Stanje kao na slici. Saljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 112

RADIO-TALASI - Dejan Bajić BEOGRAD 1963 god, 159 str, tvrdi povez, u vrlo dobrom stanju. K. S.N. O. CRNI POL. 1

Inž. Borislav Šesterikov RADIO PRIJEMNICI knjiga prva za IV razred elektrotehničke škole Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije Beograd Dobro očuvana.

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 213

17831) RADIO-TEHNIKA ZA AMATERE OPERATORE , Žarko Resanović , Tehnička knjiga Beograd 1983 , mek povez , latinica, ilustrovano, 206 strana

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 438

Naslov: Osnovi radio telemetrije ( u originalu: Основы радио-телеметрии ) Autor: Agadžanov, Gorškov, Smirnov ( u originalu: П.А. Агаджанов, В.М. Горшков, Г.Д. Смирнов ) Izdavač: Vojno izdavaštvo Ministarstva odbrane SSSR Moskva( u originalu: Военное издательство Министерства обороны СССР Москва ) Godina izdanja: 1971 Broj strana: 246 Povez: tvrd Format: 14.5x22cm Očuvanost: solidna, korice u nešto lošijem stanju - delimično po rubovima promenile boju, unutrašnjost čista - nema tragova korišćenja. K-11*

dd Miodrag Miljković - Kako se ostvaruje radio-prenos Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika, 1962, Beograd Štampa: Beogradski grafički zavod, Beograd Biblioteka: Knjiga za nas, biblioteka priručne literature za učenike osnovnih škola, knjiga 5 Broj stranica: 47 ćirilica, tvrde korice, 15,5cm x 23,5cm x 0,5cm težina 175 grama

Radio tehnika i elektronika Autor: Svetislav Siler Tehnicka knjiga 1988. Format: 24x17 cm Broj strana: 211 Mek povez. Dobro ocuvano. ktj-20

DS za narodnu odbranu, pečatirana, odlično stanje tabaka, korica min. pohabana po ivicama, 394str.,meki povez,24cm, š j23

DS za narodnu odbranu, odlično stanje, 394str.,meki povez,b5, š f15,d22,v5

BEOGRAD - 1978 - 280 STRANA, MEK POVEZ.

Udžbenik za IV razred elektrotekničke škole, Zavod za izdavanje udžbenika Narodne republike Srbije, Beograd, 1962 god., 192 str., ćirilica, meki povez, odlično očuvana knjiga.

odlično stanje, 134str.,meki povez,29cm, š g79

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 434

Visokofrekventna telefonija i usmerene radio relejne veze Radivoje Filipović Dragan Šeguljev Tehnička knjiga, 1972. 296 strana. Sem posvete veoma očuvana. Bez podvlačenja, zapisa... Visokofrekventne veze, pojačivači, dinamika signala, mikrotalasni elementi, modulacija, korektori i atenuatori, šumovi...

Naslov: Radionavigacioni sistemi i uređaji Autor: Škirjatov Oblast: radioelektronika Izdavač: Radio i komunikacije Moskva Godina izdanja: 1984 Broj strana: 161 Povez: mek Format: 13x20cm Očuvanost: solidna, nema tragova pisanja ili podvlačenja, deluje nekorišćeno K-3*

Principi PAL televizijskog sistema za boju i srodni sistemi Radio-televizija, Beograd, 1971. Meki povez, format: 21x29 cm, 100 strana, ilustrovano, latinica. Korice kao na slikama. Unutra dobra. Na prvih par listova fleka. Potpis na prvoj strani. Nema drugih tragova pisanja. Kompaktna. ktj-50 27022023

Naslov: Mikroelektronika i poluprovodnički pribor - zbirka članaka Autori: Vasenkova i Fedotova Izfavač: Radio i veze Moskva Godina izdanja: 1989 Broj strana: 192 Povez: mek Format: 14.4x21.4cm Očuvanost: solidna, nema tragova pisanja ili podvlačenja, deluje nekorišćeno, korice su slabije očuvane - mestimično iskrzane, trag presavijanja gornjeg desnog ćoška naslovnice K-17*

Miroslav, Srbistika, 2006. 131 strana. Veoma lepo očuvana, možda nekorišćena. U godini posvećenoj Nikoli Tesli, objavljeno je na desetine knjiga o velikanu našeg porekla koji je svojim izumima zadužio, ali, i promenio svet olakšavši ljudima život. Doduše, mnoge Tesline zamisli zloupotrebljene su, kao na primer, upotreba radio aparata. Tesla je smatrao da ova sprava treba da bude jedan centar koji će ljudima biti od koristi kada je reč o razmeni iskustva, znanja... Međutim, već u Drugom svetskom ratu radio je toliko zloupotrebljen od strane Gebelsove propagande što je, nažalost, plemenitu Teslinu ideju bacilo u zapećak. Na stotinu i trideset strana Milanović iznosi manje poznate detalje o Teslinom životu posvećenom nauci i o idejama na koji bi način bi njegova ostvarenja trebalo upotrebljavati. Takođe, Milanović piše o i pojedinim ženama koje su htele da se približe ovom posvećeniku nauke... „Tajni život Nikole Tesle“, svakako, upotpunjuje korpus objavljenih dela o ovom velikanu srpskog roda, koga poštuje ceo svet. s

Vojislav Karanović : ZAPISNIK SA BUĐENJA , Matica srpska 1989, str. 84. Zbirka poezije. Očuvanost 4-. Vojislav Karanović je rođen 1. 1. 1961. godine u Subotici. Diplomirao je na katedri za jugoslovenske i i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.Piše poeziju, eseje. Pojedine pesme prevedene su mu na više jezika. Radi kao urednik u Radio-televiziji Srbije. Živi u Beogradu

Đorđe Kostić : Pesme nepozvane / poezija Beograd : Biblioteka grada Beograda, 1987 , Fizički opis 63 str. : ilustr. ; 25 cm Zbirka Nadrealistička izdanja Očuvanost 4. Đorđe Kostić: Ruma, 1909 – Beograd, 1995. Rođen je u svešteničkoj porodici. 1927. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, a zatim je kratko boravio u Parizu. 1928. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem objavio je tri sveske časopisa Tragovi, a svaka je imala samo po osam primeraka. 1929. Sa O. Davičom, Đ. Jovanovićem i D. Matićem radio je na okupljanju grupe istomišljenika, među kojima su bili A. Vučo, M. Dedinac, M. Dimitrijević, koju je Ristić nazvao nadrealističkom. 1930. Jedan je od umetnika koji su potpisali manifest u almanahu Nemoguće–L`Impossible, gde je objavio i seriju crteža bez naslova (str. 32, 67, 104) i Tri puta san. 1931–1932. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem bio je osnivač časopisa Nadrealizam danas i ovde. 1931. Sa O. Davičom i D. Matićem objavio je Položaj nadrealizma u društvenom procesu. 1933. Policija ga je uhapsila zbog revolucionarne aktivnosti pa je proveo više meseci u zatvoru. 1934. Napustio je Beograd i otputovao u London gde je ostao nekoliko godina. 1936. Prisustvovao je otvaranju nadrealističke izložbe u New Burlington Galleries u Londonu. Napisao je monodramu Dan bez noći (Beograd, 1974). 1939. Sa D. Frajem objavio je A Serbo–croat Phonetic Reader u Londonu. 1944–1949. Radio je kao urednik emisija za inostranstvo na Radio Beogradu. 1949–1978. Bio je direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu. 1968–1980. Redovno je posećivao Indiju radi lingvističkih istraživanja. Objavio je mnogo stručnih radova iz uporedne lingvistike. 1972. Napisao je knjigu posvećenu uspomenama na nadrealizam Do nemogućeg. 1976. Sa M. Ristićem napravio je knjigu pastela i pesama Pass–T–Elle (Calcutta). 1989. Objavio je knjigu U središtu nadrealizma, Čeljust dijalektike, posvećenu nadrealističkoj anketi iz almanaha.

Gvido Tartalja : PRED-RATNE PESME , Plato 2013, str. 110. Priredili Ivo i Marko Tartalja. Očuvanost 4. Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac[1] čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu”.[2] Objavio je preko trideset knjiga, među kojima su „Pesma i grad”, „Lirika”, „Začarani krug”, „Srmena u gradu ptica”, zatim pesme za decu „Oživela crtanka”, „Šta meseci pričaju”, „Od oblaka do maslačka”, „Dedin šešir i vetar” i druge. Deo njegove zaostavštine nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, u okviru porodične Zbirke porodice Tartalja.[3] Biografija Rođen je 25. januara 1899. godine u Zagrebu, u uvaženoj i staroj grofovskoj porodici Tartalja (hrv. Tartaglia, od ital. tartagliare: mucati, tepati), jednoj od poslednjih porodica sa tom titulom na Balkanu.[4][5] Izvorno porodično prezime zabeleženo u 15. veku bilo je Jakovlić, potom promenjeno u Tartalić, a naposletku u Tartalja.[5] Titulu grofova porodici je dodelio mletački dužd 1444. godine.[5] Osnovnu i srednju školu Gvido je završio u Splitu, a nakon položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[6] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava[6] i diplomirao je na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“.[6] U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza[1]. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme.[7] Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić.[8] Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[9] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka.[6] Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi.[10] Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu[11] na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci.[6] Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine [12]. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić.[13] Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

Autor: Dušan Varičak Format: 14,5x20 Povez: broširan Br. strana: 94 Pesme u ovoj knjizi nastajale su u protekle tri decenije dok je autor radio za detektivsku agenciju, na stovarištima, kopao bunare, prodavao knjige i `valjao` robu u Knez Mihajlovoj. Ova njegova zbirka nadovezuje se na njegovu prvu knjigu poezije `Posmatračeva pesma`, koju je objaviop 2010. Pored poezije piše i kratke priče, pripovetke, satire i eseje...

Vladimir Jagličić : NEMOJ DA ME ZOVEŠ , Prosveta 2002, str. 120. Zbirka poezije. Očuvanost 4. Vladimir Jagličić (1961-2021) Jagličić je rođen 1961. godine u Kragujevcu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Bio je pesnik, prozaista, kritičar, esejista, antologičar, prevodilac. Važnije zbirke pesama „Izvan uma”, „Tamni vrt”, „Usamljeni putnik”, „Posle rata”, „U gorama”, „Srbija zemlja”, „Knjiga o zločinu”, „Nemoj da me zoveš” i druge. Poezija mu je prevođena na engleski, poljski, ukrajinski, bugarski i jermenski jezik. Sastavio antologiju savremene srpske poezije „Kad budemo trava” 1998. godine, kao i ruske poezije i anglofonog pesništva. Preveo duži niz knjiga sa ruskog jezika, različitih žanrova. Dobitnik je mnogih značajanih književnih prizanja u našoj zemlji, ali i u Rusiji. U svojoj profesionalnoj karijeri radio je kao sekretar Osnovne škole „Đura Jakšić“, zamenik glavnog urednika časopisa „Pogledi“, novinar - reporter lista „Nezavisna svetlost“. U periodu od 2004. do 2011.godine bio je direktor Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ gde je dao značajan doprinos uspešnom radu Ustanove i očuvanju svih tradicionalnih manfestacija. Takođe je pokrenuo i kulturno-umetničku manifestaciju „Bdenje“, koja se od 2006. godine održava noć uoči svakog 21. oktobra. Od 2011. godine radio je u Narodnom muzeju u Kragujevcu kao bibliotekar i urednik pojedinih muzejskih izdanja