranu i lik autora radio avangardni atelje iz Hrvatske, Mirosavljević-Kocmut. Ovo je grupa mladih umetnika koji su uneli moderne poglede na književnost i umetrnost: Mirosavljević-Kocmut su umetnici koji su doneli avangardni plakat kao način oglašavanja u umetnost naših područja, a Bora Kesić, fudbaler-reprezentativac, pesnik, disident je bio deo avangardne grupe pesnika u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca... Knjiga je u mekom povezu, sa vidljivim znacima stajanja, korica većim delom pocepana.

IZBLIZA I IZDALEKA KLD LEVI STROS SVJETLOST Sarajevo 1989 RASKRŠĆA R e f e r e n c e Tužni tropi Osnovne strukture srodstva Divlje misli Pariz Simon de Bovoar Moris Merli-Ponti Marks Kapital SAD Njujork Talkot Parsons Breton Tangi Dišan Maks Ernst Pegi Gugenhajm Sartr Malinovski Jakobson Brodel Lakan Ana Zegers Viktor Serž Klod Šenon, osnivač kibernetike Etnologija Kolež de Frans ........................................................... Pažnja !!! Jedna izuzetno uzbudljiva knjiga u kojoj se pominju brojni naučni autoriteti i drugi likovi koje je autor poznavao i sa kojima se ili susretao ili radiO !!! Latinica Broš Omot 196 stranica Odličan primeraK

Spomenica petstogodisnjice smederevskog grada despota Djurdja Brankovica 1430-1930 Fin, Beograd, 1930. Tvrd povez, koza, nedostaje rikna, prednja korica flekava i odvojena od poveza. Nedostaje naslovni list. VIDI SLIKE! Format 34x26 cm, 147 strana plus table s ilustracijama. Istorijski deo napisao Dr. Ljubomir Petrović, profesor. Arhitektonski deo i članak o liku Despota Đurđa napisao Pera J. Popović, arhitekt. Deo o predaji ključeva Grada Smedereva Karađorđu napisao Milan J. Konstantinović, advokat. Ilustracije po prirodi, grafičke kompozicije i ostale arhitektonske crteže radio Pera J. Popović, arhitekt. tags: despotovina, smederevo, podunavlje, smederevska tvrdjava, despot djuradj brankovic, prokleta jerina, karadjordje, prvi srpski ustanak...

PRIRUČNIK PRAKTIČNE ELEKTRONIKE! Ova knjiga sadrži više od 400 jednostavnih električnih kola, koja su autori razvili i testirali u praksi. Tehnička rešenja koja su predstavljena u knjizi su predviđena da podstaknu kreativnost kod čitalaca i da prošire njihovu oblast učenja. To bi trebalo da čitaocima omogući da vide izvan granica svojih mogućnosti i da koriste elektronske komponente na nov način. Ova knjiga sadrži nova i originalna višenamenska električna kola. Poglavlja knjige su posvećena električnoj i mernoj opremi i sadrže veliki broj originalnih kola generatora, pojačavača, filtera, električnih prekidača zasnovanim na tiristorima i elemenata CMOS prekidača. Prikazani su žični i bežični sistemi, kao i bezbednosni sistemi. Zbog velikog značaja i povećanog interesovanja čitalaca za manje poznate ili nedovoljno dostupne informacije, u različitim poglavljima ove knjige opisana je upotreba elektronskih uređaja u industrijskoj elektronici i istraživanjima, kao i novi instrumenti i oprema za medicinsku upotrebu, gasno pražnjenje i Kirlijanova fotografija. U ovoj knjizi su predstavljeni brojni radio-uređaji za istraživanje misterija Zemlje, prirode i ljudskih bića. Korisna je radio-amaterima i profesionalcima. Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Napajanja Poglavlje 2 • Merna oprema Poglavlje 3 • Generatori Poglavlje 4 • Pojačavači Poglavlje 5 • Filteri Poglavlje 6 • Elektronski prekidači Poglavlje 7 • Komunikacije Poglavlje 8 • Sigurnosni i bezbednosni sistemi Poglavlje 9 • Elektronika za industrijske namene Poglavlje 10 • Elektronika u domaćinstvu Poglavlje 11 • Medicinski aparati i oprema Poglavlje 12 • Elektronika u ispitivanju neobičnih fenomena MICHAEL SHUSTOV je doktor nauka i autor je 518 publikacija, uključujući 16 knjiga i 18 pronalazaka. ANDREY SHUSTOV je doktor elektrotehnike i autor je 24 publikacije, uključujući i 2 knjige.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Elektronika je nauka koja se sastoji od fizike, inženjerstva, tehnologije i primena koje se bave emisijom, protokom i kontrolom elektrona u vakuumu i materiji.[1] Identifikacija elektrona 1897. godine, zajedno sa izumom vakuumske cevi, koja može da pojačava i ispravlja slabe elektronske signale, inaugurisali su polje elektronike i elektronsko doba.[2] Elektronika je svoje ime dobila tokom dvadesetih godina 20. veka po istoimenom američkom časopisu (Electronics). Pojmu elektronika je moguće dodeliti tri osnovna značenja: Elektronika kao nauka je deo fizike koja se bavi proučavanjem kontrole kretanja elektrona i drugih nosioca naelektrisanja kroz: slobodan prostor (elektronske vakuumske cevi), poluprovodne materijale (poluprovodničke komponete). Proučavanje procesa u poluprovodnicima često se naziva i fizika poluprovidnika. Elektronika kao tehnička disciplina je deo elektrotehnike koja se bavi razvojem i proizvodnjom elektronskih komponenti, uređaja i sistema. Elektronika kao pojam se često upotrebljava da označi deo uređaja proizvedenog od elektronskih komponenti (npr često kažemo elektronika automobila podrazumevajući pod tim sve delove automobila koji su načinjeni od elektronskih komponenti). Elektronika se bavi električnim kolima čime su obuhvaćene aktivne električne komponente kao što su vakuumske cevi, tranzistori, diode, integrisana kola, optoelektronika, i senzori, asocirane pasivne električne komponente, i tehnologije za međusobno povezivanje komponenti. Obično, elektronski uređaji sadrže opremu koja se prevashodno ili isključivo sastoji od primarnih aktivnih poluprovodnika uz dopunu pasivnim elementima; takvo kolo se naziva elektronskim kolom. Nelinearno ponašanje aktivnih komponenti i njihova sposobnost kontrole protoka elektrona omogućava pojačavanje slabih signala. Elektronika nalazi široku primenu u obradi informacija, telekomunikacijama, i obradi signala. Sposobnost elektronskih uređaja da deluju kao prekidači omogućava digitalnu obradu informacija. Interkonekcijske tehnologije kao što su štampane ploča, tehnologija pakovanja elektronike, i drugi raznovrsni oblici komunikacione infrastrukture kompletiraju funkcionalnost kola i transformišu mešovite komponente u regularni radni sistem. Električna i elektromehanička nauka i tehnologija se bavi generacijom, distribucijom, prebacivanjem, skladištenjem i konverzijom električne energije u i iz drugih formi energije (koristeći žice, motore, generatore, baterije, prekidače, releje, transformatore, otpornike, i druge pasivne komponente). Ovo razgraničavanje ze započilo oko 1906. godine sa Forestovim pronalaskom triode, što je omogućilo električno pojačavanje slabih radio i audio signala primenom nemehaničkih uređaja. Do 1950. godine ovo polje se zvalo „radio tehnologija”, jer je njegova primarna primena bila u dizajnu i teoriji radio transmitera, prijemnika, i vakuum cevima. Godine 2018. većina elektronskih uređaja je koristila poluprovodničke komponente za obavljanje elektronske kontrole. Izučavanje poluprovodničkih uređaja i srodnih tehnologija smatra se granom fizike čvrstog stanja, dok se dizajn i konstrukcija elektronskih kola radi rešavanja praktičnih problema svrstava pod elektronsko inženjerstvo. Ovaj članak ima fokus na inženjerskim aspektima elektronike...

Dobro očuvano, listovi malo požuteli od starosti sa pegama, povez se čvrsto drži. Korice očuvane. Ilustracije u knjizi akademski slikar Sava Nikolić Autor - osoba Karić, Živojin D. Naslov Čitanka : za I razred osnovne škole / [sastavio] Živojin D. Karić ; [ilustrovao Sava Nikolić] Vrsta građe udžbenik Jezik srpski Godina 1962 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika, 1962 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 99 str. : ilustr. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Nikolić, Sava SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920 – Beograd, 1981), učenik Gimnazije (1939/40). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Posle rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živeo i radio u Beogradu. MG26 (K)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zbirka tehnickih propisa i jugoslovenskih standarda Telekomunikacije su oblast ljudske delatnosti koja se bavi prenošenjem znakova, signala, poruka, reči, zapisa, slika i zvukova ili informacije između dva ili više korisnika na udaljenim mestima, koriseći žice, radio, optičke, ili druge elektromagnetne sisteme. Telekomunikacije se uvek koriste u pluralu jer se govori o svim sistemima i tehnoilogijama koje se koriste za prenos informacija. Reč telekomunikacije se sastoje od grčke reči tele (grč.τηλε) što znači daleko, udaljno i latinske reči communicare što znači deliti. Definicija donesena na Međunarodnoj kovenciji o telekomunikacijama objašnjava područje koje zahvataju telekomunikacije: …svaki prenos odašiljanja ili prijema znakova, signala, pisanih informacija, slika, zvuka ili svih vrsta obavesti, ostvarenih radioprenosem, optičkim ili nekim drugim elektromagnetskim signalima i sistemima. Telekomunikacija se javlja kada razmena informacija između učesnika komunikacije uključuje upotrebu tehnologije. Prenosi se putem prenosnog medijuma, kao što su fizički mediji, na primer, preko električnog kabla ili preko elektromagnetnog zračenja kroz prostor kao što su radio ili svetlost. Takvi prenosni putevi često se dele na komunikacione kanale koji pružaju prednosti multipleksiranja. Istorija Rani načini komunikacija na daljinu Replika Šapeovog semaforskog tornja. Rani oblici telekomunikacija uključuju dimne signale i bubnjeve. Bubnjevi su se koristili u Africi, Novoj Gvineji i Južnoj Americi, dok su dimni signali bili korišćeni u Severnoj Americi i Kini. U srednjem veku, nizovi tornjeva na brhovima brda su korišćeni kao način za prenošenje poruke. Ovakav prenos je imao manu da je mogao daprenese samo jedan znak informacije. Jedan od poznatih primera ovakvog obaveštavanja je bio tokom napada Španske armade na Englesku, kada je niz tornjeva preneo signal od Plimuta do Londona. Godine 1792, francuski inženjer Klod Šape je sagradio prvi fiksan sistem za vizuelnu telegrafiju (semaforska linija) između Lila i Pariza. Međutim, ovi semafori su zahtevali obučene operatore i skupe tornjeve na intervalima od deset do 30 km. Kao posledica upotrebe električnog telegrafa, poslednja komercijalna semaforska linija je napuštena 1880. Prvi počeci slanja električnim putem Aleksandar Bel je 1876. godine patentirao telefon u SAD-ovom Uredu za patentiranje pod brojem patenta 174.465. Njegov aparat je slao signale putem žica. Nikola Tesla je mislio da će se tako trošiti mnogo resursa da se sprovedu žice i na svom predavanju na Franklinovom institutu, Filadelfija 23. februara 1893. godine govorio o mogućnosti prenošenja signala na bazi električne rezonancije(bežičnim putem). Mihajlo Pupin je dve godine kasnije dao i predlog o praktičnim rešenju na Teslinu ideju. Italijanski naučnik i fizičar, Guljerlmo Makroni je prvi prenio radio talas preko Atlantskog okeana za što je 1909. godine dobio i Nobelovu nagradu iz oblasti fizike. Prije toga Samuel Mors je 24. maja 1844. godine ostvario prenos telegrafskih signala, odnosno poruke u Moreuzovoj azbuci, iz Vašingtona do Baltimora.

Srbija - Pijemont Južnih Slovena 1842-1853 Drag. Stranjaković Izdavač: Narodna štamparija, Beograd 1932; Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) je bio srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Dragoslav Stranjaković Datum rođenja 31. maj 1901. Mesto rođenja Užice Kraljevina Srbija Datum smrti 27. novembar 1966. (65 god.) Mesto smrti Beograd SFRJ Biografija Uredi Rođen je u Užicu, 31. maja 1901. godine. Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše je posvetio pažnju na istoriju 19. veka i period vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu. Objavljena dela Uredi Vlada Ustavobranitelja, Beograd, 1935. Biografija Karađorđa Petrovića, Beograd, 1946. Stranjaković, Dragoslav (1991). Najveći zločini sadašnjice: Patnje i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941-1945. Gornji Milanovac-Priština: Dečje novine, Jedinstvo. Pored ovih knjiga napisao i objavio blizu 300 naučnih radova. istorija srba srpska srpskog naroda 19. xix vek

Зигфрид Кракауер: Од Калигарија до Хитлера- психолошка историја немачког филма СКЦ, Београд, 1996, 512 страница, броширано Печат на предлисту, други предлист се одвојио, на десетак места подвлачено ГРАФИТНОМ оловком (остављам потенцијалном новом власнику да то обрише уколико му смета). Књига је у одличном стању, да није стара 23 године комотно сам могао написати и да је `нова`. Садржај на додатним фотографијама. Zigfrid Krakauer (8. februar 1889 — 26. novembar 1966) bio je nemački pisac, sociolog, novinar, kulturni kritičar i filmski teoretičar. Bio je povezivan sa Frankfurtskom školom. Zigfrid Krakauer rođen je 8. februara u Frankfurtu na Majni, u jevreskoj porodici. Studirao je arhitekturu od 1907. do 1913; a posle je radio u Berlinu i Minhenu do 1920. godine. Na kraju Prvog svetskog rata je upoznao Teodora Adorna, koji mu postaje filozofski mentor.[1] Od 1922. do 1933. godine, Krakauer je pisao kulturne komentare u listu Frankfurter Zeitung među kojima i filmske kritike. Levičarski orijentisan, prvo je nakratko otišao u Pariz, a onda je emigrirao u SAD posle dolaska nacionalsocijalizma i Hitlera na vlast u Nemačkoj 1933. godine. Tamo se bavio teorijom masovnih komunikacija i propagande, sociologijom, filmskom istorijom i estetikom. Od 1941. godine je asistent kustosu u filmskom arhivu Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, sa posebnim zadatkom da istražuje metode nacističke filmske propagande. Bio je protivnik kapitalizma, iako čitajući dela Karla Marksa, bio je protivnik totalitarizma i sovjetske vlasti i Josifa Staljina.[2] Od 1943. do 1944. godine napisao je istoriju nemačkog filma sa socijalnog, ekonomskog i političkog gledišta From Caligari to Hitler. Kao član biroa za primenjena socijalna istraživanja na Univerzitetu Kolumbija, napisao je Satelitski mentalitet: propaganda i nacistički ratni film i veliku teorijsku knjigu `Priroda filma`. 1960. godine objavio je `Teoriju filma`. Poslednjih godina svog života, radio je kao sociolog različitih instituta, među njima i u Njujorku kao direktor istraživanja primenjenih društvenih nauka na Univerzitetu Kolumbija.

NIKOLA TESLA I NJEGOVA OTKRIĆA Никола Тесла и његова открића / Ђорђе М. Станојевић Београд : Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, 1976 (Београд : `Србија`) [6], VI, 340, 54 стр. : илустр. ; 24 cm Стр. [5-6]: Уводна реч / Петар Миљанић Стр. 5-28: Дело Ђорђа М. Станојевића у светлу открића Николе Тесле / Драган Трифуновић Библиографија радова Ђорђа М. Станојевића: стр. 29-34 Фототпско изд.: Београд : Штампарија Краљевине Србије, 1894. Nikola Tesla (Smiljan, 10.7. 1856. - New York, 7.1. 1943.) je bio naučnik i inovator svjetskog glasa. Radio je u području elektrotehnike i radiotehnike, te je izumio okretno magnetsko polje i višefazni sustav izmjeničnih struja. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Prvi je Srbin koji je nominovan za Nobelovu nagradu, 1937. godine i istu je odbio.[2][3] Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja, tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112. Najvažniji pronalasci Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu[43] predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha. Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije. Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom. Stanje knjige```10``` 1k

DRUGO DOPUNJENO IZDANJE - V2018! Veliki uspeh prvog izdanja i interesovanje koje je ono pobudilo kod čitalaca ohrabrilo je autora da uloži dodatni trud i pripremi ovo drugo izdanje. Svako novo izdanje knjige bi trebalo da bude bolje od prethodnog. U ovom izdanju dopunjena su pojedina poglavlja, i neke teme bolje ili detaljnije obrađene. To se najviše odnosi na poglavlje 3 u kome se obrađuju povratne sprege. Posebna pažnja posvećena je dinamičkom ponašanju realnih OP u primenama kod pojačavača i integratora. Takođe nešto detaljnije su obrađeni i instrumentacioni pojačavači, itd. Drugi deo – zbirka šema je dopunjena sa novim šemama. Zbog svega toga, ovo drugo izdanje je po obimu veće od prvog izdanja. Svakako iskorišćena je prilika da se isprave i sve do sada uočene greške. Kratak sadržaj OSNOVNA RAZMATRANJA OPERACIONI POJAČAVAČI – KARAKTERISTIKE POVRATNA SPREGA OSNOVNA KOLA SA OPERACIONIM POJAČAVAČIMA POJAČAVAČI INSTRUMENTACIONI POJAČAVAČI NESTANDARDNI OPERACIONI POJAČAVAČI IZVORI REFERENTNOG NAPONA – REFERENCE ANALOGNI MNOŽAČI MERENJE ELEKTRIČNIH VELIČINA MERENJE NEELEKTRIČNIH VELIČINA JEDNOSTRANO NAPAJANJE OP DODATAK – ZBIRKA ŠEMA LITERATURA RADOJLE RADETIĆ je diplomirao elektrotehniku 1981. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Magistrirao na ETF u Beogradu, iz oblasti energetske elektronike. Doktorsku disertaciju odbranio na FTN u Novom Sadu iz oblasti električnih merenja. Naučno zvanje - Naučni saradnik. Od 1981. do 1987. radio kao asistent na katedri za energetske pretvarače i primenu, na elektro-odseku FTN-a u Novom Sadu, grupa predmeta iz oblasti električnih mašina i regulacije. Od 1987. do 1999. god. radio u Inovacionom centru Instituta za bakar u Boru, na razvoju uređaja iz oblasti; energetske elektronike, elektrotermije, elektrohemije i električnih merenja. Od 1999. zaposlen u Elektromreži Srbije, pogon u Boru. Za svoj rad dobio značajna društvena priznanja kao što su; Zlatna medalja Društva pronalazača grada Bora, Oktobarska nagrada grada Bora, itd. Autor velikog broja uređaja iz pomenutih oblasti. Objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti energetske elektronike i električnih merenja, kao i velikog broja članaka za popularizaciju nauke i tehnike.