Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! David Boddington Osnovna radio kontrola letenja

Tvrdi povez, veći format, kvalitetan papir. U odličnom stanju.

Air Pilot`s Manual Volume 5: Radio Navigation and Instrument Flying Izdavač: Airlife, Shrewsbury Autor: Trevor Thom Povez: broširan Broj strana: 451 Ilustrovano. Sitni obrisi presavijanja na koricama, odlično očuvana. C O N T E N T S SECTION 1: INSTRUMENT FLYING 1. Instrument Scanning Technique 2. The Instruments 3. Straight-and-Level Flight 4. The Straight Climb and Descent 5. Turning on Instruments 6. Unusual Attitudes 7. Normal Instrument Flight on a Limited or Partial Panel SECTION 2: RADIO NAVIGATION AIDS 8. Introduction to Radio Navaids 9. Radar 10. DME 11a. The NDB and the ADF 11b. The Relative Bearing Indicator (RBI) 11c. The Radio Magnetic Indicator (RMI) 12. The VOR 13. The Instrument Landing System (ILS) 14. VHF Direction Finding (VDF) SECTION 3: INSTRUMENT PROCEDURES 15. Preparation for Flight 16. Instrument Departures 17. Holding and Manoeuvring 18. Instrument Approaches 19. Instrument Minima 20. Visual Manoeuvring SECTION 4: NIGHT FLYING 21. Aerodrome Lighting 22. Night Flying at an Aerodrome 23. Night Navigation Appendix 1: The IMC Rating Appendix 2: The Night Rating Appendix 3: Radio Failure Procedures Exercises Answers Index / Abbreviations (K-124)

SV 4 59944) Kako poraviti stare radio aparate na engleskom jeziku How To Repair Old Time Radios , Clayton L. Hallmark , Tab books USA 1979 , Ako ste kolekcionar starih radija, ili ako jednostavno želite da vratite stari radio koji je stajao na tavanu u radno stanje, ova praktična knjiga će vam pokazati kako da to uradite na pravi način! Moći ćete da locirate problematična mesta, popravite neispravne delove ili saznate kako da nabavite zamenu za zastarele cevi i druge komponente. Ovaj dobro ilustrovani vodič objašnjava sve suptilnosti i nijanse nekadašnje tehnologije. Pruža važne smernice za rešavanje problema sa starim kolima i pronalaženje zamene za zastarele, nezamenljive delove. Tu je i zgodan vodič za otkrivanje uzroka problema poput slabog i izobličenog prijema, zujanja, cviljenja ,isprekidanog pucketanja i svih drugih problema koji muče staromodnu radio opremu. tvrd povez, format 13,5 x 21,5 cm , engleski jezik, ilustrovano, 249 strana

odlično stanje, str.,tvrdi povez,24cm, š x75

dobro stanje potpuno čista knjiga tvrd povez 29 x 21 cm 635 strana

Katalog elektronskih komponenti,na engleskom i rusk9m jeziku,nedostaju korice,prvi list sadržaja,strane sa specifikacijama komponenti kompletne. UVOD: Niskofrekventni pojačivači snage (LFA) su najvažnije jedinice savremenih radio i elektronskih aparata. Sada su najpopularniji LFA u integrisanom kolu, zbog svojih prednosti, kao što su: lako podešavanje, male dimenzije, veliki opseg izlazne snage. Istovremeno, nema podataka o integrisanom kolu LFA proizvedenom u svetu, a postoje i određene poteškoće u testiranju i popravci kućnih radio i elektronskih aparata (radio, audio sistemi, autoradio TV aparati, plejeri), posebno inostrane proizvodnje. Postoji više od 850 integrisanih kola LFA koje proizvode vodeće svetske firme - National Semiconductor, Toshiba, NEC, Telefunken, Philips, Sanio, SGS-ATES, kao i firme Unije nezavisnih država. Najvažniji LFA parametri integrisanih kola su: opseg napajanja, maksimalna izlazna snaga, opseg frekvencija, informacije o paketu. Parametri se nalaze u tabeli. Ovde su prikazana podešavanja električnih kola koje preporučuje proizvođač. Integrisana kola, koja imaju ekvivalentno podešavanje električnih kola, nalaze se u jednoj šemi i zapravo su analogna. Međutim, neki od električnih parametara mogu biti drugačiji. Zato morate konsultovati tabelu parametara. Ova publikacija ne duplira kataloge firmi integrisanih kola firmi proizvođača i ne donosi im nikakvu štetu. Naprotiv, cilj je da se ova integrisana kola koriste šire. Autori se nadaju da će ova publikacija pobuditi interesovanje stručnjaka za popravku kućnih radio i elektronskih aparata i radio-amatera. INTRODUCTION: The low frequency power amplifiers (LFA) are the most important units of the modern radio and electronics apparatuses. The most popular now are the LFA in the integrated circuit, because of their advantages, such as: easy setting, small dimensions, large range of power output. At the same time there is no information about integrated circuit LFA produced in the world, and there are some difficulties in testing and repairing of home radio and electronics apparatuses (radio, audio systems, autoradio TV sets, players), especially of foreign production. There are more than 850 integrated circuits LFA which are produced by the leading firms of the world - National Semiconductor, Toshiba, NEC, Telefunken, Philips, Sanyo, SGS-ATES, and by the firms of the Union of Independence States. The most important integrated circuits LFA parameters are: the voltage supply range, the maximum power output, the frequency range, the package information. The parameters are held in the table. The electrical circuits setting which are recommended by the producing firm, are shown here.. The integrated circuits, having the equivalent electrical circuit setting are held in one scheme, and they are analogues in fact. However, some of the electrical parameters may be different. That`s why you must consult the parameter`s table. This publication does not duplicate firm catalogs of integrated circuits of producing firms and does not bring them any damage. On the contrary, it`s aim is to use these integrated circuits more widely. The authors hope that this publication will excite the interest of specialists repairing home radio and electronics apparatuses and of radio amateurs. The authors.

Tvrd povez - 602 strane - ilustrovana VOJNOIZDAVAČKI ZAVOD 1983 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Jedan list se odvojio - vidi se na slici Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja R Knjiga je namenjena radio amaterima i svima koje zanima problematika radio veza- sadrži mnogo primera i uputstva za projektovanje i izradu. BIBLIJA ZA RADIOAMATERSKE I OSTALE ANTENE. ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

Piste u noći - Instrumentalno i noćno letenje Izdavač: Tehnička knjiga, Beograd, 1986. Mek povez, latinica, ilustrovano, 288 strana. Ukoliko ste na pragu odluke da zaronite u čarobni svet kazaljki, brojki i pokazivača u pilotskoj kabini aviona koji svakodnevno krstare nad našim glavama, a istovremeno spremni da se odreknete turističkog uživanja pri pogledu na zemlju odozgo, odgovor na pitanje koliko možete da se uklopite u takozvano ˝slepo letenje˝ (a ono da prihvati vas!) potražite u Pistama u noći. Zoran Modli jeste profesionalni pilot i višegodišnji instruktor letenja, ali mu je bogato medijsko iskustvo omogućilo da o važnim i složenim aspektima letenja i u svojoj knjizi govori jasno, jednostavno i nadasve uzbudljivo. On ne voli letenje zato što piše o njemu, već piše o njemu zato što ga voli... Uostalom, zato ga je i izabrao za životni poziv. - IFR Snupi protiv VFR Barona - Izgubljene iluzije - Iluzije u letenju - Između neba i zemlje - Letenje bez spoljne vidljivosti - Dobro veče, Kolumbo - Aladinova elektronska lampa - Radio-goniometar, Radio-kompas, VOR, Radio-magnetski indikator, slikoviti navigacioni pokazivač, uređaj za merenje udaljenosti, sistemi za instrumentalno sletanje, Transponder, sistem automatskog letenja, Radio-radarski visinomer, sistem hiperbolične navigacije, meteorološki radar - Muzika za AM lutalice - VHF lepeza od 360 žica - Čekaonica za strpljive - Poslednjih 20 kilometara - Radio-orijentacija u praksi, kalibraža, Ne vidim pistu, penjemo! - Simulacije, instrumentalno letenje - Neko me posmatra, praćenje leta, podešavanje visinomera - Ready for push, black! - Tamna strana neba, pejzaži u magli, atmosferski frontovi, zimska bajka, opipati nevidljivo - Ceo svet u torbi - Ostavština kapetana Džepsena, listamo Džepsenov priručnik - Let za Dubrovnik - IFR Snupi protiv VFR Barona (II) - Prva pomoć

MALA ŠKOLA ELEKTRONIKE, Vladimir Krstić, Željko Krstić Mala škola elektronike V deo Željko Krstić, Vladimir D. Krstić Radio klub D.o.o. Beograd, 2003. 525 strana. Odlično očuvana.

PRODAJEM KNJIGU UDZBENIK ZA ELEKTRODINAMIKU I RASPROSTIRANJE RADIO TALASA...OD NIKOLJSKIJA..NA RUSKOM ..IZ 1973.G IZDANJE GLAVNE REDAKCIJE FIZICKO MEHANICKE LITERATURE..IZDATELJSTVA NAUKA .MOSKVA..1973.G..KNJIGA IMA 607 STRANICA OCUVANA I KOMPLETNA.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1922. godina Fred Herbert Kolvin (1867–1965) je bio američki mašinista, tehnički novinar, pisac i urednik. Napisao je, koautor, uređivao ili ko-uređivao mnoge periodične članke, priručnike i udžbenike koji se odnose na inženjerstvo, mašinsku obradu i proizvodnju. Njegova autobiografija, Šezdeset godina sa ljudima i mašinama, pruža temeljan i kolokvijalni pogled na decenije od 1880. do 1950. godine, dajući uvid u kulturu doba mašina. Tokom godina, Kolvin je radio i na časopisu Machineri Aleksandra Lukarsa (čiji je bio glavni urednik od njegovog početka 1894. do 1897.) i na časopisu Džona A. Hila American Machinist (na kome je radio od 1907. do penzionisanja 1937. godine, pošto je bio saradnik – dugogodišnji urednik). Došao je u kompaniju Hill Publishing Compani (koja će uskoro postati McGrav-Hill) 1907. da radi na American Machinist-u, a u narednim decenijama, pored rada na časopisu, bio je autor ili koautor na desetine McGrav-Hill monografija, udžbenika, i priručnika iz oblasti mašinske obrade. Njegov glavni koautor bio je Frank A. Stanlei; njihova prva zajednička serija knjiga bila je serija `Hill Kink Books` iz 1908. godine, zbirka praktičnih, praktičnih saveta za mašiniste u radnji. (Reč „kiks“ u ovom kontekstu je korišćena u smislu „saveta i trikova“; taj smisao te reči je danas prilično zastareo i zaslužuje glosiranje.) Od 1908. do 1945., Kolvin i Stenli su zajedno uređivali osam izdanja Priručnika američkih mašinaca, McGrav-Hill referentne knjige slične Industrial Press Machineri`s Handbook-u. (Poslednji naslov, koji je još uvek u štampi i redovno revidiran, je onaj na koji se danas mašinisti obično pozivaju kada neprecizno govore o „priručniku za mašiniste” ili „priručniku za mašiniste”.) Kolvin je bio u penziji i imao je 70 godina kada je počeo Drugi svetski rat, ali je izašao iz penzije da bi pomogao u naporu ratne proizvodnje. Kolvin je 1942. godine dobio medalju Vorčester Rid Vorner. Godine 1944. Stivensov institut za tehnologiju dodelio mu je počasnu magistarsku diplomu za životno delo na unapređenju ove oblasti. Pred kraj svog života, Kolvin je radio na istoriji američke industrije alatnih mašina, ali je umro pre nego što je završio.

Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 603 Format: 19x26,5 Kolor ilustrovana, štampano na kunstdruku! 2000 fotografija i crteža, 500 uokvirenih saveta, 250 ilustrovanih uputstava za rad veoma praktična knjiga za sve koji žele sami da obave poslove uređenja i obnove svoga doma. Zidarski i stolarski radovi, obnova vrata, prozora ili tavanica i postavljanje obloga na zidove ili podove, izolacija, vodoinstalacije i grejanje, električne instalacije, restauracija nameštaja, uramljivanje. Uradi sam – u redakciji Mišela Galija, stručnjaka za radove u kući, autora radio emisija, i TV emisija na TF1 i Antenne 2.

PRIRUČNIK PRAKTIČNE ELEKTRONIKE! Ova knjiga sadrži više od 400 jednostavnih električnih kola, koja su autori razvili i testirali u praksi. Tehnička rešenja koja su predstavljena u knjizi su predviđena da podstaknu kreativnost kod čitalaca i da prošire njihovu oblast učenja. To bi trebalo da čitaocima omogući da vide izvan granica svojih mogućnosti i da koriste elektronske komponente na nov način. Ova knjiga sadrži nova i originalna višenamenska električna kola. Poglavlja knjige su posvećena električnoj i mernoj opremi i sadrže veliki broj originalnih kola generatora, pojačavača, filtera, električnih prekidača zasnovanim na tiristorima i elemenata CMOS prekidača. Prikazani su žični i bežični sistemi, kao i bezbednosni sistemi. Zbog velikog značaja i povećanog interesovanja čitalaca za manje poznate ili nedovoljno dostupne informacije, u različitim poglavljima ove knjige opisana je upotreba elektronskih uređaja u industrijskoj elektronici i istraživanjima, kao i novi instrumenti i oprema za medicinsku upotrebu, gasno pražnjenje i Kirlijanova fotografija. U ovoj knjizi su predstavljeni brojni radio-uređaji za istraživanje misterija Zemlje, prirode i ljudskih bića. Korisna je radio-amaterima i profesionalcima. Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Napajanja Poglavlje 2 • Merna oprema Poglavlje 3 • Generatori Poglavlje 4 • Pojačavači Poglavlje 5 • Filteri Poglavlje 6 • Elektronski prekidači Poglavlje 7 • Komunikacije Poglavlje 8 • Sigurnosni i bezbednosni sistemi Poglavlje 9 • Elektronika za industrijske namene Poglavlje 10 • Elektronika u domaćinstvu Poglavlje 11 • Medicinski aparati i oprema Poglavlje 12 • Elektronika u ispitivanju neobičnih fenomena MICHAEL SHUSTOV je doktor nauka i autor je 518 publikacija, uključujući 16 knjiga i 18 pronalazaka. ANDREY SHUSTOV je doktor elektrotehnike i autor je 24 publikacije, uključujući i 2 knjige.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Elektronika je nauka koja se sastoji od fizike, inženjerstva, tehnologije i primena koje se bave emisijom, protokom i kontrolom elektrona u vakuumu i materiji.[1] Identifikacija elektrona 1897. godine, zajedno sa izumom vakuumske cevi, koja može da pojačava i ispravlja slabe elektronske signale, inaugurisali su polje elektronike i elektronsko doba.[2] Elektronika je svoje ime dobila tokom dvadesetih godina 20. veka po istoimenom američkom časopisu (Electronics). Pojmu elektronika je moguće dodeliti tri osnovna značenja: Elektronika kao nauka je deo fizike koja se bavi proučavanjem kontrole kretanja elektrona i drugih nosioca naelektrisanja kroz: slobodan prostor (elektronske vakuumske cevi), poluprovodne materijale (poluprovodničke komponete). Proučavanje procesa u poluprovodnicima često se naziva i fizika poluprovidnika. Elektronika kao tehnička disciplina je deo elektrotehnike koja se bavi razvojem i proizvodnjom elektronskih komponenti, uređaja i sistema. Elektronika kao pojam se često upotrebljava da označi deo uređaja proizvedenog od elektronskih komponenti (npr često kažemo elektronika automobila podrazumevajući pod tim sve delove automobila koji su načinjeni od elektronskih komponenti). Elektronika se bavi električnim kolima čime su obuhvaćene aktivne električne komponente kao što su vakuumske cevi, tranzistori, diode, integrisana kola, optoelektronika, i senzori, asocirane pasivne električne komponente, i tehnologije za međusobno povezivanje komponenti. Obično, elektronski uređaji sadrže opremu koja se prevashodno ili isključivo sastoji od primarnih aktivnih poluprovodnika uz dopunu pasivnim elementima; takvo kolo se naziva elektronskim kolom. Nelinearno ponašanje aktivnih komponenti i njihova sposobnost kontrole protoka elektrona omogućava pojačavanje slabih signala. Elektronika nalazi široku primenu u obradi informacija, telekomunikacijama, i obradi signala. Sposobnost elektronskih uređaja da deluju kao prekidači omogućava digitalnu obradu informacija. Interkonekcijske tehnologije kao što su štampane ploča, tehnologija pakovanja elektronike, i drugi raznovrsni oblici komunikacione infrastrukture kompletiraju funkcionalnost kola i transformišu mešovite komponente u regularni radni sistem. Električna i elektromehanička nauka i tehnologija se bavi generacijom, distribucijom, prebacivanjem, skladištenjem i konverzijom električne energije u i iz drugih formi energije (koristeći žice, motore, generatore, baterije, prekidače, releje, transformatore, otpornike, i druge pasivne komponente). Ovo razgraničavanje ze započilo oko 1906. godine sa Forestovim pronalaskom triode, što je omogućilo električno pojačavanje slabih radio i audio signala primenom nemehaničkih uređaja. Do 1950. godine ovo polje se zvalo „radio tehnologija”, jer je njegova primarna primena bila u dizajnu i teoriji radio transmitera, prijemnika, i vakuum cevima. Godine 2018. većina elektronskih uređaja je koristila poluprovodničke komponente za obavljanje elektronske kontrole. Izučavanje poluprovodničkih uređaja i srodnih tehnologija smatra se granom fizike čvrstog stanja, dok se dizajn i konstrukcija elektronskih kola radi rešavanja praktičnih problema svrstava pod elektronsko inženjerstvo. Ovaj članak ima fokus na inženjerskim aspektima elektronike...

INZINJERIJSKO TEHNICKI PRIRUNICI -ZAVARIVANJE -CETIRI KNJIGE - IZDAVAC RAD BEOGRAD 1979 KNIGA 1-- 466 STRANA KNJIGA 2--588 STRANA KNJIGA 2-- 417 STRANA KNJIGA 4 --363 STRANA Ukratko sta se sve nalazi u ove cetiri knjige: Fizicki osnova procesa Zavarivanja ,topljenjem,metalne elektrode.za rucno i elektrolucno zavarivanje. Gasno zavarivanjei rezanje plamenom -oprema.Slika . Elektroda ,zica, praskovi aluminotermo zavarivanje cvrstoca i proracun zavarenih spojeva. zavarivanje raznorodnih metala i legura. zavarivanje livenog gvozdja. zavarivanje obojenog metala zavarivanje tesko toljivih metala i njihovih legura. Zavarivanje plasticnih masako i u mikroelemenata i radio elektronici. Knjige se prodaju u kompletu ( 4 ) knjige Ove knjige su neprocenjivo bogatsvo , naucite zanat vrhunskog zavarivaca i vi ste mirni , za vas ce biti posla kako kuci tako i u inostranstvu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zbirka tehnickih propisa i jugoslovenskih standarda Telekomunikacije su oblast ljudske delatnosti koja se bavi prenošenjem znakova, signala, poruka, reči, zapisa, slika i zvukova ili informacije između dva ili više korisnika na udaljenim mestima, koriseći žice, radio, optičke, ili druge elektromagnetne sisteme. Telekomunikacije se uvek koriste u pluralu jer se govori o svim sistemima i tehnoilogijama koje se koriste za prenos informacija. Reč telekomunikacije se sastoje od grčke reči tele (grč.τηλε) što znači daleko, udaljno i latinske reči communicare što znači deliti. Definicija donesena na Međunarodnoj kovenciji o telekomunikacijama objašnjava područje koje zahvataju telekomunikacije: …svaki prenos odašiljanja ili prijema znakova, signala, pisanih informacija, slika, zvuka ili svih vrsta obavesti, ostvarenih radioprenosem, optičkim ili nekim drugim elektromagnetskim signalima i sistemima. Telekomunikacija se javlja kada razmena informacija između učesnika komunikacije uključuje upotrebu tehnologije. Prenosi se putem prenosnog medijuma, kao što su fizički mediji, na primer, preko električnog kabla ili preko elektromagnetnog zračenja kroz prostor kao što su radio ili svetlost. Takvi prenosni putevi često se dele na komunikacione kanale koji pružaju prednosti multipleksiranja. Istorija Rani načini komunikacija na daljinu Replika Šapeovog semaforskog tornja. Rani oblici telekomunikacija uključuju dimne signale i bubnjeve. Bubnjevi su se koristili u Africi, Novoj Gvineji i Južnoj Americi, dok su dimni signali bili korišćeni u Severnoj Americi i Kini. U srednjem veku, nizovi tornjeva na brhovima brda su korišćeni kao način za prenošenje poruke. Ovakav prenos je imao manu da je mogao daprenese samo jedan znak informacije. Jedan od poznatih primera ovakvog obaveštavanja je bio tokom napada Španske armade na Englesku, kada je niz tornjeva preneo signal od Plimuta do Londona. Godine 1792, francuski inženjer Klod Šape je sagradio prvi fiksan sistem za vizuelnu telegrafiju (semaforska linija) između Lila i Pariza. Međutim, ovi semafori su zahtevali obučene operatore i skupe tornjeve na intervalima od deset do 30 km. Kao posledica upotrebe električnog telegrafa, poslednja komercijalna semaforska linija je napuštena 1880. Prvi počeci slanja električnim putem Aleksandar Bel je 1876. godine patentirao telefon u SAD-ovom Uredu za patentiranje pod brojem patenta 174.465. Njegov aparat je slao signale putem žica. Nikola Tesla je mislio da će se tako trošiti mnogo resursa da se sprovedu žice i na svom predavanju na Franklinovom institutu, Filadelfija 23. februara 1893. godine govorio o mogućnosti prenošenja signala na bazi električne rezonancije(bežičnim putem). Mihajlo Pupin je dve godine kasnije dao i predlog o praktičnim rešenju na Teslinu ideju. Italijanski naučnik i fizičar, Guljerlmo Makroni je prvi prenio radio talas preko Atlantskog okeana za što je 1909. godine dobio i Nobelovu nagradu iz oblasti fizike. Prije toga Samuel Mors je 24. maja 1844. godine ostvario prenos telegrafskih signala, odnosno poruke u Moreuzovoj azbuci, iz Vašingtona do Baltimora.

Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 603 Format: 19x26,5 Kolor ilustrovana, štampano na kunstdruku! 2000 fotografija i crteža, 500 uokvirenih saveta, 250 ilustrovanih uputstava za rad veoma praktična knjiga za sve koji žele sami da obave poslove uređenja i obnove svoga doma. Zidarski i stolarski radovi, obnova vrata, prozora ili tavanica i postavljanje obloga na zidove ili podove, izolacija, vodoinstalacije i grejanje, električne instalacije, restauracija nameštaja, uramljivanje. Uradi sam – u redakciji Mišela Galija, stručnjaka za radove u kući, autora radio emisija, i TV emisija na TF1 i Antenne 2. NAPOMENA: Knjiga je nova, samo je došlo do veoma blagog oštećenja na zadnjoj naslovnoj strani, u dnu rikne, što se vidi i na fotografiji. Ostalih oštećenja nema, u odličnom je stanju!

NIKOLA TESLA I NJEGOVA OTKRIĆA Никола Тесла и његова открића / Ђорђе М. Станојевић Београд : Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, 1976 (Београд : `Србија`) [6], VI, 340, 54 стр. : илустр. ; 24 cm Стр. [5-6]: Уводна реч / Петар Миљанић Стр. 5-28: Дело Ђорђа М. Станојевића у светлу открића Николе Тесле / Драган Трифуновић Библиографија радова Ђорђа М. Станојевића: стр. 29-34 Фототпско изд.: Београд : Штампарија Краљевине Србије, 1894. Nikola Tesla (Smiljan, 10.7. 1856. - New York, 7.1. 1943.) je bio naučnik i inovator svjetskog glasa. Radio je u području elektrotehnike i radiotehnike, te je izumio okretno magnetsko polje i višefazni sustav izmjeničnih struja. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Prvi je Srbin koji je nominovan za Nobelovu nagradu, 1937. godine i istu je odbio.[2][3] Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja, tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112. Najvažniji pronalasci Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu[43] predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha. Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije. Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom. Stanje knjige```10``` 1k

DRUGO DOPUNJENO IZDANJE - V2018! Veliki uspeh prvog izdanja i interesovanje koje je ono pobudilo kod čitalaca ohrabrilo je autora da uloži dodatni trud i pripremi ovo drugo izdanje. Svako novo izdanje knjige bi trebalo da bude bolje od prethodnog. U ovom izdanju dopunjena su pojedina poglavlja, i neke teme bolje ili detaljnije obrađene. To se najviše odnosi na poglavlje 3 u kome se obrađuju povratne sprege. Posebna pažnja posvećena je dinamičkom ponašanju realnih OP u primenama kod pojačavača i integratora. Takođe nešto detaljnije su obrađeni i instrumentacioni pojačavači, itd. Drugi deo – zbirka šema je dopunjena sa novim šemama. Zbog svega toga, ovo drugo izdanje je po obimu veće od prvog izdanja. Svakako iskorišćena je prilika da se isprave i sve do sada uočene greške. Kratak sadržaj OSNOVNA RAZMATRANJA OPERACIONI POJAČAVAČI – KARAKTERISTIKE POVRATNA SPREGA OSNOVNA KOLA SA OPERACIONIM POJAČAVAČIMA POJAČAVAČI INSTRUMENTACIONI POJAČAVAČI NESTANDARDNI OPERACIONI POJAČAVAČI IZVORI REFERENTNOG NAPONA – REFERENCE ANALOGNI MNOŽAČI MERENJE ELEKTRIČNIH VELIČINA MERENJE NEELEKTRIČNIH VELIČINA JEDNOSTRANO NAPAJANJE OP DODATAK – ZBIRKA ŠEMA LITERATURA RADOJLE RADETIĆ je diplomirao elektrotehniku 1981. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Magistrirao na ETF u Beogradu, iz oblasti energetske elektronike. Doktorsku disertaciju odbranio na FTN u Novom Sadu iz oblasti električnih merenja. Naučno zvanje - Naučni saradnik. Od 1981. do 1987. radio kao asistent na katedri za energetske pretvarače i primenu, na elektro-odseku FTN-a u Novom Sadu, grupa predmeta iz oblasti električnih mašina i regulacije. Od 1987. do 1999. god. radio u Inovacionom centru Instituta za bakar u Boru, na razvoju uređaja iz oblasti; energetske elektronike, elektrotermije, elektrohemije i električnih merenja. Od 1999. zaposlen u Elektromreži Srbije, pogon u Boru. Za svoj rad dobio značajna društvena priznanja kao što su; Zlatna medalja Društva pronalazača grada Bora, Oktobarska nagrada grada Bora, itd. Autor velikog broja uređaja iz pomenutih oblasti. Objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti energetske elektronike i električnih merenja, kao i velikog broja članaka za popularizaciju nauke i tehnike.

ANALOGNA ELEKTRONIKA I PROJEKTI SA MIKROKONTROLERIMA! Hobi elektroničarima može biti zanimljivo da nauče nove veštine koje mogu koristiti u karijeri. Oni koji razumeju osnove elektronike mogu praviti sopstvena kola i projekte. Ipak pre nego što potrčite potrebno je naučiti da hodate. Počinje sa analognom elektronikom. Trebalo bi da se upoznate sa jednostavnim komponentama i kolima, i razumete njihove osnovne osobine i ponašanje, kao i probleme sa kojima bi mogli da se susrećete. Najbolji način da to uredite je preko eksperimenata. Sama teorija nije dovoljna. Knjiga nudi veliki broj praktičnih početničkih kola koje svako može sastaviti sa osnovnim iskustvom. U elektronici je počelo novo poglavlje sa širenjem primene mikrokontrolera. Mikrokontroleri sada izvode sve više zadataka koji su ranije bili rešavani korišćenjem diskretnih komponenata i konvencionalnih, standardnih integrisanih kola. Rad sa mikrokontrolerima je postajao sve lakši i lakši zahvaljujući platformama kao što su Bascom, Arduino, Micro:bit. U knjizi su predstavljane brojne primene mikrokontrolera kojima se lako upravlja. Sada imamo slučaj elektronike sa manje lemljenja a više programiranja Kompletna knjiga je u koloru! Kratak sadržaj Deo 1 • Analogna elektronika Poglavlje 1 • Elektronika za početnike (1) Poglavlje 2 • Elektronika za početnike (2) Poglavlje 3 • Elektronika za početnike (3) Poglavlje 4 • Elektronika za početnike (4) Poglavlje 5 • Elektronika za početnike (5) Poglavlje 6 • Elektronika za početnike (6) Poglavlje 7 • Elektronika za početnike (7) Poglavlje 8 • Elektronika za početnike (8) Poglavlje 9 • Elektronika za početnike (9) Poglavlje 10 • Elektronika za početnike (10) Poglavlje 11 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 12 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 13 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 14 • Granične vrednosti EMV-EMC i CE deklaracija Poglavlje 15 • LED-LDR ring oscilator Poglavlje 16 • Piko ampermetar Poglavlje 17 • LC oscilator sa podešavanjem uz pomoć potenciometra Poglavlje 18 • Merenje radijacije sa FET-om Poglavlje 19 • “zelena” solarna lampa Poglavlje 20 • Održavanje baterije Poglavlje 21 • Naponski pretvarač sa jednim tranzistorom Poglavlje 22 • Analogno trčeće LED svetlo Poglavlje 23 • Eksperimentalni Hall senzor Poglavlje 24 • Jednostavni Dip metar Poglavlje 25 • Širokopojasni prijemnik za varničar Poglavlje 26 • Ring oscilator Poglavlje 27 • LED višestruka bljeskalica Poglavlje 28 • Audion sa emiterskim sledilom Poglavlje 29 • Relaksacioni oscilatori sa NPN tranzistorima Poglavlje 30 • Merenje Gama zraka sa foto diodom Poglavlje 31 • Kratkotalasni regenerativni prijemnik Poglavlje 32 • DRM superheterodini prijemnik (digitalni radio) Poglavlje 33 • Tranzistorski Dip metar Poglavlje 34 • DRM sa direktnim mikserom upotrebom cevi EF95/6AKS Poglavlje 35 • Modulator srednjih talasa Poglavlje 36 • EE večni treptač Poglavlje 37 • Kratkotalasni super regenerativni prijemnik Poglavlje 38 • Kratkotalasni pretvarač Deo 2 • Mikrokontroler Poglavlje 39 • Osnove osnova (1) Poglavlje 40 • Osnove osnova Mikrokontrolera (2) Poglavlje 41 • Osnove osnova Mikrokontrolera (3) Poglavlje 42 • Osnove osnova Mikrokontrolera (4) Poglavlje 43 • Osnove osnova Mikrokontrolera (5) Poglavlje 44 • Osnove osnova Mikrokontrolera (6) Poglavlje 45 • Osnove osnova Mikrokontrolera (7) Poglavlje 46 • Senzori imaju smisla (1) Poglavlje 47 • Senzori imaju smisla (2) Poglavlje 48 • Senzori imaju smisla (3) Poglavlje 49 • Senzori imaju smisla (4) Poglavlje 50 • Uputstvo za početnike za rad sa razvojnim okruženjem Poglavlje 51 • BBC micro:bit za elektroničare (1) Poglavlje 53 • RF detektor uz pomoć Arduino Poglavlje 54 • Merenje otpornosti sa Arduino Poglavlje 55 • AM predajnik uz pomoć Arduino Poglavlje 56 • Bezbednosne nalepnice kao ključ BURKHARD KAINKA je rođen 1953, radio amater sa pozivnim znakom DK7JD. Više godina je radio kao nastavnik fizike a od 1996 je samostalni razvojni inženjer i autor knjiga iz oblasti elektronike i mikrokontrolera. Između ostalih projekta održava stranice www.elektroniklabor.de i www.b-kainka.de

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bogdan Nestorović (Beograd, 28. april 1901 — Beograd, 28. decembar 1975) bio je srpski arhitekta, autor i univerzitetski nastavnik. Posebno je uključen u izradu plana hrama Svetog Save, spojene sa doprinosom Aleksandra Deroka, za koji je bio glavni odgovorni arhitekta od 1935. do 1941. godine. Kao dizajner dizajnirao je nekoliko poznatih beogradskih zgrada. Bogdanov otac bio je poznati arhitekta Nikola Nestorović. Profesionalna karijera Bogdan Nestorović je studirao arhitekturu u Beogradu 1923. godine. Zatim je studirao u Parizu, gdje je radio iu velikim arhitektonskim uredima. Po povratku u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca radio je između 1926. i 1930. godine u arhitektonskoj firmi `Arhitekt`. Godine 1930. izabran je za asistenta na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ona je ostala njegov stalni posao do penzije. Na fakultetu je predavao dizajn stambenih zgrada kao i stil i arhitektonsku istoriju. Za svoj životni rad 1971. godine dobio je sedmojulsku nagradu. Pre Drugog svetskog rata Nestorović je osvojio dva arhitektonska konkursa, 1931-33. Zanatski dom (kasnije Radio Beograd) i 1938. zgradu PRIZAD-a (kasnije TANJUG-a). Na drugom tenderu za izgradnju hrama Svetog Save 1926-27. dobio je drugu nagradu. Komisija je utvrdila da bi konačni projekat trebalo da bude realizovan spajanjem njegovog nacrta i nacrta Aleksandra Deroka. Dalji razvoj dogodio se do 1934. Od 1934. Do 1941. Nestorović je bio odgovoran za izgradnju crkve kao glavni arhitekta, što je prekinuto Drugim svetskim ratom, posle koga je gradnju zabranila Komunistička partija Jugoslavije, što je trajalo do 1984. godine. Sledeći opšte smernice, Nestorovića i Deroka nasledio je Branko Pešić. Na drugom takmičenju u Kraljevini Jugoslaviji 1926. godine učestvovalo je ukupno 22 arhitekte. Evaluaciju su obavili patrijarh Dimitrije, Jovan Cvijić kao predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, arhitekti i akademici Andra Stevanović i Bogdan Popović i arhitekte Pera Popović i Momir Korunović.[1] Ipak, oni nisu bili među 22 takmičarska dela koja su ispunila sve specifikacije. Nijedan od njih nije pratio poziv da se uzvišenje crkve zasniva na `nacionalnom` stilu kasne vizantijske `moravske škole`. Vecina priloga je nastala po uzoru na manastirsku crkvu Gračanicu ili Aja Sofiju. Komisija se takođe žalila da su ukupni doprinosi ponuđeni na niskom nivou.[2] Najbolje mesto je došao od Bogdana Nestorovića, čije je delo zauzelo drugo mesto i predstavilo monumentalnu kopiju Gračanice. Uopšteno, stečajni doprinos Nestorovića dodelio je relativno neiskorišten model, sa kompilacijom jednostavnih elemenata bliskih modelu crkve manastira Gračanica, dok su drugi doprinosi takmičenju snažnije doprineli ekspresionističkim oblicima.[3] Samo sa daljom kompletnom revizijom Nestorović je prilagodio volumen i dimenzije bliže modelu Aja Sofije i njenog sistema kupole, koji je bio povezan sa veličinom zgrade.[4] Nestorović je autor brojnih studija istorije arhitekture. Obuhvata studije od antike do 19. veka. Klasik je `Arhitektura Srbije XIX veka` (Arhitektura u Srbiji u 19. veku). Knjiga prikazuje celokupni stilski razvoj arhitekture u Srbiji sa njenom stilskom tranzicijom od istočnjačko-islamske baštine do modela zapadne arhitekture. Nesotorović je Nestor arhitektonske istorije kroz svoju zbirku starih fotografija zgrada u Srbiji. Njegova kolekcija se danas čuva u Srpskoj akademiji. [5] Za razvoj arhitekture Srbije značajno je 12 banaka koje je izgradio Nestorović.[5] U Beogradu je bio dizajner velikog broja stambenih objekata do Drugog svetskog rata. Na primjer, kuća Vitomira Konstantinovića u ul. Kralja Milana 3 (1926-27).

Video i multimedijalni prenos putem celularnih mreža NOVA U CELOFANU Ова одлична референца пружа детаљну анализу и оптимизацијске аспекте живих 3Г мобилних комуникационих мрежа Видео и мултимедијални преноси путем целуларних мрежа описују врхунски пренос мултимедије преко ћелијских мрежа, процењују перформансе оперативног система на основу мерења и праћења живих мрежа и на крају представљају концепте и методе за унапређење квалитета у таквим системима. Кључне карактеристике: Обраћа се преносу различитих медија преко ћелијских мрежа, са фокусом на развијајуће се УМТС преносне системе Омогућава детаљно покривање мрежне архитектуре УМТС-а и преглед 3ГПП видео услуга Описује карактеристике грешака слоја везе у приступној мрежи УМТС земаљске радио станице (УТРАН), добијене опсежним мерењима у УМТС мрежама уживо Покрива кодирање и декодирање видео записа, уводећи Х.264 / АВЦ видео кодек, као и адресирање различитих нових концепата за већу отпорност на грешке Расправите алгоритме у реалном времену који су погодни за имплементацију у терминале ограничене снаге и величине Представља методе за праћење квалитета, као и за анализу и моделирање еволуције саобраћаја у ћелијској мобилној мрежи Ова књига нуди драгоцјену референцу за истраживаче и студенте који раде на пољу преноса мултимедија путем бежичних мрежа. Индустријски стручњаци и професионалци који раде у тој области такође ће пронаћи ову књигу од интереса. This excellent reference provides detailed analysis and optimization aspects of live 3G mobile communication networks Video and Multimedia Transmissions over Cellular Networks describes the state-of-the-art in the transmission of multimedia over cellular networks, evaluates the performance of the running system based on the measurements and monitoring of live networks, and finally presents concepts and methods for improving of the quality in such systems. Key Features: Addresses the transmission of different media over cellular networks, with a focus on evolving UMTS transmission systems Provides in-depth coverage of UMTS network architecture, and an overview of 3GPP video services Describes the characteristics of the link layer errors in the UMTS Terrestrial radio Access Network (UTRAN), obtained by extensive measurements in live UMTS networks Covers video encoding and decoding, introducing H.264/AVC video codec, as well as addressing various novel concepts for increased error resilience Discusses the real-time capable algorithms that are suitable for implementation in power and size limited terminals Presents the methods for monitoring quality, as well as analyzing and modelling traffic evolution in the cellular mobile network This book provides a valuable reference for researchers and students working in the field of multimedia transmission over wireless networks. Industry experts and professionals working within the field will also find this book of interest.

Klaus Jurgen Winkler - Der Architekt Hannes Meyer Anschauungen und Werk VEB, Berlin, 1989. Edicija Bauhaus Dessau Tvrd povez, 267 strana, format 28x25cm. RETKO! Hannes Meyer (* Basel, 18. novembar 1889 – † Crocifisso di Lugano, 19. jul, 1954), švicarski arhitekt i drugi direktor Bauhausa u Dessau od 1928. do 1930. godine. Sadržaj Biografija Meyer se školovao za građevinara u rodnom Baselu, zatim je radio kao arhitekt po Švicarskoj, Belgiji i Njemačkoj, gdje je od 1916 do 1918. radio kao šef projektnog biroa u Kruppu u Essenu.[1] Bauhaus je osnovao u Weimaru 1919. arhitekt Walter Gropius, koji je angažirao Meyera za voditelja arhitektonskog odjela škole, kad je taj odjel osnovan u aprilu 1927. Meyer je bio radikalni funkcionalist, svoj pogled na arhitekturu on je nazvao - `die neue baulehre` (novi način gradnje)[2], a to je značilo da je arhitektura više zanat nego lijepa umjetnost, da građevine treba projektirati tako da budu što jeftinije, i da zadovolje socijalne potrebe. Mayer je uz to bio uvjereni marksist. Školi je donio dvije najunosnije projektne narudžbe, to su; pet stambenih zgrada u gradu Dessau, i upravna zgrada Savezne škole za njemačke sindikate (ADGB) u Bernau Berlin. Bauhaus je pod njegovom upravom prvi put ostvario profit 1929, ali je Meyer bio i uzročnik velikih sukoba na školi. Kao radikalni funkcionalist, on nije imao previše razumjevanja za estetitizirane programe, te je otjerao Herberta Bayera, Marcela Breuera i neke druge nastavnike iz škole. Kao deklarirani komunist, podržao je osnivanje studentske komunističke organizacije, i doveo školu u opasnu političku poziciju. Uz to je optužen za seksualni skandal sa jednom od svojih učenica, zbog svega tog je na nagovor gradonačelnika Dessaua otpušten u augustu 1930.[3] Nakon gubitka posla u Bauhausu, Meyer je sa grupom studenata i vlastitom sekretaricom otišao u SSSR, i u Moskvi osnovao grupu `Lijeva strana` (sličnu grupu osnovao je Ernst May pod imenom `Mayeve brigade`). Grupe su radile na planiranju novih naselja, u novonastalom SSSR - u, zanoseći se utopističko - socijalističkim idejama. Istodobno je bio profesor na višoj školi za arhitekturu u Moskvi (1930.–1936.) Nakon uspona staljinizma u SSSR -u, obadvije grupe su došle u nemilost i naređeno im je da napuste Sovjetski Savez 1936. Meyer se vratio u Ženevu i tu proveo tri godine, zatim je emigrirao u Meksiko, i tamo počeo raditi za Meksičku vladu kao direktor Instituta za Urbanizam i Plan (Instituto del Urbanismo y Planification) od 1942. do 1949. Meyer je još jedamput bio u središtu skandala - 1942., jer se zatekao u stanu gdje je umrla pod čudnim okolnostima njegova bliska prijateljica, fotograf i lijevičarka Tina Modotti. Njena smrt izazvala je mnoge sumnje. Nakon te epizode vratio se u Švicarsku 1949, i posvetio isključivo teorijskom radu, umro je 1954

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rad na Vitruvijevom tekstu kao početnoj tački u savremenom pristupu edukacije arhitekata, odlikuje dinamičan, višeslojan i nekonvencionalan pristup, a rezultati pokazuju koliko je ovaj antički autor inspirativan i koliko i danas podstiče na razmišljanje. Kroz diskusije sa studentima, otkrivaju se beskrajno velike mogućnosti savremenog korišćenja ovog traktata, koji podstiče maštu, svestranost i kreativnost. Skoncentrisanost na kritičko posmatranje materije i otklon od uobičajenih faktografskih pristupa, do sada su činili da ovo delo bude zaista omiljeno među studentima, aktivno podstaknutim da se bave istraživačkim radom, da definišu i uobliče sopstvene stavove u oblasti projektovanja, istorije i teorije arhitekture i umetnosti, ali i vizuelne kulture uopšte, da izgrade prepoznatljiv način prezentacije i „odbrane“ svojih ideja kada su u pitanju i drugi predmeti iz različitih oblasti na Arhitektonskom fakultetu. U prethodnim podnaslovima predgovora je dat poseban osvrt na dalekosežniji uticaj Vitruvijevog dela na renesansne arhitekte i teoretičare arhitekture, koji ujedno može biti osnova za rad na proučavanju savremenih teorija arhitekture. Pregled i analiza pojedinih važnih problema koji su se kroz razvoj arhitekture postavljali pred graditelje, a aktuelni su i za savremenog arhitektu prilikom rešavanja projektantskih problema danas, predstavlja početnu tačku u sagledavanju kontinuiteta i transformacija vezanih za filozofiju građenja i osnovne tokove arhitektonske misli. Vrednost i značaj ovakvog izdavačkog poduhvata su višestruki. Najveće interesovanje i značajnu potrebu za Vitruvijevim tekstom svakako uvek imaju studenti arhitekture, svih nivoa studija. Pored toga, knjiga zaslužuje pažnju naučne i stručne javnosti koja se bavi istorijom i teorijom arhitekture i urbanizma, ali i istraživača iz drugih polja kulture i umetnosti. Takođe, sa sigurnošću se može reći da Vitruvijevo delo uvek nailazi na veliko interesovanje i kod šire javnosti, kod arhitekata u praksi, kao i istinskih ljubitelja arhitekture svih profesija. Vitruvijev traktat ima univerzalnu vrednost. Iako njegovoj kompoziciji nedostaje uređenosti, a jeziku pročišćenosti, on je vanvremen i ostaje izvor inspiracije za mlade arhitekte koji mu uz pomoć svoje mašte pomažu da i dalje živi. Čak i kada često iskreno, otvoreno i samokritično govori o teškoćama koje je imao prilikom pisanja i svojim ograničenjima, ili kada skromno i nenametljivo pribegava anegdotama i zanimljivim pričama, Vitruvije nam posredno skreće pažnju na činjenicu da se danas teorija arhitekture pogrešno povezuje samo sa istorijom arhitekture i da ona realno pripada svim oblastima delovanja u arhitekturi, a prvenstveno arhitektonskom projektovanju. Ona je zapravo korisna i potrebna kao razjašnjenje kako su određeni projektantski principi primenjeni u arhitektonskoj praksi, što znači da povezuje teoretsku i praktičnu stranu struke. Vitruvije nas i danas potseća da svako arhitektonsko delo ima prostorna, vizuelna i formalna svojstva, često nezavisna od kulturno - istorijske epohe u kojoj je nastalo, a proučavanje načina na koje su arhitekti probleme njegovog nastanka rešavali u prošlosti predstavlja najznačajnije dostignuće koje istorija arhitekture može da ponudi modernoj arhitektonskoj praksi. Marko Vitruvije Polio (lat. Marcus Vitruvius Pollio, živio i radio u prvom vijeku p. n. e.), bio je rimski pisac, arhitekta i inženjer i autor slavnog rimskog arhitektonskog traktata „De architectura, libri decem“ (Deset knjiga o arhitekturi). Vrlo malo je poznato iz njegovog života, osim onoga što se može zaključiti iz njegovog pisanja u traktatu. Iako Vitruvije nigdje ne identifikuje imperatora za kojeg je radio, mnogi smatraju da je riječ o Avgustu i da je traktat pisan oko 27. godine. Pošto Vitruvije u traktatu sebe opisuje kao starog čovjeka, neki autori su zaključili da je vrlo vjerovatno da je bio aktivan u vrijeme Julija Cezara. Vitruvije takođe kaže da je radio na gradnji bazilike u Fanomu (današnji Fano). Izdanje na italijanskom iz 1521. godine koje je ilustrovao i preveo s latinskog italijanski arhitekta Cezare Cezarijano Traktat „O arhitekturi“, bazira se na njegovom ličnom iskustvu, ali i teoriji poznatih grčkih arhitekata, npr. na Hermogenu. Raspravlja o skoro svakom aspektu arhitekture, a podijeljen je u deset poglavlja: planiranje grada, građevinski materijali, izgradnja hramova i upotreba grčkih redova, civilno građevinarstvo (pozorišta, banje), privatne građevine, dekoracija poda i zidova, hidraulika i civilne i vojne mašine. Prevodi Vitruvijevog dela na srpski jezik Vitruvijevo delo Deset knjiga o arhitekturi prvi put je prevedeno na srpski 1951. Prevodilac je bio Matija Lopac, a izdavač „Svjetlost“ iz Sarajeva. Isti izdavač je objavio delo i 1990. godine. Beogradski izdavač „Građevinska knjiga“ objavio je, u prevodu Renate Jadrešin-Milić, tri izdanja: 2000, 2003, i 2006., a beogradski Zavod za izdavanje udžbenika, u prevodu Zoje Bojić, svoje izdanje 2009. godine.