Naslov: Priručnik radio-amaterskog dizajnera (u originalu: Справочная книга радио-любителя-конструктора) Autori: grupa autora (Bokunajev, Borisov, Varlamov i dr.) Izdavač: Radio i komunikacije Moskva (u originalu: Москва `Радио и связь`) Godina izdanja: 1990 Broj strana: 623 Povez: tvrd Format: veći format 17x24cm Očuvanost: odlična, nema tragova pisanja ili podvlačenja, deluje nekorišćeno. Na slikama se vidi deo sadržaja. K-c

RADIO AMATER ČASOPISI 1980 GODIŠTE I TO BROJEVI 2,6,7-8( DVOBROJ) 9,11,12 .UKUPNO ŠEST ČASOPISA.BILE SU U REGISTRATORU ZATO IMA DVE RUPE SA STRANE KOJI NE UTIČU NA TEXT. KUPOVINOM SVIH GODIŠTA POPUST

Tehnička knjiga 1983. 773 str. manja oštećenja rubova korica papir požuteo sa strane, kao i prednji predlist nema beležaka ni podvlačenja

Naslov: Osnove radio-upravljanja Autori: Vejcelja i Tipugina Izdavač: Sovjetski radio Moskva Godina izdanja: 1973 Broj strana: 463 Povez: tvrd Format: 14.8x22cm Očuvanost: odlična, nema tragova pisanja ili podvlačenja, deluje nekorišćeno, korice delimično iskrzane po ćoškovima K-8*

Nativ: Ispitivanje radio i televizijskih prijemnika, priručnik za kvalifikovane radnike radio struke Autori: Ranić Zoran, dipl. ing.; Marinković Božidar, dipl. ing.; Grekulović Dušan, dipl. ing.; Hadžić Mladen, dipl. tehn. Izdavač: Obod Cetinje Godina izdanja: 1970 Broj strana: 358 Povez: tvrd Očuvanost: korice su malo umazane, unutrašnjost čista, deluje nekorišćeno. K-1*

RADIO PRIRUČNIK ZA AMATERE I TEHNIČARE Dr Božo Metzger Božo Metzger: RADIO PRIRUČNIK Ilustrovano 1972 godina -700 stranica -tvrdi povez vrlo dobro ocuvano ,blagu su zuci bokovi knjige ,neama saranja ili podvlacenja po knjizi Radio Priručnik za Amatere i Tehničare (Radio Handbook for Amateurs and Technicians) by Prof. dr Božo Metzger Publisher: Tehnička Knjiga, Beograd, kao na slikama One of the best radio handbook, authoritative and comprehensive radio reference book with many useful and practical information. Rođen u Karlovcu, 4.ožujka 1913. godine. Na krštenju po rimokatoličkom obredu dobio je imena: Božo, Miroslav, Ivan od Boga. Kao malo dijete mogao je uživati u igri s pet sestara, od kojih je jedna nažalost umrla vrlo mlada. Nakon što je započeo školovanje u Karlovcu, zadnja tri razreda pučke škole završio je u Mariboru, gdje je završio i prva tri razreda realne gimnazije. Gimnaziju je polazio u Vinkovcima (četvrti i peti razred), dok je šesti, sedmi i osmi razred Državne I. muške realne gimnazije polazio u Zagrebu gdje je i maturirao školske godine 1930./31. Svjedodžba o ispitu zrelosti (tada zvanom viši tečajni ispit) izdana je 28. lipnja 1931. godine u Zagrebu. U svezi sa školovanjem u Vinkovcima znao je isticati da je već kao mladi gimnazijalac pokazivao interes za tehniku, a posebno radiotehniku. Završio je studij je Fiziku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1936. godine Doktorirao je 1939. 1954 postaje predstojnik Zavoda za medicinsku fiziku. Bavio se radioamaterizmom i napisao nekoliko knjiga od kojih je najznačajniji Priručnik za radioamatere i tehničare koji je doživio više izdanja. Umirovljen je 1979. godine. (kutija 7)

...

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 455

na moru na plovidbi brodarstvo odlično očuvana na klizgeol

Priručnik za amatersku radio goniometriju Radio amaterski klub `Mladi tehničar` Skoplje, 1991. 125 strana. Veoma lepo očuvana. radio amater, radio amaterizam, radio goniometrija, goniometrisanje, YU5JJ, YU5CYZ... pogledajte sadržaj.

knjiga druga tvr dpovez dobro očuvana

Odlično očuvana knjiga Autor: Đorđe Paunović Izdavač: Naučna knjiga, Beograd, 1981. STRUČNEKNJIGE

Knjiga je odlično očuvana !!! 610 strana 1050 grama KuŠ

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Unutra očuvana. Izdanje 1963 godine,679 strana

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 518

Naslov: Optički komunikacioni sistemi ( u originalu: Оптические системы связи), prevod sa engleskog Naslov na engleskom: OPTICAL COMMUNICATION SYSTEMS Autor: John Gowar Izdavač: `Radio i komunikacija` Moskva ( u originalu: `Радио и связь` Москва ) Godina izdanja: 1989 Broj strana: 501 Povez: tvrd Format: 14,5X 21cm Očuvanost: jako dobra, kao da nije korišćena K-6*

Naslov: Doplerov uređaj i sistem navigacije aviona ( u originalu: Допплеровские устройства и системы навигации ) Autori: Kolčinskiji, Mandurovskiji, Konstantinovskiji (u originalu: В.Е. Колчинский , И.А.Мандуровский , М.И Константиновский ) Izdavač: `Sovjetski radio` Moskva (u originalu: `Советское радио` Москва) Godina izdanja: 1975 Broj strana: 430 Povez: tvrd Format: 17x24.5cm Očuvanost: unutrašnjost apsolutno čista, gornji i donji deo hrbata malo pohaban (nabijen) zbog čestih selidbi. V-1*

Autori: Nelson M. Cooke & John Markus Izdavač: McGraw-Hill Book Company, inc. (New York) Pismo: latinica Broj strana: 433 Povez: tvrd (koža) Visina: 23 cm Dobro očuvana, pečatirana Štampa na kvalitetnom papiru sa mnoštvom ilustracija `Electronics Dictionary - An illustrated glossary of over 6,000 terms used in radio, television, industrial electronics, communications, facsimile, sound recording, etc`. Predmetne odrednice: elektronika, televizija, radio, industrijska elektronika, komunikacija, faksimil, zvuk, snimanje zvuka {KTJ30.012}

Naslov: Fizičke osnove mikrotalasne elektronike (na ruskom jeziku) Autori: Gajduk, Palatov, Petrov Izdavač: `Sovjetski radio` Moskva Godina izdanja: 1971 Broj strana: 600 Povez: tvrd Format: 14x20.6cm Očuvanost: jako dobra, nema tragova korišćenja, na zadnjoj korici jedna mrlja. Na slikama se vidi deo sadržaja. K-17*

Autor (i): J.Stojiljkovic uz saradnju sa D.Milosavljevic Format:24x16 cm Broj strana: 219 Izdavač i godina izdanja:Izdanje radio casopisa Tesla Novi Sad 1936. god Tvrd povez Pismo: Cirilica Sadrzaj mozete videti na slikama. Ocuvano s obzirom na godinu izdanja. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Biblioteka automata,sa tragovima žutih fleka od stajanja. Autori:D.M.Komski,B.M.Igošev. Izdavač:Energoatomizdat,Moskva 1987. Format:20cm x 13cm. Broj Strana:224 strane,ilustrovana,mek povez. BBK:32.965 K63 UDK:681.136.51:621.382 Tiraž:60000. Automatika i telemehanika Prikazani su principi razvoja i konstruisanja različitih automatskih uređaja za elektronske igre. Date su osnovne električne šeme i opisi dizajna jednostavnih elektronskih mašina na različitim elementarnim osnovama, preporučenih za samoproizvodnju u amaterskim uslovima. Za učenike i nastavnike srednjih škola, nastavnike obrazovnih i proizvodnih pogona, stručnih škola, zainteresovane za automatizaciju i elektroniku i zainteresovane za projektovanje različitih tehničkih uređaja. Naučno-popularna biblioteka školaraca je međuizdavačka serija naučnopopularnih knjiga namenjena srednjem i srednjoškolskom uzrastu u svrhu stručnog vođenja. Objavljivao od 1985. do 1995. godine u sledećim specijalizovanim izdavačkim kućama u Moskvi i Lenjingradu: Agropromizdat, Gidrometeoizdat, Legprombitizdat, Drvna industrija, Mašinstvo, Metalurgija, Nedra, Prehrambena industrija, Radio i veze, Strojizdatport, „Strojizdat, Hemija”, Energoatomizdat

Ekstra stanje

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alfred Zidan - Prirucnik za popravku tvornickih radioprijemnika Alfred Zehden (* 15. studenog 1876. u Stettinu, † 29. studenog 1948. u Berlinu ) je bio njemački inženjer i izumitelj. Zehden se može smatrati izumiteljem maglev vlaka sa svojim dokumentom Električni transportni sustav koji koristi pokretni terenski motor, koji je patentirao Carski ured za patente 24. svibnja 1902. Alfred Zehden rođen je u Stettinu kao sin židovskog trgovca Maxa Zehdena i njegove supruge Regine, rođene Badt. Obitelj se kasnije preselila u Berlin-Charlottenburg. Nakon što je Alfred maturirao na Marienstiftsgymnasium u Stettinu, studirao je elektrotehniku ​​i opće strojarstvo na tehničkim sveučilištima u Hannoveru i Charlottenburgu. Nakon završetka studija, Zehden je radio kao inženjer sedam godina prije nego što je u listopadu 1907. upisao daljnji studij na Sveučilištu u Rostocku.[2] Ovaj dodatni tečaj završio je 25. svibnja 1908. polaganjem doktorskog ispita pred filozofskim fakultetom Sveučilišta u Rostocku. Zehden je izumitelj od ranih 1900-ih i prijavio se za brojne patente. Zbog njegovog patenta broj 140958 u Carskom uredu za patente od 24. svibnja 1902. `Električni transportni sustav koji koristi motor s pokretnim poljem`, može se opisati kao izumitelj magnetskog vlaka. Drugi Zehdenovi izumi su, na primjer, `Električna rasvjeta, grijanje ili ventilacija u vlakovima` (1900.) ili `Električni protuprovalni alarm` (1913.)...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Komunikacioni satelit ili telekomunikacioni satelit je veštački Zemljin satelit namenjeni prvenstveno prenosu informacija (telekomunikacija). Savremeni telekomunikacioni sateliti su po pravilu aktivni, to jest primaju analogne ili digitalne signale s bazne postaje na Zemlji, pojačavaju ih i odašilju prema određenom području na Zemlji. Omogućuju više od 100 frekvencijskih kanala s predajnom snagom većom od 100 W. Energiju dobijaju iz sunčanih baterija, a projektovani su za vek trajanja od 15 godina. Sateliti u geostacionarnoj orbiti GEO (akronim od eng. Geostationary Earth Orbit) na visini 35 780 kilometara iznad ekvatora i s vremenom ophoda 24 sata vrte se (rotiraju) istom brzinom kao i Zemlja pa se, gledajući sa Zemlje, nalaze uvek na istom mestu. Jedan satelit može da pokrije 2/5 površine Zemlje, te se sa tri satelita može pokriti gotovo cela zemaljska kugla. Sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti LEO (akronim od engl. Low Earth Orbit) na visinama do 1 500 km i s vremenom ophoda do nekoliko sati pokrivaju samo mali deo Zemljine površine. Kako bi se osiguralo da na bilo kojem delu Zemlje u svakom trenutku postoji barem jedan vidljivi satelit, potrebno je 50-ak veštačkih satelita za pokrivanje cele Zemlje. Sateliti u eliptičnim Munja-orbitama (nazvanim prema porodici sovjetskih komunikacionih satelita) s periodom obilaska Zemlje od 12 sati te apogejom iznad severne hemisfere, iznad koje provode veći deo trajanja svog orbitiranja, prikladni su za pokrivanje severnih područja, na primer Rusije. Niskoorbitalni sateliti imaju najkraći prenosni put signala pa su kašnjenja i gušenja signala manja nego kod satelita u geostacionarnoj orbiti. Sateliti fiksnih službi održavaju vezu između velikih primopredajnih antenskih sistema postavljenih na Zemlji (zemaljske postaje), a koriste se na primer za prenos podataka unutar fiksne telefonske mreže pri prekomorskim komunikacijama, u čemu preuzimaju ulogu podmorskog optičkog kabla. Sateliti mobilne telefonije isprva su se primenjivali samo za posredovanje u komunikaciji s brodovima i vazduhoplovima, a u novije doba razvijaju se i komercijalne mreže satelitske telefonije. Takve mreže omogućuju korisniku da uz pomoć minijaturne zemaljske postaje ostvari vezu direktno sa satelitom, što je posebno korisno u udaljenim područjima koja nisu pokrivena signalom konvencionalne mobilne telefonije. Današnje mreže zasnovane su na geostacionarnim satelitima (sateliti Inmarsat ili Thuraya), ili na niskoorbitalnim satelitima (Iridium ili Globalstar), koji pokrivaju celu Zemljinu površinu, a omogućuju uspostavu veze uređajem posve nalik običnom mobilnom telefonu. Delove radiospektra te lokacije za satelite u geostacionarnim orbitama pojedinim korisnicima dodeljuje Svetska administrativna radiokonferencija. Za fiksne satelitske službe koriste se frekvencijski pojasevi S (od 1,55 do 5,20 GHz), X (od 5,20 do 10,90 GHz), K (od 10,90 do 36,00 GHz) i Q (od 36,00 do 46,00 GHz), koji se dele na potpojaseve i kanale. Prvi aktivni telekomunikacioni satelit bio je Telstar. Istorija Koncept geostationarnih komunikacijskih satelita prvi je predložio Artur Klark, zajedno sa Vahidom K. Sanadijem nadovezujući se na rad Konstantina Ciolkovskog. U oktobru 1945 Klark je objavio članak sa naslovom „Vanzemaljski releji” u britanskom magazinu Bežični svet. U tom članku je opisao principe koji stoje iza implementacije veštačkih satelita u geostacionarnim orbitama u svrhu prenosa radio signala. Stoga se, Arthr Klark često navodi kao izumitelj komunikacionih satelita i termin Klarkov pojas se koristi kao opis orbite. Decinijama kasnije projekat pod imenom Komunikacioni Mesečev relej je bio telekomunikacioni projekat koji je sprovela mornaca Sjedinjenih Država. Njegov cilj je bio da se razvije sigurna i pouzdana metoda bežične komunikacije korišćenjem Meseca kao pasivnog reflektora i prirodnog komunikacijskog satelita. Prvi veštački Zemljin satelit bio je Sputnik 1, koji je orbitu postavio Sovjetski Savez dana 4. oktobra 1957. On je bio opremljen sa radio-transmiterom koji je radio na dve frekvencije: 20.005 i 40.002 MHz. Sputnik 1 je lansiran kao jedan od glavnih koraka u istraživanju svemira i razvoja raketa.[9][10] Međutim, on nije bio postavljen u orbitu s ciljem slanja podataka sa sa jedne tačke na Zemlji na drugu. Prvi satelit za prosleđivanje komunikacije bio je Pionir 1, koji je trebao da bude lunarna sonda. Iako je svemirska letelica uspela da pređe samo na pola puta do Meseca, letela je dovoljno visoko da se isproba dokaz koncepta relejne telemetrije širom sveta, prvo od Kejp Kanaverala do Mančestera, Engleska; zatim od Havaja do Kejp Kanaverala; i konačno oko sveta od Havaja do Mančestera. Prvi namenski izgrađeni satelit za relejne komunikacije bio Projekat SCORE agencije NASA iz 1958. godine, koji je koristio magnetofon za čuvanje i prosleđivanje glasovnih poruka. On je poslužio za slanje božićne čestitke svetu od predsednika SAD-a Dvajta Ajzenhauera. Kurijer 1B, koji je izradila kompanija Filko, lansiran je 1960, i bio je prvi aktivni repetitorski satelit na svetu.

Citat iz uvoda: Knjiga ing. Romana Galića »Komunikacije satelitima« predstavlja čitaocima vredan je doprinos stručnoj literaturi iz modernog područja satelitske tehnike. Knjiga je rezultat dugotrajnih istraživanja pisca u skladu s dinamikom fenomena što ih je donela tehnološka revolucija poslednjih godina. Satelitska tehnika koliko neminovno toliko i uspešno nastupa u svetu tehničke primene elektrokomunikacija u dinamičkom kontinuitetu koji iz dana u dan daje nove rezultate i otvara nove mogućnosti. U delu su obuhvaćena osnovna područja problematike elektroničke elektrokomunikacije i sistematska rešenja. Delo je zaokružena celina, kakva je danas retka u stručnoj literaturi te je ujedno i prilog istraživanju u širem smislu. Posebna vrednost dela je u tome što se pojavljuje u vreme kada se i kod nas razmatraju pripremni radovi na osnovu kojih bi se naša zemlja uključila u svetsku razmenu informacija posredstvom satelita. Komunikacioni satelit ili telekomunikacioni satelit je veštački Zemljin satelit namenjeni prvenstveno prenosu informacija (telekomunikacija). Savremeni telekomunikacioni sateliti su po pravilu aktivni, to jest primaju analogne ili digitalne signale s bazne postaje na Zemlji, pojačavaju ih i odašilju prema određenom području na Zemlji. Omogućuju više od 100 frekvencijskih kanala s predajnom snagom većom od 100 W. Energiju dobijaju iz sunčanih baterija, a projektovani su za vek trajanja od 15 godina. Sateliti u geostacionarnoj orbiti GEO (akronim od eng. Geostationary Earth Orbit) na visini 35 780 kilometara iznad ekvatora i s vremenom ophoda 24 sata vrte se (rotiraju) istom brzinom kao i Zemlja pa se, gledajući sa Zemlje, nalaze uvek na istom mestu. Jedan satelit može da pokrije 2/5 površine Zemlje, te se sa tri satelita može pokriti gotovo cela zemaljska kugla. Sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti LEO (akronim od engl. Low Earth Orbit) na visinama do 1 500 km i s vremenom ophoda do nekoliko sati pokrivaju samo mali deo Zemljine površine. Kako bi se osiguralo da na bilo kojem delu Zemlje u svakom trenutku postoji barem jedan vidljivi satelit, potrebno je 50-ak veštačkih satelita za pokrivanje cele Zemlje. Sateliti u eliptičnim Munja-orbitama (nazvanim prema porodici sovjetskih komunikacionih satelita) s periodom obilaska Zemlje od 12 sati te apogejom iznad severne hemisfere, iznad koje provode veći deo trajanja svog orbitiranja, prikladni su za pokrivanje severnih područja, na primer Rusije. Niskoorbitalni sateliti imaju najkraći prenosni put signala pa su kašnjenja i gušenja signala manja nego kod satelita u geostacionarnoj orbiti. Sateliti fiksnih službi održavaju vezu između velikih primopredajnih antenskih sistema postavljenih na Zemlji (zemaljske postaje), a koriste se na primer za prenos podataka unutar fiksne telefonske mreže pri prekomorskim komunikacijama, u čemu preuzimaju ulogu podmorskog optičkog kabla. Sateliti mobilne telefonije isprva su se primenjivali samo za posredovanje u komunikaciji s brodovima i vazduhoplovima, a u novije doba razvijaju se i komercijalne mreže satelitske telefonije. Takve mreže omogućuju korisniku da uz pomoć minijaturne zemaljske postaje ostvari vezu direktno sa satelitom, što je posebno korisno u udaljenim područjima koja nisu pokrivena signalom konvencionalne mobilne telefonije. Današnje mreže zasnovane su na geostacionarnim satelitima (sateliti Inmarsat ili Thuraya), ili na niskoorbitalnim satelitima (Iridium ili Globalstar), koji pokrivaju celu Zemljinu površinu, a omogućuju uspostavu veze uređajem posve nalik običnom mobilnom telefonu. Delove radiospektra te lokacije za satelite u geostacionarnim orbitama pojedinim korisnicima dodeljuje Svetska administrativna radiokonferencija. Za fiksne satelitske službe koriste se frekvencijski pojasevi S (od 1,55 do 5,20 GHz), X (od 5,20 do 10,90 GHz), K (od 10,90 do 36,00 GHz) i Q (od 36,00 do 46,00 GHz), koji se dele na potpojaseve i kanale. Prvi aktivni telekomunikacioni satelit bio je Telstar. Istorija Koncept geostationarnih komunikacijskih satelita prvi je predložio Artur Klark, zajedno sa Vahidom K. Sanadijem nadovezujući se na rad Konstantina Ciolkovskog. U oktobru 1945 Klark je objavio članak sa naslovom „Vanzemaljski releji” u britanskom magazinu Bežični svet. U tom članku je opisao principe koji stoje iza implementacije veštačkih satelita u geostacionarnim orbitama u svrhu prenosa radio signala. Stoga se, Arthr Klark često navodi kao izumitelj komunikacionih satelita i termin Klarkov pojas se koristi kao opis orbite. Decinijama kasnije projekat pod imenom Komunikacioni Mesečev relej je bio telekomunikacioni projekat koji je sprovela mornaca Sjedinjenih Država. Njegov cilj je bio da se razvije sigurna i pouzdana metoda bežične komunikacije korišćenjem Meseca kao pasivnog reflektora i prirodnog komunikacijskog satelita. Prvi veštački Zemljin satelit bio je Sputnik 1, koji je orbitu postavio Sovjetski Savez dana 4. oktobra 1957. On je bio opremljen sa radio-transmiterom koji je radio na dve frekvencije: 20.005 i 40.002 MHz. Sputnik 1 je lansiran kao jedan od glavnih koraka u istraživanju svemira i razvoja raketa.[9][10] Međutim, on nije bio postavljen u orbitu s ciljem slanja podataka sa sa jedne tačke na Zemlji na drugu. Prvi satelit za prosleđivanje komunikacije bio je Pionir 1, koji je trebao da bude lunarna sonda. Iako je svemirska letelica uspela da pređe samo na pola puta do Meseca, letela je dovoljno visoko da se isproba dokaz koncepta relejne telemetrije širom sveta, prvo od Kejp Kanaverala do Mančestera, Engleska; zatim od Havaja do Kejp Kanaverala; i konačno oko sveta od Havaja do Mančestera. Prvi namenski izgrađeni satelit za relejne komunikacije bio Projekat SCORE agencije NASA iz 1958. godine, koji je koristio magnetofon za čuvanje i prosleđivanje glasovnih poruka. On je poslužio za slanje božićne čestitke svetu od predsednika SAD-a Dvajta Ajzenhauera. Kurijer 1B, koji je izradila kompanija Filko, lansiran je 1960, i bio je prvi aktivni repetitorski satelit na svetu. kao nova