prodaje se samo kao paket, predmete ne razdvajam, niti radim ukrštanje paketa u ovom paketu se nalaze: - roze Nike jaknica: original, naznačena veličina 8-10 god., pamuk - ljubičasto beli džemper marke H&M: naznačena veličina 8-10 god, kombinacija akrila i poliamida - bordo majica dugih rukava nemačkog Pepperts: naznačena vel.6-8 god., ali je malo veća, pamuk

Uzrast: 12+ Tip: Plastične igračke E.T. – VANZEMALJAC- Film koji je osvojio naša srca i ulepšao naše detinstvo. Simpatični vanzemaljac je ove godine 9.oktobra napunio 30 god. Na tridesetogodišnjicu od prvog prikazivanja ovog filma, za ovu priliku je bio digitalizovan, sa dodatkom o snimanju ovog filma koja je publiku provela kroz priču iza kulisa. E.T je proglašen jednim od najinspirativnijih filmova svih vremena i jednim od najboljih filmova svih vremena.Kada se film E.T. 1982. godine počeo da se prikazuje u bioskopima, veoma brzo je izbio na prvo mesto najgledanijih filmova, danas zauzima četvrto mesto najuspešnijih filmova svih vremena.Legendarni film reditelja Stivena Spilberga, izazvao je masovne suze u bioskopskim salama svuda gde je prikazan. Čuvena rečenica iz filma „E.T. phone home“ postala je zaštitni znak cele jedne generacije filmskih maštara… Film E.T bio je nominovan za devet Oskara a osvojio je četiri Oskara. Glavne uloge: Henry Thomas („Gangs Of New York„, 2002.), Drew Barrymore(„Charlie`s Angels: Full Throttle„, 2003.), Dee Wallace-Stone („Out of the Black“, 2001.), Peter Coyote („Bon Voyage„, 2003.) Scenario: Melissa Mathison („Kundun“, 1997.) Režija: Steven Spielberg („Minority Report„, 2002.) Sinopsis Grupa vanzemaljaca posećuje Zemlju i jedan od njih se gubi i ostaje na Zemlji. Njega pronalazi desetogodišnji dečak, Eliot (Henry Thomas). Uskoro, njih dvojica počinju da komuniciraju i započinju poseban vid prijateljstva, u kome E.T. saznaje nešto više o životu na Zemlji, a Eliot o novim vrednostima prijateljstva u pravom smislu reči. E.T. želi da ide kući, ali ako mu Eliot pomogne, izgubiće prijatelja… Zanimljivosti: – Na audiciji, Henry Thomas se setio dana kad mu je umro pas da bi iskazao tugu. Režiser Steven Spielberg je zaplakao, i u momentu ga izabrao. – Harrison Ford je glumio direktora škole, ali njegova jedina scena je izbačena jer je Spielberg mislio da bi previše skrenula pažnju. Fordova žena Melissa Mathison je napisala scenario. – Lice E.T.-ja je napravljeno po pesniku Carlu Sandburgu, Albertu Einsteinu i pekinezeru. – E.T.-jev komunikator je u stvari radio, a napravio ga je Henry Feinberg, ekspert u interpretaciji nauke i tehnologije za publiku. – Glas E.T.-ju je pozajmio Pat Walsh, uz pomoć Debre Winger i Stevena Spielberga. – Spielberg je film snimao po hronološkom redu da bi izazvao istinsku reakciju glumaca (uglavnom dece) kad E.T. odlazi na kraju. Sve emotivne reakcije u zadnjoj sceni su realne. – Video kaseta filma u Americi je bila napravljena od zelene plastike kako bi se donekle sprečila piraterija. – Scena gde se E.T. vozi u korpi sa Eliottom na biciklu ispred meseca je postala trademark slika Amblin Entertainmenta. – Michael Jackson je za film snimio pesmu ‘Someone In The Dark’. Ona nikad nije bila upotrebljena. – Jedan od filmskih spotova koje gleda E.T. na TV-u je iz ‘This Island Earth’ (1954). – Scenario je pisan za vreme pauza snimanja filma ‘Raiders of the Lost Ark’ (1981). Spielberg je diktirao priču Melissi Mathison zato što je ona bila scenarista i zato što je bila tamo sa svojim mužem, Harrisonom Fordom. Tvorac E.T bio je italijanski majstor za specijalne efekte Karlo Rambaldi. Osvojio je tri Oskara za šest godina. Rambaldi je radio sa najvećim filmskim stvaraocima– Stivenom Spilbergom, Ridlijem Skotom i Dejvidom Linčom. Prvog Oskara dobija 1976. za specijalno postignuće u „King-Kongu“ Džona Gilermina. Usledila su dva Oskara za specijalne vizuelne efekte – 1979. za kreiranje lika u Skotovom SF hororu „Osmi putnik-Alien“, a onda i 1982. za Spilbergov mitski film o E.T. Vanzemaljcu. visine oko 4.5 cm, iz osamdesetih stanje kao sa slike

predmeti se prodaju zajedno u paketu, predmete ne razdvajam i ne radim ukrštanje paketa u ovom paketu se nalaze: - sivo-crna tunika marke Maybee: naznačena veličina 140, pamuk, asimetrična u donjem delu - petrolej plava tunika: nemačke marke Yigga, naznačena veličina 134/140, fale cirkoni na nekim slovima (zumirajte), kombinacija poliestera i viskoze, - melirana tunika marke Breeze: naznačena veličina 140, imitacija ,,piši-briši` slova, pamuk - braon duks sa kapuljačom, sa zlatnom aplikacijom: pamuk, engleska proizvodnja, naznačena veličina L/XL (dečiji) - otprilike 10-12 god.,

predmeti se prodaju zajedno u paketu, predmete ne razdvajam i ne radim ukrštanje paketa u ovom paketu se nalaze (s leva na desno) - siva tunika sa natpisom ,,Whoops`: marke C&A, vel.158-164, kombinacija poliestera, viskoze i elastina, - tamnosiva tunika marke Oviesse: naznačena vel.10-11 god., ali je realno malo veća (ili je bar takav kroj), kombinacija poliestera i pamuka, pre eventualne kupovine - ipak me podsetite za mere za svaki slučaj, - svetlosiva tunika sa kapuljačom, bez rukava, marke Yoggy girls: kombinacija pamuka, poliestera i viskoze, naznačena velična S,

za sve info slobodno pozovite ili pisite Auto dodatak za sigurnosni pojas za decu, zastitni pojas, autosediste U ponudi vise boja, Omogućava spuštanje pojasa ispod nivoa brade i time pojas ne seče detetu vrat i lice. Može se postaviti na bilo koji pojas u bilo kojim kolima. Radno vreme od 10 do 18h. Nedeljom ne radimo Registrovana internet prodavnica BG Bike Online Shop Mozete pisati na viber, whats app Roba poručena do 11h šalje se istog dana Artikle do 1600 dinara šaljemo posle uplate. Mogućnost uplate na račun radi jeftinije poštarine ( ne šaljemo kao cc) BG, PA, NS, Fu, Petr. Paz, Inđija, S. Karl. - ptt 320 din

Saobraćajna pravila u slici i reči (priručnik za pripremu vozačkog ispita 184 strane) Život savremenog čoveka teško je zamisliti bez upotrebe raznih saobraćajnih sredstava. Ona mu olakšavaju rad, povećavaju produktivnost, omogućavaju brzo savladavanje velikih udaljenosti, služe za rekreaciju, sport i druge namene. Osim dobrih strana, upotreba saobraćajnih sredstava ima i lošu stranu. Statistički podaci o saobraćajnim nezgodama, upozoravaju nas da je stepen bezbednosti zabrinjavajući. Hiljade ugašenih ljudskih života, desetine hiljada doživotno onesposobljenih usled povreda, ogromne materijalneštete, moraju nas podstaknuti na razmišljanje. Stručnjaci ističu tri osnovna faktora koja utiču na stanje bezbednosti saobraćaja na putevima. To su: čovek, vozilo i put. Brojni naučni radovi o uzrocima saobraćajnih nezgoda, kod nas i u svetu, pokazuju da je u oko 90% slučajeva krivac za saobraćajnu nezgodu čovek. Na bezbednost saobraćaja na putevima u našoj zemlji utiče i relativno niska saobraćajna kultura. U podizanju saobraćajne kulture, uspostavljanju solidarnosti, discipline i odgovornosti u međusobnim odnosima učesnika u saobraćaju važnu ulogu imaju pre svega porodica, zatim predškolske ustanove, osnovne, srednje i auto škole. Potrebno je kontinuirano raditi na podizanju svesti o saobraćajnoj kulturi, te edukovati celokupnu populaciju organizovanjem raznih oblika obrazovnog i preventivnog rada još od najranijeg uzrasta. Ova publikacija nastala je sa željom da se na jednom mestu sveobuhvatno prezentuje neophodno znanje o saobraćajnim pravilima bez kojih nije moguće bezbedno učestvovati u saobraćaju. S A D R Ž A J Predgovor I Značenje pojedinih izraza u propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima II Saobraćajna signalizacija – osnovne odredbe II Saobraćajna signalizacija – znakovi opasnosti, izričitih naredbi, obaveštenja i dopunske table II Saobraćajna signalizacija – nazivi i značenja znakova opasnosti II Saobraćajna signalizacija – nazivi i značenja znakova izričitih naredbi 23 II Saobraćajna signalizacija – nazivi i značenja znakova obaveštenja II Saobraćajna signalizacija – značenja dopunskih tabli II Saobraćajna signalizacija – oznake na putu II Saobraćajna signalizacija – uređaji za davanje svetlosnih signala III Znaci koje daju policijski službenici, vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila sa žutim rotacionim svetlom IV Opšte odredbe o ponašanju učesnika u saobraćaju na putevima V Radnje vozilom u saobraćaju VI Uključivanje vozila u saobraćaj VII Kretanje vozila po putu VIII Brzina kretanja vozila IX Kretanje vozila unazad X Polukružno okretanje vozila XI Skretanje i prestrojavanje vozilom XII Saobraćaj na raskrsnici i prvenstvo prolaza XIII Mimoilaženje XIV Naizmenično propuštanje vozila XV Upotreba svetala u saobraćaju XVI Zvučni i svetlosni znaci upozorenja XVII Preticanje i obilaženje XVIII Odstojanje između vozila XIX Zaustavljanje i parkiranje XX Kretanje pešaka i odnos vozača prema pešacima XXI Saobraćaj zaprežnih vozila i učešće životinja u saobraćaju XXII Saobraćaj bicikla, mopeda, tricikla, četvorocikla i motocikla XXIII Saobraćaj radnih mašina, motokultivatora i traktora XXIV Saobraćaj tramvaja XXV Saobraćaj na autoputu i motoputu XXVI Saobraćaj u tunelu XXVII Saobraćaj na prelazu puta preko železničke pruge XXVIII Vučenje vozila XXIX Prevoz tereta i lica vozilom XXX Dužnosti učesnika u saobraćaju u slučaju saobraćajne nezgode Beleške Sadržaj

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Listovi malo talasasti, bez nepriajatnih mirisa ili neceg slicnog samo su listovi malo talasasti. Atinska povelja je zbir preporuka za izgradnju gradova, takvih kakve ih danas poznajemo. Lučio Kosta, Brazilija- uticaju Atinske povelje Njena glavna misao bila je objavlivanje i stvaranje gradskog prostora. Misao stvaranja grada kao funkcionalne celine se prvi put značajnije pojavila i prodiskutovala u prvobitnom teoretskom dobu stvaranja arhitekta Toni Garniera koji je bio pozvan od strane glavni arhitekta grada Liona Edvarda Heriota da izradi plan za jedan privredni grad sastavljen od normiranih objekata i osnuje princip striktnog funkcionalnog zoniranja i deljenja gradskih prostora. Le Korbizje (franc. Charles-Édouard Jeanneret, Le Corbusier) ili samo Korbizje je pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla, čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (franc. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Rođen je 6. oktobra 1887. u mestu Šo de Fon (franc. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj i postao francuski građanin 1930. godine, a umro je 27. avgusta 1965. u Francuskoj. Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao saosnivač purizma. Tokom svoje pedesetogodišnje karijere dizajnirao je zgrade u Evropi, Japanu, Indiji, i Severnoj i Južnoj Americi. Posvećen pružanju boljih uslova za život stanovnicima preopterećenih gradova, Le Korbizje je bio uticajan u oblasti urbanističkog planiranja, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). Le Korbizje je pripremio glavni plan grada Čandigar u Indiji, i doprineo je specifičnim dizajnerskim projektima za više zgrada u tom gradu. Dana 17. jula 2016, sedamnaest Le Korbizjeovih projekata u sedam zemalja je upisano u Uneskov spisak lokacija Svetksog nasleđa kao Arhitektonski rad Le Korbizjea, izuzetan doprinos modernom pokretu. Le Korbizje je rođen u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima,[2] a mati muzičarka. Njegov stariji brat Albert je bio amaterski violinista.[2] Počeo je rano da slika i uči graverski zanat.[3][4][5] Sa četrnaest godina počeo je da pohađa umetničku školu,[2] ali se uskoro posvetio arhitekturi. Godine 1902. na međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom. Od 1906. posvećuje se isključivo arhitekturi, živi skromno, putuje po svetu, a u Italiji proučava tamošnju arhitekturu. Sledeće godine odlazi u Austriju. Počinje da proučava armiranobetonske konstrukcije da bi 1912. realizovao prve arhitektonske projekte.[6] Tokom Prvog svetskog rata radio je kao učitelj.[7] Godine 1917. trajno se nastanjuje u Parizu i sa kasnijim dugogodišnjim saradnikom Amadeom Ozefantom izdaje manifest kubizma koji postaje osnov purizma. Godine 1929. godine postaje saosnivač časopisa za estetska pitanja. Godine 1921. sa rođakom Pjerom Žanreom otvara atelje u kome radi do 1965. godine. Od 1923. gradi zgrade širom sveta (Francuska, Švajcarska, Nemačka, Rusija, Južna Amerika, Alžir... ). Le Korbizje, april 1965. U prisilnoj izolaciji je od 1939, odnosno od početka Drugog svetskog rata. Godine 1941. objavljuje u Parizu „Atinsku povelju“ a 1944. ` Tri ljudska uređenja“. Radi i projektuje od završetka Drugog svetskog rata pa sve do smrti od infarkta 27. avgusta 1965. Izbor iz dela Muzej u Tokiju od Le Korbizjea Administrativna zgrada od Le Korbizjea u Čandigaru-Indija Objekat Le Poème Électronique ispred Tehničkog univerziteta u Aidhovenu Dvostruka kuća od Le Korbizijea i Pjera Žanrea u Štutgartu kao primer za primenu pet principa nove arhitekture Dom lno (njegov prvi projekat) Prvi Le Korbizijeov projekat koji generalizuje promišljene crte i principe kao i metode konstrukcije zgrada, je iz 1914. godine i inspirisan je Garnierovim industrijskim gradom u kome još možemo naslućivati kompozicione nedoslednosti razmeštanja reprodukovanog modula i ipak tu ne spaja pojedine elemente u organizovani gradski organizam i celine. Vila na morskoj obali Ovo je projekat iz 1916. koji jasno ukazuje na nerešene protivrečnosti dve kompozicione osnove; tradicionalne srednjomorske, koja se karakteriše lukovima i lođama i druge dinamičke koja se karakteriše slobodnom volumetrijom što se može smatrati približavanjem preloma u njegovom stvaralaštvu i shvatanju prostora. Serijska stambena jedinica Dom Citrohan Ovo je projekat iz vremena 1920—1922. godine u kojem je rešio probleme serijske gradnje stambene jedinice. Slobodnim rasporedom površina i unutrašnjeg prostora pojedinih prostorija omogućava čoveku da u principu vodi bolji život i ima bolje uslove za rad. U ovom se projektu manifestuje njegov princip koji je proizveo veliki skandal u umetnosti „Stan je mašina za stanovanje“. Stambena jedinica za Blistavi grad Izgrađena je u godinama 1947—1952. u skladu sa svojim predstavama o stanu kao mašini za stanovanje. Stanovi su opremljeni otvorenim terasama i arhitekta je tu primenio svoj „Modulator“ koji je sam stvorio i to je sistem proporcija ljudskog tela u koncepciji ljudskog merila kao čoveka koji je merilo stvari. U planu Marseljskog blistavog grada Le Korbizije je definisao pet tačaka arhitekture odnosno pet njegovih principa: Stubovi: zgrada je na stubovima. Zgrada sa osnovama u zemlji - tamni i često vlažni prostori. Armirani beton je omogućio da zgrada lebdi u vazduhu, a komad zemlje ispod nje je bašta koja se nalazi i na krovu objekta. Krovne bašte... Armirani beton je novo sredstvo za homogenizaciju pokrivanja objekata. Razlozi tehnički, ekonomski i čežnja za savremenim konforom, razlozi osećajni - sve to nam nudi da se odlučujemo za terase na krovovima. Slobodna kompozicija. Stalno se grade noseći zidovi od čega zavisi projekat. Armirani beton je dao slobodan prostor i po posebnim spratovima se ne moraju ponavljati iste osnove i projektovati isti prostor, spratovi su nezavisni i to se ogleda u uštedama u prostoru i investicijama. Uzdužni prozori. Prozor je osnovni elemenat u arhitekturi i projektu zgrade. Armirani beton znači revoluciju za istoriju prozorskih otvora. Prozori se sada mogu projektovati kao odnosi punog-praznog i uzduž cele fasade. Slobodna fasada. Stupovi iza fasada unutar objekata. Fasade su tanke membrane odnosno opne koje se sastoje od prozora i ispune od izolujućeg materijala koji se nosi na armirano-betonskim konstrukcijama. Fasada je slobodna. Vila Štajn i Garhes Osnovna je osnova horizontalnih elemenata koje određuju kompoziciju fasade, terasa je na krovu. Slobodne osnove ove koncepcije su nagovestili potencijal plastične energije koja će doći do izražaja u njegovim nerednim projektima. Predlog palate UN u Ženevi Le Korbizije je predložio praktičnu zgradu koja je u duhu savremene arhitekture i prema „Novoj estetici“. Njegov projekat nije pobedio i kako tvrdi: `- diplomatija ima neprimerene simpatije prema pozlaćenim prostorima mrtvih kraljeva“. Vila Savoja u Poisi Realizovana 1929—1932. To je projekat koji se zasniva na njegovih „pet principa“ i zgrada oslonjena na stubovima lebdi u prostoru kao bela svemirska lađa koja kao da nije od ovoga sveta Kapela Notr-dam u Ronšanu Simbol je savremene arhitekture inspiracije iz primitivne umetnosti i ekspresivnog spoljašnjeg izgleda koja je u kontrastima sa spiritualnim duhom unutrašnjeg prostora. Mali prozori na snažnim zidovima pripomenuće nam gotiku i njene katedrale i tvrđave a vizuelno je u suštoj suprotnosti gotskih katedrala i prava je oprečnost lake i visoko stilizovane gotike. Manastir U la Turete Realizovan je 1959. i koristi formalni jezik objašnjavajući dinamički prostor, i u naponu je između unutrašnjeg prostora i spoljašnjeg prostora. Ovde nalazimo rad na svetlosti i svetlosnim efektima koji obogaćuju unutračnji prostor oživljavajući ga i uklanjaju njegovu monotoniju u njegovoj funkcionalnosti. Portret Le Korbizjea na novčanici od 10 švajcarskih franaka iz 1996. Velika dela arhitekture i urbanizma Plata Gustava Kapaneme, Rio de Žaneiro (Brazil) Ozarenigrad u Marselju Urbanistički planovi za Sent-Die Planovi za La Rošel Plan zgrade OUN Plan urbanizacije Bogote Rošanska kapela Manastir u La Turetu Stambeni kompleks u Nant-Rezeu Urbanizacija u Meuksu i Firmini Strazburški konkurs Brazilski paviljon univerzitetskog grada Meandralni grad u Tokiju Čandigar Radovi u umetnosti Više od 400 uljanih slika ili murala 44 skulpture 27 predloga za goblene litografije i crteži Nameštaj Detaljnije: Le Korbizjeov nameštaj Okvir LC4 stolice koju su dizajnirali Le Korbizje i Perjand (1927–28) u Muzeju dekorativnih umetnosti, Pariz Le Korbizje je bio elokventni kritičar fino dizajniranog ručno izrađenog nameštaja, napravljenog od retkog i egzotičnog drveta, sa umecima i pokrivačima, predstavljenoj na Izložbi dekorativne umetnosti 1925. godine. Sledeći svoj uobičajeni metod Le Korbizje je prvo napisao knjigu sa svojim teorijama o nameštaju, sve zajedno sa nezaboravnim sloganima. U njegovoj knjizi iz 1925. godine L`Art Décoratif d`aujourd`hui, on se zalagao za nameštaj za čiju izradu bi bili korišteni jeftini materijali i koji bi se mogao se masovno proizvoditi. Le Korbizje je opisao tri različita tipa nameštaja: tip potreba, tip nameštaja, i objekti ljudskih udova. On je definisao objekte ljudskih udova kao: „... produžetke naših udova i adaptirane na ljudske funkcije, koje su tipa potreba i tipa funkcija, i stoga tipa objekata i tipa nameštaja. Objekat ljudskog uda je poslušni sluga. Dobar sluga je diskretan i skroman, kako bi pružio slobodu svom gospodaru. Svakako, umetnički radovi su oruđa, lepa oruđa. I dugo živeo dobar ukus manifestovan izborom, suptilnošću, proporcionalnošću i harmonijom.” On je dalje deklarisao, „Stolice su arhitektura, sofe su buržoazija”. Le Korbizje se prvi oslanjao na gotov industrijski nameštaj iz Tonetovih fabrika da ispuni svoje projekte, kao što je njegov paviljon na Ekspoziciji iz 1925. Godine 1928, nakon objavljivanja njegovih teorija, on je počeo da eksperimentiše u oblasti dizajna nameštaja. Godine 1928, on je pozvao arhitektu Šarlot Perjand, da se pridruži njegovom studiju kao dizajner nameštaja. Njegov rođak, Pjer Žanere, isto tako je sarađivao na mnogim njegovim dizajnima. Za proizvodnju njegovog nameštaja on je izabrao nemačku firmu Gebruder Tonet, koja je počela sa pravljenjem stolica od cevastog čelika, materijala koji je originalno korišten za izradu biciklova, u ranim 1920-tim. Le Korbizje je cenio dizajnerske radove Marsela Brojera i Bauhausa, koji je 1925. godine započeo sa pravljenjem elegantnih modernih cevastih klubskih stolica. Ludvig Mis van der Roe je započeo sa proizvodnjom po svojoj sopstvenoj verziji skulpturne zakrivljene forme sa sedištem od trske 1927. godine.[8] Prvi rezultati kolaboracije između Le Korbizja i Perjand su bila tri tipa stolica napravljena sa okvirima od hromiranog cevastog čelika; LC4 ležaljka (1927–28) sa pokrivačem od kravlje kože, što joj je davalo osećaj egzotičnosti; udobni naslonjač (LC3) (1928–29), klubska stolica sa cevastim okvirom koji je podsećao na udobne Art Deko klubske stolice koje su postale popularne tokom 1920-ih; i naslonjač za ljuljanje (LC4) (1928–29), nisko sedište suspendovano u cevastom čeličnom ramu, takođe sa tapaciranje od kravlje kože. Ove stolice su bile specifično dizajnirane za dva njegova projekta, Kuća la Roš u Parizu i paviljon za Barbaru i Henrija Čerča. Sve tri su jasno pokazale uticaj Mis van der Roea i Marsela Brojera. Linija nameštaja je proširena dodatnim dizajnima za Le Korbizjeovu postavku Jesenji salon iz 1929. godine, `Oprema za kuću`. Uprkos namere Le Korbizjea da njegov nameštaj treba da ima pristupačne cene i da bude industrijski proizvođen njegovi komadi su originalno bili skupi za izradu i nisu ušli u masovnu proizvodnju dogo godina, do vremena kad je on postao poznat. [9] Politika Politički stavovi Le Korbizjea su prilično nejasni i promenljivi tokom vremena. Tokom 1920-ih, on je nakratko pisao članke o urbanizmu za sindikalističke žurnale Plans, Prélude i L`homme reel.[10] Između 1925. i 1928, Le Korbizje je sarađivao sa Le Faisceau, francuskom fašističkom partijom kratkog veka koju je predvodio Žorž Valo. Valo je kasnije postao antifašista.[11] Le Korbizje je poznavao još jednog bivšeg člana te partije, Ibera Lagardela, bivšeg radničkog lidera i sindikaliste, koji je postao nezadovoljan političkom levicom. Godine 1934, nakon što je Lagardel dobio poziciju u francuskoj ambasadi u Rimu, on je organizovao da Le Korbizje predaje arhitekturu u Italiji. Lagardel je kasnije služio kao ministar rada u pro-osovinskom Višijevskog režimu. Le Korbizje je u nekoliko navrata neuspešno tražio angažmane od Višijevskog režima, ali jedino imenovanje koje je dobio je bilo članstvo u komitetu koji je proučavao urbanizam. Le Korbizje je bio oštužen za antisemitističke stavove. On je pisao svojoj majci u oktobru 1940, pre referenduma koji je organizovala Višijevska vlada: „Jevreji loše prolaze. Povremeno mi ih je žao. Ali izgleda da je njihova slepa požuda za novcem uništila zemlju.” On je isto tako bio optužen za omalovažavanje muslimanskog življa u Alžiru, u to vreme delu Francuske. Kad je Le Korbizje predložio plan za obnovu Alžira, on je osudio postojeći način stanovanja evropskih Alžiraca, žaleći se da je inferioran onom u kojem žive autohtoni Alžirci: „civilizovani žive kao pacovi u rupama”, dok „varvari žive u usamljenosti, u dobrostanju”.[12] Njegov plan za obnovu Alžira je odbijen, i nakon toga je Le Korbizje uglavnom izbegavao politiku.[13] Kritike Mali broj arhitekata 20. veka je bio hvaljen, ili kritikovan, u istoj meri kao i Le Korbizje. U svom posmrtnom slovu Le Korbizjea na memorijalnoj ceremoniji za arhitektu u dvorištu Luvra 1. septembra 1965. godine, francuski ministar kulture Andre Malro je izjavio, „Le Korbizje je imao velike rivale, ali ni jedan od njih nije imao isti značaj u revoluciji arhitekture, jer ni jedan nije podnosio uvrede tako strpljivo i tako dugo.”[14] Kasnije kritike Le Korbizjea su bile usmerene na njegove ideje o urbanističkom planiranju.[15] Prema nekim kritičarima, Le Korbizjeov urbanizam je bio modelovan na fašističkoj državi.[16] Ti kritičari navode da je sam Le Korbizje pisao da „svi građani ne mogu da postanu lideri. Tehnokratska elita, industrijalci, finansijeri, inženjeri, i umetnici bi bili locirani u gradskom centru, dok bi radnici obitavali u gradskim predgrađima.”[17] Uticaj Le Korbizje je revolucionirisao urbanističko planiranje, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). On je bio jedan od prvih koji je realizovao kako će automobil promeniti ljudsko društvo. Le Korvizje je zamislio grad budućnosti sa velikim stambenim zgradama izolovanim u parkovskom okruženju. Planove Le Korbizjea prihvatili su graditelji javnih građevina u Evropi i Sjedinjenim Državama. U Velikoj Britaniji urbanisti su poprimali Le Korbizjeove „gradove na nebu” kao jeftiniji pristup javnom stanovanju krajem pedesetih godina 20. veka.[18] Zanimljivosti Godine 1910. godine, putujući na istok, Le Korbizje je posetio Knjaževac. Inspirisan slikovitošću ulica i arhitekturom grada, napravio je crtež Knjaževca, koji se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu..