Naslov: Priručnik radio-amaterskog dizajnera (u originalu: Справочная книга радио-любителя-конструктора) Autori: grupa autora (Bokunajev, Borisov, Varlamov i dr.) Izdavač: Radio i komunikacije Moskva (u originalu: Москва `Радио и связь`) Godina izdanja: 1990 Broj strana: 623 Povez: tvrd Format: veći format 17x24cm Očuvanost: odlična, nema tragova pisanja ili podvlačenja, deluje nekorišćeno. Na slikama se vidi deo sadržaja. K-c

RADIO AMATER ČASOPISI 1980 GODIŠTE I TO BROJEVI 2,6,7-8( DVOBROJ) 9,11,12 .UKUPNO ŠEST ČASOPISA.BILE SU U REGISTRATORU ZATO IMA DVE RUPE SA STRANE KOJI NE UTIČU NA TEXT. KUPOVINOM SVIH GODIŠTA POPUST

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Državni sekretarijat za poslove narodne odbrane - Beograd, 1961. god. Tvrd povez, 20 cm. 177 str.

Naslov: Osnove radio-upravljanja Autori: Vejcelja i Tipugina Izdavač: Sovjetski radio Moskva Godina izdanja: 1973 Broj strana: 463 Povez: tvrd Format: 14.8x22cm Očuvanost: odlična, nema tragova pisanja ili podvlačenja, deluje nekorišćeno, korice delimično iskrzane po ćoškovima K-8*

Nativ: Ispitivanje radio i televizijskih prijemnika, priručnik za kvalifikovane radnike radio struke Autori: Ranić Zoran, dipl. ing.; Marinković Božidar, dipl. ing.; Grekulović Dušan, dipl. ing.; Hadžić Mladen, dipl. tehn. Izdavač: Obod Cetinje Godina izdanja: 1970 Broj strana: 358 Povez: tvrd Očuvanost: korice su malo umazane, unutrašnjost čista, deluje nekorišćeno. K-1*

Stanje knjige : 4, bez ispisivanja i cepanja. Pečatirana. Povez : meki Str : 280 nikk2130

Autor: Hajnc Rihter Izdavač: Građevinska knjiga Broj strana: 188 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24cm Na tri-četiri mesta prastari pečat biblioteke. Zaštitne korice cepnute na par mesta pri vrhu i dnu omota. Knjiga je bogato ilustrovana crno-belim fotografijama.

Metodski prirucnik za obuku radio-telegrafista u JNA iz saobracaja sredstvima veze - 1967 godina . Pecat na prvoj strani .

knjiga druga tvr dpovez dobro očuvana

Odlično očuvana knjiga Autor: Đorđe Paunović Izdavač: Naučna knjiga, Beograd, 1981. STRUČNEKNJIGE

Knjiga je odlično očuvana !!! 610 strana 1050 grama KuŠ

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Unutra očuvana. Izdanje 1963 godine,679 strana

OSNOVI ELEKTRONIKE - 3 i 4 Izdavac - Drzavni Sekreterijat za Narodnu Odbranu , Beograd , 3. Osnovi elektronike - elektronske cevi , poluprovodnički elementi i usmerači , izdato 1967. 306 str. 4. Osnovi elektronike - radio uređaji za frekventnu modulaciju i radio uređaji za prenos jednog bočnog opsega , izdato 1969. 394 str. broširan povez

Naslov: Optički komunikacioni sistemi ( u originalu: Оптические системы связи), prevod sa engleskog Naslov na engleskom: OPTICAL COMMUNICATION SYSTEMS Autor: John Gowar Izdavač: `Radio i komunikacija` Moskva ( u originalu: `Радио и связь` Москва ) Godina izdanja: 1989 Broj strana: 501 Povez: tvrd Format: 14,5X 21cm Očuvanost: jako dobra, kao da nije korišćena K-6*

dobro očuvana radio tehnika

Naslov: Doplerov uređaj i sistem navigacije aviona ( u originalu: Допплеровские устройства и системы навигации ) Autori: Kolčinskiji, Mandurovskiji, Konstantinovskiji (u originalu: В.Е. Колчинский , И.А.Мандуровский , М.И Константиновский ) Izdavač: `Sovjetski radio` Moskva (u originalu: `Советское радио` Москва) Godina izdanja: 1975 Broj strana: 430 Povez: tvrd Format: 17x24.5cm Očuvanost: unutrašnjost apsolutno čista, gornji i donji deo hrbata malo pohaban (nabijen) zbog čestih selidbi. V-1*

Autori: Nelson M. Cooke & John Markus Izdavač: McGraw-Hill Book Company, inc. (New York) Pismo: latinica Broj strana: 433 Povez: tvrd (koža) Visina: 23 cm Dobro očuvana, pečatirana Štampa na kvalitetnom papiru sa mnoštvom ilustracija `Electronics Dictionary - An illustrated glossary of over 6,000 terms used in radio, television, industrial electronics, communications, facsimile, sound recording, etc`. Predmetne odrednice: elektronika, televizija, radio, industrijska elektronika, komunikacija, faksimil, zvuk, snimanje zvuka {KTJ30.012}

NOVAK ZIVKOVIC, NOVINSKO-IZDAVACKA I RADIO USTANOVA - VESTI, TITOVO UZICE 1971. k19

Naslov: Fizičke osnove mikrotalasne elektronike (na ruskom jeziku) Autori: Gajduk, Palatov, Petrov Izdavač: `Sovjetski radio` Moskva Godina izdanja: 1971 Broj strana: 600 Povez: tvrd Format: 14x20.6cm Očuvanost: jako dobra, nema tragova korišćenja, na zadnjoj korici jedna mrlja. Na slikama se vidi deo sadržaja. K-17*

Izdavač: Građevinska knjiga, Beograd Godina izdanja: 1952/53. Povez: Tvrd Broj strana: 1363. Stanje: Dobro - Veoma dobro građenje automobila, građenje brodova unutrašnje plovidbe, građenje brodskih mašina, građenje morskih brodova, građenje vazduhoplova, industrija prehrane i srodne ondustrije, iskorišćavanje toplote, iskorišćavanje voća i povrća, konzervisanje, mašine za pripremanje, mlekarstvo, pakovanje, pivarstvo, pecare, sušenje krompira, proizvodnja skroba, poljoprivreda, pomoćne mašine i uređaji preradbene industrije, prerada đita, mlinarstvo, pekarstvo, prerada nafte, rudarstvo dubinsko bušenje, saobraćajna tehnika, tehnika dobijanja šećera, tehnika obesprašivanja, tehnika prerade mesa i ribe, tehnika šumske privrede fina mehanika, fotografska, kinematografska i radio tehnika, gasna tehnika, gasifikacija i degasifikacija, industrijske peći, keramika i staklo, krojačke mašine, perionice rublja, prerada zdrave i činjene kože, fabrikacija obuće, proizvodnja drvovine, celuloze i hartije, radiotehnika, tehnika grafičkih i kancelarijskih mašina, tehnika gašenja požara, tehnika vlaknaste materije i hartije, tekstilne tehnike

Saobraćajna pravila u slici i reči (priručnik za pripremu vozačkog ispita 184 strane) Život savremenog čoveka teško je zamisliti bez upotrebe raznih saobraćajnih sredstava. Ona mu olakšavaju rad, povećavaju produktivnost, omogućavaju brzo savladavanje velikih udaljenosti, služe za rekreaciju, sport i druge namene. Osim dobrih strana, upotreba saobraćajnih sredstava ima i lošu stranu. Statistički podaci o saobraćajnim nezgodama, upozoravaju nas da je stepen bezbednosti zabrinjavajući. Hiljade ugašenih ljudskih života, desetine hiljada doživotno onesposobljenih usled povreda, ogromne materijalneštete, moraju nas podstaknuti na razmišljanje. Stručnjaci ističu tri osnovna faktora koja utiču na stanje bezbednosti saobraćaja na putevima. To su: čovek, vozilo i put. Brojni naučni radovi o uzrocima saobraćajnih nezgoda, kod nas i u svetu, pokazuju da je u oko 90% slučajeva krivac za saobraćajnu nezgodu čovek. Na bezbednost saobraćaja na putevima u našoj zemlji utiče i relativno niska saobraćajna kultura. U podizanju saobraćajne kulture, uspostavljanju solidarnosti, discipline i odgovornosti u međusobnim odnosima učesnika u saobraćaju važnu ulogu imaju pre svega porodica, zatim predškolske ustanove, osnovne, srednje i auto škole. Potrebno je kontinuirano raditi na podizanju svesti o saobraćajnoj kulturi, te edukovati celokupnu populaciju organizovanjem raznih oblika obrazovnog i preventivnog rada još od najranijeg uzrasta. Ova publikacija nastala je sa željom da se na jednom mestu sveobuhvatno prezentuje neophodno znanje o saobraćajnim pravilima bez kojih nije moguće bezbedno učestvovati u saobraćaju. S A D R Ž A J Predgovor I Značenje pojedinih izraza u propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima II Saobraćajna signalizacija – osnovne odredbe II Saobraćajna signalizacija – znakovi opasnosti, izričitih naredbi, obaveštenja i dopunske table II Saobraćajna signalizacija – nazivi i značenja znakova opasnosti II Saobraćajna signalizacija – nazivi i značenja znakova izričitih naredbi 23 II Saobraćajna signalizacija – nazivi i značenja znakova obaveštenja II Saobraćajna signalizacija – značenja dopunskih tabli II Saobraćajna signalizacija – oznake na putu II Saobraćajna signalizacija – uređaji za davanje svetlosnih signala III Znaci koje daju policijski službenici, vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila sa žutim rotacionim svetlom IV Opšte odredbe o ponašanju učesnika u saobraćaju na putevima V Radnje vozilom u saobraćaju VI Uključivanje vozila u saobraćaj VII Kretanje vozila po putu VIII Brzina kretanja vozila IX Kretanje vozila unazad X Polukružno okretanje vozila XI Skretanje i prestrojavanje vozilom XII Saobraćaj na raskrsnici i prvenstvo prolaza XIII Mimoilaženje XIV Naizmenično propuštanje vozila XV Upotreba svetala u saobraćaju XVI Zvučni i svetlosni znaci upozorenja XVII Preticanje i obilaženje XVIII Odstojanje između vozila XIX Zaustavljanje i parkiranje XX Kretanje pešaka i odnos vozača prema pešacima XXI Saobraćaj zaprežnih vozila i učešće životinja u saobraćaju XXII Saobraćaj bicikla, mopeda, tricikla, četvorocikla i motocikla XXIII Saobraćaj radnih mašina, motokultivatora i traktora XXIV Saobraćaj tramvaja XXV Saobraćaj na autoputu i motoputu XXVI Saobraćaj u tunelu XXVII Saobraćaj na prelazu puta preko železničke pruge XXVIII Vučenje vozila XXIX Prevoz tereta i lica vozilom XXX Dužnosti učesnika u saobraćaju u slučaju saobraćajne nezgode Beleške Sadržaj

Aleksandar Miljković - Zakletva koja se poštuje - Radomir Rade J. Antić (1913-1993) Ове године се навршава 110 година од рођења и 30 година од смрти Радомира – Радета Ј. Антића из села Мало Војловце, команданта 4. Бошњачког батаљона Прве Јабланичке бригаде Југословенске војске у Отаџбини. Иако веома занимљива и узбудљива, његова биографија до сада није била предмет интересовања историографије. У локалној, идеолошки обојеној „историографији“ након Другог светског рата, у широј фамилији, локалној заједници, његова личност била је табу тема. О њему се веома мало, готово ништа није писало. Први који га је поменуо у историографији био је Бошко Крстић у књизи Јабланица и Пуста река у НОБ издате давне 1970. Крстић га помиње на два места у две реченице. Оба пута у негативном контексту. Након Крстића, лесковачки публициста и некадашњи припадник Удбе Никола П. Илић у књизи Јабланички НОП одред позвао се на изјаву Антића у једној фусноти, у делу који говори о организацији Југословенске војске у Отаџбини у некадашњем Јабланичком срезу. Скоро једну деценију након тога изашла је књига Четници у Лесковачком крају 1941–1944. аутора Живана Стојковића, Хранислава Ракића и Николе П. Илића. Иако се радило о најзначајнијем организатору четника, а касније и равногораца у селима бивше општине Бошњаце, у овој књизи нема ни помена Радета Антића. Новинар Наше речи Станко Миљковић, пре 16 година, објавио је у априлском броју из 2007. године текст Заклетва која се поштује у коме је укратко описао живот и рад Радомира Антића. Месец дана након објављивања овог текста реаговао је Никола П. Илић. Он је у мајском броју Наше речи објавио текст под насловом Ко је био четник Раде Антић? У свом реаговању, Илић, идеолошки оптерећен, изнео је низ нетачности и произвољности из Антићеве биографије. Оба текста писана су из пера публициста и новинара, лишена критичког апарата и научне методологије. Ови текстови јесу полазна основа за писање ове књиге али компаративном методом утврдили смо да се мимоилазе са историјским изворима првог реда. Последње што је написано о Антићу дошло је поново из пера Николе П. Илића. У својој књизи Одметници на југу Србије 1941–1953. Илић се у једном поглављу осврнуо и на ток хапшења Антића јануара 1947, затим на његову биографију и на јатаке који су му помагали да се скрива од 1944. до 1947. У српском народу постоји изрека „Мртва уста не говоре“. Та изрека везује се и за Радомира Антића. Он већ 30 година није међу живима, па не може да одговори на разне конструкције и искривљене историјске слике из Другог светског рата на југу Србије. Руковођени горе поменутим констатацијама и због жеље да се сазна истина и открије улога Радета Антића у Другом светском рату, ми смо годинама мукотрпно трагали за сведочанствима о његовом животу. Проучавали смо књиге, оригинална архивска докумената, узимали изјаве сведока, а све у циљу писања ове биографије. После вишегодишњих истраживања, а због чињенице да је ове године јубилеј од његовог рођења и смрти, ми ужој стручној и широј читалачкој публици дајемо ову књигу на читање. Идеју за наслов књиге преузели смо од сада покојног Станка Миљковића из Великог Војловца. У знак захвалности због тога што се први осмелио да напише нешто о Радету Антићу, ми смо се послужили насловом његовог новинског чланка из 2007. Пишући ову биографију водили смо се латинском изреком „SINE IRA ET STUDIO” односно „БЕЗ МРЖЊЕ И ПРИСТРАСНОСТИ“. У књизи смо настојали да пишемо без икаквих идеолошких, страначких или било којих других оптерећења и убеђења. Критиком и компарацијом историјских извора покушали смо да утврдимо све битне сегменте из Антићевог живота. Сама књига подељена је на више поглавља и прати живот и рад Радомира Антића од рођења 1913. па све до смрти 1993. Поглавља су поређана хронолошким редом и носе следеће наслове: МЛАДОСТ И ПОРОДИЦА; У ДРЖАВНОЈ СЛУЖБИ; У КРАЉЕВОЈ ГАРДИ; ПОВРАТАК У БОШЊАЦЕ; У АПРИЛСКОМ РАТУ; ЧЕТОВОЂА ВОЈВОДЕ КОСТЕ ПЕЋАНЦА; БОРБЕ ЗА ЛЕБАНЕ 1941; БОРБЕ СА ПАРТИЗАНИМА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 1942; КОМАНДАНТ 4. БАТАЉОНА ЈВуО; НЕМАЧКА ПОТЕРА; ОЧЕ, ПОМОЗИ!; НЕКА ЖИВИ ВЕРКА!; УБИСТВО ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ БОШЊАЦЕ; СПАСАВАЊЕ ЕНГЛЕСКЕ ВОЈНЕ МИСИЈЕ; САБОТАЖЕ; БУГАРСКА ПОТЕРА; СУДБОНОСНА ГОДИНА – ПАРТИЗАНИ НАДИРУ; У ОДМЕТНИШТВУ; СУЂЕЊЕ И РОБИЈА, ПОД БУДНИМ ОКОМ УДБЕ; ЗАСЛУЖЕНА, А НЕОСТВАРЕНА ПЕНЗИЈА; ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА; НЕИСТИНЕ И ФАЛСИФИКАТИ НИКОЛЕ П. ИЛИЋА. Надамо се да ће ова књига подстаћи истраживаче и историчаре Лесковачког краја да мало више пажње посвете проучавању четничке организације на југу Србије и Југословенске војске у Отаџбини. Нека ова књига буде подстрек да се после вишедеценијске идеолошке магле, мрака и пристрасности, у правом светлу представе четнички и равногорски команданти, војводе, четовође, четници, официри и подофицири из Другог светског рата на југу Србије.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Listovi malo talasasti, bez nepriajatnih mirisa ili neceg slicnog samo su listovi malo talasasti. Atinska povelja je zbir preporuka za izgradnju gradova, takvih kakve ih danas poznajemo. Lučio Kosta, Brazilija- uticaju Atinske povelje Njena glavna misao bila je objavlivanje i stvaranje gradskog prostora. Misao stvaranja grada kao funkcionalne celine se prvi put značajnije pojavila i prodiskutovala u prvobitnom teoretskom dobu stvaranja arhitekta Toni Garniera koji je bio pozvan od strane glavni arhitekta grada Liona Edvarda Heriota da izradi plan za jedan privredni grad sastavljen od normiranih objekata i osnuje princip striktnog funkcionalnog zoniranja i deljenja gradskih prostora. Le Korbizje (franc. Charles-Édouard Jeanneret, Le Corbusier) ili samo Korbizje je pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla, čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (franc. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Rođen je 6. oktobra 1887. u mestu Šo de Fon (franc. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj i postao francuski građanin 1930. godine, a umro je 27. avgusta 1965. u Francuskoj. Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao saosnivač purizma. Tokom svoje pedesetogodišnje karijere dizajnirao je zgrade u Evropi, Japanu, Indiji, i Severnoj i Južnoj Americi. Posvećen pružanju boljih uslova za život stanovnicima preopterećenih gradova, Le Korbizje je bio uticajan u oblasti urbanističkog planiranja, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). Le Korbizje je pripremio glavni plan grada Čandigar u Indiji, i doprineo je specifičnim dizajnerskim projektima za više zgrada u tom gradu. Dana 17. jula 2016, sedamnaest Le Korbizjeovih projekata u sedam zemalja je upisano u Uneskov spisak lokacija Svetksog nasleđa kao Arhitektonski rad Le Korbizjea, izuzetan doprinos modernom pokretu. Le Korbizje je rođen u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima,[2] a mati muzičarka. Njegov stariji brat Albert je bio amaterski violinista.[2] Počeo je rano da slika i uči graverski zanat.[3][4][5] Sa četrnaest godina počeo je da pohađa umetničku školu,[2] ali se uskoro posvetio arhitekturi. Godine 1902. na međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom. Od 1906. posvećuje se isključivo arhitekturi, živi skromno, putuje po svetu, a u Italiji proučava tamošnju arhitekturu. Sledeće godine odlazi u Austriju. Počinje da proučava armiranobetonske konstrukcije da bi 1912. realizovao prve arhitektonske projekte.[6] Tokom Prvog svetskog rata radio je kao učitelj.[7] Godine 1917. trajno se nastanjuje u Parizu i sa kasnijim dugogodišnjim saradnikom Amadeom Ozefantom izdaje manifest kubizma koji postaje osnov purizma. Godine 1929. godine postaje saosnivač časopisa za estetska pitanja. Godine 1921. sa rođakom Pjerom Žanreom otvara atelje u kome radi do 1965. godine. Od 1923. gradi zgrade širom sveta (Francuska, Švajcarska, Nemačka, Rusija, Južna Amerika, Alžir... ). Le Korbizje, april 1965. U prisilnoj izolaciji je od 1939, odnosno od početka Drugog svetskog rata. Godine 1941. objavljuje u Parizu „Atinsku povelju“ a 1944. ` Tri ljudska uređenja“. Radi i projektuje od završetka Drugog svetskog rata pa sve do smrti od infarkta 27. avgusta 1965. Izbor iz dela Muzej u Tokiju od Le Korbizjea Administrativna zgrada od Le Korbizjea u Čandigaru-Indija Objekat Le Poème Électronique ispred Tehničkog univerziteta u Aidhovenu Dvostruka kuća od Le Korbizijea i Pjera Žanrea u Štutgartu kao primer za primenu pet principa nove arhitekture Dom lno (njegov prvi projekat) Prvi Le Korbizijeov projekat koji generalizuje promišljene crte i principe kao i metode konstrukcije zgrada, je iz 1914. godine i inspirisan je Garnierovim industrijskim gradom u kome još možemo naslućivati kompozicione nedoslednosti razmeštanja reprodukovanog modula i ipak tu ne spaja pojedine elemente u organizovani gradski organizam i celine. Vila na morskoj obali Ovo je projekat iz 1916. koji jasno ukazuje na nerešene protivrečnosti dve kompozicione osnove; tradicionalne srednjomorske, koja se karakteriše lukovima i lođama i druge dinamičke koja se karakteriše slobodnom volumetrijom što se može smatrati približavanjem preloma u njegovom stvaralaštvu i shvatanju prostora. Serijska stambena jedinica Dom Citrohan Ovo je projekat iz vremena 1920—1922. godine u kojem je rešio probleme serijske gradnje stambene jedinice. Slobodnim rasporedom površina i unutrašnjeg prostora pojedinih prostorija omogućava čoveku da u principu vodi bolji život i ima bolje uslove za rad. U ovom se projektu manifestuje njegov princip koji je proizveo veliki skandal u umetnosti „Stan je mašina za stanovanje“. Stambena jedinica za Blistavi grad Izgrađena je u godinama 1947—1952. u skladu sa svojim predstavama o stanu kao mašini za stanovanje. Stanovi su opremljeni otvorenim terasama i arhitekta je tu primenio svoj „Modulator“ koji je sam stvorio i to je sistem proporcija ljudskog tela u koncepciji ljudskog merila kao čoveka koji je merilo stvari. U planu Marseljskog blistavog grada Le Korbizije je definisao pet tačaka arhitekture odnosno pet njegovih principa: Stubovi: zgrada je na stubovima. Zgrada sa osnovama u zemlji - tamni i često vlažni prostori. Armirani beton je omogućio da zgrada lebdi u vazduhu, a komad zemlje ispod nje je bašta koja se nalazi i na krovu objekta. Krovne bašte... Armirani beton je novo sredstvo za homogenizaciju pokrivanja objekata. Razlozi tehnički, ekonomski i čežnja za savremenim konforom, razlozi osećajni - sve to nam nudi da se odlučujemo za terase na krovovima. Slobodna kompozicija. Stalno se grade noseći zidovi od čega zavisi projekat. Armirani beton je dao slobodan prostor i po posebnim spratovima se ne moraju ponavljati iste osnove i projektovati isti prostor, spratovi su nezavisni i to se ogleda u uštedama u prostoru i investicijama. Uzdužni prozori. Prozor je osnovni elemenat u arhitekturi i projektu zgrade. Armirani beton znači revoluciju za istoriju prozorskih otvora. Prozori se sada mogu projektovati kao odnosi punog-praznog i uzduž cele fasade. Slobodna fasada. Stupovi iza fasada unutar objekata. Fasade su tanke membrane odnosno opne koje se sastoje od prozora i ispune od izolujućeg materijala koji se nosi na armirano-betonskim konstrukcijama. Fasada je slobodna. Vila Štajn i Garhes Osnovna je osnova horizontalnih elemenata koje određuju kompoziciju fasade, terasa je na krovu. Slobodne osnove ove koncepcije su nagovestili potencijal plastične energije koja će doći do izražaja u njegovim nerednim projektima. Predlog palate UN u Ženevi Le Korbizije je predložio praktičnu zgradu koja je u duhu savremene arhitekture i prema „Novoj estetici“. Njegov projekat nije pobedio i kako tvrdi: `- diplomatija ima neprimerene simpatije prema pozlaćenim prostorima mrtvih kraljeva“. Vila Savoja u Poisi Realizovana 1929—1932. To je projekat koji se zasniva na njegovih „pet principa“ i zgrada oslonjena na stubovima lebdi u prostoru kao bela svemirska lađa koja kao da nije od ovoga sveta Kapela Notr-dam u Ronšanu Simbol je savremene arhitekture inspiracije iz primitivne umetnosti i ekspresivnog spoljašnjeg izgleda koja je u kontrastima sa spiritualnim duhom unutrašnjeg prostora. Mali prozori na snažnim zidovima pripomenuće nam gotiku i njene katedrale i tvrđave a vizuelno je u suštoj suprotnosti gotskih katedrala i prava je oprečnost lake i visoko stilizovane gotike. Manastir U la Turete Realizovan je 1959. i koristi formalni jezik objašnjavajući dinamički prostor, i u naponu je između unutrašnjeg prostora i spoljašnjeg prostora. Ovde nalazimo rad na svetlosti i svetlosnim efektima koji obogaćuju unutračnji prostor oživljavajući ga i uklanjaju njegovu monotoniju u njegovoj funkcionalnosti. Portret Le Korbizjea na novčanici od 10 švajcarskih franaka iz 1996. Velika dela arhitekture i urbanizma Plata Gustava Kapaneme, Rio de Žaneiro (Brazil) Ozarenigrad u Marselju Urbanistički planovi za Sent-Die Planovi za La Rošel Plan zgrade OUN Plan urbanizacije Bogote Rošanska kapela Manastir u La Turetu Stambeni kompleks u Nant-Rezeu Urbanizacija u Meuksu i Firmini Strazburški konkurs Brazilski paviljon univerzitetskog grada Meandralni grad u Tokiju Čandigar Radovi u umetnosti Više od 400 uljanih slika ili murala 44 skulpture 27 predloga za goblene litografije i crteži Nameštaj Detaljnije: Le Korbizjeov nameštaj Okvir LC4 stolice koju su dizajnirali Le Korbizje i Perjand (1927–28) u Muzeju dekorativnih umetnosti, Pariz Le Korbizje je bio elokventni kritičar fino dizajniranog ručno izrađenog nameštaja, napravljenog od retkog i egzotičnog drveta, sa umecima i pokrivačima, predstavljenoj na Izložbi dekorativne umetnosti 1925. godine. Sledeći svoj uobičajeni metod Le Korbizje je prvo napisao knjigu sa svojim teorijama o nameštaju, sve zajedno sa nezaboravnim sloganima. U njegovoj knjizi iz 1925. godine L`Art Décoratif d`aujourd`hui, on se zalagao za nameštaj za čiju izradu bi bili korišteni jeftini materijali i koji bi se mogao se masovno proizvoditi. Le Korbizje je opisao tri različita tipa nameštaja: tip potreba, tip nameštaja, i objekti ljudskih udova. On je definisao objekte ljudskih udova kao: „... produžetke naših udova i adaptirane na ljudske funkcije, koje su tipa potreba i tipa funkcija, i stoga tipa objekata i tipa nameštaja. Objekat ljudskog uda je poslušni sluga. Dobar sluga je diskretan i skroman, kako bi pružio slobodu svom gospodaru. Svakako, umetnički radovi su oruđa, lepa oruđa. I dugo živeo dobar ukus manifestovan izborom, suptilnošću, proporcionalnošću i harmonijom.” On je dalje deklarisao, „Stolice su arhitektura, sofe su buržoazija”. Le Korbizje se prvi oslanjao na gotov industrijski nameštaj iz Tonetovih fabrika da ispuni svoje projekte, kao što je njegov paviljon na Ekspoziciji iz 1925. Godine 1928, nakon objavljivanja njegovih teorija, on je počeo da eksperimentiše u oblasti dizajna nameštaja. Godine 1928, on je pozvao arhitektu Šarlot Perjand, da se pridruži njegovom studiju kao dizajner nameštaja. Njegov rođak, Pjer Žanere, isto tako je sarađivao na mnogim njegovim dizajnima. Za proizvodnju njegovog nameštaja on je izabrao nemačku firmu Gebruder Tonet, koja je počela sa pravljenjem stolica od cevastog čelika, materijala koji je originalno korišten za izradu biciklova, u ranim 1920-tim. Le Korbizje je cenio dizajnerske radove Marsela Brojera i Bauhausa, koji je 1925. godine započeo sa pravljenjem elegantnih modernih cevastih klubskih stolica. Ludvig Mis van der Roe je započeo sa proizvodnjom po svojoj sopstvenoj verziji skulpturne zakrivljene forme sa sedištem od trske 1927. godine.[8] Prvi rezultati kolaboracije između Le Korbizja i Perjand su bila tri tipa stolica napravljena sa okvirima od hromiranog cevastog čelika; LC4 ležaljka (1927–28) sa pokrivačem od kravlje kože, što joj je davalo osećaj egzotičnosti; udobni naslonjač (LC3) (1928–29), klubska stolica sa cevastim okvirom koji je podsećao na udobne Art Deko klubske stolice koje su postale popularne tokom 1920-ih; i naslonjač za ljuljanje (LC4) (1928–29), nisko sedište suspendovano u cevastom čeličnom ramu, takođe sa tapaciranje od kravlje kože. Ove stolice su bile specifično dizajnirane za dva njegova projekta, Kuća la Roš u Parizu i paviljon za Barbaru i Henrija Čerča. Sve tri su jasno pokazale uticaj Mis van der Roea i Marsela Brojera. Linija nameštaja je proširena dodatnim dizajnima za Le Korbizjeovu postavku Jesenji salon iz 1929. godine, `Oprema za kuću`. Uprkos namere Le Korbizjea da njegov nameštaj treba da ima pristupačne cene i da bude industrijski proizvođen njegovi komadi su originalno bili skupi za izradu i nisu ušli u masovnu proizvodnju dogo godina, do vremena kad je on postao poznat. [9] Politika Politički stavovi Le Korbizjea su prilično nejasni i promenljivi tokom vremena. Tokom 1920-ih, on je nakratko pisao članke o urbanizmu za sindikalističke žurnale Plans, Prélude i L`homme reel.[10] Između 1925. i 1928, Le Korbizje je sarađivao sa Le Faisceau, francuskom fašističkom partijom kratkog veka koju je predvodio Žorž Valo. Valo je kasnije postao antifašista.[11] Le Korbizje je poznavao još jednog bivšeg člana te partije, Ibera Lagardela, bivšeg radničkog lidera i sindikaliste, koji je postao nezadovoljan političkom levicom. Godine 1934, nakon što je Lagardel dobio poziciju u francuskoj ambasadi u Rimu, on je organizovao da Le Korbizje predaje arhitekturu u Italiji. Lagardel je kasnije služio kao ministar rada u pro-osovinskom Višijevskog režimu. Le Korbizje je u nekoliko navrata neuspešno tražio angažmane od Višijevskog režima, ali jedino imenovanje koje je dobio je bilo članstvo u komitetu koji je proučavao urbanizam. Le Korbizje je bio oštužen za antisemitističke stavove. On je pisao svojoj majci u oktobru 1940, pre referenduma koji je organizovala Višijevska vlada: „Jevreji loše prolaze. Povremeno mi ih je žao. Ali izgleda da je njihova slepa požuda za novcem uništila zemlju.” On je isto tako bio optužen za omalovažavanje muslimanskog življa u Alžiru, u to vreme delu Francuske. Kad je Le Korbizje predložio plan za obnovu Alžira, on je osudio postojeći način stanovanja evropskih Alžiraca, žaleći se da je inferioran onom u kojem žive autohtoni Alžirci: „civilizovani žive kao pacovi u rupama”, dok „varvari žive u usamljenosti, u dobrostanju”.[12] Njegov plan za obnovu Alžira je odbijen, i nakon toga je Le Korbizje uglavnom izbegavao politiku.[13] Kritike Mali broj arhitekata 20. veka je bio hvaljen, ili kritikovan, u istoj meri kao i Le Korbizje. U svom posmrtnom slovu Le Korbizjea na memorijalnoj ceremoniji za arhitektu u dvorištu Luvra 1. septembra 1965. godine, francuski ministar kulture Andre Malro je izjavio, „Le Korbizje je imao velike rivale, ali ni jedan od njih nije imao isti značaj u revoluciji arhitekture, jer ni jedan nije podnosio uvrede tako strpljivo i tako dugo.”[14] Kasnije kritike Le Korbizjea su bile usmerene na njegove ideje o urbanističkom planiranju.[15] Prema nekim kritičarima, Le Korbizjeov urbanizam je bio modelovan na fašističkoj državi.[16] Ti kritičari navode da je sam Le Korbizje pisao da „svi građani ne mogu da postanu lideri. Tehnokratska elita, industrijalci, finansijeri, inženjeri, i umetnici bi bili locirani u gradskom centru, dok bi radnici obitavali u gradskim predgrađima.”[17] Uticaj Le Korbizje je revolucionirisao urbanističko planiranje, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). On je bio jedan od prvih koji je realizovao kako će automobil promeniti ljudsko društvo. Le Korvizje je zamislio grad budućnosti sa velikim stambenim zgradama izolovanim u parkovskom okruženju. Planove Le Korbizjea prihvatili su graditelji javnih građevina u Evropi i Sjedinjenim Državama. U Velikoj Britaniji urbanisti su poprimali Le Korbizjeove „gradove na nebu” kao jeftiniji pristup javnom stanovanju krajem pedesetih godina 20. veka.[18] Zanimljivosti Godine 1910. godine, putujući na istok, Le Korbizje je posetio Knjaževac. Inspirisan slikovitošću ulica i arhitekturom grada, napravio je crtež Knjaževca, koji se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu..