Samsung galaxy J3 2017 Staklo touch screen -a Crno belo gold Mogućnost porudžbine bilo kog dela. Garancija na kvalitet. Proizvod dolazi u vakum pakovanju. Radim i ugradnju stakla telefone i tablete za detalje oko cene me kontaktirajte SMS ViBER. Postoji mogućnost porudžbine bilo kog dela za sve mobilne telefone. U ponudi i druga stakla za mobilne telefone htc , nokia (lumia. . Microsoft )sony (e, m, z)samsung (duos , core , a modelu, s3, s4, s5 , J3 2016 2017, J5 2016 2017, J7 2016 2017), lg, huawei , presigio, tesla , meizu, doge, thc, kao i svi kinezi. Staklo, staklo, staklo, touch screen, touch screen, touch screen, tac skrin, tac skin, tac skrin, ekran, ekran, ekran, polupan, polupano, razbijeno, osteceno, napuklo, naprslo, polomljeno , tablet, telefon posiljke saljem iskljucivo post expresom za sve nedoumice kontakt. . . Moze i licno preuzimanje u Beogradu TC Medakovic 3 okretnica trolejbusa 29 i Bus 18. Kontakt Igor

Model F1 Bežični lavalier mikrofon specijalno dizajniran za iPhone iPad, može se lako povezati i pruža vam odlično iskustvo snimanja. (PS: najnovija verzija iPad Pro od 11 inča i 12,9 inča sa podržanim portom tipa C). Bez aplikacije ili Potreban je Bluetooth, bežični mikrofon za iPhone uključuje mikrofon i prijemnik, samo zakačite mikrofon za ogrlicu i priključite prijemnik na svoj uređaj, oni će se automatski povezati. Kubonski bežični mikrofon na reveru može da minimizira ambijentalnu buku, da zadrži vokal koji se jasno prenosi čak i usred spoljašnjih smetnji zvuka. Mikrofon na reveru takođe koristi tehnologiju auto-sinhronizacije u realnom vremenu, koja izuzetno smanjuje obim video zapisa nakon montaže. Podržava višekanalno mešanje u realnom vremenu, može da sinhronizuje pozadinsku muziku za telefon i ljudski glas u realnom vremenu. Radite za IouTube/Face book Live Stream, TikTok, Vlogere, Blogere, Jutjubove, intervjuere i druge ljubitelje video snimanja. Od sada, uživajte u svom blogerskom životu svuda i bilo kada. 1699 dinara

Baterija 3000 mah 3. 7v za tablete battery pack for 7" tesla effect 7. 0w / neon 7. 0w tablet polymer li-ion zamenjiva Garancija na kvalitet. Proizvod dolazi u vakum pakovanju. Radim i ugradnju stakla telefone i tablete za detalje oko cene me kontaktirajte SMS ViBER. Postoji mogućnost porudžbine bilo kog dela za sve mobilne telefone. U ponudi i druga stakla za mobilne telefone htc , nokia (lumia. . Microsoft )sony (e, m, z)samsung (duos , core , a modelu, s3, s4, s5 , J3 2016 2017, J5 2016 2017, J7 2016 2017), lg, huawei , presigio, tesla , meizu, doge, thc, kao i svi kinezi. Staklo, staklo, staklo, touch screen, touch screen, touch screen, tac skrin, tac skin, tac skrin, ekran, ekran, ekran, polupan, polupano, razbijeno, osteceno, napuklo, naprslo, polomljeno , tablet, telefon posiljke saljem iskljucivo post expresom za sve nedoumice kontakt. . . Moze i licno preuzimanje u Beogradu TC Medakovic 3 okretnica trolejbusa 29 i Bus 18. Kontakt Igor

srpski metal fanzin AKREP br. 1-3 (2010-2012) u ovom oglasu prodaje se komplet od sva 3 broja Autor zina je beogradski zaljubljenik u metal i kulinarstvo Vidoje Murić (danas IT inženjer), sa kojim su mi se pre 10 godina ukrštali putevi na polju muzike, a danas na jednom drugom društvenom planu. Inače, Vidoje je Zemunac, i to posebno ističe (npr. u uvodniku 2. broja kaže da je Akrep - `jedini zemunski fanzin`). Ovaj zine je posebno značajan jer je u potpunosti okrenut promociji domaće metal scene, što je bio redak slučaj na našem prostoru. Namenjen je ovdašnjoj publici, pa je pisan na srpskom jeziku. `AKREP` je one-man-zine koji odiše posvećenošću, ali i žanrovskim poznavanjem materije. Autor nije bio klinac kada ja izbacio prvi broj, imao je 21 godinu, ali fanzinaško neisukstvo je vidljivo. No, to je popravljeno već u narednim brojevima. Vidoje se nije upecao u zamku da krene u prečesto objavljivanje, već je radio svojim tempom, po jedna broj godišnje. Pored koncepcijskog i sadržajnog, značajan je napredak u prelomu i dizajnu, pa 2. i 3. broj imaju kolorne korice i daleko lepši prelom. Evo i sadržaja sva 3 objavljena broja. fanzin AKREP br. 1 (decembar 2010, Beograd) metal fanzin na srpskom fotokopirani A5 fanzin sa 28 stranica. Naslovna strana: DOWNSTROY Intervjui sa domaćim metal grupama: ALMA MONS, DOWNSTROY, FOREVER STORM, GRAVEYARD, PIŠI PROPALO, PUTRID BLOOD, SANGRE ETERNA. Na kraju su objavljene i recenzije albuma bendova sa kojim su rađeni intervjui. Realno, skroman domet - ali se osećao potenijal i entuzijazam, ap sam podržao zine, i nisam s eprevario. Sledeći broj je bio mnogo bolji i zreliji. fanzin AKREP br. 2 (jun 2011, Beograd) metal fanzin na srpskom fotokopirani A5 fanzin sa 52 stranice i kolor koricama Naslovna strana: BNE U uvodniku autor najavljuje da će zine izlaziti jednom godišnje, i između ostalog zahvaljuje se onima koji su ga podržali, pa pominje i moju malenkost. Intervjui: Milan B. Popović, BOMBARDER, RAIN DELAY, TAMERLAN, SVARUN, BANE, KOLAC, ANALIZATOR, i još par recnezija. fanzin AKREP br. 3 (mart 2012, Beograd) fotokopirani A5 fanzin sa 52 stranice i kolor koricama Naslovna strana: INFEST Intervjui: THE STONE, BJESOVI, MORTAL KOMBAT, NADIMAČ, Darko Krstevski (Vampir zine) INFEST, raport sa crnogorske scene, recenzije albuma i fanzina. Pohvalno je što je autor uspeo da animira i iskusnije metal žurnaliste (Nikola Franquelli, Milan Popović), koji su svojim tekstovima unapredili ovaj broj.

3 veoma retka časopisa u kompletu za 1999 dinara časopis EXPLOSIVE br. 1 (april/maj 2003, Novi Sad) 68 strana, A4, kolor korice i unutrašnjost, glossy papir časopis EXPLOSIVE br. 2 (jul/avg 2003, Novi Sad) - verzija 1 (M.MANSON cover) 84 strane, A4, kolor korice i unutrašnjost, glossy papir časopis EXPLOSIVE br. 2 (jul/avg 2003, Novi Sad) - verzija 2 (SLAYER cover) 84 strane, kolor korice i unutrašnjost, glossy papir Cena važi za kupovinu sva 3 časopisa u kompletu. VAŽNO, NAPOMENA: Objavljena su samo dva broja EXPLOSIVE-a, tako da je ovo KOMPLET. Ali br. 2 je objavljen u DVE VERZIJE, sa RAZLIČITIM KORICAMA (tj. naslovnom stranom, jer je zadnja korica ista). Sadržaj je isti, ali se korice razlikuju, što je jedinstven slučaj u srpskom rock izdavaštvu. Ja sam, naravno, nabavio obe verzije. Ako ste ikada slušali metal, znate da se iza imena EXPLOSIVE kriju Konstantin i Aleksandar Polzović, rođena braća, novosadski metalci. Pod tim imenom su godinama presnimavali audio i video kasete, organizovali koncerte, objavljivali izdanja, vodili radio i TV emisije, i radili još dosta toga vezanog za metal. Njihov značaj za razvoj ovdašnje scene, posebno u 90-im - je ogroman! Ali, čini se, da se u XXI veku nisu snašli, pa su duhovno ostali u prošloj deceniji, a došao je novi vek, novo vreme... I ovaj njihov pokušaj izdavanja novina govori o tome. Ova koncepcija je zakasnila jedno 10 godina. Da su ovi i ovakvi časopisi objavljeni 1993, a ne 2003 - bili bi super, mega, giga, extra fenomenalni, a 2003. - nisu bili zanimljivi, i publika ih nije prihvatila. Pored Polzovića, za časopis su pisali Dejan Ilić - Ilke, Darko Flego, Goran Frančić, David Vartebedijan, Miša Majstorović, Tanja Krstić, Nikola Vukobratović... - sve pravi metal znalci vični peru, ali se nije rodila neka hemija u redakciji, koja bi pompgla da se prevaziđu početni problemi, isprave greške i opstane na tada već solidno punom medijskom tržištu, kojim su vladali Rock Express i Metal Express. Evo i sadržaja oba broja: EXPLOSIVE #1: ZZ TOP, DEATH, RAMMSTEIN, ZAKK WYLDE, SYMPHONY X, RHCP, RUNNING WILD, PARAISE LOST, NIGHTWISH, PAUL DI ANNO, SAVATAGE, HAMMERFALLL, BLIND GUARDIAN, SOULFLY; LED ZEPPELIN... Domaća scena: TORNADO, VILAJET, X CENTAR, AMON DIN, DOLUVIUM Kolor poster: AC/DC, NIGHTWISH, LED ZEPPELIN, METALLICA; HIM, DIMMU BORIR, PARADISE LOST. EXPLOSIVE br. 2 BATHORY, MALMSTEEN, AUDIOSLAVE, SLAYER, MANOWAR, CATHEDRAL, SAMAEL, IMMORTAL, KOVENANT, OVERKILL; CRADLE OF FILTH, STRATORARIUS, HIM, WITHIN TEMPTATION, GRAVE DIGGER, METALLICA... Domaća scena: ALOGIA, PUNISHED. Kolor poster: ALICE COOPER, WITHIN TEMPTATION. ================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

Handsfree (slušalice) Vam omogućavaju da bezbedno razgovarate telefonom ili slušate muziku u toku vožnje, u pokretu, dok su Vam ruke zauzete. Da bi slušalice radile obe u isto vreme potrebno ih je prvo povezati medjusobno pa tek onda sa uredjajem. Prvo se uključe obe slušalice koje će svetleti kada se uključe, zatim kliknete dva puta na dugmence jedne slušalice i tada će se slušalice medjusobno povezati, jedna slušalica ce nastaviti da svetli, a druga ne i to je znak da su povezane. Slusalice su kompatibilne sa velikim brojem modela svih brendova mobilnih telefona koji imaju opciju bežičnog povezivanja. Uživajte u savršenom zvuku, dođite do niskih, srednjih i visokih frekvencija istovremeno, slušajući originalnu i savršenu muziku. Baterija i punjenje Uređaj i12 pruža korisniku mogućnost reprodukcije od 3,5 do 4 sata. Oba punjača imaju sok za dodatnih 4 do 5 punjenja. Detalji o proizvodu: Bluetooth udaljenost: 10M / 32.81ft Vreme igranja: oko 4 sata Vreme razgovora: oko 4 sata Vreme punjenja: oko 1 sat Vreme na čekanju: oko 100 sati Kućište: može puniti slušalice više puta Bluetooth: V5.0 Uparit će se sa svim Bluetooth telefonima i drugim Bluetooth uređajima Oba slušalica se mogu koristiti pojedinačno ili zajedno DOSTUPNE U BOJAMA: -Teget Plave, -Svetlo Plave (Baby Blue), -Svetlo Sive, -Roze, -TamnoSive-Metalik, -Bele, -Crne. -Na veću količinu popust

Izdavač: Književno društvo Pismo, Zemun Godina izdanja: leto/jesen 1988 Broj: 14-15 Povez: broširan Format: 24 cm Broj stranica: 336 Stanje: veoma dobro očuvano MAJKL ONDAČI: Proputovanje kroz Sloter / preveo Slobodan Drenovac BARI KALAHAN: Petar Veliki i druge pesme / proveli Miodrag Pavlović i Ivanka Milankova Četiri priče / prevela Jelena Stakić IVAN BUNJIN: Pod srpom i čekićem / preveo Dejan Mihailović IZOPŠTENJE LAVA TOLSTOJA IZ RUSKE PRAVOSLAVIE CRKVE / pripremio Jovan Pejčić KONSTANTIN KAVAFI: Pesme / preveo Slobodan Blagojević KAREN BLIKSEN: Tri novele / prevela Jasmina Livada HANA ARENT: Ljudi u mračnim vremenima / prevela Jasmina Livada VLADIMIR HOLAN : U procesu vremena (pesme) / preveo Petar Vujičić GOTFRID BEN: Nova književna sezona i drugi eseji / prevela Snežana Minić VESTI PISMA CVETAN TODOROV: Pismo iz Pariza JURIJ MAMLEJEV: Pismo iz SSSR-a PETAR VUJIČIĆ : Pismo iz moje sobe IZ STARIH ČASOPISA SOFIJA ANDREJEVNA TOLSTOJ: Kako sam postala žena Lava Nikolajeviča SOFIJA ANDREJEVNA TOLSTOJ: Dnevnička beleška o Lavu Nikolajeviču Tolstoju TATJANA SUHOTIN TOLSTOJ: O smrti moga oca JOVAN PEJČIĆ: Srbi i Tolstoj Majkl Ondači je kanadski pisac rođen 1943. godine u Šri-Lanki. Sa svojom porodicom je emigirao u Veliku Britaniju 1954. gde se školovao. U Kanadu odlazi 1962. godine, da bi kasnije postao njen državljanin, i stekao univerzitetsku diplomu. Radio je kao univerzitetski profesor. Svoju književnu karijeru započeo je 1967. godine kada je objavio zbirku poezije „The Dainty Monsters“. Zatim je, 1970. godine, objavio roman u stihu „The Collected Works of Billy the Kid“, koji je kritika naročito hvalila. Ipak, široj publici je najpoznatiji po romanu iz 1992. godine, „Engleski pacijent“, koji je 1996. pretočen u filmsko ostvarenje nagrađeno sa devet Oskara. Za ovaj roman je dobio Bukerovu nagradu i mnoge druge međunarodne nagrade, a najveće priznanje za ovo delo dobio je 2018. kada je ono ovenčano Zlatnom Bukerovom nagradom kao najbolji roman u poslednjih pola veka. Do 1988. godine nosilac je najvećeg kanadskog odlikovanja – Kanadskog ordena, za svoj doprinos i angažovanje u kulturnom i umetničkom životu zemlje, a od 1990. je počasni inostrani član Američke akademije nauka i umetnosti. Objavio je šest romana, među kojima su „U lavljoj koži“, „Putnik sa Cejlona“, „Anilin duh“, „Divisadero“, trinaest zbirki poezije, knjigu memoara i dva dramska teksta. Radio je i na filmu kao reditelj, scenarista i producent. Johana Hana Arent rođena je 14. oktobra 1906. godine u Hanoveru u porodici imućnih Jevreja poreklom iz Kenigsberga (današnjeg Kalinjingrada) u istočnoj Pruskoj. U tom istom Kenigsbergu o kojem je Imanuel Kant, gotovo ne napuštajući kućni prag, napisao da je `takav grad pravo mesto za sticanje znanja o ljudima i svetu, čak i bez putovanja`, Hana Arent je provela detinjstvo. Godine 1933., posle studija u Marburgu, Frajburgu i Hajdelbergu, kod Jaspersa i Hajdegera, bila je prinuđena da napusti nacističku Nemačku. Posle bekstva u tadašnju Čehoslovačku, uz pomoć porodice koja je posedovala kuću sa ulaznim vratima na nemačkoj, a zadnjim vratima na čehoslovačkoj teritoriji, Hana Arent kratko boravi u Ženevi, a zatim u Parizu, da bi najzad 1941. godine utočište našla u Njujorku. Tačno deset godina kasnije u egzilu je napisala Izvore totalitarizma (The Origins of Totalitarianism), delo koje joj je donelo ono što će je pratiti kraja života - svetsku slavu i osporavanje. Slede Ljudska situacija (The Human Condition), Između prošlosti i budućnosti (Between Past and Future), Ajhman u Jerusalimu (Eichmann in Jerusalem), O revoluciji (On Revolution), Ljudi u mračnim vremenima (Men in Dark Times) i O nasilju (On Violence). Umrla je 4. oktobra 1975. godine, u trenutku kada je započela pisanje poslednjeg poglavlja obimne studije Život duha (Life of Mind). Konstantin P. Kavafi (1863-1933), koji se sada smatra jednim od najvećih pesnika koji je pisao na modernom grčkom jeziku, iako je bio priznat u rodnom gradu za vreme života, postao je šire priznat tek posle smrti. Rođen u porodici grčkih trgovaca u Aleksandriji, vodio je prilično neinteresantan život. Tokom 1872., dve godine nakon što je smrt oca uticala na smanjenje porodičnog bogatstva, otišao je za Englesku sa delom porodice i ostao tamo od devete do šesnaeste godine. Vratili su se u Aleksandriju, ali ih je bombardovanje grada od strane Britanaca dovelo u Konstantinopolj 1882. godine, gde Kavafi ostaje do 1885. kada se vraća u rodni grad i zapošljava u civilnoj službi. Retko ga je napuštao do kraja života, iako je putovao u Francusku i Englesku 1897. i u Grčku 1901., 1905. i 1932. godine. Opus od 154 kratke pesme za koje je Kavafi želeo da budu sačuvane objavljen je 1935. godine, dve godine nakon njegove smrti; ovaj centralni deo njegovog rada nastao je između 1896. i 1933. Tokom života, objavljivao je poeziju u periodičnicima i pravio je knjižice drugih pesama koje je delio svojim prijateljima. Pored toga, postoje 33 pesme napisane od 1884. do 1896. i još 63 koje nisu objavljene tokom njegovog života. Ipak one ne doprinose mnogo njegovoj reputaciji kao pesnika, jer je bio poznat kao oštar kritičar svog rada. Kavafijeva poezija se u jednom delu sastoji od priče o coming-outu, iako nedostatak detalja ne dozvoljava da se svrsta u poeziju priznanja. U svojim dvadesetim i tridesetim pokušao je, neuspešno, da piše heteroseksualnu ljubavnu poeziju, ali je sa četrdeset počeo da se oseća komotnije u temama o ljubavi među pripadnicima istog pola i napisao je oko 50 pesama koje su od njega načinile značajnu inspiraciju gej i biseksualnim piscima. Kavafijeva poezija se može podeliti u tri glavne kategorije: istorijska, filozofska i erotska, iako ima mnogo preklapanja – neke od njegovih istorijskih pesama su erotske i obrnuto. Gej čitaoci su se posebno zanimali za Kavafijevu erotsku poeziju, koja zauzima značajan deo njegovog opusa. U ranoj pesmi „Sveće“ iz 1893. godine, Kavafi izražava svoj strah da nastupajući dani sada padaju za njim kao magloviti niz izgorelih sveća. Čitaocu je dozvoljena velika sloboda u interpretaciji, ali se može videti strah od gubitka mogućnosti da se živi život u potpunosti, možda zbog seksualne represije. U „Zidovima“ (1896), pesnik se žali da je dozvolio da se izgrade zidovi oko njega koji su ga odsekli od spoljnog sveta. Fabula pesme je nejasna, ali se može protumačiti kao Kavafijeva žal zbog toga što je dozvolio sebi da potisne svoju senzualnu stranu. Pesma „Prozori“ (1897) predstavlja pesnika koji luta nadajući se da će naći prozore za svoju zatvorenu sobu, i u isto vreme bojeći se mogućeg tiranstva svetlosti. MG108 (K)

m2 Autor:: Anodea Džudit ;Žanrovi:: Popularna psihologija ;Izdavač:: Leo Commerce ;Broj strana: 388 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 23 cm ; ;„Anodeino razumevanje i tumačenje sistema čakri širom mi je otvorilo um i srce, i duboko je uticalo na način na koji radim jogu, kao i na moje učenje.“ – Šon Korn ; ; ;„Joga čakri Anodee Džudit izvrstan je pratilac decenija njenih knjiga i učenja. Budući da istražuje joga metode za oslobađanje, preobražaj i uravnotežavanje naših energetskih tela i života, ova knjiga je dar svetu.“ – Šiva Rea, osnivač Prana Vinjase ; ; ;Kao arhitektura duše, sistem čakri je suština joge – sredstvo kojim se um i telo, nebo i zemlja i duh i materija spajaju u božanski savez koji je pravo značenje joge. ; ; ;U ovoj dugo očekivanoj knjizi priznatog stručnjaka za čakre, Anodee Džudit, naučićete kako da koristite principe i vežbe joge kako biste probudili suptilno energetsko telo i povezali se sa svojim najvišim izvorom. Uz pomoć sedam glavnih ključeva kojim otključavate svoj unutrašnji hram, bićete upućeni kroz vežbe koje otvaraju i aktiviraju svaku čakru putem poza, bioenergetskih vežbi, vežbi disanja, mantri, usmeravane meditacije i joga filozofije. S divnim fotografijama u boji za svaku pozu, zajedno sa uputstvima za dublje usklađivanje i aktivaciju energetskog tela, ova knjiga dragoceno je pomagalo kako za učitelje tako i za učenike. ; ; ;„Decenijama sam čekala, želela, žudela za knjigom kao što je Joga čakri Anodee Džudit. Kao i uvek kad je u pitanju Anodea, ova knjiga izvrsno je predstavljena, puna mudrosti, praktična, inspirativna, laka za razumevanje, savremena. Morate je imati. Uživajte u svemu što ona ima da vas nauči!“ – Margo Anan

Trajanje baterije: 800 mAh Rezolucije ekrana: 160 x 128 Blic zadnje kamere: / Rezolucija prednje kamere (numarička): n Rezolucija zadnje kamere (numerička): 0,08 Mpix Tip prednje kamere: n Tip zadnje kamere: jedna kamera Displej Dijagonala ekrana 1,77" Rezolucije ekrana 160 x 128 Tip ekrana TFT Procesor Porodica procesora Spreadtrum Procesor MT6261D Medij za čuvanje podataka Kapacitet interne memorije - RAM kapacitet - Kamera Blic zadnje kamere / Rezolucija prednje kamere (numarička) Rezolucija zadnje kamere (numerička) 0,08 Mpix Tip prednje kamere Tip zadnje kamere jedna kamera Mreža 3G standardi Generacija mobilne mreže 2G Mogućnosti SIM kartice Dual Sim Tip SIM kartice Mini Sim Multimediji FM radio Baterije Trajanje baterije 800 mAh Deklaracija Model Ipro A1 Mini crni mobilni 1.77" 32MB 32MB 0.08Mpx Dual Sim Naziv i vrsta robe Mobilni telefoni Uvoznik ATOM PARTNER DOO BEOGRAD Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (3) Ipro A1 Mini crni mobilni 1.77" 32MB 32MB 0.08Mpx Dual Sim 1.799 RSD MP cena (0) Bahco 1936M-8-9 ključ cevasti 759 RSD MP cena (0) Genius SlimStar 8230 komplet bežična tastatura US+bežični miš 1200dpi beli 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) Just In Case MIXPL213PK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PINK za Galaxy A13 2.299 RSD MP cena (0) Endorfy Arx 700 ARGB (EY2A013) crno gejmersko kućište 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Gigabyte B550 AORUS ELITE V2 matična ploča 25.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.599 RSD (3) Hama auto punjac iPhone5/5s/5c 2.999 RSD MP cena (0) Xerox (106R01081) toner za Xerox štampač P7400 crni 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (4) Genius DX-110 Mis Crveni 559 RSD MP cena (0) Intellinet (735506) mrežni kabl (LAN) Cat6 3m crveni 399 RSD MP cena (0) Samsung EP-T2510-NBE kućni punjač 25W 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Canon C-EXV49 magenta toner 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (2) Beko WUE 6511XWW veš mašina 6kg 1000 obrtaja 34.823 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.599 RSD (2) Kingston DDR4 8GB 3200MHz Fury Beast RGB (KF432C16BBA/8) memorija za desktop 3.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.299 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 5200MHz FURY Beast XMP (KF552C40BW-32) memorija za desktop 14.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (0) Bahco 7805DM-17 ključ nasadni 2.169 RSD MP cena (2) Tesla IR302BL pegla 2400W 5.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.599 RSD (0) 3G Silikonska Print Skin Hearts zaštitna maska za Xiaomi 12/12x 699 RSD MP cena (0) Microlab M-110 (31369) blutetooth zvučnik crni 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) White Shark WGM 5012 LIONEL RGB bežični optički gejmerski miš 10000dpi crni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (29) Samsung Galaxy Watch 42mm BT (sm-r810-nzk) pametni sat crni 41.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 37.499 RSD (0) 3G Strong II crvena zaštitna maska iPhone 11 6.1 999 RSD MP cena (0) Trust Primo (24794) bežični optički miš 1600dpi mat crni 1.399 RSD MP cena (1) Kingston 256GB DataTraveler MicroDuo (DTDUO3CG3/256GB) USB flash memorija 2.999 RSD MP cena (1) Hama KC200 Basic bela tastatura YU 1.199 RSD MP cena

КЊИЖЕВНИК Часопис за књижевност, умјетност и културу БАЊА ЛУКА - ГОДИНА XII - БРОЈ37-38/2015 БАЊА ЛУКА 2015 ТРИ ИЗРАЕЛСКА ПЈЕСНИКА ЈЕХУДА АМИХАЈ ЛИЛИ ЗАМИР АМИР ОР ............................................................. ЈЕХУДА АМИХАЈ (1924-2000) Један од најзначајнијих писаца савремене светске књижевности. Превођен је на 20 језика, међу којима и српски. Ушао у најужи круг предложених књижевника за Нобелову награду 2О15. Смрт га претекла. Добитник је највише књижевне награде државе Израел! Одар Јехуде Амихаја био је изложен на јерусалимском тргу Сафра где су му хиљаде суграђана одали последњу почаст. Сахрањен је на Санхендринском гробљу у Јудејским брдима! ЈЕРУСАЛИМ ПУН ПОЛОВНИХ ЈЕВРЕЈА Јерусалим је пун Јевреја употребљених у историји, Јевреја из друге руке, због малог фелера јефтинијих. Све време ока упртог у Брдо Цион. А све су зенице Живих и Мртвих разбијене као из љуске жуманца . . . ............................................................. ЛИЛИ ЗАМИР, песник и професор књижевности. Имала је 4 године када је са родитељима из Мађарске дошла у Израел. Радила је докторску тезу `ИЗМЕЂУ ИСТОИЈЕ И ЛИТЕРАТУТУРЕ: ПРОЗА ДАНИЛА КИША`. Београдска издавачка кућа објавила је дисертацију Лили Замир под насловом: `ДАНИЛО КИШ: ЈЕДНА БОЛНА МРАЧНА ОДИСЕЈА` у преводу Бисерке Рајчић ******* СРЕЛА САМ АНЂЕЛА Анђела сам срела Очију лешника Косе златне Срела сам анђела Пут му је светла Речи благе Срела сам анђела Срцатих усана А уста су му лажна... ............................................................ АМИР ОР, рођен у Израелу 1956. Објавио 8 збирки песама. Његова поезија преведена је на 30-ак језика. Он је професор, преводилац и издавач. Добитник је Бернштајнове и Фулбрајтове награде за поезију ........ ТРИ ПЕСМЕ Језик каже Пиво Каже се ............................................................... НАГРАДА ЕВРОПСКИ АТЛАС ЛИРИКЕ / ШОН О`БРАЈЕН 2О15. .............................................................. БРОШ ЋИРИЛИЦА 378 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра *********** dsp8

ovo je samo jedan list POLITIKE iz 1929 rubrika `KNJIZEVNOST I UMETNOST` naslov - NA IZVORIMA POEZIJE kao i clanak JOVANA DUCICA NASE KNJIZEVNO VREME On, kao i drugi nadrealisti, pisao je poeziju (Od sreće i od sna, 1925; -{Nox microcosmica}-, 1956), ali mu je pesnički rad ostao u senci obimne esejistike i književne kritike. Zahvaljujući njima, a ne poeziji, on zauzima jedno od veoma istaknutih mesta u našoj književnosti 20. veka. Od njegovih mnogobrojnih knjiga iz tih oblasti izdvajaju se: Književna politika (1952) i Istorija i poezija (1962). U obema su najvećma sadržani radovi iz međuratnog perioda, u prvoj književne kritike, a u drugoj eseji o načelnim pitanjima. U čitavom svom radu, i onom iz doba nadrealizma i onom kasnijem, Ristić je ostao privržen osnovnim nadrealističkim stavovima o prirodi i funkciji književnosti i umetnosti. Njih je on zastupao s više strasti i istrajnosti nego ijedan drugi predstavnik ovog pokreta. Umetnost se stvara iz najdubljih potreba života i izraz je težnje ljudskog duha za samootkrivanjem. Zato umetničko stvaranje mora biti neposredno, ničim nekontrolisano, ni zahtevima zdravog razuma, ni konvencijama estetike, ni praktičnim potrebama društva, jer sve to ograničava slobodu stvaranja, bez koje nema prave umetnosti. Estetika se bavi samo onim što je spoljašnje, zanatsko, tehničko, a bit je umetnosti u unutrašnjem, spontanom, iracionalnom, biti umetnosti jeste poezija. Drugi bitan sastojak svake velike umetnosti jeste humor. Ristić je u njemu video podsmeh besmislu sveta i istovremeno naročit oblik otkrivanja dubljih aspekata stvarnosti. Kao najviši kvaliteti umetnosti, poezija i humor imanentni su stvarnosti, oni su deo života, a umetnost ih samo otkriva, ističe, pojačava, čini ih predmetom intenzivnog doživljaja. Polazeći od tog shvatanja, Ristić je došao do paradoksalnog razrešenja osnovne dileme 30-ih godina, dileme o angažovanoj literaturi. Poezija teži istom cilju kojem stremi svak moralna i socijalna akcija: potpunom oslobođenju čoveka, samo što ona tom cilju ide vlastitim putem. Otuda, ukoliko izražava unutrašnje biće čovekovo, poezija se „izjednačava sa moralom“, dok prestaje biti moralna ako se podredi društvenom moralu i utilitarnim ciljevima. Na isti način, pravi pesnik samom je suštinom svog dela revolucionaran, jer teži istom cilju kao i revolucija, totalnom oslobođenju čoveka, a prestaje to biti u trenutku kada svoje stvaranje podredi spoljašnjem diktatu, kad postane glasnogovornik određene ideologije, partije itd. Drugim rečima, poezija ima moralni i socijalni smisao samo kada ne služi ni moralnim ni socijalnim nego svojim vlastitim, pesničkim ciljevima (Moralni i socijalni smisao poezije, 1934; Predgovor za nekoliko nenapisanih romana, 1935; Istorija i poezija, 1935. i dr.). Tih stavova Ristić se držao i u svojim kritikama i polemikama. Uvek je isticao značaj poezije i poetskog, nezavisno od toga je li delo u stihu ili u prozi. U kritičkim ocenama pokazivao je izoštreno osećanje za vrednosti ali istovremeno, kada su bila u pitanju njegova teorijska opredeljenja ili čak njegov lični odnos prema piscima, znao je biti dogmatski isključiv, ličan, često nepravičan. U njegovom stilu spajaju se intelektualni s emocionalnim kvalitetima. Svoje stavove umeo je iskazati precizno ali i sugestivno, poetski nadahnuto. Kritički prikazi, naročito oni objavljeni u novinama, odlikuju se kratkoćom, sažetošću, britkošću i štedljivošću izraza, dok su ogledi o piscima, književnim pojavama i teorijskim pitanjima, obično veoma opširni, često pisani tehnikom montaže. Najbolji je u esejima, gde su teorijski stavovi i kritičke analize povezane s ličnim iskustvima i doživljajima autorovim. U tim sintezama esejističkog, kritičkog i autobiografskog Ristić je ostvario izuzetne domete modernog srpskog eseja. Bio je ambasador Jugoslavije u Francuskoj od 1945. do 1948. godine, a potom predsednik Komisije za kulturne veze sa inostranstvom. Bio je dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti i Saveta federacije. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. ------------------- ------------------------- ---------------- Jovan Dučić se rodio 17. februara 1871. (5. februara po starom kalendaru) u Trebinju. Otac Andrija bio je trgovac i poginuo je u ustanku 1875. godine a majka Jovanka pored Jovana i Milene imala je dvoje dece iz prvog braka. Osnovnu školu učio je u mestu rođenja, a nižu gimnaziju i učiteljsku školu u Mostaru i Somboru. Učiteljevao je kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga austro-ugarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“. Zbog njih Dučić biva stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine ,vlasti ga protjeruju iz grada. Odmah nakon progonstva, pesnik nije mogao naći učteljsku službu gotovo nigde, pa se zaposljavao u manastirskoj školi u Žitomisliću. Kasnije dolazi u Mostar, gde je u društvu sa Šantićem stvorio književni krug i pokrenuo časopis Zora. Potom je proveo skoro deset godina na strani, najviše u Ženevi i Parizu . Na ženevskom univerzitetu je svršio prava i potom se vratio u Srbiju. Od 1910. je u diplomatskoj službi. Radio je u Carigradu, Sofiji, Rimu i Madridu. U Kairu je bio 1926-1927. godine, a potom je privremeno penzionisan. 1937. godine je postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora u Bukureštu. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. 1. 1888, a za redovnog 15. 11. 1892. Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901, zatim drugu u Beogradu 1912. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd. Uoči nemačke invazije i kasnije okupacije Jugoslavije 1941. godine, Jovan Dučić ide u SAD, u grad Geri, Indijana, gde je živeo njegov rođak Mihajlo. Od tada do svoje smrti dve godine kasnije, vodi organizaciju u Ilinoisu (čiji je osnivač Mihajlo Pupin 1914. godine), koja predstavlja srpsku dijasporu u Americi. Za to vreme piše pesme, istorijske knjige i novinske članke u kojima iznosi i brani srpske nacionalističke stavove te osuđuje genocid nad Srbima koji vrši hrvatska ustaška vlada. Umro je 7. aprila 1943. i bio sahranjen u manastiru Svetog Save u Libertvilu, SAD. Njegova želja je bila da ga sahrane u njegovom rodnom Trebinju. Ova poslednja želja Jovana Dučića ispunjena je 22. 10. 2000.

Lepo očuvano Dva broja Soko Kraljevine Jugoslavije je bila jedinstvena viteška organizacija čiji je cilj bio fizičko i moralno vaspitanje jugoslovenskih državljana. Osnovan je početkom decembra 1929.[1] Slovenački član Sokola Boris Gregorka. Muška sokolska kapa sa srpskom kokardom. Ženska sokolska kapa. Uvod Uredi Osnivanje u Češkoj Uredi Sokolstvo kao ideologija i kao društveni nacionalistički pokret je nastalo polovinom 19. veka na teritoriji Austrijskog carstva. U krugovima češke buržoazije razvila se ideja o stvaranju jedne panslovenske države. Ističući svoju pripadnost velikoj slovenskoj zajednici, u želji da se odvoje od Austrijske carevine i pruže otpor germanizaciji, češki intelektualci, na čelu sa Miroslavom Tiršom, materijalno potpomognuti sredstvima češkog veletrgovca Jandrika Fingera, osnovali su 1862. godine „Gimnazijsko društvo praško”, iz koga je izrastao Sokolski pokret, sportskog karaktera, ali sa ideološkom suštinom da će ugušiti i pobediti „zlo samo onaj narod čiji članovi budu telesno i moralno krepki”.[2] Dodatak imenu društva „Sokol”, nastao je na predlog Tiršovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, kome se dopala simbolična predstava najboljih osobina junaka u obliku ptice sokola, kakvu je upoznao u srpskim epskim narodnim pesmama, koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić i koje su u drugoj polovini 19. veka imale veliku popularnost u Evropi.[3] Godine 1868. Tirš je izdao „Temelje telesnih vežbi”, u kojima je zajedno sa svojim saradnicima, češkim filozofima, izradio gimnastičku terminologiju. Naredne 1869. nastalo je i „Gimnastičko društvo za gospođe i devojke”. Iste godine je nastao Češki sokolski savez, a zatim i stručni časopis „Soko”.[4] Sokolski gimnastički sistem su činili njegova organizacija, ideologija, sokolska vaspitna metodika, stručni kadrovi, sokolska prosveta i sokolska stručna štampa.[5] Pokret se proširio i na druge slovenske teritorije, zapadnoevropske zemlje i SAD.[2] Slovenija Uredi Među Južnim Slovenima, sokolske principe, kao kod Čeha su najpre 1862. godine prihvatili u Sloveniji, osnivanjem društva „Južni Sokol”, u Ljubljani, a čija su pravila prihvaćena tek neredne 1863. godine. Tadašnje vlasti su zabranile rad ovog društva. Već 1868. osnovano je novo „Telovadno društvo Sokol”, zatim „Žensko telovežbeno društvo” (1901), „Slovenačka sokolska zvezda” (1905) „Sveskovenska sokolska zvezda” (1908).[6] Hrvatska Uredi Hrvati su sokolsku ideju prihvatili par godina nakon Slovenaca. Ideja o osnivanju sokolskog društva je potekla od članova pevačkog društva „Kolo”. U Zagrebu je 1867. osnovano odeljenje za gimnastiku, pod nazivom „Hrvatski soko”, a osnivač i vođa je bio Franjo Hokman. Od 1878. je izlazio mesečni časopis „Sokol”, prvi sokolski list na teritoriji Jugoslavije, koji je izdavan narednih godinu dana. U Zagrebu je 1884. sagrađena sokolana. Nakon toga je započeo brži razvoj sokolstva na teritoriji Hrvatske današnje, osnovani su „Primorski soko” i Savez hrvatskih sokolskih društava na Sušaku (1904), Sokolsko društvo „Dubrovnik” u Dubrovniku (1904), „Srpski soko” u Zagrebu (1905).[7] Bosna i Hercegovina Uredi Plakat povodom drugog spleta krajiških sokola i pobratima u Banjoj Luci, 1918 U Foči je 1883. Risto Jeremić, tada student medicine, osnovao srpsko sokolsko društvo, čiji je cilj bio fizičko i moralno uzdizanje u borbi protiv alkoholizma. Austrougarske vlasti su ga odmah zabranile i uništile sprave za vežbanje. Tek deset godina kasnije osnovani su viteško društvo „Obilić” u [[Mostar[[u (1903), zatim Društvo „Dušan Silni”, u Sarajevu (1906), „Srpsko sokolsko društvo” u Tuzli (1908) i Srpska sokolska župa bosanskohercegovačka u Sarajevu (1910).[8] Godine 1909. pesnik Osman Đikić je osnovao „Muslimanski soko”, sa ciljem da se muslimanska omladina odvoji od hrvatskog sokola, anacionalnog karaktera. U Tuzli je društvo nosilo naziv „Islamski soko”. Na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. muslimani su učestvovali pod zastavom Kraljevine Srbije.[6] Vojvodina Uredi Gimnastika u Vojvodini započela je da se razvija nakon osnivanja Društva za jahanje, veslanje i gašenje požara (1872). Dve godine nakon toga je oformljen „Srpski soko”. Nastava gimnastike u Vojvodini je postala obaveza predmet Srpskoj velikoj gimnaziji u Novom sadu 1875. godine. U Vršcu je 1878. osnovano gimnastičko društvo, „Venac, koje je kasnije preminovano u „Srpski soko”, a zatim su osnovana i sokolska društva u drugim mestima u Vojvodini. Na inicijativu lekara Laze Popovića, osnovan je „Srpski soko” u Sremskim Karlovcima 1905. godine, koje je 1905. počelo sa aktivnijim radom. Godine 1906. osnovana je Fruškogorska župa, sa centrom u Sremskim Karlovcima. Nakon njihovog učešća na Hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu, uspostavili su čvršću vezu sa ostalim sokolima, osnovali su sokolsku biblioteku sa arhivom, a zatim i list „Srpski Soko”.[9] Patrijarh srpski Georgije Branković je kupio za sokolanu jednu od najlepših kuća u Sremskim Karlovcima. Laza Popović je uspeo da objedini srpsko sokolstvo u jedan savez, ali pošto je njegov rad bio otežan zbog austougarskih vlast, centar srpskog sokolstva je prebačen u Beograd. LAza Petrović je ugasio časopis koji je izdavan u Sremskim Karlovcima, i u Beogradu je 1911. pokrenuo „Srpski Sokolski glasnik”. U sokolske vežbe je uvrstio i srpske narodne junačke igre.[10] Makedonija Uredi Na teritoriji Južne Srbije, odnosno makedonije sokolstvo je započelo osnivanjem društva „Dušan Silni” (1908).[7] Srbija Uredi U Kneževini Srbiji, u Beogradu Steva Todorović je na inicijativu svojih učenika, osnovao Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje.[11] 1857. godine. Po nastavnom planu koji je nosio naziv „Raspored predmeta za muške i ženske osnovne škole i uputstvo kako će se predavati”, koji je donet Zakonom od 17. septembra 1871. godine uvedeno je obavezno telesno vežbanje u sva četiri razreda osnovnih škola,[11] a Ukazom ministra prosvete u Srbiji je fiskultura postala obavezan predmet u srednjim školama školske 1878/1879. godine. Fizičko vaspitanje su tada propagirali oficiri, često u ulozi nastavnika, koji su u tu svrhu obučavani na posebnim kursevima.[12] Sokolsko društvo iz Mokranja kod Negotina Prednjački zbor u Negotinu 1931. godine Nastavak rada prvog društva koje je osnovao Steva Todorovića, osnivanje velikog gimnastičkog društva za decu i omladinu, sa centralom u Beogradu i ograncima u većim gradovima Srbije predložio je Vladan Đorđević. Tako je 1882. osnovano „Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje”,[13] a u narednih desetak godina su osnovana društva u mnogim gradovima Srbije.[13]Vojislav Rašić, koji je imao prilike da se upozna sa radom prvog češkog gimnastičkog društva, predložio je da se beograskom društvu doda naziv „Soko”,[13] pa je društvo 1892. dobilo naziv „Beogradsko gimnastičko društvo Soko”. Ovo društvo se uključilo u sokolski pokret, ali je radilo po švedskom gimnastičkom sistemu. Iste godine Rašić je osnovao Beogradsko gimnastičko društvo „Dušan Silni ”, koje se više oslanjalo na srpsku prošlost. Odnosi između dva beogradska društva su bili jako loši, a borba se vodila preko štampe. Na predlog zaštitnika oba društva, princa Đorđa, kao i pod uticajem Jozefa Šajnera, starešine Češke sokolske zajednice u Pragu, ova dva društva su se ujedinila u Savez srpskih sokolskih društava „Dušan Silni” na Cveti 1908. godine. Sokolski pokret u Kraljeivini Srbiji, u to vreme jedinoj nezavisnoj zajednici slovenskih naroda, povezao se od tada sa Sokolima u Pragu, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Pomorju, Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Krajini i Dalmaciji.[14] Orkestar Sokolske čete Negotina 1931. godine Vlada Kraljevine Srbije, posebno ministar prosvete Ljubomir Jovanović, kasnije osnivač Župe Beograd, pridavali su veliki značaj sokolskom pokretu u prvoj deceniji 20. veka.[14] Nakon svesokolskog sleta u Pragu 1907. godine, na kome su prisustvovali i delegati iz Kraljevine Srbije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je uputilo zahtev sokolskoj opštini u Pragu, da pošalje svoje „prednjake” (članove osposobljene da obučavaju druge), koji bi u Srbiji širili sokolske ideje i radili na fizičkom vaspitanju. Devetorica prednjaka su iz Praga stiglo u Srbiju 1911. godine i oni su raspoređeni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Niš, Pirot, Požarevac, Užice i Šabac.[12] Tokom Aneksione krize, Sokoli su optuživani za velikosrpsku propagandu.[7] Oko 1912. Srpski Sokoli su se organizovali u župe: Fruškogorska u Sremu, Dalmatinsku, Krajišku, Savez srpskih sokolskog društva „Dušan Silni” u Srbiji, i bosanskohercegovačku. Nakon sleta u Zagrebu 1911. su istupali zajedno pod istom sokolskom zastavom i organizovali u Sveslovenski sokolski savez.[6] Osnivanje Uredi Uoči Prvog svetskog rata, 18. juna 1914. godine u Zagrebu je održan tajni sastanak predstavnika tadašnje Slovenačke sokolske Zvezde, Hrvatskog Sokolskog saveza i Srpskog sokolskog Saveza.[15] Kao predstavnik srpskih sokola iz Srbije, Đura Paunković je na ovom sastanku održao značajan govor, u kome je predložio da se osnuje jedan Jugoslovenski sokolski savez, koji bi obuhvatao sve Južne Slovene, bez obzira da li žive u Srbiji, Austrougarskoj ili Bugarskoj.[16] Nakon rasprave, predlog je jednoglasno usvojen.[16] Ujedinjenje je trebalo da se proklamuje na prvom Jugoslovenskom sokolskom sletu u Ljubljani predviđenom za Vidovdan, deset dana kasnije, kada bi se dogovorili i o zajedničkim kostimima, vođama, sedište saveza. Ideja je bila da se dogovore Austrougarske vlasti, verovatno saznavši za zakazani slet su zabranile dolazak srpskih Sokola iz Srbije, zbog čega je odlučeno da se slet ne održi, slet se najverovatnije ne bi održao ni zbog Sarajevskog atentata, kao i ratnih događaja koji usledili.[16] Nakon Prvog svetskog rata i stavaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo su se sastali predstavnici plemenskog sokolstva, na sednici od 26. januara 1919. u Zagrebu, na kome su ostvarena odluka o ujedinjenju u Sokolski Savez Srba Hrvata i Slovenaca, doneta još na tajnom sastanku od 18. juna 1914, što je zatim svečano proglašeno na Vidovdan iste 1919. godine, na sokolskom saboru u Novom Sadu.[15] Naredne 1920. godine savez je promenio ime u Jugoslovenski sokolski savez.[7] Nakon uvođenja diktature, donet je Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije”.[17] Za starešinu je izabran prestolonaslednik Petar II Karađorđević, a njegovi zamenici su bili Engelbel Gangl i Đura Paunković.[17] Prema tom zakonu sva postojeća društva morala su da se ujedine ili bi u suprotnom bila ukinuta. Kralj Aleksandar je sokolstvo uveo u državne institucije, školu i vojsku, a praktično čitava državna administracija imala je za cilj širenje jugoslovensnstva kroz sokolstvo.[17] Savez je postao član saveza „Slovenskog sokolstva” i Međunarodnog gimnastaičkog saveza.[17] Organizacija Uredi Sokolski dom u Zrenjaninu, delo arhitekte Brašovana Cilj Sokola je bio da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to uporednim vaspitanjem tela i duše po odomaćenom Tiršovom sokolskom sistemu.[18] Član Sokola je mogao biti svaki „dorastao i neporočan“ državljanin, a postojala su i deca sokoli i sokolski priraštaj. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije postojalo je šest nivoa sokolske organizacije[19]: Savez — vrhovni organ na nivou države, podređen Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda. Udruživala je sve sokolske župe Kraljevine Jugoslavije, a njeno sedište je bilo u Beogradu.[20] Župa — udruživala je više sokolskih društava i imala sa sedište u privrednom i kulturnom centru regiona Društvo — osnovna mesna organizacija koja je neposredno vršila odgajivanje svih sokolskih pripadnika svoga područja. Obično je obuhvatalo jedan grad sa okolnim selima Četa — obično u seoski sredinama Bratstvo — najmanje 6 članova Povereništvo — najmanje 3 člana Sokolskim društvom je upravljala društvena uprava, koja se sastojala iz starešine društva, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odseka, načelnika i načelnice, 5—10 članova i njihovih zamenika i 3—5 revizora računa i njihovih zamenika. Sokolskom župom je upravljala uprava župe, koja se sastojala iz starešine, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odbora, načelnika i načelnice, sekretara, blagajnika, 5—10 članova i njihovih zamenika i 5 revizora i njihovih zamenika.[21] Sokolski savez Uredi Sokolskim savezom je upravljala Uprava koja se sastojala od starešine, pet podstarešina, načelnika, načelnice, po tri njihova zamenika, predsednika prosvetnog odbora, 15—25 članova i 7—11 njihovih zamenika i 5—7 revizora i njihovih zamenika. Upravu Sokolskog saveza je imenovao i razrešavao ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa predsednikom Ministarskog saveta. Starešina Sokolskog saveza je bio naslednik prestola Petar Karađorđević. Starešina i Uprava su upravljali celokupnim radom Sokola Kraljevine Jugoslavije i predstavljali celokupno sokolstvo. Savetodavni organi za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja bili su: Glavna skupština, Odbor delegata župa i Odbor načelnika župa.[22] Program Sokolske Petrove petoljetke je sprovođen u periodu koji se trebao završiti kraljevim sticanjem punoletstva 6. septembra 1941.[23] Sokolane Uredi Sokolana je prostorija u kojoj se redovno održavaju vežbe članova društva. Kao glavno stecište članova, trebalo je da obezbedi mogućnost vežbanja i u zimskim uslovima, bez opasnosti po zdravlje. Još na samom početku sokolskog pokreta su uspostavljena određena pravila za izgradnju sokolana. Sokolane je trebalo da budu dovoljno prostrane, tako da svaki vežbač ima 4—5 m². Osim toga sokolane su bile površine najmanje 54 m² i visine 4—5 m.[24] Za letnje mesece predviđena su vežbališta na vazduhu. Pod vežbališta je pravljen od nabijene zemlje, drveta ili nasipanog peska na dubinu 30—40 cm.[24] Bilo je poželjeno da u sokolani postoje i prostorije za presvlačenje i kupališta za tuširanje.[24] Vremenom su u prioritetne sokolske građevine uvršćena i sletišta. Prilaz sletištu je morao da ima dobrar raspored ulaza, tako da se učesnici mogu podeliti od gledališta, pre ulaza u sletište, a na ulazu u zbiralište razdeliti na muške i ženske učesnike.[25] Sokolski objekti su bili izuzetno popularni i predstavljali su ideale panslovenskog kulturnog i sportskog pokreta. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije je izgrađeno preko 150 sokolskih objekata. Na teritorijama sa srpskom većinom građeni su objekti sa elementima moravskog stila inspirisan na arhitekturi iz 14. i 15. veka, u Sloveniji neogotička remniscencija, kao dom u Taboru, dok je u Makedoniji preovlađivao orijentalni stil. Sredinom četvrte decenije 20. veka, pod uticajem moderne, objekti su izgubili folklornu dekoraciju i postali su funkcionalnalniji.[26] Jedan od najznačajnijih graditelja sokolskih domova je bio Momir Korunović.[26] Bio je nadzorni arhitekta na svim sokolskim domovima u Jugoslaviji i predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izradio je projekte za dvadeset sedam od čega je realizovano šesnaest projekata, među njima sokolski domovi u Prokuplju, Avtovcu, Visokom (1935), Jagodini (1935), Staroj Pazovi (1931), Loznici (1931) , Bijeljini (1929), Uroševcu (1929), Užicu, Kumanovu (1931), Sokolsku vežbanicu pri Drugoj muškoj gimnaziji u Makedonskoj ulici (1924), Sokolsko sletište - drveni stadion za Svesokolski slet (1930), Sokolski dom na Čukarici (1934), „Matica” u Deligradskoj ulici (1935) u Beogradu.[26] Značajan arhitekta sokolskih domova je i profesor Josip Driak, koji je uradio nacrt za sportski stadion u Zagrebu, tada najveće sokolsko sletište u Jugoslaviji, najveća građevina posvećena telesnom vežbanju u Jugoistočnoj Evropi. Izgrađena je 1934. povodom 60 godina Hrvatskog sokola, 30 godina od osnivanja Saveza hrvatskih sokolskih društava, 20 godina Jugoslovenskog sokolskog saveza i 10 godina Saveza Sveslovenskog Sokolstva. [27] Sokolski sletovi Uredi Najznačajnije sokolske manifestacije su bili sokolski sletovi. Njihov cilj je bio da se kroz telesno vežbanje obeleži masovnost sokolskog pokreta. Održavali su se održavali na nivou jednog sokolskog okružja, jedne sokolske župe, na nivou jedne države ili jedne od njenih regija (pokrajinski sletovi) ili na međunarodnom nivou, takozvani sveslovenski sokolski sletovi, koji su se tradicionalno održavali u Pragu.[28] Često se dešavalo da se sletovi održavaju na dane velikih crkvenih praznika, kao što su Vaskrs, Vidovdan, Duhovi i drugi. Osim gimnastičkih vežbi, na sletovima su organizovani svečani defilei, bakljade, koncerti i drugo.[28] Prvi Jugoslovenski svesokolski slet je održan u Ljubljani od 23. jula do 16. avgusta 1922. godine i imao je međunarodni karakter.[29] Drugi Jugoslovenski svesokolski slet je održan od 8. do 30. juna 1930, u Beogradu.[30] Među najbolje sletove Jugoslovenskog Sokola spada pokrajinski slet održan u Ljubljani 28—29. juna 1933.[30] Članstvo Uredi Članovi svih sokolskih organizacija su se, bez obzira na uzrast, uključujući i decu međusobno nazivali sa „brate” ili „sestro”, oslovljavali sa „ti” i pozdravljali sa „zdravo”.[31] Sokoli su propagirali jednakost polova. Smatrali su da žene imaju ista prava da postanu učitelji i prednjaci, s tim da su žene obučavale ženske članove, a muški muške članove. Muški i ženski članovi su mogli obavljati iste funkcije u sokolskoj hijerarhiji. [31] Ipak, smatrali su da bi u slučaju rata uloga žena bila drugačija u odnosu na muškarce, odnosno da se brinu o deci, ishrani stanovništva i vojske.[31] Vojska Uredi Godine 1940. Sokolstvo je transformisano u organizaciju vojnog karaktera iz dva razloga. Kao nacionalna organizacija, njen cilj je bio odbrana države Jugoslavije, s obzirom da joj je pretila opasnost od napada Sile Osovine. Drugi razlog su bili unutrašnja odbrana od napada i masovnih progona pripadnika Sokola na teritoriji Banovine Hrvatske, gde su se najjače osetile posledice Poslanice katoličkog episkopata protiv Saveza Sokola od 8. januara 1933. godine.[32] Tokom čitave 1940. godine beleženi su progoni i napadi na sokolske radnike iz Imotskog, Nove Gradiške, Splita, Zagreba i drugih mesta, oduzimani su im odbornički mandati, a sokolski učitelji su prebacivani u zabačena sela Banovine Hrvatske, daleko od većih mesta.[32] Sokolstvo se u vreme vlade Milana Stojadinovića, koncentrisala na teritoriju Srbije, a kasnije je vlade Dragiše Cvetkovića počela da naoružava organizaciju, kao protivtežu Hrvatskoj seljačkoj zaštiti.[32] Još krajem marta 1940. godine Savezna uprava Sokola je objavila pripravno stanje, sa ciljem da se delatnost jugoslovenskog sokolstva usmeri na narodnu odbranu, vojno-odbrambene akcije u sprečavanja „Pete kolone” u Jugoslaviji.[32] Predviđano je organizovanje Sokolstva u Jugoslovensku nacionalnu vojsku i u tom smislu je intenziviran rad na uspostavljanju novih sokolskih jedinica.[32] Prema pravilniku Saveza i inače su kandidati koji su želeli da uživaju povlastice odsluženja skraćenog vojnog roka obučavani da rukuju oružjem i bacaju bombe. Međutim, ratno stanje je zahtevalo veću predvojničku obuku. U tom smislu, otkazivane su manifestacije, koje su mogle da oduzimaju vreme u pripremama za vojno-odrambeni rad, a svim jedinicama je izdata direktiva hitnog oformljavanja streljačkog odseka i održavanja vojne obuke na redovnim časovima.[33] Galerija Reference Literatura Vidi još